петак, 16. децембар 2016.

Овера докумената, судски тумачи, преводиоци и јавни бележници


„Само племенита страст може навести човека на посао који, када је правилно схваћен, доноси толико тешкоћа да се никада ничим не може достојно наградити.“
Иво Андрић 
Стални судски преводиоци, који су се некада звали судски тумачи, барем када је српски језик и српска реалност у питању, важна су карика у повезивању физичких и правних лица са институцијама државе. Они су важна, али не и једина карика у ланцу комуникације тих субјеката.

Остале карике су:
  • државни органи који издају исправе,
  • судови који потврђују аутентичност издатих исправа, и
  • јавни бележници који врше солемнизацију таквих исправа.
Стање професије било је предмет Прве конференције сталних судских преводилаца и тумача Србије са регионалним учешћем, организоване у Новом Саду 24. и 25. септембра 2016. године у Свечаној сали Скупштине АП Војводина. Организатор ове конференције било је Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије, са седиштем у Новом Саду.

Свечана сала Скупштине АП Војводине
Пре ове конференције одржан је 25. априла 2016. године још један важан састанак у Министарству правде између представника Удружења судских и стручних преводилаца Србије, са седиштем у Београду, и консултанта за реформу правосудних професија, гђице Иване Нинчић. Будући да је гђица Нинчић говорила и на конференцији у Новом Саду, теме су биле сличне и било би добро да пре него што пређете на читање закључака ове новосадске конференције прочитате и Записник са априлског састанка у Београду.

Пре него што пређемо на тренутно стање професије, некима ће можда бити занимљиво да прочитају и сазнају нешто више о томе како се постаје судски преводилац. Колегиница Олгица Андрић је то лепо написала на свом блогу.

Тренутно стање

Једном сам на једном форуму преводилаца написао: "Када се два преводиоца састану, негде у свету део програма за машинско превођење умре у тишини". Међутим, преводилачка виђања имају и ону другу, мање лепу страну - јадиковке. Замислите сада окупљање стотинак преводилаца.

Ко каже да преводиоци нису цвећке?
Разлога за незадовољство има много и већина је оправдана. Постоје суштински, нерешени проблеми, у смислу законодавног оквира који уређује област судског превођења или тумачења, као и проблеми које су преводиоци сами себи наметнули и које релативно лако могу превазићи.

Хајде да почнемо.

1. Ниске цене. Закон је овде део проблема, а не решења. Нажалост, када Правилник каже да ваш превод за државу вреди 600 динара по ауторској страници, при чему не дефинише страницу нити узима у обзир стручност која је потребна да би се испоручио превод, наравно да се борите са ветрењачама. Ово је ситуација у којој се може рећи: "држава д'уради нешто!" Срамотно је да постоји тако ниска тарифа за тако важну професију. Неки од истакнутих колега преводилаца у свету се не слажу ни са чињеницом да је нпр. Немачка увела горњу границу за оверене преводе према држави која, иако је прилично висока, ипак представља границу. Шта би рекли за срамоту у Србији и њеном региону? Цена усменог превођења је 1200 динара по сату. Иако у Правилнику пише да је то цена за сваки започети сат, неки од преводилаца су се пожалили да у пракси то често није случај. С друге стране, било би неправедно уколико не бисмо навели и неке од позитивних примера сарадње преводилаца и државних институција, односно неке конкретне примере у којима је преводиоцу речено да наплати и неки сат више како би му се изашло у сусрет због чекања, путовања, и сл. Тачно је да би то требало да буду посебне ставке које би преводилац требало да може да наплати без обзира на добру вољу послодавца, али пракса није увек таква. По речима многих преводилаца, никад се не урачунава хитност, никад се не урачунава време путовања до места саслушања/ангажмана. Заправо, ради се у једној искривљеној стварности. И све то са државом.

То не мора бити тако са приватним лицима и са фирмама. Међутим, често су преводиоци невешти да објасне да је та цена, поред тога што је застарела, специјална цена за државу која им је и обезбедила печат. Зато многи настављају да раде са другим лицима по истим ценама као са државом, те на крају заврше на веома ниским гранама друштвеног уређења, уместо да заузму нека виша места која им припадају.

Добро, држава често свакаквима даје тај печат. Много често преко политичких и других веза. Зато тај печат и вреди толико. Печат своју вредност добија од преводилаца који га користе! Ако желите вишу вредност, будите професионалнији. Имате моћ да се изборите са тим. Ви одређујете цену! Осим у случају државе која сама одлучује и цену и када ће вам платити и да ли ће вам платити.

А где је печат?
Много се инсистирало и на томе да држава утврди коректне цене и да се на основу њих наплаћује без расправе. На пример, да сат превођења буде 3000 динара (ово сам сад измислио), и да се онда обрачунава по принципу таксиметра. Ово за таксиметар сам опет ја измислио, али поента је управо та, да се утврди стандардна цена. Ех, па зашто се онда толико нервирате што вас зову у пола ноћи и траже хитно да дођете у станицу и преводите за исту цену? Проблем који је потребно решити је суштинске природе. Утврдити стандардну цену типског документа (нпр. извода из држављанства), али оставити апсолутну слободу пружаоцу услуге (читај, судском преводиоцу/тумачу) да утврди цену за нетипске исправе, за специфичне ангажмане, за прековремени рад, за путовање, за хитност, итд.

Питање је да ли хоћете да будете цењени стручњаци или шљакери? Мислим да је питање излишно, али одговор који ћете дати одређује читав низ правила понашања која изузимају овај таксиметарски приступ утврђивању цене/вредности ваших услуга. Надам се да су многи сада препознали и моје излагање на конференцији које је управо читав фокус приче пребацило на вредност. Вредност ваше услуге за клијента.

2. Зашто нема преводилачких удружења? Друго, а можда по важности прво питање у свему овоме. Дајем себи за право да одговорим на ово врло дрско: зато што нема пара. Зато што као друштво живимо у беди и зато што се "удружења" често организују не да би помогла струци, већ да би се плаћали мањи порези. Не искључујем овом приликом вољу ни жељу таквих удружења да раде и на поправљању позиције преводилаца, али и моја фирма може да каже да ради исто то: помаже и преводиоцима, али искрено много више него та удружења јер плаћа високе или у најмању руку коректне цене сарадницима и зарађује. Међутим, врло вероватно плаћа и више порезе држави.

Дакле, нема правог струковног удружења које је само то - удружење, јер нема довољно богатог преводиоца који може да приушти око 300 динара месечне чланарине (или мање) удружењу за чије функционисање, веровали или не, није довољан само ентузијазам. Људи који воде удружење морају имати веома добро плаћену позицију да не би морали да се уз то баве послом преводилаца или преводилачких агенција. Постоји међузависност између чланова и удружења - поверење. Надам се да ће Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије успети да уради оно што је већина до сада покушавала. Наравно, желим и осталим удружењима исто то.

3. Терминологија: судски преводилац, а не судски тумач. Ово је, лично за мене, прилично излишна ствар, али су многи, можда и већина, мишљења да судски преводилац има нешто мање надлежности од оних које је судски тумач имао. Уколико не постоји јасан опис посла и званична дефиниција функције било судског преводиоца било судског тумача, реч као реч не носи никакву посебну тежину јер се може тумачити на велики број различитих начина. И даље судски преводиоци преводе текстове и преводе усмено. Ништа се у њиховом послу није променило (осим увођења јавних бележника). Променио се само термин. Можда се ради о емотивној везаности за термин "тумач"?

Тумач Џонсон
Колегиница Сандра Ангеловска – Богатиноска из Македоније у свом излагању о ситуацији у Македонији навела је да је важно да се разјасни термин преводилац и тумач. Са једне стране, превод писменог текста је превођење, а тумачење је тумачење говора. Тренутно, тумач је само онај ко тумачи знаковни језик, а преводилац онај ко преводи писмено или усмено, у судници. Ове две професије имају различите шифре.

Надовезујући се на њену изјаву, овом приликом бих желео само да додам да словенски језици генерално не праве терминолошку разлику између преводилаца који се баве преводом писаних докумената и оних који преводе усмено, већ се и једни и други зову преводиоци. Неколико издвојених случајева нису правило.

Не говорим против тога да се и у српском направи разлика и каже да је од сада "преводилац" само лице које се бави превођењем писаних текстова, док је "тумач" лице које се бави усменим превођењем. Али мислим да је и са филозофског становишта реч о нечем потпуно дискутабилном. За мене су и један и други преводиоци. А верујем да нисам једини у том тумачењу.

Ко коси, а ко воду носи?
Зашто је то тако? Зато што језици најутицајнијих светских нација праве разлику између translator (преводилац текстова) и interpreter (усмени преводилац). Дао сам пример енглеског, али таква је ситуација и у шпанском, италијанском, немачком, а од словенских језика и у чешком, словачком, итд. На Западу постоји и уверење да је потребно специјализовати се само за писмено (или писано) превођење или само за усмено превођење. Мешање то двоје је тамо апсолутни no-no, као и превођење на језик који преводиоцу није матерњи. Тачно је да се праве изузеци у случају ретких језика, али опште правило је као што је наведено. Наша реалност је нешто другачија и у том смислу би и систем требало да узме у обзир и једно и друго, па изнађе најбоље решење. Морамо се прво усагласити око тумачења појмова преводилац и тумач, па одатле решавати и остала питања.

Излагања учесника

У наставку ћу покушати у кратким цртама да презентујем теме о којима су излагали говорници на конференцији.

Конференцију је својим излагањем отворио г. Михаљ Њилаш (Nyilas Mihály), потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине - националне заједнице. Тема његовог излагања била је Поступак именовања сталних судских преводилаца и тумача и рад одељења за преводилачке послове.

Приликом излагања, г. Њилаш се дотакао и теме разрешења судских преводилаца и тумача, будући да је општи консензус преводилаца тај да је квалитет превода са печатом судског преводиоца у најмању руку упитан у многим случајевима. Између разлога за разрешење (члан 11. Правилника о сталним судским тумачима), један од наведених разлога је и ако неуредно или нестручно врши послове преводиоца. Међутим, у пракси нико због овога до сада није био разрешен. Разлог је тај што не постоји тело које ће оцењивати или пратити рад судских преводилаца.

Што се тиче регистра сталних судских преводилаца и тумача, регистар судских преводилаца на територији АП Војводине садржи прописане податке, ажуриране почетком 2016. године, за укупно 655 лица (642 преводиоца за 35 језика и 13 тумача знакова слепих, глувих и немих лица). Оно што је наведено као замерка овом регистру јесте чињеница да адреса е-поште преводиоца није обавезна, па тако одређен број преводилаца од контакт података има само број телефона.

Будући да се један део преводилаца не одазива позивима судова, у сарадњи са вишим судовима усаглашено је увођење евиденције у вези са ангажовањем сталних судских преводилаца и тумача, а планирано је и упућивање иницијативе за измену Правилника о сталним судским тумачима Министарству правде до краја 2016. године.

***

Уместо гђе Јелене Деретић, руководиоца Одељења за правосудне професије Министарства правде Републике Србије, излагала је гђица Ивана Нинчић која је истакла значај рада на формирању електронског регистра судских тумача и преводилаца, као и давања приступа јавности истом. Тај рад је започет 2013. године, али је на интервенцију омбудсмана обустављен јер нису били испуњени услови заштите приватности. Регистар садржи око 800 судских преводилаца, а ажурирана верзија је објављена на сајту Министарства. Објављен је и позив свим судским преводиоцима и тумачима да доставе податке ради ажурирања електронске евиденције.

***

Уследило је изузетно занимљиво излагање колегинице Марије Милорадов, адвоката и судског преводиоца за немачки језик, која се дотакла можда и најважније теме у целој причи - новчаног вредновања рада. Упоредила је ситуацију са системом у Немачкој, где су цене по страници превода за српски, ако сам добро чуо, у просеку од 23 евра до 50,50 евра. Такође, ако сам добро чуо, неки званичник у једној немачкој покрајини јој је рекао да су незванично донели одлуку да не примају преводе судских преводилаца из наше земље због сумњивог квалитета превода.

 ***

Слађана Милинковић, потпредседница УО УССПТ Србије, судски преводилац за латински, обавестила нас је да је Удружење већ саставило текст Иницијативе за допуну Правилника о судским тумачима и предлог измена трошковника рада судских преводилаца. Слађана се, између осталог, осврнула на веома тешку ситуацију у струци, на лошу праксу и, генерално, предочила тешкоће и пут изласка из истих. Добар део њеног излагања је садржан у самом уводу.

***

Ситуација у Словенији



Чувено правно правило, Audiatur et altera pars, да се чује и друга страна, лепо се уклопило као наслов презентације гошће из Словеније, мр Викторије Осолник-Кунц, председнице Удружења судских тумача и правних преводилаца Словеније, судског преводиоца за немачки језик.

Г-ђа Кунц нас је прво упознала са правном позадином система судских преводилаца и тумача Словеније. Наиме, професија судских тумача у Словенији регулисана је:
  • Уредбом о сталним судским тумачима (Uredba o stalnih sodnih tolmačih)
  • Правилником о сталним судским тумачима (Pravilnik o stalnih sodnih tolmačih)
  • Правилником о судским тумачима (Pravilnik o sodnih tolmačih)
У члану 2, став 1, Правилник о судским тумачима на следећи начин дефинише тумаче:

"Тумачи су лица именована на неодређен временски период за превођење говорне и писане речи са словеначког на страни језик, са страног језика на словеначки и са првог страног језика на други страни језик у судским поступцима и другим случајевима када је судски тумач неопходан. [...]"

Даље, "судски тумачи испоручују писане преводе правних текстова заједно са јемствеником, жигом, печатом, потписом и изјавом о истинитости, тачности и комплетности превода."

Правилник између осталог уређује именовање и разрешење судских тумача, начин обављања испита за судског тумача, трошковник, изглед и садржај печата, изјаву о истинитости, тачности и комплетности, књигу превода, надзор над радом судских тумача, рефундацију трошкова путовања и смештаја, као и накнаде.

Поређења ради, цене превода по преводилачкој страни у Словенији су следеће:
  1. са страног на словеначки језик: 25 евра
  2. са словеначког на страни језик: 37 евра
  3. са страног на страни језик: 41 евро
Цена по сату усменог превода, за сваки започети сат је 35 евра.

Такође, веома важан аспекат представља стално стручно усавршавање. Тумачи морају похађати 5 семинара за 5 година, од чега су 2 опште-правне тематике и 3 која се односе на конкретан језик). То значи да уколико је неко именован за тумача за немачки, енглески и српски језик, он за сваки од ових језика мора да похађа по 3 семинара из језика (за конкретан језик) - укупно 11 семинара (2 опште правна и 9 језичких, 3 по језику).

Словенија
Године 1998. Министарство правде Републике Словеније и Врховни суд земље потписали су уговор о покретању центра за усавршавање у правосуђу, који је одговоран за континуирану обуку. Затим је 2003. године донесена допуна Закона о правосуђу којом се успоставља Центар за усавршавање у правосуђу (Center za izobraževanje v pravosodju - CIP).

CIP организује 2-дневне уводне семинаре из области правосуђа и 1-дневне радионице за конкретне језике (једном или двапут годишње). Сарађује са стручњацима из области права, са правним факултетима, судским тумачима и удружењима. На семинарима се обрађују основне одредбе словеначког права са фокусом на посао судских тумача, затим право ЕУ, Устав, кривични закон и кривични поступак.

Цена оваквих семинара је следећа: 
  • 2-дневни семинари из основа права: 127,73 евра
  • 1-дневна радионица за конкретан језик: 186,70 евра
  • Испит за судског тумача: 275,71 евро
  • Материјал за семинар: 71,60 евра
***

Нови систем тестирања за усмено превођење у случају словеначког и страног језика:
  1. провера знања језика
  2. способност објашњавања правног поступка и елемената правног поступка
  3. превођење написаног текста усмено на лицу места
  4. консекутивно превођење
  5. познавање правне терминологије
  6. устав
  7. систем правосуђа
  8. грађански законик
  9. социјално осигурање
  10. закон о привредним друштвима
  11. кривични законик
  12. улога, права и обавезе судског тумача
  13. право ЕУ
  14. међународна правна помоћ
Што се тиче заступљености одређених језика у словеначком регистру, од најзаступљенијих до најмање заступљених, ситуација је следећа:
  • немачки: 258
  • енглески: 193
  • хрватски: 82
  • италијански: 74
  • српски: 66
  • француски: 50
Средње заступљени језици:
  • арапски: 21
  • албански: 18
  • бошњачки/босански: 17
  • мађарски: 17
  • руски: 17
  • македонски: 14
  • шпански: 13
Најмање заступљени су тумачи за следеће језике:
  • чешки: 6
  • кинески: 5
  • бугарски: 4
  • пољски: 4
  • црногорски: 3
  • бугарски: 3
  • румунски: 3
  • словачки: 3
  • турски: 3
  • грчки: 2
По један тумач постоји за следеће језике: фински, холандски, јапански, урду, шведски и украјински.

Следећи списак односи се на тумаче посебних језичких компетенција, од којих су неки и упитни:
  • готско писмо: 1
  • фламански/белгијски холандски: 1+1
  • грчки и новогрчки: 1
  • српскохрватски: 21
  • латински: 1
  • знаковни језик: 5

Занимљиво: У Аустрији тумачи морају на сваких 5 година да полажу поново испит за судског тумача, писмено и усмено.

За крај, гђа Кунц нам је препоручила књигу Мартине Бајчић и Катје Добрић: Towards the Professionalization of Legal Translators and Court Interpreters in the EU.

***

Ситуација у Босни и Херцеговини

Више о ситуацији у Босни и Херцеговини могли смо да чујемо од гђе Мире Грбић, судског преводиоца за енглески језик из Бања Луке, некадашње саветнице министра просвете и културе Републике Српске и оснивача и члана неколико удружења у БиХ.

Ситуација није сјајна. Често је и смешна. Будући да је и сама држава БиХ прилично нефункционална, таква је ситуација и са удружењима преводилаца.

У БиХ, ситуација је задовољавајућа.
Удружење судских тумача Републике Српске и Босне и Херцеговине, по речима гђе Грбић, које претендује да буде главно удружење преводилаца за целу Босну и Херцеговину, има 8 канцеларија - 7 у Републици Српској и 1 у Аустрији. Занимљиво је да организација са намерама да покрије територију целе БиХ нема ниједну канцеларију у Федерацији. Одељење у Аустрији је, ако се сећам добро, регистровано на стан једног од чланова удружења и више је формално него заиста присутно у Аустрији.

Удружење покрива 27 језика, 750 судских тумача и има 380 клијената (барем су тако навели на свом сајту).

Постављање судских преводилаца се чини сувише произвољним, при чему су критеријуми скоро непостојећи. Ко год се пријавио, тај је и добио печат. Нико никада није разрешен.

***

Ситуација у Македонији

Колегинице из Македоније, Ана Попова Манасиевска, члан УО Удружења преводилаца Македоније и судски преводилац за шпански језик и Сандра Ангеловска-Богатиноска, судски преводилац за италијански језик и шеф радне групе за судско превођење при Удружењу преводилаца Македоније, говориле су о раду свог удружења и о проблемима са којима се колеге тамо сусрећу.

Као веома похвалан, истакао бих пројекат "Вавилон" за избор најбољег младог преводиоца.

Међутим, и колеге у Македонији исту муку муче са државом када је у питању финансијска накнада за њихов рад.

Македонска шара
Гђа Манасиевска је навела да према правилнику „Стални судски преводилац има право на награду за свој рад у складу са Правилником о накнади трошкова у судском поступку.“

Преводилац захтев за награду исказује према личном мишљењу. Не постоји стандардизована цена. Судови касне са исплатом, често не плаћају, па преводиоци одбијају да раде са судовима и тужилаштвима. У последње време, сарадња са преводиоцима се обавља преко адвокатских канцеларија које ангажују преводиоце и тумаче, што није лоше јер су расположенији да исплате преводиоце, а онда то надокнаде од клијента.

Међутим, иако не постоји стандардизована цена, чињеница је да држава за једну страну превода са страног на македонски језик плаћа 220 денара, што је око 4 евра, односно 270 денара у случају превода са македонског на страни језик. Према речима колегиница, ово нигде не пише, али када се ради за Министарство правде, ситуација је таква.

Регистар преводилаца обухвата све судске преводиоце постављене од 2008. године наовамо, али се могу регистровати и сви они који су постављени пре тог датума.

Приликом полагања теста за судског преводиоца, проверавају се теоретска знања и, потпуно чудно - "способност да препозна тачан превод". Удружење је поднело иницијативу да се приликом тестирања проверава и теорија и пракса, односно само тумачење.

***

Учешће преводилаца у поступцима пред јавним бележником

Једно изузетно корисно излагање било је оно г. Синише Сора, јавног бележника, члана извршног одбора Јавнобележничке коморе Србије.

Поред тога што је говорио о својој професији и случајевима сарадње са судским преводиоцима, веома ми се свидело оно што је истакао као посебно важно - одговорност. Судски преводиоци су одговорни за оно што потпишу и на шта ставе свој печат.

На бројне коментаре да су јавни бележници сада преузели и оно мало надлежности која је била у рукама судских преводилаца, г. Соро је рекао да без обзира на то што део посла сада врше јавни бележници, судски преводилац је тај који је и даље одговоран за оно што је навео у документу.

Паре на сунце, па да солемнизујемо.
Рад јавних бележника регулише Закон о ванпарничном поступку.

Сви јавни бележници склапају Споразум о сарадњи са преводиоцима за језике у службеној употреби. Исправе које јавни бележници оверавају и чију аутентичност потврђују морају бити на језику који јавни бележник разуме.

Једна пракса у раду јавних бележника, која произилази из горње изјаве, јесте и увођење два сведока који треба да посведоче о тачности превода који потписује судски преводилац. Ово, оправдано, изазива гнев међу судским преводиоцима јер се компетенције два сведока нигде не наводе. Заправо, у пракси су то људи који "говоре" страни језик са кога се преводи, а који "у неформалном разговору са преводиоцем треба да посведоче да овај заиста зна језик за који је постављен као тумач". Увредљиво? Прилично.

Излагање г. Сора је изазвало салве коментара и питања, велико неразумевање (што је велики проблем у преводилачком свету), било је и коментара преводилаца да се од њих често само очекује да ударе свој печат, да им се не да довољно времена да прегледају документ на страном језику и превод истог (често им се деси да је клијент код јавног бележника и потребно је да већ преведен документ "само погледа" и овери), на шта је г. Соро одговорио врло логично и здраворазумски - тражите више времена. Ниједан адвокат и ниједан јавни бележник неће летимично урадити свој посао за који одговара, па тако не треба то да раде ни судски преводиоци.

Поново, многи су се жалили на то да им се превод само "потури" да га овере печатом (стандардна наопака пракса), на шта је г. Соро одговорио врло мудро:

"Ако је превод ауторско дело, како можете ставити свој печат на нечије ауторско дело?" [прим. аут. колико знам, превод није ауторско дело, али исправите ме ако грешим]

У овом делу сам консултовао и колегиницу Олгицу Андрић, која иначе није присуствовала овој конференцији али је била врло љубазна да текст овог чланка прочита и да понеки свој коментар. Што се тиче праксе, истакла је да се превођење код јавног бележника не разликује много од превођења на суду. Пошто се најчешће ради о потписивању купопродајних уговора или давању пуномоћја, клијент доноси текст на српском, који бележник чита странки која не говори српски, а судски преводилац усмено преводи тај садржај са српског на страни језик, као и евентуалну комуникацију између присутних. На крају, странке потврђују да су разумеле садржину и у знак одобравања потписују документ, а јавни бележник и судски тумач исти оверавају својим печатима. Странке обично сарађују на писању садржаја документа и у тај процес могу бити укључени преводиоци, али судски преводилац конкретно при самом чину солемнизације својим печатом потврђује веродостојност тога што је са српског усмено превео на страни језик. Ради квалитетније услуге, пожељно је да преводилац унапред добије материјал који ће преводити, али, ако клијенти за сопствене потребе на крају буду тражили превод са овером на страни језик, преводилац не оверава прелиминарне верзије превода, већ „коначни“ потписани документ с јавнобележничком овером, где се, наравно преводи и текст овере и само као такав, превод је веран изворнику.

Што се тиче саме овере документа од стране судског преводиоца, г. Соро је препоручио да се исказ о истинитости превода формулише на начин који не подразумева да је "превод идентичан оригиналу", јер то са правног аспекта подразумева да сте имали увид у оригинал, што би у случају, нпр. дипломе о завршеној школи у Оксфорду значило да сте имали увид у евиденцију саме школе и лично се уверили да је оригинал истоветан примерку који вам се подноси на превођење. Савет је да се, будући да смо чаробњаци за језик, служимо истим тим језиком да бисмо себе заштитили и да уместо "идентичан оригиналу" наведемо "идентичан исправи" која је поднесена на превођење.

Овде је потребно нагласити да Правилник предвиђа следећу формулацију: "Потврђујем да овај превод у потпуности одговара изворнику који је састављен на _______ језику." Дакле, користи се реч изворник. Међутим, у пракси се очигледно дешава да неки судски преводилац пренебрегне ову формулацију па користи реч оригинал.

Било је случајева у пракси да клијент фалсификује изворну исправу, а да се она код нас захваљујући овереном преводу који каже да је документ идентичан оригиналу заведе и тако произведе правно дејство које иначе не би имала. Пример који нам је дао тицао се жене која је фалсификовала аустријску исправу о власништву у фирми, захваљујући којој је успела на себе да региструје удео у АПР-у који јој није припадао. Наравно, кривично дело је учинила она, али део одговорности јесте или може бити и на самом преводиоцу.

Због великог броја питања и некад преоштрих коментара преводилаца (поново, због непознавања читаве ствари), г. Соро је био љубазан да Удружењу сталних судских преводилаца и тумача Србије након конференције достави списак закона релевантних за сарадњу преводилаца са јавним бележницима.

***

Проверено - оверено

Готово пред сам крај другог дана конференције, дошао је ред да и ја нешто кажем. После ручка, када су сви већ полако падали у поподневну дремку, одлучио сам да их интерактивном презентацијом раздрмам. Наслов презентације има више значења, али оно основно које сам желео да пренесем колегама судским преводиоцима јесте тај да оверен документ пре свега мора бити проверен, да печат подразумева сигурност клијенту да је преводилац обавио свој део посла. Печат мора да буде симбол квалитета, а квалитет печату дајемо ми својим радом. Није ни чудо што сам за насловну страну Приручника за преводиоце одабрао печат, тј. жиг. Део излагања можете погледати овде.

Такође, покушао сам да променим угао гледања учесника. У два дана смо превише причали о себи, а мало о лицу које је заиста важно у нашем послу и због кога ми и постојимо - о клијенту. Клијент треба да буде у фокусу нашег рада. Клијент треба да добије оно што му је потребно на професионалан начин. Ми смо карика у ланцу која повезује клијента са институцијама система и решава део проблема клијенту.

Искусно одсуство из првих клупа.
У том смислу, компензацију за свој рад треба да тражимо у вредности коју наш посао има за клијента. Више не користимо принцип таксиметра (већ наведен на почетку), већ се стављамо у кожу клијента и покушавамо да решимо његов проблем и схватимо колико наше решење заиста вреди за тог клијента. Промена фокуса је кључна за економску еманципацију преводилаца, која је - и даље то тврдим, срж свих ових других мањих проблема.

Када је клијенту у питању, једна од ствари са којима се сусреће јесте проналажење одговарајућег преводиоца. Када клијент тражи преводиоца? Ни пре, ни после, већ баш у оном моменту када му је потребан. То чини претраживањем интернета, распитивањем код пријатеља или по сећању. Оно што сам као власник агенције приметио, када ми је потребан превод са овером судског тумача, у зависности од земље, веома је тешко пронаћи ваљан регистар судских преводилаца/тумача, а самим тим и одговарајућег преводиоца.

***

Закључак и будући развој

Потребно је да утичемо на оне ствари на које можемо да утичемо и да се не оптерећујемо стварима на које не можемо директно или моментално да утичемо. Иницијативе које наша удружења подносе корак су ка решавању неких од проблема, али информисање о стварима које се тичу наше професије, читање закона, преузимање одговорности, оно су што без даљњег морамо да учинимо.

Као закључак, навешћу оно што је и само Удружење навело као закључак на крају видео снимка са Прве конференције.

"УССПТ је сумирало закључке Прве конференције у вези са унапређењем рада у струци, којима ће допунити Иницијативу за измене и допуне постојећег Правилника о судским тумачима, коју је и званично уручило представницима надлежних органа у оквиру прве сесије Конференције – Изазови струке.

Нашој правосудној професији је хитно потребна адекватна регулација и стога апелујемо на Министарство правде да што пре донесе закон о судским тумачима који треба да регулише положај, улогу и професионални задатак преводилаца и тумача као правосудне професије и детаљно регулише услове именовања и разрешења.

Осим тога, инсистирамо да кровни закон прати низ подзаконских аката, којима ће бити ближе регулисана поједина питања, као што су:
  • обавеза стручног усавршавања,
  • лиценцирање и релиценцирање,
  • Пословник о раду судског тумача/преводиоца,
  • дисциплинска одговорност,
  • посебан пропис о наградама за рад,
и да они буду донети у законском року од 6 месеци у сарадњи са струком.

Такође, апелујемо на Министарство правде да хитно донесе и Правилник о стручном испиту који јасно дефинише ко може бити испитивач, ко организује обуку за полагање и под којим условима, шта може бити форма и садржај испита (и да се ова питања регулишу по моделу сарадње између Универзитета, струке и представника надлежних органа), и ко испуњава услове који потенцијалног кандидата квалификују за пријављивање и конкурс."

На редовној скупштини УССПТ одржаној 26. новембра 2016, донети су следећи закључци:
  • да 2017. буде у знаку стручног усавршавања,
  • да се прочешља састав Комисија УССПТС, јер у њима треба да су они који заиста желе да допринесу побољшању услова у којима радимо,
  • потребно је интензивирати организационе припреме за израду предлога плана стручног усавршавања (у сарадњи са релевантним образовним институцијама и Министарством правде),
  • планираће се више мањих, „мобилних“ стручних састанака у току године, како би се лакше и брше идентификовали проблеми са којима се колеге срећу у свакодненвом раду, и то са променљивим местом одржавања, како би се допрло до што већег броја оних који раде у струци или са струком сарађују,
  • износ чланарине (и уписнине за нове чланове) у 2017. остане непромењен 

За сам крај, све заинтересоване колеге које нису чланови УССПТС и нису присуствовали Конференцији, а желели би да чују о чему се све разговарало, могу купити примерак зборника радова за 300.00 РСД. За више информација, контактирајте само Удружење.

Такође, ако имате било шта да додате, а сигурно је остало много недореченог у овом чланку, молим вас да то учините слањем коментара.

Захвалница

Овом приликом желим да се искрено захвалим и мом колеги и преводиоцу Александру Васиљевићу, који не само да ми је помогао око уобличавања текста овог чланка, већ и на свему што је до сада учинио и чини за мене, у духу правог пријатељства и колегијалности. Такође, захваљујем се Тини Самарџић, колегиници која је исто тако прочитала овај чланак и дала ми важне сугестије које сам имплементирао. Тина је за мене један од оних људи на које могу да се ослоним у професионалном и људском смислу. На крају, да поновим своју захвалност Олгици Андрић која је такође помогла у писању дела овог чланка који се односи на сарадњу са јавним бележницима.

Хвала вам свима. Дивни сте.

Желим вам срећну Нову годину и Божићне празнике!

Срећна Нова година и Божић!

субота, 14. новембар 2015.

Превођење за Европску комисију

Дуго ме није било. Извињавам се због тога.

Имао сам барем три добра разлога: завршавао сам писање Приручника за преводиоце, који се од јуна налази у продаји. Много енергије сам уложио и драго ми је да је цео посао одлично урађен и да су резултати сјајни.

Посао и задовољство
Друго, уживао сам у лету и нисам имао воље да пишем. А треће - спремао сам се за тест усменог превођења у Европској комисији који сам полагао 29. септембра у Бриселу.

Тест за акредитацију ЕК ће бити тема овог чланка.

Уколико и сами желите да се пријавите за полагање овог теста и могућност добијања акредитације, те хонорарну сарадњу са Европском комисијом, Европским парламентом и Судом правде, која временом може да се претвори у праву каријеру, потребно је да пратите конкурсе на званичној страници Европске уније.

Региструјте се на портал SPIRIT, попуните образац путем интернета, доставите одговарајуће документе (биографију, релевантне дипломе и сертификате, писма послодаваца који су вас ангажовали на усменом превођењу - уз навођење броја дана ангажмана) и сачекајте да вас обавесте о томе да ли је ваша пријава прихваћена или не, као и да вам пошаљу (у случају да јесте) документе у којима се наводи тачан датум, време и место одржавања испита.


Ако је ваша пријава успешно оцењена и ако добијете датум теста, обавезно се спремајте тако што ћете редовно вежбати симултано и консекутивно превођење говора посебно припремљених или одабраних за ову сврху. Одабир и припрему је сачинило одељење Генералног директората за усмено превођење, SCIC, а можете им приступити преко репозиторијума говора (Speech Repository).

Саветујем вам да урадите све говоре које можете наћи на овом сајту, а у случају енглеског као изворног језика, таквих говора у тренутку када сам се лично спремао за испит било је нешто више од 300, подељених по различитим категоријама тежине, тематике, између симултаног и консекутивног превођења.

Снимајте се док преводите, а онда послушајте и обратите пажњу на то да исправите све оно што може бити негативно оцењено на тесту, као на пример, пуцкетање, испуштање дугих звукова (аааа, ииии, мммм... итд.), понављање делова реченице (у реду је једном, двапут, али трудите се да тога или не буде уопште или да буде што мање). Генерално, ваш глас док преводите мора бити смирен, морате говорити разговетно и није битно да ли ћете неке делове изложеног прескочити, ако успете да с мање речи изразите суштину на природан начин.

Ово не значи да је допуштено сажимати и препричавати, али некад се и томе може приступити да не бисте збунили слушаоца. Тон превода би требало да буде што сличнији тону говорника, дакле не увек једноличан, већ да прати начин излагања и емотивне реакције говорника.

Додатна упутства пронаћи ћете на самом сајту који сам навео у претходном делу текста или у документацији коју ће вам ЕК послати.

Оно што вам из личног искуства могу пренети је следеће: свако од нас након одређеног броја година има одређену вештину превођења, односно, или знате или не знате да радите овај посао. Говори о којима је реч вас могу припремити за одговарајућу тематику, што је изузетно битно да би ваша вештина превођења дошла до изражаја. Али од свега је најважније да будете потпуно сталожени и да немате трему. То јесте тешко, посебно када су вам очекивања велика и када добијете шансу. Међутим, не дозволите треми да вас победи.

Мени се десило управо то. Дошао сам на место на коме се испит одржавао више од два сата пре заказаног термина - да предупредим све могуће ризике (ризик од штрајка, друштвених немира, рата, или просто, ризик од тога да се не изгубим у путу). То ми је само допринело порасту треме. А онда сам чекао скоро сат времена да ме прозову након заказаног термина (ипак је у питању Европска комисија, а можда је и због Белгије - бар су ми Белгијанци често говорили за слична кашњења: "Добро дошао у Белгију!").

Син ми даје подршку
А онда уђете у просторију где за кружним столом седи десетак чланова комисије. Седнете. Онда их једно по једно водитељ целе ствари представи. Они само климну главом, а ви гледате и питате се сто питања. Кад их представе, ако не забораве да вас питају да кажете реч-две о себи, које су буквално реч-две, питаће вас "Да ли сте спремни?"

Део за консекутивно превођење зна да буде потпуно неповезан с европским пословима и тематиком за коју сте се спремали, а често (видећете то и у материјалима) зна да буде из живота Велике Британије. Седам-осам минута говора који ћете морати да препричате није шала, посебно због тога што је начин бодовања веома строг и, по мом скромном суду, непримерен реалности превођења. Зашто?

Ваш говор мора бити добро структурисан, морате одмах почети након што говорник заврши, не смете испустити податке којих ће бити и - једноставно, морате бити савршени. Имате право на две грешке. А под грешком се подразумева било шта. У реалности, нико вас никад неће тако оцењивати, а посебно слику о вама неће градити на основу првих пет минута рада. То је и најтежих пет минута - кад састанци почну. После све иде лакше. Е, зато је ово тежак тест. Дакле, мора се све поклопити савршено у тих пет-десет минута теста.

Симултано превођење је мени било много лакше, тј. тај део сам положио. Ваљда зато што сам схватио како ми је тај консекутивни део био релативно лош, одлучио сам да им покажем шта знам (одлучите и ви, али чим уђете у салу), тема је била везана за европска питања, економију, тренутну ситуацију у свету...

Потребно је да положите оба дела испита да бисте добили акредитацију. Имате право да полажете тест три пута. Уколико ниједном од та три пута не положите, немате више право да се пријавите.

Европска комисија ће вам такође надокнадити трошкове превоза и смештаја. Међутим, врло су чудни када су у питању датуми путовања. Надокнадиће вам нпр. две ноћи (ону пред испит и ону на дан испита) и авио карту ако датуми нису превише далеко од датума испита. То ми је лично засметало јер сам дошао три дана пре испита и остао још 5 дана после (о свом трошку, што се смештаја тиче, али очекивао сам повраћај новца за авио карту, на који би требало да имам право). Међутим, одлучили су да ми надокнаде само карту у једном смеру и два ноћења. Такође, захтевају потврду из банке да је рачун на који треба да вам пошаљу новац управо ваш (банка мора да стави печат и потпис), ако имате фирму и желите да вам новац буде уплаћен на рачун фирме, траже и потврду о регистрацији (копију), морате попунити неколико образаца и све то послати у року од месец дана од дана теста.

С друге стране, уколико положите тест, требаће им што је пре могуће и уверење о неосуђиваности, да се против вас не води ниједан кривични поступак и слично.

What...

Да ли све ово вреди? Наравно. Апсолутно. Мотив да радите за европске институције је како новчани, тако и професионални.

Нека је са срећом.


четвртак, 05. март 2015.

Делимична поклапања и попуст

Вероватно сте се у свом досадашњем раду срели са агенцијама које од вас траже попусте на делимична поклапања. То су тзв. "fuzzy matches". Сви преводилачки алати вам дају могућност да анализирате текст, а приликом анализе, можете тачно видети колико речи се у документу налази, укључујући разне параметре, па између осталог и проценат поклапања појединих сегмената у оквиру истог текста.

Шта то конкретно значи? То значи да постоје неке реченице у тексту које личе једна на другу. 

Будући да нам преводилачки алати омогућавају да нека од тих понављања искористимо, што нам смањује време рада, много преводилачке агенције су дошле на идеју да од преводилаца траже попуст за таква понављања. 

Све би то било у реду када би ситуација реално била тако математички прецизна као што то приказује рачунар. Разлог је у томе што се за обрачун понављања или процента поклапања користе чисто математички принципи, при чему се низ речи третира као чиста бројка. Толико и толико сличности, даје тај проценат...

За неки стандард се узима ова табела:

Repetition (понављање)
101% (контекстуално поклапање)
100% (потпуно поклапање, али сегмент који претходи и који следи није исти у оба случаја)
95%-99%
85%-94%
75%-84%
50%-74%
No match (без поклапања)

Лично већ одавно не дајем попуст на овако математички разложену анализу јер не одговара реалности.

Поред тога што превођење на српски језик додатно све чини бесмисленијим, или у најмању руку не осликава "помоћ" која се од оволиког процента понављања очекује, разлог лежи и у чињеници да ниједан од ових програма реално не може да процени лингвистички или значењски аспекат сличности. Погледајте проценат понављања који ми даје следећа реченица: 66%! А реално, не постоји ни 1% сличности!

Чиста математика. Двапут ништа је ништа.
 
Изворна реченица гласи:

Here is the Product Records for "Strawberries".

Она је раније преведена као: "Где је извршено шифровање шарже производа?"

Нова реченица гласи: Where is the product batch coded? 

Програм приказује да између две реченице постоји 66% поклапања! То клијент обично жели да плати око 30% од пуне цене у случају "нових речи". Колико је то неправедно? Па... једно 70%.

С друге стране, да ли мислите да агенције својим клијентима заиста дају попусте на оваква понављања? Да ли њихови клијенти уопште знају о чему се ту ради? Верујем да у 90% случајева то није тако. Према томе, размислите следећи пут када будете преговарали о ценама. Искористите горњу слику као аргумент.

***

Сада бих хтео још само укратко да обавестим све вас, као и оне који су већ уплатили новац за Приручник за преводиоце, да се посао око његовог објављивања ближи крају. Знам, знам... требало је да буде готово за Нову годину, али ствари нису ишле као што сам замислио.

У сваком случају, чекању ће ускоро бити крај. Моћи ћете и да гласате за идејно решење корица, а онда и да уживате у више него корисном садржају истог.

среда, 31. децембар 2014.

Срећна Нова година и Божић!

Поштоване колеге,

Желим вам све најбоље у новој години. Трудићу се да са своје стране допринесем још више увидом у неке пословне и лингвистичке аспекте наше професије који свима могу бити од користи.

Такође, захваљујем се свима који су до сада подржали мој рад на Приручнику за преводиоце. Хвала вам!

Будући да се рад дефинитивно приводи крају, остављам свима могућност да наруче исти по претпродајној цени само до Српске Нове године (закључно са 14. јануаром). После тог датума, Приручник неће више бити у претпродаји.

Живели!

Чедомир Пушица

петак, 14. новембар 2014.

Приручник за преводиоце

У наредних неколико месеци (циљ је да то буде пре Нове године) изаћи ће дуго припремани...

ПРИРУЧНИК ЗА ПРЕВОДИОЦЕ!


Све на једном месту!
Данас је на стручну проверу отишао изузетно важан део који се односи на пословне аспекте, што ми даје сигурност да ће овај леп и користан посао коначно бити завршен.

Уколико желите да будете први који ће добити свој примерак, молим вас да ми пишете на адресу е-поште: cedomir.pusica@belgradetranslations.com. У наслову поруке ставите назнаку "Приручник за преводиоце".

Цена у претпродаји: 1.000 РСД.

Уплату можете извршити на рачун:

Bel Translations
285-2031050000172-03
код Sberbank Srbija ad

У пољу за сврху плаћања унети: Приручник за преводиоце.

Уколико живите у иностранству, уплату од 9 ЕУР можете извршити на адресу: cedomyre@yahoo.com.

Хвала вам на заинтересованости! Верујем да ће вам овај приручник испунити очекивања.

Ево још једне краће најаве:


Ево још једног делића:



понедељак, 03. новембар 2014.

Твој маркетиншки приступ

Сви смо на тржишту, али не привлачимо једнаку пажњу.

Маркетиншки аспект сваког појединца (појединац у смислу свега онога што он представља) дугорочан је посао, али и најзабавнији. Наравно, претпоставка је да се собом бавите дугорочно.

Пре него што наставимо с неким практичним саветима, који вам свакако могу помоћи, поставите себи најважније питање: шта хоћете? Никад нећу заборавити оно што ми је један маркетиншки менаџер time-share компаније у Београду рекао кад сам имао двадесетак година и радио само месец и по дана у компанији која је продавала четрнаест дана годишњег боравка у мађарској Харкањ бањи на 99 година... Само по себи, очајничи посао студента, али са далекосежним последицама бар због једне реченице коју сам чуо од тог господина.

Падао је снег. Прозор компаније је гледао на мали плато испред Палате Албанија. Позвао је мене и још једног момка ка прозору и показао нам на људе што пролазе испод.

- Видите ли ове људе? Већина њих зна шта неће, а само мали број њих зна шта хоће...

Ово је мисао вредна не само овог чланка, већ сталног подсећања, током целог живота.

У приручнику који пишем, већ предуго, навео сам једну реченицу која се надовезује на горе наведено, али у конкретнијем аспекту грађења сопственог имиџа у пословном свету: и ми бирамо своје клијенте. У широј народној мудрости, која превазилази националне границе, каже се: "с ким си, такав си". Наравно, преточено у језик маркетинга, говоримо о позиционирању.

Свака крпа нађе закрпу, па и сваки пружалац услуга свог клијента. И обратно.

Верујем да је циљ већине људи, од обичног света до професионалаца, да буде ваљано плаћен или преплаћен, тј. да за велики новац пружа своје услуге и да себи приушти да буде најбољи/најбоља у свом послу. Зато ћу у наставку дати примере који се односе само на ову категорију професионалаца.

"Кукњава"

Избегавајте је. Неће вам донети ништа добро. Увек ће бити слабо плаћених послова за које ће се лакше чути јер циљају на ширу публику (замислите риболов мрежом - циља се на квантитет, не толико или не уопште на квалитет). "Не трошите своју енергију на борбу против старог, већ је користите на стварање новог."

Живо блато може да те увуче и поједе ако му се опиреш. Не обраћај пажњу на њега. Уско повезано с овим јесте и чињеница да је, наводно, тај број послова или њихов платни ранг у најмању руку, на нивоу врха леденог брега, док су добро или исувише добро плаћени послови оно што се не види, што је испод површине воде. Заправо, то су послови код којих је плаћање најмање важан фактор и код којих је трошак ризика од лоше обављеног посла немерљив у односу на сам трошак извршења. Погађате ли о којим се пословима ради? Тајни државни и међудржавни послови, патенти, фармацеутски послови, важни уговори у одређеној области, итд.

Специјализација

Са последњом реченицом из горњег пасуса уско је повезана и специјализација. Иако велики број стручњака за различите области као свој кредо истиче специјализацију - што ужу, то боље, лично верујем да и ту треба поставити границу или бар свесно у све улазити, свесни ризика и добити. Главни ризик јесте тај да се претераном специјализацијом, због технолошких промена (ако је област подложна њима) сами искључите из тржишта.

Интернет присуство

Иако је ово већ нешто што спада у категорију: "Твоја биографија је толико штура да у њој наводиш возачку дозволу Б категорије", значајан део аудиторијума нема ваљано интернет присуство. Оно подразумева, између осталог, добро позиционирање у претрази на главним интернет претраживачима, поседовање сопственог сајта, са конкретнијом специјализацијом (то вам даје кредибилитет) - помислите само на идеју коју у вама буде две изјаве: "Наша агенција је специјализована за све врсте превода са различитих језика - на свим тржиштима на којима желите да послујете!" и "Наша агенција располаже тимом уско специјализованих преводилаца за енглески и српски језик у области радног и корпоративног права". Кога ћете одабрати ако су у питању уговори са добављачима између ваше и иностране компаније?

Ту су затим професионални или други блогови, присуство на youtube-у (ако верујете да је потребно), странице на друштвеним мрежама, а сваки од ових медија требало би на један или други начин да промовише вашу главну област интересовања или пословања. Кредибилитет на интернету је нешто што је од суштинског значаја у данашње време јер је цео свет постао ваше тржиште. Да бисте лакше ажурирали све своје пословне канале, пробајте Hootsuit - омогућава да једним кликом објавите неку новост на свим каналима које сте одабрали.

Привлачење купаца

Немојте никад инсистирати на конкурентности. То ће вам се обити о главу. Без обзира на то да ли живите у земљи у којој је животни стандард нижи, а стручни кадрови једнако добро могу да обаве посао по нижој цени од оних у скупљим земљама - увек ће постојати јефтинија земља са једнако добрим или бољим кадровима. С друге стране, лишавате се додатног прихода. Затим, обарате свима цену. И на крају, оно најважније, нижом ценом нећете никад привући клијента коме је стало до вредности услуге, већ увек оне ловце у мутном, оне који ће увек и увек инсистирати на нижој цени и који се неће задовољити ни вашом ценом уколико нађу некога ко ће још јефтиније да уради посао. Дакле, одредите за које клијенте желите да радите.

Ово не значи да не можете радити и за једне и за друге - битно је само да будете свесни постојања ова два света.

Пишите блог

Ако верујете да имате нешто важно да кажете свету о себи и услугама које пружате, ако вам је стало да образујете и своје клијенте, а и себе (лично много морам да истражујем пре него што нешто напишем на блогу, а то све ради у моју корист) - почните да пишете блог. Тражите повратне информације читалаца. Не будите наметљиви. Оно што људи данас не желе јесте реклама - бесплатне, а драгоцене информације се могу наћи свуда на интернету. Понудите их и сами. Да бисте добили, морате почети да дајете. Људи ће то ценити.

Препорука у овом случају није да по сваку цену пишете блог или се на други начин експонирате. Идеја је да схватите да оно што ћете поделити са другима вреди. Увек се упитајте да ли је оно што радите вредно? Не мора одмах да буде реч о вредној целини - почните са мањим стварима.

Одлучите, када је реч конкретно о блоговима, да ли ће то бити дугачки чланци које ће читати људи којима је заиста важно да добију одређене информације - дакле, истраживачки текстови, пуни увида и намењени стручњацима у области. Овакав тип текстова излази ређе - месечно или на сваке две недеље, а можда и недељно. За разлику од оваквих, постоје и дневни блогови - кратки текстови са увек актуелном тематиком: од неколико реченица, до два-три пасуса.

Шта год да одлучите, нека буде релевантно.

Постоје и људи који су писање блогова учинили правим бизнисом. То је за њих постао основни посао или бар један од главних извора новчаног прихода. Потребан вам је велики број пратилаца, велика посећеност и висока релевантност. Дакле, мора да вреди. Новац добијају од реклама - банера, претплате читалаца и сл.

Будите у току

Повезано са горе наведеним, читајте блогове из области која вас интересује. Један од најбољих блогова у области преводилачке индустрија, углавном фокусиран на технолошке аспекте, јесте блог Јоста Зечеа (Jost Zetsche) Tool Box Journal. Он је, како га је дефинисао један други велики стручњак и познати блогер Кевин Лоснер (Kevin Lossner) "један од највећих технолошких генија у чијој се близини можеш наћи" кад смо пре пар година били на истој конференцији. Његов блог је доступан свима, бесплатно, али има и премијум садржај који је доступан само онима који плате годишњу чланарину од 25$, што заиста вреди. Прошле године је заједно с Натали Кели (Nataly Kelly) објавио занимљиву књигу Found in Translation.

Већ поменути Кевин Лоснер пише изузетно стручан блог са великом дозом критике и сарказма према лошим појавама у индустрији, између осталог. Блог се зове Translation Tribulations. Његов је блог изузетно актуелан, релевантан и пружа много увида у тренутна дешавања у свету превођења и преводилаштва.

Ту је и блог Марте Стелмашак (Marta Stelmaszak): Want Words. Проглашен је више пута најбољим према оценама заједнице на сајту Proz.com, а њена Пословна школа за преводиоце изузетно је популарна. Недавно је објавила и књигу The Business Guide for Translators.

Ово су само неки од ресурса - на интернету има толико тога, по свачијем укусу.

Што се тиче Facebook-а, има доста занимљивих група у којима се често воде занимљиве расправе или се убија време, али се и позиционирате међу колегама. Већ више пута ми се лично десило да сам радио са некима од њих само зато што се "знамо" из групе. Издвојио бих као личне фаворите Watercooler, The League of Extraordinary Translators, Things Translators Never Say.

Не треба заборавити на LinkedIn и групе на LinkedIn-у. Оне су, по мом досадашњем искуству, најзначајнији ресурс на овом сајту. Многи перцепирају LinkedIn као сајт без икакве енергије, нешто што никад није уродило ничим. Али из група се може свашта сазнати. Лично ми је помогло више пута када сам имао питања за стручњаке из других области. Изузетно корисно.

Напишите књигу

Ово је за мене увек био врхунац личног успеха. Написати књигу није мала ствар. Ако верујете да можете - учините то. Не треба говорити о степену личног задовољства које је један колега описао као "срећу порођаја, али без физичких болова". Мислим да ни сам не бих боље могао описати тај осећај или његово очекивање.

Циљано се оглашавајте

То значи да не идете преко канала оглашавања који не одговарају вашој публици. Огласи у новинама нису за хонорарне преводиоце, па чак ни за велике преводилачке фирме. Степен конверзије, тј. број клијената који ће доћи из ових канала је премали и не може да оправда улагање. Такође, расплињујете енергију коју иначе можете боље усмерити у побољшавање сопствених услуга, редизајнирање или израду сајта, плаћање неког интернет сервиса или куповину алата који вам је потребан за рад - за бољи, ефикаснији рад.

Време индустријских ТВ реклама је давно прошло. О томе изузетно добро пише маркетиншки гуру Сет Годин у својој књизи Плава крава (The Purple Cow). Истакните се изузетношћу. Наметните се малој групи одабраних људи који ће бити одушевљени вашим производом или услугом. Они су ваша улазница за успех.

Уско повезано с овим јесте и прављење и слање сопствене биографије, пријављивање за посао масовним спемовањем, неумесно нуђење сопствених услуга (потпуно ван контекста) - све ово ради против вас. Пустите друге да вас контактирају, учините све да вас препознају. Будите посебни.

Одржавајте контакт

Са својим клијентима би требало да одржавате контакт и када не тражите посао од њих, односно и када посла нема. То ће између осталог изградити однос поверења. Поверење је једна од најважнијих ствари у послу.

Такође, то је финансијски гледано паметна опција јер истраживања показују да је десет пута скупље стећи новог клијента него задржати старог. Наравно, под условом да желите да задржите старог клијента.

Уместо закључка

Крените да правите свој план маркетиншког наступа. Све горе наведено представља део сложене слагалице чији се комади могу другачије комбиновати у зависности од жељеног резултата или конкретне ситуације. Радите на свом маркетингу, али пре свега - на квалитету онога што продајете.

недеља, 17. август 2014.

Правила службе

Током последњих 10 година професионалног рада у области превођења, на месту преводиоца, лектора, симултаног и консекутивног преводиоца, копирајтера, власника преводилачке агенције, сусрео сам се са бројним ситуацијама, са многима и више пута, које су ме научиле или навеле да извучем следеће закључке, који никако нису дефинитивни. Листа ће се ширити временом. Десет преводилачких... заповести:

1. Идеално је да превод звучи као да је написан на језику на који је садржај преведен. Да би се постигао овај ефекат, поред предуслова наведених у наставку, постоје и неки трикови: убацивање неких типично „домаћих“ фраза или конструкција, које се перципирају као „типично наше“. Али ако оставимо трикове на страну (мада не треба их искључити из репертоара), добар превод подразумева добро познавање материје која се преводи или бар изузетно владање језиком са кога и на који се преводи. Често је потребно и једно и друго јер сувише често виђамо грешке у преводу или хромост истих да долазим до закључка да људи који их раде једноставно не расту професионално или једноставно нису добри лингвисти. Свако може да греши, али је од суштинске важности стремити ка усавршавању самог или саме себе. Да ли вам се десило да вас опседа немогућност проналаска ваљаног превода за неки термин? Да ли то дуго траје? Да ли сте доживели најдубљу срећу ако сте неким чудом успели да пронађете ваљани еквивалент после дугог активног или пасивног трагања? Е, онда сте прави лингвиста који има будућност у превођењу.

2. Када се преводи на српски раде ћириличним писмом, квалитет превода истог преводиоца је бољи него када ради на латиници. Шта је разлог томе? Једноставно, чињеница да се стране речи са језика који користе латинично писмо, лакше примете у тексту и одударају ако нису ваљано стављене у контекст. Замаскиране латиничним српским писмом, успевају да заварају преводиоца који често следи и синтаксу страног језика. Приметили сте неписменост у преводима са енглеског? Осећате да енглески провејава кроз превод и да често преферирамо да садржај читамо на оригиналу (јер нас већина и говори енглески, бар довољно да разумемо већину садржаја – ова категорија познаваоца је честа и у преводилачкој бранши)? Разлог је двојак – прво, непознавање значења језика са кога се преводи, па самим тим и страх да се не „одступи“ од изворног текста (оно мало што се зна је сигурица на коју се игра, али та игра скупо кошта читалаштво), при чему преводилац наликује на пливача који у базену ради ногама док се држи за даску уз ивицу базена, а други разлог је непознавање саме материје о којој је реч и потпуно одсуство из реалности свог језика. Зато је битно вратити се на прву ставку на овој листи: да ли вам ово звучи добро? Не? Онда се врати још једном и преради превод. Сад? Не? Добро, измени га поново. Је ли сад добро? Ако није, мењајте док не будете задовољни или размишљајте за будуће ситуације ако немате времена или инспирације у тренутку.

3. Када преводите усмено, ваш посао је да преводите, а не да ступате у дебату или дајете своје мишљење. Ову грешку људи често праве. Важно је да себи на почетку каријере уведете правило да се у директне дискусије не упуштате. Никада. То једноставно никад није у реду. Чак и када видите да бисте својим мишљењем или одговором скратили време саговорницима, то није у реду, јер вас плаћају да би они комуницирали. Наравно, постоје ситуације када је важно да ставите одређене напомене: у случају неспоразума, у случају језичких или културолошких објашњења, у случају да сте заиста приметили нешто суштински што је двема странама промакло, а да то утиче на читав ток разговора или слично: али тада је веома битно да наступите са становишта лингвисте и да „подигнете руку“, тј. да упадицу почнете уводом „Само једна напомена...“, „Извињавам се, али само бих хтела да разјасним, ради контекста разговора, да ли је оно што сте рекли пре тога заправо оно што друга страна није чула или...?“, и сл. Дакле, наступ мора бити неутралан, односно треба да настојите да ниједну од страна не увредите, понизите или на други начин учините да се осети прозваном, мање вредном и сл. Једном се сећам да сам добио коментар који мање-више описује мој приступ у целој каријери: „Учинили сте да овај семинар прође тако глатко, све време сте били ту, присутни и важни, али никад у првом плану. То до сада нисмо имали.“ Преводиоци воле да преузму главну реч. Али не заборавите на правило, никад!

4. Преводиоци који највише „цене“ своје време, таленат, искуство, статус, најчешће су само примадоне које треба избегавати, као и све примадоне у животу. Одају утисак да их је живот научио памети, па ту памет просипају фирмама или појединцима који их контактирају ради упита, ангажмана и сл. Изузетно су осорни, осетљиви и лако увредљиви. Неретко су и изузетно скупи, али се услуга коју пружају често сведе на минимум стандарда. Додатне захтеве по питању истог посла који су већ доставили доживљавају као напад на личност и професионални интегритет, чине све да вам ставе до знања како ваши захтеви нису реални или су излишни и генерално су – особе које треба избегавати по сваку цену. Будући да ћете их сигурно срести, било као колеге или потенцијалне сараднике, водите рачуна да не паднете у њихову клопку: они нити знају све, нити могу себи да приуште такво понашање без последица, а ви имате право да тражите све оно што желите као клијент по условима који вам одговарају, па ако се у том погледу не нађете, то је у реду. Држите их само под контролом и немојте им се дивити. Вероватно знате више од њих.

5. Преводилаштво је посао у коме су ситнице изузетно важне. Ако ваша биографија садржи правописне грешке (зарез, двоструки размак, и сл.) нису мале грешке већ први утисак који остављате: непрецизност, небрига, недостатак перфекционизма, а оно што се у овој професији, која иначе захтева изузетну снагу личности, која тера на усамљенички живот пред рачунаром, уз евентуално неку мачку или пса који ће вам бити најбољи пријатељи, уз кафу, пиво, вино или нешто јаче, оваква биографија ће вас у великом броју случајева искључити из трке за место сарадника неке озбиљне преводилачке агенције (можда не неког директног клијента који заправо и не зна шта све превођење подразумева). Зато, ако желите да живите од овог посла, боље би било да почнете да водите рачуна о овим техникалијама. Некада су оне, нажалост, важније од суштине. Али ако су тако ситне, а ви суштински добри, шта вас кошта да почнете да обраћате пажњу на ситнице?

6. Одговарајте брзо на поруке е-поште. Можда вам делује да пар сати није ништа, али у данашњем свету сваки секунд је важан. Једном приликом сам изгубио потенцијалних 6000 евра посла зато што сам закаснио 3-4 сата са одговором о доступности. Такође, највећи број послова који се захтевају од преводиоца су „за јуче“. Помозите људима који вам то траже јер и њима гори под ногама. Нико то не ради зато што воли да замишља како патите. Добро, можда неки менаџери пројеката у великим светским агенцијама то раде, али више зато да би себе заштитили дебелим временским „бафером“ него да би вас оштетили (али ни то им није жао јер ресурса има на претек). С друге стране, нетачна је констатација која често долази од примадона, да „лоша организација с ваше стране не повлачи хитност с моје стране“. Осим што звучи симпатично, готово као откровење или парола коју бисте одштампали и ставили на радни сто да вас подсећа на кривицу других, а не вас, приступ је погрешан. У неким ситуацијама важи и тај принцип, али у великој већини ситуација, реч је о пословном предлогу – испуните га ако можете, без придиковања, и имаћете додатно задовољног клијента са свим оним што то значи за ваш бизнис. Ако не можете, нико вас не тера. Барем одговорите негативно и уз извињење што не можете да помогнете у том тренутку, а ако сте добро расположени, можете да препоручите неког свог колегу или колегиницу.

7. Никад не потцењујте моћ екстерних алата за контролу квалитета. Колико год да сте добар преводилац и колико год да сте прецизни и марљиви, машина ће вам пронаћи много шта што сте превидели, поготову ако се ради о обимним преводима техничке документације. Некад није довољан интегрисани модул за контролу квалитета, као што постоји у многим програмима преводилачког окружења – на њих треба гледати као на додатну помоћ, корак више. Разлог за то је што се различити модули за контролу/осигурање квалитета базирају на различитим факторима. Њихова комбинација увећава задовољство клијента крајњим производом.

8. Никад не потцењујте моћ алата за проверу правописа. Иако сте добар познавалац свог језика, грешке у куцању су категорија која постоји и које могу да се држе под контролом, односно потпуно елиминишу.

9. Преко прече, наоколо ближе. У највећем броју случајева, неке сложене операције које имају несигуран исход боље је заменити радњама које дуже трају, које вршите „пешке“ уместо аутоматски, а чији је жељени исход сигуран. Разлог је тај што ћете ово друго често морати да урадите без обзира на то што сте изгубили много времена и живаца на прво. Из те перспективе, уштедећете на времену. Ризик који многи преузимају јесте да делимично реше проблем првим приступом и да се надају да ће то клијенту бити довољно. Није и никад неће бити. Чак и ако прође, потрошили сте кредит код клијента. Мене је коштало неких послова, а коштало је и многе који су радили за мене.

10. Поштујте свој посао. Ово правило заправо значи да поштујете све оне од којих добијате радне ангажмане - ваше клијенте. Многи људи заборављају да су наручилац и пружалац услуга две стране које зависе једна од друге и заборављају да им посао није "богом дан". Имајте поштовања према људима који вам дају посао. У супротном, престаните да радите с њима.

Каква су ваша искуства? Да ли имате неки сопствени кредо који бисте поделили са другима? Унесите га у коментаре.