недеља, 28. јул 2013.

Преведено у новац...

Важан аспекат преводилачког посла јесте и новац. Други важан аспекат је љубав према послу који радите, али то је лична ствар.

Долари, марке, лире ти вире...
Како да зарадите више?

Потребно је да разумете две ствари: сви смо правно гледано физичка лица, али неки од нас су и правна лица, односно власници фирми. 

Као физичка лица, сви имамо обавезу да плаћамо одређене порезе: на пример, на крају године је потребно да матичној пореској управи (пореској управи општине на којој сте пријављени) поднесете пореску пријаву уколико је укупан износ вашег прихода за годину прешао 5 просечних месечних зарада за Републику, помножен са 12 месеци. На разлику је потребно да платите порез. Пракса, међутим, је таква да то ради мали број људи - по неким проценама сваки трећи.

Такође, као физичко лице, не можете да издајете фактуре (нешто што становници ЕУ имају право). И то ће бити могуће у догледној будућности, након реформе пореског система (потребно је да се ЈМБГ изједначи са тзв. фискалним бројем појединца, што ће омогућити и делимично функционисање појединаца као предузећа - моћи ће да одбију одређене трошкове од прихода, чиме ће умањити пореску основицу). 

У том смислу, плаћање физичком лицу може да се врши само преко уговора о уступању имовинских и ауторских права (у случају писменог превођења), односно преко уговора о делу у случају усменог превођења. 

За основицу се узима нето износ договореног хонорара и на тај износ се додају:

- порез на доходак грађана (20%)
- допринос за здравствено осигурање (12,3%)
- допринос за ПИО (24%)

То је у случају да је лице незапослено. Уколико је лице (у овом случају преводилац) запослено, допринос за здравствено осигурање се не плаћа (то плаћа послодавац). Послодавац, поред горе наведених ставки има обавезу да уплаћује и допринос за незапослене.

Дакле, лако је израчунати да се на 1000 РСД нето, плаћа 56,3% пореза и доприноса. 

Каква је ситуација са правним лицима, односно, шта се мења уколико оснујете предузетничку радњу (агенцију за превођење)?

Мења се то да ћете ви бити одговорни за плаћање горе наведених пореза и доприноса сами себи (укључујући и допринос за незапослене). Износ пореза и доприноса утврђује пореска управа општине на којој је ваша радња регистрована и о томе вам доставља решење. Тај износ зависи од степена стручне спреме оснивача и од просечне зараде у Републици. Дакле, узима се да ће ваша добит износити око 300.000-450.000 РСД на годишњем нивоу и из тог износа нето добити утврђују се порези и доприноси. 

Ако остварите већу добит, потребно је да пореској управи уплатите разлику. Ако остварите мању добит, новац вам се враћа или добијате порески кредит (могућност да вам се тај износ одбије од будућих плаћања). Примера ради, плаћали бисте око 13.000 РСД месечно за порезе и доприносе.

Поред тога, могли бисте да издајете фактуре фирмама за које радите, а фирме би вам директно уплаћивале новац на рачун - према износу фактуре и без икаквих додатних пореза. То вас чини далеко конкурентнијим од физичких лица, или у најмању руку - богатијим.

Што се осталих битних ствари тиче, постоје следеће могућности:

1. Предузетник у паушалном систему (промет до 6 милиона динара годишње): плаћа се фиксни износ пореза и доприноса на годишњем нивоу, не постоји обавеза вођења књига (мада можете да водите књиге), не постоји обавеза правдања новца који узимате из фирме (многима се на ово смеши брк).

2. Предузетник који води књиге, али није у систему ПДВ-а (промет од 6 до 8 милиона динара годишње): води књиге (просто књиговодство) и дужан је да правда свако узимање новца из фирме.

3. Предузетник који води књиге и који је у систему ПДВ-а (можете добровољно ући у систем ПДВ-а или аутоматски преласком границе од 8 милиона промета годишње). 

Систем ПДВ-а има предности само уколико набављате доста материјала, ако тргујете робом, и сл. док је у случају услуга врло непрактичан и оптерећујући. Он прави велики проблем и у пословању са иностранством, где је Србија једна од ретких земаља која обрачунава ПДВ и страним купцима (који тај ПДВ не могу да одбију), тако да ваша услуга аутоматски постаје 20% скупља за странце. Примера ради, уколико купујете услуге из иностранства, никад вам неће обрачунати ПДВ на износ услуге. Тај закон би требало да се промени и у Србији.

Такође, ПДВ пријаву (ПППДВ) морате да подносите на месечном или кварталном нивоу својој пореској управи и морате да платите ПДВ унапред и за оне фактуре које сте издали, а које још увек нисте наплатили! Да бисте то избегли, најбоље је да увек прво издате профактуру, а по пријему новца - фактуру. То је зато што се датум фактуре сматра и датумом промета (тада се књижи потраживање). 

Направите своју рачуницу. Шта вам се више исплати?

Ово је био само део приче о предузетницима и физичким лицима. Поред тога, постоје и друге опције - друштво са ограниченом одговорношћу, удружење, и сл. 

Срећан рад!

среда, 24. јул 2013.

Прва заједничка граматика БХЦС-а и ламент над неким новим правилима нашег језика

После дугог топлог лета (хм...), ево и једне занимљиве теме за све лингвисте, како на просторима бивше СФРЈ, тако и у свету - разлике између четири новопрокламована језика: српског, хрватског, босанског и црногорског.

У Француској и на француском језику је издата прва заједничка граматика ових језика, а текст у коме је ова вест најављена и до танчина описана можете прочитати на овом сајту.

Део мојих читалаца сигурно је у школи учио српскохрватски језик. Рат је донео много ситнијих промена, од којих се са некима лично и данас не мирим. Јесте да сам српскохрватски озбиљно учио само од петог до осмог разреда, али сам тада заиста научио 90% онога што данас знам. Дозвољавам различита тумачења наведеног.

Сећам се правила да се самном пише састављено, да је с' била скраћена верзија са, да није било двојбе између тога да ли се прилог за место прекопута пише састављено или раздвојено, да се је ли пише одвојено, а јел' састављено и са апострофом, као и да ли и дал' (ово ми искрено највише смета у новим правилима - ако напишеш да л', ризикујеш да читаоцу зазвучиш као онај симпатични Ром кад каже "Ће д'изађем на телевизор, а? Ка д'?", итд.

Као што је једном покојни академик Милан Шипка рекао, данас приликом писања правописа и граматика не постоји општи дијалог нити јавна расправа, већ свако приватно и по свом нахођењу уводи своја правила без подршке институција.

Човек у кога се данас велика већина лингвиста у Србији куне јесте Иван Клајн. Добро. Нека референца је неопходна, а опус г. Клајна је импозантан и као такав се и наметнуо. Међутим, не схватам да неки лингвиста може у свом делу да буде толико искључив, а у неким ситуацијама и да греши, као што то може г. Клајн. Чист пример је онај прилог за место - прекопута. Г. Клајн каже да се то увек пише одвојено: преко пута. Разумем кад ти неко пређе преко пута, али не и када се налази прекопута. Шта ћемо са наоколо, улево, удесно, наопослено? 

Да не помињем предлоге писања и транскрибовања страних градова, производа и сл. Г. Клајн предлаже да се на место сваког гласа ch (за шпански, енглески), односно c, ci, ce, cie (у случају италијанског), на српском користи глас и слово ч, као и да се практично никад гласови који су између наших ђ и џ не усвајају са ђ, већ искључиво са џ. Тако би, по њему требало говорити и писати: Виченца, Пјаченца, џакузи, итд. Земунци су мале маце...

Стамбол или Истамбул? Или... Истанбул?

За људе који су учили гласовне промене и који су добро научили српскохрватски, потом и српски, знају за једначење сугласника по месту творбе/настанка. Ма Цариград, па нек иде живот!

На крају, иако се о овој теми, као и о теми разлика међу четири варијанте језика који се некад звао српскохрватски, односно хрватскосрпски, може говорити и писати до сутра, закључићу овако:

- Ја нисам завршила Филолошки да бих мудровала, већ да се придржавам правила!
- Ја сам управо завршио Филолошки да бих се нешто питао за језик. Заправо, ми смо међу најкомпетентнијим људима да о језику причамо, да се слажемо или не слажемо. Чао, здраво!