Странице

уторак, 10. децембар 2013.

Квалитет - између мита и стварности

Квалитет је често рабљена реч у многим контекстима, што и не чуди, с обзиром да постоји велики број страна укључених у свакодневни промет потражње и очекивања.

Индустријска револуција и општи напредак човечанства - или, боље речено, оптимизација резултата рада, стварање потрошачког друштва, па самим тим и пораст потражње, створили су потребу стандардизовања квалитета у многим браншама, укључујући и наш посао превођења.

Скоро све агенције и сви преводиоци које сам упознао (лично или на мрежи) нуде врхунски квалитет. Међутим, није сваки квалитет по мери крајњег купца...

Разматрајући ову проблематику кроз теорију и праксу, дошао сам до следећих закључака (спремите се за откриће топле воде): постоји један општеочекивани стандард квалитета у превођењу, оно што се зове разумна очекивања. Свако ко релативно добро познаје неку од области превођења или, у крајњој линији, два језика, требало би да произведе оно што се зове прихватљивим квалитетом превода.

Овај ниво није увек довољан. То би требало да буде јасно. Може да буде довољан у случајевима када не постоје посебна очекивања од преводиоца, нпр. код превођења општих текстова, кореспонденције и сл., где није потребна ужа специјализованост у материји (као што је случај, нпр. код превода из области финансија, права, и сл.).

Све остало што чини квалитет јесу конкретни захтеви клијента. У неким случајевима се они подразумевају - јасно је да се приликом превођења буџета Министарства финансија очекује да преводилац познаје веома добро речник и стил писања званичних докумената у овој области.

Евентуални проблеми могу настати око коришћења терминологије: и ваша и терминологија клијента могу бити валидне, али можда клијент у вашим терминима не препозна квалитет због навике да користи друге термине. Уколико вам је унапред доставио устаљену терминологију, онда има право. У супротном, не може да се жали на квалитет (подразумева се да термини нису погрешно преведени). Заправо, може да се жали и у пракси се жали, али битно је да знате како да одговорите на жалбу.

Дакле, сваки пут када се договарате о преводу са клијентом, водите рачуна о томе да се, што је више могуће, договорите и у погледу очекивања. Подразумева се да ће ваш текст морати да задовољи основе квалитета, при чему мислим и на ортографију, интерпункцију, граматику и општу писменост. Остало су нијансе, које могу много да коштају и вас и купца, а које такође могу да вас издвоје од других, на позитиван начин.

Велики купци преводилачких услуга

У индустријализованом свету данашњице, када се на хиљаде нових производа пласирају на тржиште сваког дана, потражња за преводима техничке документације на стотине светских језика експоненцијално се повећава. Милијарде речи се преводе сваког дана. Преводилачка индустрија је једна од највиталнијих индустрија на свету. Око тридесетак хиљада преводилачких агенција које данас послују у свету сваке године увећавају обим промета у просеку за неких 20 до 30 посто. Вредност преводилачког тржишта глобално процењује се на око 30 милијарди америчких долара (26 милијарди долара 2010. године, према подацима саветодавне компаније Common Sense Advisory). Све то захтева јаку организацију и контролу квалитета финалног производа, на индустријски начин.

Осигурање квалитета и оцена квалитета

Осигурање квалитета је активни приступ квалитету - рад на његовом повећању пре него што се производ (у овом случају превод) испоручи. То је важан део посла сваког лингвисте, посредника или агенције.

На располагању су вам бројни алати, како интегрисани (разни модули за осигурање квалитета који су део алата преводилачког окружења, нпр. Trados Studio, memoQ, Wordfast Pro, итд.), тако и програми треће стране (ApSIC Xbench, ErrorSpy, Verifika, QA Distiller, Okapi CheckMate, и сл.).

Контролу квалитета превода према одређеним конкретним аспектима (провера присуства једнаког броја и исправне врсте тагова у циљном сегменту, провера исправног коришћења великог и малог слова, интерпункције на крају сегмента, дужине текста (по потреби), исправности бројева (да ли су бројевне вредности у преводу исте као у изворном документу, тј. адаптиране на одговарајући начин), коришћење унапред дефинисане терминологије, недоследности у преводу (исти сегмент преведен на различите начине), недоследност у изворном документу, више узастопних размака, итд.) можете подесити у зависности од пројекта до пројекта, мада се најчешће користе нека општа, стандардна подешавања.


Сваки преводилац након грубог превода, у обавези је да свој превод још једном преконтролише на овај начин, да поново прочита текст и изврши одговарајуће преправке, ако је то потребно. Ово је и један од захтева према стандарду EN15038. То је заправо и оно што се очекује од стручног преводиоца.




За разлику од овог, корективног, активног осигурања квалитета, постоји и његово пасивно оцењивање. Циљ овог поступка је да се утврди степен усаглашености са одговарајућим захтевима крајњег купца преводилачих услуга, односно посредника - агенције. Ови модели користе се и у избору сарадника.

Међу познатијим алатима издваја се компликовани модел LISA QA Model, који према скупу унапред дефинисаних критеријума врши мерење, односно квантификовање квалитета превода, а грешке разврстава по критеријуму озбиљности на мање, веће и критичне. Чист математички, ригидан приступ, који као такав одговара мање или више одређеним контекстима. У овом случају, лингвиста је тај који мора сваку реченицу или сегмент да оцени посебно по свим овим критеријумима. Модел се користи приликом евалуације пробних превода и одабира лингвиста - што је и најважнији корак у свеобухватном процесу контроле квалитета.

Приказ опција у оквиру модела LISA QA
У случају великих компанија, као што су Microsoft, HP, Sony и сличне, преводи корисничких упутстава се истовремено раде на велики број циљних језика. Преводе скоро увек ради једна велика преводилачка агенција - због великог обима посла, једног места за контакт, итд. Из тог разлога, овај индустријски начин рада - велики обим, велики број лингвиста - подразумева и велику могућност неуједначености, па је придржавање стандарда главни услов.

Чак и у случају да одабир најбољих лингвиста омане (ангажују се мање стручни преводиоци) - текст се ипак може довести у ред колико-толико до прихватљивог нивоа проласком кроз захтеване кораке које прописују стандард за преводилачку индустрију EN15038 или ISO стандард.

Међутим, критични корак у процесу квалитета је онај први - добар одабир сарадника, а од свих тачака у процесу локализације, прва је најважнија: преводилац.

У неким случајевима, контроле квалитета су другачије и много строже. На пример, то је случај са преводима у области медицине и медицинских истраживања/упитника.

Најчешће процес превођења обухвата следеће кораке:

  1. преводилац 1 преводи са изворног језика на циљни језик
  2. преводилац 2 преводи исти текст са изворног на циљни језик
  3. независни лингвиста/преводилац усаглашава два превода: прихвата једну или другу верзију, а у случају да није задовољан/-на ниједном, уноси своју верзију превода
  4. усаглашена верзија превода се затим шаље преводиоцу чији је матерњи језик изворни језик: он или она преводе са циљног језика назад на изворни језик, што је могуће буквалније, али да буде и даље смислено (разлог за то је да говорници или особа која је саставила текст схвати концепте који се користе у другом језику за пренос концепата из изворног језика)
  5. затим следи фаза дискусије са клијентом: све непознанице, евентуалне примедбе и питања се решавају у овом кораку
  6. када је фаза дискусије завршена, документ се шаље стручњаку из дате области који даје своје коментаре (терминологија која се користи, и сл.)
  7. следи нова фаза дискусије и прављење финалне верзије
  8. финална верзија се лекторише екстерно и интерно
  9. преглед крајњег изгледа документа (мора одговарати оригиналу)

Ово је најсигурнији начин осигурања квалитета. Наравно, и најскупљи.


Стандардно осигурање квалитета, у складу са стандардом EN15038 подразумева одређене кораке који би се углавном могли укратко свести на следеће:


  • захтеве у погледу компетенција страна укључених у процес локализације (одговарајућа призната диплома из области превођења у случају преводилаца и контролора превода), ужа специјалност лектора за језик који се контролише,
  • документовање целокупног процеса, од давања понуде (која мора да садржи барем цену и датум испоруке), па преко обраде пристиглих докумената и припреме за превођење, додељивање послова одговарајућим лингвистима до закључења пројекта...


Читав текст српског стандарда SRPS EN 15038 можете купити на сајту Института за стандардизацију Србије. Стандард је идентичан енглеској верзији и није преведен на српски.

Овакав масиван систем осигурања квалитета и кошта и обећава, али обично захтева и дуже време за завршетак. Овде долазимо до чувеног тројства: цена, време, квалитет.

Свето Тројство квалитета
"Пружамо добре, брзе и јефтине услуге. Одаберите комбинацију која вам одговара:
- добра и брза услуга није јефтина,
- добра и јефтина услуга није брза,
- брза и јефтина услуга није добра."

Машински превод 

Када говоримо о брзини, јефтиноћи (или већој исплативости) и (лошем) квалитету, не можемо а да не поменемо машински превод. Ово је област која из дана и дан постаје све занимљивија, а на свом предавању у Будимпешти на конференцији memoQfest 2012. године, Дајон Вигинс (Dion Wiggins), извршни директор компаније AsiaOnline представио је неке од аспеката машинског превођења и како МП утиче на преводилачку индустрију.
"Недовољно хумано за машински стандард"
Ево неких занимљивих бројки:
  • Сваког дана се машински преведе пола милијарде речи са јапанског на енглески. Реч је о јапанским патентима, а читав садржај се филтрира по кључним терминима који су интересантни говорницима енглеског језика, који затим издвајају конкретан текст патента, читају га и по потреби захтевају професионални превод истог.
  • Сваког дана настаје 15 петабајта (1 петабајт = 1 милион гигабајта) информација
  • Од целокупног новог садржаја који настаје у свету, преведе се само 0,00000067%!
  • До 2015. на интернет ће бити повезано 15 милијарди уређаја...
Поднаслов његове презентације - "Укрцајте се на брод машинског превођења или потоните" (Get on the MT boat or drown), изазвао је бурне реакције на многим блоговима у месецима који су уследили (цитира се чак и у неким недавним чланцима), али важније од тога је да су изнети подаци изузетно занимљиви са аспекта валидне примене машинског превођења, које барем у одређеним областима (најчешће у случају типских текстова) добија све више на значају и повећава степен искористивости.

Када је о самом мерењу квалитета машинског превода реч, недавно се појавио нови алат. Ради се о DQF-у: динамичком оквиру квалитета (Dynamic Quality Framework). У његовом креирању учествовало је преко 50 различитих, великих светских играча (Google, Microsoft, Abbyy, Adobe, Cisco, Intel, Lionbridge, Philips, између осталих).

Као што је наведено на сајту TAUS-а (Translation Automation User Society), овај "оквир представља заједнички приступ одабиру најадекватнијих модела и метричких система за евалуацију квалитета превода у зависности од конкретних захтева за квалитетом." Важан део реченице је управо овај последњи. Он нас враћа на почетак овог текста и важност договарања о очекивањима.

AsiaOnline нуди мерење квалитета машинског превода путем индикативне матрице, која није апсолутна, али помаже у разумевању евентуалних уштеда уколико се одлучите за коришћење машинског превода, као и поређење резултата различитих мотора за машински превод.

Поглед кроз прозор садањег на даљину*

У опису грешака које праве људи и машине, занимљиво је да људи најчешће греше у погледу термина. Ово указује на важан будући развој догађаја у индустрији превођења уопште: фокус развоја алата ће бити на великим корпусима термина за различите језике, разврстаним према језицима, областима и доступним, како уз накнаду, тако и бесплатно. Исти корпуси ће се користити и приликом машинског превођења, а статистички метод (који нпр. користи Google) ће постајати све прецизнији - мада никад апсолутно прецизан.

Шта ће онда бити са преводиоцима и преводилачком професијом? У оним областима у којима се предност даје доследности, једнообразности и једноставности (углавном, корисничка упутства, технички текстови, и сл.), прелазак на машински превод уз људску интервенцију (накнадне измене) неминован је. У осталим областима, поготову у случају маркетинга, креативно писање, копирајтинг, транскреација (превод и адаптација до мере да се креирају и потпуно оригинални садржаји на основу идејног концепта) биће траженији и никад их неће заменити машински превод.

_______________
*Један од четири прозора на Цркви Светог Спаса у књизи "Опсада цркве Светог Спаса" - онај који гледа у будућност


понедељак, 30. септембар 2013.

Срећан Међународни дан преводилаштва!

Вероватно многи од вас знају да је данас, 30. септембра, Међународни дан преводилаштва.

Препоручујем вам бројне виртуелне радионице које се на сајту www.proz.com данас одржавају - региструјте се и од подне па до увече пратите оно што вас интересује.

У супротном, уживајте у дану посвећеном вашој професији.



Поздрав!

уторак, 6. август 2013.

Конференција/семинар за преводиоце у Београду

Драги лингвисти,

ИМАМО ДАТУМ! 

Београд, 25. јануар, 9:00-17:00.

Локација: 
БОШ (Београдска отворена школа)
Масарикова 5, 16. спрат (зграда Београђанке)

Као што сте већ упознати, ради се о семинару о коришћењу преводилачког алата memoQ, али биће ту још много тога што вас може интересовати уколико се бавите превођењем, лектуром, копирајтингом, и сл.

Програм семинара можете погледати овде.

Молим вас да што пре реагујете ако сте заинтересовани за овај семинар јер је број места ограничен због капацитета сале на 20 учесника.

У свему овоме, имамо подршку и од компаније Kilgray. На крају семинара, учесници добијају сертификат о учешћу на семинару (поред знања о једном изузетном производу).

Надам се да ћемо се ускоро видети.

Што се тиче котизације за учешће на семинару, она износи симболичних 2.000,00 РСД за цео програм семинара (целодневни семинар).

Уплате можете извршити већ данас на рачун код Сбербанке:

Bel Translations,
Станка Враза 21/1,
11120 Београд

285-2031050000172-03

У опису навести: котизација за семинар у Београду.

Уколико желите, можете ме обавестите када извршите уплату тако што ћете ми послати поруку на адресу: cedomir.pusica@belgradetranslations.com.

Поздрав,

Чедомир

недеља, 28. јул 2013.

Преведено у новац...

Важан аспекат преводилачког посла јесте и новац. Други важан аспекат је љубав према послу који радите, али то је лична ствар.

Долари, марке, лире ти вире...
Како да зарадите више?

Потребно је да разумете две ствари: сви смо правно гледано физичка лица, али неки од нас су и правна лица, односно власници фирми. 

Као физичка лица, сви имамо обавезу да плаћамо одређене порезе: на пример, на крају године је потребно да матичној пореској управи (пореској управи општине на којој сте пријављени) поднесете пореску пријаву уколико је укупан износ вашег прихода за годину прешао 5 просечних месечних зарада за Републику, помножен са 12 месеци. На разлику је потребно да платите порез. Пракса, међутим, је таква да то ради мали број људи - по неким проценама сваки трећи.

Такође, као физичко лице, не можете да издајете фактуре (нешто што становници ЕУ имају право). И то ће бити могуће у догледној будућности, након реформе пореског система (потребно је да се ЈМБГ изједначи са тзв. фискалним бројем појединца, што ће омогућити и делимично функционисање појединаца као предузећа - моћи ће да одбију одређене трошкове од прихода, чиме ће умањити пореску основицу). 

У том смислу, плаћање физичком лицу може да се врши само преко уговора о уступању имовинских и ауторских права (у случају писменог превођења), односно преко уговора о делу у случају усменог превођења. 

За основицу се узима нето износ договореног хонорара и на тај износ се додају:

- порез на доходак грађана (20%)
- допринос за здравствено осигурање (12,3%)
- допринос за ПИО (24%)

То је у случају да је лице незапослено. Уколико је лице (у овом случају преводилац) запослено, допринос за здравствено осигурање се не плаћа (то плаћа послодавац). Послодавац, поред горе наведених ставки има обавезу да уплаћује и допринос за незапослене.

Дакле, лако је израчунати да се на 1000 РСД нето, плаћа 56,3% пореза и доприноса. 

Каква је ситуација са правним лицима, односно, шта се мења уколико оснујете предузетничку радњу (агенцију за превођење)?

Мења се то да ћете ви бити одговорни за плаћање горе наведених пореза и доприноса сами себи (укључујући и допринос за незапослене). Износ пореза и доприноса утврђује пореска управа општине на којој је ваша радња регистрована и о томе вам доставља решење. Тај износ зависи од степена стручне спреме оснивача и од просечне зараде у Републици. Дакле, узима се да ће ваша добит износити око 300.000-450.000 РСД на годишњем нивоу и из тог износа нето добити утврђују се порези и доприноси. 

Ако остварите већу добит, потребно је да пореској управи уплатите разлику. Ако остварите мању добит, новац вам се враћа или добијате порески кредит (могућност да вам се тај износ одбије од будућих плаћања). Примера ради, плаћали бисте око 13.000 РСД месечно за порезе и доприносе.

Поред тога, могли бисте да издајете фактуре фирмама за које радите, а фирме би вам директно уплаћивале новац на рачун - према износу фактуре и без икаквих додатних пореза. То вас чини далеко конкурентнијим од физичких лица, или у најмању руку - богатијим.

Што се осталих битних ствари тиче, постоје следеће могућности:

1. Предузетник у паушалном систему (промет до 6 милиона динара годишње): плаћа се фиксни износ пореза и доприноса на годишњем нивоу, не постоји обавеза вођења књига (мада можете да водите књиге), не постоји обавеза правдања новца који узимате из фирме (многима се на ово смеши брк).

2. Предузетник који води књиге, али није у систему ПДВ-а (промет од 6 до 8 милиона динара годишње): води књиге (просто књиговодство) и дужан је да правда свако узимање новца из фирме.

3. Предузетник који води књиге и који је у систему ПДВ-а (можете добровољно ући у систем ПДВ-а или аутоматски преласком границе од 8 милиона промета годишње). 

Систем ПДВ-а има предности само уколико набављате доста материјала, ако тргујете робом, и сл. док је у случају услуга врло непрактичан и оптерећујући. Он прави велики проблем и у пословању са иностранством, где је Србија једна од ретких земаља која обрачунава ПДВ и страним купцима (који тај ПДВ не могу да одбију), тако да ваша услуга аутоматски постаје 20% скупља за странце. Примера ради, уколико купујете услуге из иностранства, никад вам неће обрачунати ПДВ на износ услуге. Тај закон би требало да се промени и у Србији.

Такође, ПДВ пријаву (ПППДВ) морате да подносите на месечном или кварталном нивоу својој пореској управи и морате да платите ПДВ унапред и за оне фактуре које сте издали, а које још увек нисте наплатили! Да бисте то избегли, најбоље је да увек прво издате профактуру, а по пријему новца - фактуру. То је зато што се датум фактуре сматра и датумом промета (тада се књижи потраживање). 

Направите своју рачуницу. Шта вам се више исплати?

Ово је био само део приче о предузетницима и физичким лицима. Поред тога, постоје и друге опције - друштво са ограниченом одговорношћу, удружење, и сл. 

Срећан рад!

среда, 24. јул 2013.

Прва заједничка граматика БХЦС-а и ламент над неким новим правилима нашег језика

После дугог топлог лета (хм...), ево и једне занимљиве теме за све лингвисте, како на просторима бивше СФРЈ, тако и у свету - разлике између четири новопрокламована језика: српског, хрватског, босанског и црногорског.

У Француској и на француском језику је издата прва заједничка граматика ових језика, а текст у коме је ова вест најављена и до танчина описана можете прочитати на овом сајту.

Део мојих читалаца сигурно је у школи учио српскохрватски језик. Рат је донео много ситнијих промена, од којих се са некима лично и данас не мирим. Јесте да сам српскохрватски озбиљно учио само од петог до осмог разреда, али сам тада заиста научио 90% онога што данас знам. Дозвољавам различита тумачења наведеног.

Сећам се правила да се самном пише састављено, да је с' била скраћена верзија са, да није било двојбе између тога да ли се прилог за место прекопута пише састављено или раздвојено, да се је ли пише одвојено, а јел' састављено и са апострофом, као и да ли и дал' (ово ми искрено највише смета у новим правилима - ако напишеш да л', ризикујеш да читаоцу зазвучиш као онај симпатични Ром кад каже "Ће д'изађем на телевизор, а? Ка д'?", итд.

Као што је једном покојни академик Милан Шипка рекао, данас приликом писања правописа и граматика не постоји општи дијалог нити јавна расправа, већ свако приватно и по свом нахођењу уводи своја правила без подршке институција.

Човек у кога се данас велика већина лингвиста у Србији куне јесте Иван Клајн. Добро. Нека референца је неопходна, а опус г. Клајна је импозантан и као такав се и наметнуо. Међутим, не схватам да неки лингвиста може у свом делу да буде толико искључив, а у неким ситуацијама и да греши, као што то може г. Клајн. Чист пример је онај прилог за место - прекопута. Г. Клајн каже да се то увек пише одвојено: преко пута. Разумем кад ти неко пређе преко пута, али не и када се налази прекопута. Шта ћемо са наоколо, улево, удесно, наопослено? 

Да не помињем предлоге писања и транскрибовања страних градова, производа и сл. Г. Клајн предлаже да се на место сваког гласа ch (за шпански, енглески), односно c, ci, ce, cie (у случају италијанског), на српском користи глас и слово ч, као и да се практично никад гласови који су између наших ђ и џ не усвајају са ђ, већ искључиво са џ. Тако би, по њему требало говорити и писати: Виченца, Пјаченца, џакузи, итд. Земунци су мале маце...

Стамбол или Истамбул? Или... Истанбул?

За људе који су учили гласовне промене и који су добро научили српскохрватски, потом и српски, знају за једначење сугласника по месту творбе/настанка. Ма Цариград, па нек иде живот!

На крају, иако се о овој теми, као и о теми разлика међу четири варијанте језика који се некад звао српскохрватски, односно хрватскосрпски, може говорити и писати до сутра, закључићу овако:

- Ја нисам завршила Филолошки да бих мудровала, већ да се придржавам правила!
- Ја сам управо завршио Филолошки да бих се нешто питао за језик. Заправо, ми смо међу најкомпетентнијим људима да о језику причамо, да се слажемо или не слажемо. Чао, здраво!

среда, 29. мај 2013.

Рад преко сервера memoQ

Када радите са клијентом који има сервер memoQ и од вас захтева да радите на мрежи, потребно је да пратите следеће једноставне кораке.

Ако немате програм memoQ, верзију за преводиоце (translator pro), потребно је да одете на сајт www.kilgray.com и да у делу Downloads, одаберете ону верзију програма memoQ translator pro која одговара верзији сервера клијента (то ће вам свакако рећи).


Покрените инсталацију. По завршетку исте, имате месец дана бесплатног коришћења софтвера са свим функционалностима. Потом се одређене функционалности губе уколико не купите лиценцу (нпр. нећете моћи да користите преводилачке меморије и базе термина из ранијих пројеката и сл. али моћи ћете да радите на појединачним пројектима). То није проблем уколико радите са клијентом који има сервер - наиме, сваки пут када вам додели пројекат, доделиће вам и тзв. клизну (ELM) лиценцу па ћете моћи да користите програм поново са свим функционалностима, али само на датом пројекту. Након што завршите са радом и означите документ као готов, лиценца се враћа аутоматски.

Дакле, добили сте мејл од клијента у коме вас обавештава о томе да вам је додељен нови пројекат, која је ваша улога, рок и како да се пријавите на сервер.

Покрените програм memoQ.


Црвеном бојом је уоквирена опција Check out an online project. Кликните на њу.


У поље Server URL унесите IP адресу сервера клијента (адреса ће вам стићи у поруци од клијента). Када сте унели адресу, кликните на дугме Select.


Одаберите пројекат који вам је додељен и кликните ОК.

Пројекат се аутоматски отвара и можете почети да радите на задатку који вам је додељен (превод или лектура).

За опис рада у програму, погледајте чланак Први кораци у програму memoQ.

Када сте завршили са преводом, односно лектуром, потребно је да исти вратите на сервер као завршен. Кликните на опцију Deliver/return која се налази у доњем десном углу панела Translations (погледајте слику у наставку).


О неким додатним опцијама које су вам на располагању биће више речи у неком од следећих чланака (нпр. прозор за комуникацију са другим лингвистима који раде на истом пројекту, синхронизовање пројеката, прелазак у Зен фазу, и сл.). 

понедељак, 27. мај 2013.

Интеграцијом против дезинтеграције

Критична фаза у развоју пословања, о било којој делатности да је реч, јесте моменат у коме посла почиње да буде све више, а дан и даље траје само 24 сата.

Уколико нисте спремни, тј. уколико немате већ припремљене процесе, ова метаморфоза може да буде болна.


Симпатична скица пословног циклуса
Поред основних алата, шта вам је ЈОШ потребно, у било којој фази да се налазите?

1. Вођење евиденције пројеката / појединачних послова у оквиру сваког пројекта, као и сарадника/одговорних особа за обављање сваког посла или његовог дела (уз праћење временских оквира/рокова)
2. Вођење евиденције клијената
3. Вођење евиденције уговорених цена
4. Евиденција потраживања од клијената (уз праћење наплате, слање опомена и сл.)
5. Евиденција обавеза према сарадницима

У оквиру сваке од горе наведених тачака, налази се и одређен број подтачака. Наравно, реч је о управљању пројектима и о интегрисању различитих аспеката пословања. Тиме не само да се штеди време, већ и енергија, а процесе је далеко лакше пратити и имати стални увид у тренутно стање ваше организације (било да сте самостални консултант или водите компанију). О смањењу ризика од људске грешке и могућности да заборавите да евидентирате неки од послова или обавеза да и не говоримо.

Да бисте свој посао подигли на виши ниво, на располагању вам је више алата - од бесплатних, преко оних који се плаћају на месечном нивоу (тзв. услужног софтвера - енг. Software as a Service или скраћено: SaaS), па до софтвера који плаћате једнократно и инсталирате локално на свом рачунару.

Бесплатни алати за управљање пројектима

Заобићи ћу Ексел - који наравно представља неопходност на самом почетку и најмање што можете да урадите. Прећи ћу директно на језички терминал о коме сам већ једном писао.

Наиме, компанија Килгреј је на својој страници на LinkedIn-у најавила нову верзију програма memoQ translator pro и сервера memoQ - који ће носити ознаку 2013. По овоме изгледа да почињу да прате тренд SDL-а (додавање године лансирања производа у јавност). Једна од новина односи се и на језички терминал - Language Terminal. Уколико се региструјете на овом порталу (регистрација је бесплатна и не морате бити корисник њиховог софтвера), можете да уживате у 1 GB серверског простора у облаку, могућности да размењујете "лаке" преводилачке ресурсе са другима (посебно подешене конфигурације за вршење контроле квалитета, правила за аутоматско превођење и сл.), а оно што је на мене оставило посебан утисак је и могућност коришћења (за сада делимично ограничене) функционалности управљања пројектима.

Почетна страна језичког терминала
Потребно је време да бисте креирали свој профил, унели податке о фирми/личне податке, податке о клијентима, итд, али све то можете радити и у ходу. У наставку је приказан прозор за креирање новог пројекта:

Креирање новог пројекта
Када притиснете дугме Креирај нови пројекат појављује се следећи прозорчић. Потребно је да извршите анализу документа (број страна/речи) и да унесете цену.


Након што сте документ за анализу (у формату .txt или .csv) учитали у оквиру опције Анализа и цене, односно ручно унели, можете да кликнете на опцију за слање понуде клијенту. Унесите име клијента и адресу е-поште. Документ који ће добити изгледа овако:


Једноставне опције за управљање пројектом из главног менија подразумевају да штиклирате одговарајуће поље како бисте означили да ли је клијент прихватио понуду, да ли сте завршили рад на пројекту, да ли сте га испоручили клијенту, да ли сте добили потврду о пријему од клијента. Након ових корака, следи учитавање фактуре - штета што не постоји опција креирања фактуре на основу већ креираног пројекта. То би заправо била права помоћ. Вероватно ће у скорој будућности и ова функционалност бити доступна.

Историјат промена
Неки од преводилаца су забринути за безбедност података система у облаку и нису вољни да податке о својим клијентима и пројектима чувају на серверу у облаку. Компанија Килгреј је свесна постојања потенцијалних безбедносних проблема, али без обзира на исте, верује да је језички терминал једно од средстава које корисницима може да пружи додатну вредност. Безбедност на језичком терминалу је слична оној коју пружа и Dropbox, а компанија ради и на интеграцији Dropbox-а , Skydrive-а и сл. са својим терминалом како би се квота од 1 GB бесплатног простора на интернету коју вам терминал нуди повећала. Поред тога, ништа од материјала које имате се не учитава по аутоматизму на језички терминал - ви бирате оно што ћете тамо складиштити.

TO3000 - Одличан софтвер за књиговодство и управљање пројектима за хонорарне преводиоце

Овај програм користим већ више од три године. На почетку ми је био идеално решење јер сам успео да на једном месту објединим све оно што ми је у том моменту било потребно: евиденцију пројеката и послова, клијената, понуда, фактура, плаћања, прављења извештаја по жељеним критеријумима (нпр. највећих 5 клијената, промет по месецима, и сл.), као и распоред текућих пројеката. Опција има таман колико је довољно за једног хонорарног преводиоца који ради само за себе и не ангажује екстерне ресурсе.

У сваком случају, иако сам овај софтвер превазишао на неки начин јер свакодневно радим са више преводилаца и лектора, и даље га редовно користим - ограничења су још увек подношљива. Шта му фали? У мом случају, могућност праћења ангажмана екстерних ресурса по пројектима, односно појединачним пословима. Компанија AIT, која је развила овај софтвер, таквим корисницима нуди корпоративно решење - Projetex.

Кратак приказ софтвера

Када покренете програм, појављује се следећа почетна страница:


Екран је прегледан, а подељен је у два главна поља - лево (жућкасто) у коме је дат преглед клијената које сте унели у базу и десно, у коме су таксативно наведени подаци конкретног клијента кога сте означили курсором у левој, жутој колони.

Вертикална трака са леве стране (уоквирена црвеном бојом) садржи неке од опција које су вам на располагању (можете им приступити и из падајућих менија): клијенти, цене, понуде, послови, фактуре, плаћања, салдо, фасцикле, преглед текућих пројеката, расходи...

Хоризонтална трака у горњем делу (уоквирена црвеном бојом), садржи горе наведене картице конкретног клијента.

Претпоставимо да сте већ креирали клијенте (или клијента) са којим радите (то можете учинити путем опције New Client -> Quick Creation, односно New Client Wizard. Оно што је битно напоменути је да приликом креирања новог клијента не морате одмах попунити сва поља за истог (често то време не дозвољава). Оставите то за касније. Једино је битно унети бар један контакт (особу за контакт) да бисте могли да креирате понуде, односно пројекте.

За потребе демонстрације софтвера, замислите да сте добили упит за услуге превођења путем е-поште или се пријављујете на позив за достављање понуда за услуге превођења код клијента Bel Translations.

У наставку је приказан један уобичајени радни циклус за хонорарног преводиоца.

У оквиру картице Quotes за клијента Bel Translations, одаберите опцију New Quote:

Креирање понуде

У оквиру већ отворене картице Client Jobs (коју ћете иначе највише и користити - лично ове остале не користим), кликните на дугме New и одаберите врсту услуге за коју правите понуду. У нашем случају, то је превод 3 стране текста уговора о заступању по цени од 2000 динара по јединици:


У прозору који ће вам се појавити након што кликнете на ОК, унесите менаџера пројекта клијента (један од контаката које сте креирали за клијента), назив понуде (Уговор о заступању) и рок за завршетак.


Када кликнете на дугме Apply, одаберите шаблон који желите да користите за своју понуду (ако сте тек купили програм, потребно је да прилагодите стандардне шаблоне - можете имати више различитих шаблона, а исте можете уређивати у опцији (Settings -> Personal Settings -> Templates -> Quotes).

Након неколико потврдних кликова, ваша понуда је спремна и изгледа нешто налик овој у наставку:


Пошаљите је (пожељно у формату ПДФ) и чекајте на позитиван одговор... који управо стиже!

Будући да смо већ унели неопходне податке о пројекту, потребно је да понуду сада конвертујемо у пројекат. То можете урадити кликом на дугме Create Project Based on Quote.



Појављује се следећи прозор:


Кликните на ОК.

Пројекат је креиран и можете му приступити преко картице Projects. Наш пројекат је означен зеленом бојом.


У оквиру пројекта, аутоматски је креиран и посао (послова у оквиру једног пројекта може бити више). Да бисте приступили пословима у оквиру једног пројекта, кликните на дати пројекат и идите на картицу Client Jobs.

Када сте завршили са преводом или било којом другом услугом, означите посао као готов (доњи део екрана уоквирен црвеном бојом). Такође, означите и пројекат као готов уколико су сви послови у оквиру њега завршени. У оквиру послова, можете унети и број налога (енг. PO, Purchase Order) од клијента, ако сте исти добили, или број референце, ако клијент не користи налоге.


Следеће што треба урадити, наравно, након слања документа клијенту, јесте испостављање рачуна, тј. фактуре. То можете једноставно урадити преко картице Invoices -> New -> Add Job to Invoice:


На следећем екрану можете одабрати да ли ћете понудити неки попуст, да ли ћете основну цену увећати за износ пореза (нпр. ПДВ-а) и сл. Кликните на иконицу у доњем десном углу (уоквирена црвеним квадратом) да бисте креирали фактуру и да бисте је отворили. Претворите је у ПДФ и пошаљите клијенту.

У оквиру картице Payments, можете унети плаћања од клијента (потребно је да уплату повежете са одговарајућом фактуром). 

Преглед текућих пројеката је корисна опција јер вам даје графички приказ вашег времена. Можете одабрати период за који сте заинтересовани и притиснути на дугме Apply. Приказ изгледа слично овоме:

Приказ текућих пројеката
Ово су само неке од функционалности програма. Бројне опције које су вам на располагању су нешто чиме врло лако можете овладати временом. 

Поред два горе наведена система за делимичну интеграцију процеса, на располагању су вам и многи други (о некима ћемо више говорити другом приликом): OTM, систем сертификован стандардом квалитета у области превођења DIN EN15038; затим, бесплатни корпоративни софтвер Project Open и његова верзија која се плаћа, а у врху листе (бар за мене) је и TeamworkPM (који омогућава интеграцију са софтвером за књиговодство Freshbooks и Basecamp) - листа се овде дефинитивно не завршава. На вама је да одаберете решење које најбоље одговара вашим тренутним потребама или потребама које предвиђате да ћете имати у скоријој будућности, како бисте спречили "дезинтеграцију" и колапс система.

недеља, 19. мај 2013.

Равнотежа између приватног и пословног живота

У различитим периодима живота, човек приоритете даје различитим стварима. Сећам се кад сам о равнотежи између приватног и пословног живота придавао једнако пажње као лањском снегу. Био сам млад. За мене је ово био апстрактан концепт.

Чињеницу да постоји нешто што се зове приватни и пословни живот бих с времена на време осетио, али никада није било озбиљнијих реперкусија. Можда пар пишљивих раскида - али ко је то у оно време схватао као приватни живот!?


Међутим, временом човек уђе у рутину. Једна од озбиљнијих рутина је и брак. Уз брак долазе и деца, а обим посла се у међувремену или повећао или је остао једнако интензиван. Ово је моменат у коме почиње озбиљно да се осећа постојање два ентитета на ваги душевног мира - приватни и пословни живот.

Дуго сам се опирао да раздвојим ово двоје, једно у један, друго у други ћошак исте куће. Мислио сам да сам јак, а онда је дошао физички крах пре две седмице, отприлике.

Хахаха! Ево, док ово пишем улази жена у моју "канцеларију" и пита ме шта сам је оно питао пре 10 минута јер јој је био пао шећер па ме није слушала.

- Ништа.
- Аха, ок. Мислила сам да си ме нешто питао, мало сам... извини.
- Ништа.
- Татааааа! (мали покушава да се провуче кроз полуотворена врата и уђе код мене - ово му је омиљени простор за играње. За шта год да дохвати, може да сломи и нанесе жесток ударац породичним финансијама, а може и фирму да кошта. "Шта зна дете шта је петсто кила...")
- Молим те, затвори врата. Пишем нешто па ћу после доћи.
- Оћеш да ти укључим Карате кид да ти се учитава у међувремену?
- Како оћеш.
- Ок, укључићу ти.

Одоше. Где сам оно стао?

Златна правила којих се сваки фриленсер мора придржавати (бар од једног тренутка у свом животу)

1. УВЕДИТЕ ФИКСНО РАДНО ВРЕМЕ!

Ово сам увео од прошлог понедељка. Резултати су задивљујући. Дакле, радно време од кога сам увек бежао, слобода рада када посла има и слобода нерада када посла нема, само су навлакуше које као дрога функционишу на почетку, а онда се деси да прихватите још један послић више ради нешто више кинте - обнавља се гардероба, иде се на летовање/зимовање, купује се стан, ауто, иде свадба код рођака, испраћа се братанић у војску... и отворили сте Пандорину кутију. Почећете са жртвовањем свог времена и викендом - ок, некад је потребно изаћи у сусрет клијенту који вам значи, некад је понуда неодољива, али на крају ипак прековремени рад постаје редовна појава јер сте као фриленсер у потпуности фри - за вас време нема границу, ни почетак ни крај; ви сте господар времена, такорећи - Бог: време за вас губи значај и постаје потпуно релативна ствар. У разговору са пријатељима, кад их случајно сретнете испред поште након што сте послали пар фактура клијентима који још увек без печата не шљиве живу силу, схватите да се више не сећате да ли су се одређене ствари десиле јуче, јутрос или прошле недеље. Потпуно сте загосподарили временом, док други ваш одсутан поглед приписују расејаности. Ако имате ове симптоме - уведите себи радно време. У току времена које себи одредите, радите. Пред крај радног времена, направите план за следећи дан.

2. ПРЕСТАНИТЕ ДА МРСИТЕ... ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ!

Да ли је потребно рећи нешто на ову тему? Моје искуство је да сам дневно губио по два сата прелиставајући разноразне будалаштине на фејзбуку, читајући новине и сл. Када сам престао (пре недељу дана), добио сам много. Много слободног времена! Дакле, кад се ради, ради се. Кад се зеза, зеза се. Интензивно. Фокусирано.

3. ПРОНАЂИТЕ ВРЕМЕ ЗА СЕБЕ - БЕЗ ДРУГИХ!

Нису сви људи исти, али мислим да је свима потребна одређена доза осамљености, тренуци када су сами са својим мислима без фактора који могу да их ометају. Пронађите време и место за своју самоћу. Шетња је један од добрих избора. Нека занимација, хоби - било шта (сликарство, писање, музика), лече душу.

4. БАВИТЕ СЕ ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ!

Посао преводилаца је статичан и ради личног здравља би било идеално да три пута недељно идете на неку организовану физичку активност: аеробик, теретана, борилачки спортови... Бићете срећнији. А сетићете се и времена када сте се дружили са људима. Дружили сте се некада, јел' да?

5. УЖИВАЈТЕ У СЛОБОДНОМ ВРЕМЕНУ!

Пошто сте већ себи одредили радно време, сваки моменат ван радног времена искористите само за лични развој: мењајте пелене детету, разговарајте са супружником, шетајте заједно, идите на излете, гледајте ТВ, читајте - и ниједног тренутка немојте размишљати о послу који вас чека следећег дана! (то сте већ записали пред крај радног времена)

Уместо закључка...

Једно решење не одговара свима, као што је и свачија ситуација другачија. То значи да горња решења неће бити једнако корисна за свакога. Први разлог јесте место рада - да ли радите од куће или имате канцеларију која је физички одвојена? Бити фриленсер и имати своју канцеларију није контрадикторност. То у старту мења много. Вероватно, у том случају није ни дошло до нарушавања равнотеже у вашем животу. Ето, то је један неизнуђен савет. Додуше, џаба савет, ако средства то не допуштају. Будите флексибилни и у решењима, али дефинитивно - размислите о равнотежи између приватног и пословног живота пре него што вам се тас обије о главу.

субота, 4. мај 2013.

Прича о Бори Живковићу

Враћам се кући аутом, а на једној од италијанских радио станица које се аутоматски смењују сваки пут кад прођем кроз тунел, засечем оштру кривину или прођем кроз подвожњак почиње прича о "Србину Бори Живковићу, уреднику блогова на сајту часописа Scientific American, који је један од организатора конференције ScienceOnline, на којој се сваке године у такозваном Троуглу (Triangle Area) окупљају научници, блогери из области науке и њихови читаоци у циљу размене информација, искустава и личног упознавања."

"У овом троуглу је практично највећа концентрација доктора наука на свету", говори водитељка с нескривеним ентузијазмом. Водитељ потврђује и наставља да говори о конференцији, а ја у себи понављам 'Бора Живковић, ScienceOnline'... остало ми је још пар минута до паркинга. Запамтио сам.

Под утиском сам изјаве да се на једном месту, у Новом свету, налази највећа концентрација научних умова целог света. О чему ли причају? Да ли је све прожето дозом мистерије као у серији Досије X? Да ли се иде и преко руба знаности, као у истоименој серији (Fringe) коју тренутно гледам свако вече пред спавање? Осећам пријатно струјање напетости и припадности целом спектаклу: један од организатора свега је мој земљак!

Вадим телефон из џепа и уписујем напомену у нотес: Бора Живковић, ScienceOnline

Ко је Бора Живковић?


Пре него што сам Бора одговори на ово питање, одрадио сам свој домаћи задатак и прочитао изузетни интервју који је са њим урадио Антон Зајкер (Anton Zuiker).


Бора Живковић на делу
Београђанин

Бора се родио у Београду. Све остало је историја.

Док сам читао његову краћу биографију, пажњу су ми привукле његове студије на Државном универзитету Северне Каролине. Наиме, Бора је студирао како мозак птице мери време у току дана и време у току године. Не могу да одолим утиску да је Бора сличан лику Богдана из романа Горана Петровића "Опсада цркве Светог Спаса", дечака зачетог у сну византијске царице Филипе и рођеног у јави 20. века у Београду. Богдан је знао све о птицама, а време је приказано као релативна категорија.

Лингвиста: Да ли сте прочитали "Опсаду цркве Светог Спаса" и да ли вам се ово поређење чини умесним?

Бора: Нисам прочитао ту књигу, али ако мислите да је поређење на месту - у реду.

Антиауторитаран

Једна од важних људских карактеристика Боре Живковића је и та да се не мири са ауторитетима који су институционализовани, који долазе рођењем или су наметнути. Човек који верује у суштинску доброту човека и поштовање по заслугама - јер сви људи су рођени једнаки, као и у вредан рад којим се поштовање зарађује.

Блоготац

Будући да је циљеве своје каријере са личних преусмерио на опште и да несебично даје шансу људима који почињу да се баве писањем чланака на својим научним блоговима (или у оквиру сопственог или националних блогова), Бора је утро пут многим успешним блогерима из области науке и заузврат добио титулу Блогоца, односно Blogfather. Аутор је блога A Blog Around the Clock.

Лингвиста: Да ли сарађујете са неким од српских научних блогера?

Бора: Ми имамо врло мало блогера у Србији - у контакту сам са неколико научника, новинара и блогера из Србије, као и из Хрватске и Словеније. 

Да ли одржавате контакте са српским научним институцијама и научницима?

Бора: Полако ступам у контакт са организацијама као што су Центар за промоцију науке, Елементаријум...

Посматрач и ткач

Даноноћно је на мрежи и као ткач њених садржаја и као посматрач шире слике и начина на који људи користе интернет. Пројекат ScienceOnline један је од многих који промовишу ширење научних садржаја на мрежи. Уз овај, у свету се организује и велики број сличних манифестација, као и праћење конференција уживо - тзв. Watch Party. Једна таква је по први пут организована почетком 2013. године у Србији у Галерији науке и технике САНУ и у Центру за промоцију науке.


Бора Живковић - ScienceOnline

Бора је укључен и у прављење годишње антологије најбољих чланака из области науке на блогу у оквиру пројекта Отворена лабораторија (Open Laboratory), пројекат ScienceSeeker (више од 1.200 научних блогова широм света је сортирано на овој платформи према категоријама), Science Studio (колекција најбољих научних подкаста и медија) и многе друге. 

Србин, Американац и држављанин Света

Прву половину свог живота сте провели у Србији, а другу половину у Америци. Путовања по свету сигурно нису мањкала. Имате и двоје деце.

Желим да вам поставим неколико питања одједном, али прво од њих је лингвистичке природе:

Лингвиста: Да ли сте децу научили српском језику?

Бора: Деца су била једном у Србији, 2011-те и једва нешто намуцкују две-три речи.

Лингвиста: Шта вам највише недостаје из Србије?

Бора: Као и свима, најснажнији елементи носталгије су музика и храна :-)

Остатак овог интервјуа, као и одговоре на додатна питања на која Бора тренутно није могао да одговори због путовања, објавићу другом приликом. Без обзира што тема овог чланка није уско везана за лингвистику, верујем да с времена на време није лоше направити излет у релативно непознато. Све добија већи смисао, бар за мене, када се сетим да сам пре него што ћу се одлучити на студије језика био задивљен физиком и хемијом (негде у осмом разреду сам направио Теслин трансформатор, а имао сам и малу хемијску лабораторију). Наде да ћу постати ЕТФ-овац ми је у трећој години гимназије разбио фантастични професор физике задацима који су у себи комбиновали коси хитац са термодинамиком - прву и другу годину (за које сам био убеђен да су "два света различита". Схватио сам да сам доста пропустио у међувремену...

среда, 24. април 2013.

Попуст од 50% на софтвер компаније AIT

Већ неколико година користим један производ компаније AIT који ми је много помогао и помаже у раду, тј. у вођењу евиденције пројеката, клијената, послова... Реч је о Translation Office 3000 - софтверу за рачуноводство, једноставно управљање пројектима, евиденцију клијената и послова, као и фактурисање, праћење наплате и извештавање.

Данас сам добио и поруку од компаније као претплатник на њихов билтен о изузетном попусту који важи у наредних 5 дана - дају 50% попуста на целокупан асортиман производа! 



Ако сте икада размишљали о томе да купите лиценцу за неко од њихових решења (Translation Office 3000, AnyCount, Projetex, итд.), можда је ово прави тренутак. Ево и линка за куповину

Поделите га са људима којима верујете да може бити од користи. 

Што се самог софтвера TO3000 тиче, он је идеално решење за хонорарне преводиоце - фриленсере. Своја ограничења почиње да показује када се обим вашег посла прошири са хонорарног превођења на сарадњу са другим преводиоцима (не постоји опција да пројекте и појединачне послове одвојено пратите преко ангажованих лингвиста - за то служи нпр. Projetex), али за сопствене потребе је више него довољан. Више о овом софтверу неки други пут.

Поред тога, обратите пажњу на корисне линкове са десне стране овог блога: будући да је овај блог и даље у фази развоја и да свакога дана постаје све кориснији (барем тако желим да верујем), молим вас да у коментаре унесете линк према било ком ресурсу који може да користи свима, а ја ћу га објавити у делу "Корисни линкови".

Такође, желим да најавим један интервју који ћете ускоро (надам се) моћи да прочитате на овом блогу: ради се о нашем човеку који нема много додирних тачака са лингвистиком већ са науком - Бора Живковић: уредник блога Scientific American, организатор конференције ScienceOnline и још много тога. 


петак, 5. април 2013.

Бесплатни јавни сервис за српски језик на интернету

Од Српског преводилачког удружења сам добио обавештење о овом сервису па вам у целости преносим његов садржај:

РАС У ТЕХНОЛОГИЈИ "ОБЛАКА"
Бесплатни јавни сервис за српски језик на интернету


Програмски пакет РАС, већ две деценије стандард за дигиталну обраду српског текста, однедавно обогаћен новим опцијама и праћен новим програмима, сада се у издању Србософта појављује и у технологији облака на интернет-адреси www.srpskijezik.com.

Пријављени посетиоци овог сајта могу користити услуге бесплатног јавног сервиса за српски језик, на коме се налазе:

1. Програмски пакет РАС: за правописну проверу текста, са базом од 3.250.000 облика речи, и конвертором из ћирилице у латиницу и обратно.
2. Правописни речник српскога језика, са 123.000 детаљно обрађених и акцентованих речи, по  потреби са коментарима и објашњењима.
3. Српски електронски речник од 307.000 речи.

Сви регистровани корисници могу претраживати одреднице у наведеним речницима и користити функције Програмског пакета РАС (до 5.400 словних знакова при једној посети).

четвртак, 4. април 2013.

Конференција за преводиоце - Do You memoQ?

Већ сам најавио раније програм конференције која ће се одржати 1. и 2. јуна у Салерну (Италија). Сада имамо и плакат! Како вам се чини?


Хвала унапред на коментарима. Такође, за све информације вам стојим на располагању.

П.С. Поред радног програма конференције, организујемо бројна дешавања - од градских тура до посета обалама Амалфија и градовима Амалфи и Позитано. Хотелски смештај за учеснике је по промотивним ценама.

петак, 29. март 2013.

Први кораци у програму memoQ

Пре него што пређемо на најосновније операције за рад у програму memoQ, потребно је напоменути да сви преводилачки програми раде на истим принципима. Они представљају окружење које вам помаже да увек на истоветан начин обрађујете различите формате докумената (било да је у питању Word, Excel, InDesign, HTML или неки други формат, ваш интерфејс ће увек бити исти).

Дакле, документ на коме треба да радите је потребно увести у одговарајуће радно окружење (преводилачки програм). Потребно је затим креирати пројекат, а у оквиру пројекта креирати преводилачку меморију и базу термина (база термина је факултативна, али свакако препоручљива). Следећи корак је превођење, а по завршетку истог - извоз превода у исти формат у коме сте га и добили.

Па да почнемо...

Када отворите програм, видећете овакав екран:


На траци са леве стране излазе обавештења компаније Kilgray о новостима када сте прикључени на интернет. Ова опција не може да се искључи. У горњем левом углу су опције за креирање пројекта, за проверу пројеката на мрежи (ако радите за клијента преко сервера memoQ), за учитавање унапред припремљених пакета докумената, итд. У средњем делу екрана су сви пројекти које сте већ креирали или на којима сте радили. 

Први корак је креирање пројекта. Кликните на опцију Create a new project (Креирај нови пројекат). Појавиће се екран који видите у наставку. Дајте име новом пројекту, а из падајућег менија за језике одаберите са ког језика преводите (Source language) на који језик (Target language). Кликните на дугме Next.


 Следећи екран који се појављује јесте екран за увоз докумената за превод. Опције које су вам на располагању су Import и Import with options... Такође, можете прескочити овај корак и додати документе на крају, али у нашем случају ћемо документ додати одмах преко опције Import (memoQ у овом случају самостално одређује које филтере ће применити на ваш документ - код уобичајених типова докумената ово је најједноставнија опција. У супротном, ако нпр. имате документ у Екселу при чему је потребно да преводите само одређене ћелије, а друге не - тада користите другу опцију - Import with options... и сами ручно вршите конфигурацију за увоз).


Када смо додали документ и кликнули на дугме Next, потребно је да креирамо преводилачку меморију. Кликните на опцију Create/use new.


У прозору који ће се појавити, унесите назив своје преводилачке меморије. Језик са кога и на који се преводи су већ одређени пројектом и аутоматски су одабрани. Кликните на ОК.


После преводилачке меморије, на реду је база термина (као што сам напоменуо на почетку, можете радити на пројекту и без базе термина, али је препоручљиво да је направите). Кликните на опцију Create/use new.


Језици за базу термина су већ означени у односу на пројекат (енглески и српски - ћирилица). Ако желите да додате неки нови језик, то можете урадити штиклирањем кућица поред назива језика. У том случају, сваки пут када додајете нови термин, потребно је да одаберете у коју базу, тј. у који језички пар ће термин бити унесен. Један термин може се унети у више различитих база (нпр. ако радите на пројекту из финансија, али се термин користи и у општој економији, можете одлучити да исти термин додате у обе базе).


Кликните на ОК.

Пројекат је сада креиран и појављује се следећи екран. Видите да је плавом бојом означен ваш документ (онај који сте учитали) у оквиру екрана Translations. Са леве стране, вертикално, налазе се и остали ресурси - Overview, Translations, LiveDocs, Translation memories, Term bases, Settings...


Кликните двапут на документ да бисте га отворили и почели са радом на преводу.


Са леве стране, као што можете видети на горњој слици, налази се текст на енглеском језику. Превод је потребно унети у сваки од одговарајућих сегмената са десне стране. Када почнете да уносите текст, приметићете да се боја сегмента мења из сиве у светло смеђу (знак да се на сегменту радило, али да превод није потврђен). Када сте задовољни преводом, притисните на тастатури комбинацију тастера CTRL+ENTER. Курсор прелази у први следећи сегмент.


На горњој слици се види да смо потврдили први сегмент (с десне стране видите да је сегмент зелене боје), а у наставку смо започели превод другог сегмента. У току рада на другом сегменту, желимо да један термин забележимо у базу термина (Force Majeure - Виша сила), како бисмо за убудуће, сваки пут кад се тај термин појави у неком од сегмената, добијали предлог његовог превода са десне стране екрана.

Једноставно у тексту оригинала и у преводу обележите пар термина који желите да додате у базу. Притисните на комбинацију тастера CTRL+E. Отвара се следећи прозор.


Видите да је термин на српском у падежу (Више силе). Будући да желимо да исти термин ставимо у номинатив, изменићемо унос у Виша сила. Такође, обратите пажњу на специјалне карактере које ћемо користити: наиме, усправну црту | и астериск * (астериск у овом случају нећемо користити, али ове две ознаке су основне за тзв. флективне језике - језике који имају падеже, лица глагола, итд.). Усправна црта означава границу после које се дата реч може мењати (практично, ставља се на крај корена речи), док се астериск ставља на крај речи да означи да било који наставак може да уследи (нпр. тост* означава да су облици тоста, тосту, тостом, итд. и даље један те исти термин).


Када смо изменили термин, потребно је да кликнемо на усправну црту с десне стране да би се промене одразиле на термин.

Напомена: знак + се користи да се дода нови превод за термин са неког језика (један термин се може различито преводити у зависности од контекста). У случају да превод неког термина није адекватан или га не желимо у бази, потребно је да га елиминишемо одабиром датог превода и кликом на знак минус -.


Кликните на ОК. Термин је унесен у базу.


Ако поставите курсор на сегмент који смо управо превели (потврдили) и у коме се налази термин који смо унели, у горњем десном углу можете видети следеће:

1. црвеном бојом је означен сегмент који је преведен и који се налази у преводилачкој меморији
2. плавом бојом је означен термин који смо унели.

Да не бисмо преводили цео документ до краја, у остале сегменте смо ископирали енглески текст. Ово можете урадити путем опције Operations - Copy Source to Target Where Empty... или можете ручно означити све сегменте које желите да прекопирате (држите лево дугме миша и означите сегменте) и притисните комбинацију тастера CTRL+SHIFT+S.


Потврдите "превод" притиском на комбинацију тастера CTRL+ENTER (док су сви сегменти означени).


Сада смо завршили с преводом. Оно што можемо да урадимо пре него што га извеземо јесте да контрола квалитета. У оквиру опције Operations, одаберите команду Run QA... (или Resolve Errors and Warnings...).


Притисните ОК.


У нашем случају, имамо упозорење да се један поред другог налази више од једног размака. Можемо игнорисати упозорење или га решити. Затворите ову картицу када завршите и отворите екран Translations.


Извезите документ тако што ћете из доњег дела екрана (у средини) одабрати опцију Export (dialog). Документу додајте скраћеницу _СР (српски) да бисте га разликовали од назива оригинала и кликните на дугме Сачувај.


Ако вам је клијент тражио преводилачку меморију и базу термина, потребно је да одете на одговарајући екран са леве стране (вертикално) и да одаберете опцију Export to TMX (у случају преводилачке меморије), односно Export to CSV (у случају базе термина).

Извоз преводилачке меморије

Извоз базе термина

И то је то.