понедељак, 24. децембар 2018.

Преводилац у затвору [ФОТО] [ВИДЕО]


Даглас Копланд је рекао „Живимо у свету све више и више састављеном од шопинг центара и затвора.“

Кажу да се човек никад не може навићи на звук затворске капије која клизи по шинама и затвара се са треском након што уђеш у круг. Први дан у затвору је врло освешћујући, осећај физичких ограничења је стално присутан, а оно што ме је запрепастило је изузетно коректан однос и осећање мећусобног поштовања између осуђених лица и радника система. Цело време сам имала благу адреналинску трему, обзиром да сам се први пут нашла у затвору, али и осећај да су ти зидови и решетка нечија свакодневна стварност. Живот - и за осуђена лица и за запослене.

***

Интернет је чудо које повезује људе који се можда никад не би ни упознали у стварном животу, које можда никад нећемо ни упознати (што у овом случају не би било лепо), а за које нам се чини да их изузетно добро познајемо. Међутим, то је само варка, јер толико тога не знамо.

Тања Граховац, преводилац чији је животни и професионални пут вредан екранизације, провешће нас кроз кривудаве ходнике живота - и смрти. Порасла и прошла рат, од Босне преко Србије и Косова и Метохије. Држи живот чврсто у својим рукама и показује нам да снага духа побеђује и надвладава све.


Тања, замисли ову страшну ситуацију: налазимо се у лифту с милион људи који у исто време постављају исто питање – Реци нам нешто о себи. Дај нам тај насушни elevator pitch који си годинама припремала. Мук. Све очи су на теби. И ти почињеш...

I talk for a living, I run, read, travel and cook. That’s about it! 

(Сад ћу вам своје преводилачке квалитете ставити на располагање. Дакле, Тања каже на чистом енглеском: Кроз причу зарађујем, трчим, читам, путујем и кувам. То је то!)

Ово је било кратко, али... ефикасно! Нисмо ни до првог спрата стигли. Спремна си и за ситуације кад неко дериште у лифту притисне СТОП тек што је лифт кренуо. 

Када си одабрала да се бавиш превођењем? Када си знала да је то твој позив?

Преводилачки позив је одабрао мене, а не ја њега. У октобру 1995. године сам почела да студирам енглески језик и књижевност на Универзитету у Бањалуци који је био најближи мом родном Јајцу са намером да постанем музички новинар. Узор ми је била новинарка Јадранка Јанковић која је живела живот из снова, по мом тадашњем мишљењу, путовала је по свету и правила интервјуе са хеви метал бендовима. Још у средњој школи сам у ратом захваћеном Јајцу имала своју радио емисију Металоманија и редовно извештавала (ратом напаћен па тако за музику апсолутно незаинтересовн народ) о светским музичким дешавањима те интервјуисала припите чланове локалних рок бендова у тој својој радио емисији. 

Металика, мој добар другар.

Рат је помео моје тинејџерске планове, а из Јајца сам избегла са породицом и пријатељима (и кућним љубимцем зецом) у септембру 1995. године. Родитељи и млађи брат су отишли даље да траже смештај и посао, и скрасили се у Брчком где и данас живе, а ја сам остала код пријатеља у Бањалуци да студирам, са 2 кофера и 100 дојче марака. Тада је то било пуно пара.

Прва година студија је почела у рату који се завршио потписивањем Дејтонског споразума током мог првог семестра студија, а прве снаге мисије Уједињених нација долазе у Босну већ у јануару 1996. године. На наговор тадашњег дечка одлазим на тестове и интервју на свој рођендан, у јануару 1996. године, и то врло невољно јер нисам хтела да запоставим студије.

Какав је био твој преводилачки пут? Кроз које трње си прошла и да ли си стигла до звезда?

Крајем прве године студија, од маја 1996. године добијам посао у мировној мисији УН, прво у Бањалуци а од 1998. године у Брчком. Од почетка 2. године до краја студија сам била онај студент који увек касни на предавања, у амфитеатар упада са путном торбом, учи кад стигне, радила сам у сменама, испите сам спремала у полицијским станицама и патролама, Шекспира сам читала у ноћним сменама и једва сам чекала да дипломирам па да се поштено наспавам. 

Дипломирала сам 2000. године прва у генерацији, имам у индексу свега, од шестица до десетки јер ми оцена није била битна, био ми је битан испит мање. У мировној мисији Уједињених нација у БиХ  сам остала до 2002. године са краткорочним тезгама за ОЕБС БиХ и посматрачку мисију ECMM (European Community Monitoring Mission). У међувремену сам дипломирала, положила испит и стекла печат судског тумача за енглески језик за Дистрикт Брчко

У септембру 2002. године одлазим на Косово у УН мисију као међународни цивил и преводилац за српски језик и вођа тима међународних преводилаца УН судства и тужилаштва за Пећ где остајем до 2005. године. На суду сам преводила консекутивно а на сваку изговорену реч српског језика, из галерије у суду су ми упућиване клетве и псовке. У то време, осим мене и монахиња у Пећкој патријаршији, у Пећи није било Срба. Живот су ми више пута спасиле моје две колегинице и другарице, Мандета и Мерита, које су ме склањале код себе и спавале код мене у време немира, демонстрација итд. У немирима широм Косова у априлу 2004. године сам евакуисана у италијанску базу надомак Пећи.

На Косову и Метохији, Мисија УНМИК-а

Од 2005. до краја 2011. године радим на (државном) Суду БиХ, на суђењима за предмете ратних злочина и организованог криминала, где могу рећи да сам испекла занат симултаног преводиоца. Радила сам у највећој и најстручнијој преводилачкој служби у држави, спознала неке истине о рату и ратним дешавањима, доживела и поделила много дивних и тешких тренутака са колегама преводиоцима у кабини и стекла сјајно радно искуство и, што је највредније, доживотне пријатеље.

У то време уписујем и постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београду, магистериј из међународних односа, где сам тезу на тему „Србија између НАТО и Русије“ одбранила код покојног проф. др. Предрага Симића 2014. године.

Сходно мом личном животном плану, 2011. године прелазим у Београд. Од тада радим на Твининг пројектима а истовремено сам радила и као преводилац и лектор за НИС (од 2012. до 2015. године). Учим језике, ширим базу приватних клијената, а 2015. године стичем и звање судског тумача за француски језик. Осим француског, лепо сам савладала шпански и португалски, а све језике одржавам и унапређујем књигама и филмовима. Недавно сам почела да обнављам италијански који сам почела да учим још на Косову и немачки (на затворском пројекту радим са Немцима, Аустријанцима и Финцима) који ми баш тешко иде.

Кабина Палате Србија - отварање пројекта

Опиши нам један твој обичан дан.

Задњих годину и по дана радим на Твининг пројекту „Унапређење капацитета затворског система Републике Србије“. Пројектна канацеларија се налази у једном од три највећа српска затвора. Типичан дан у току експертске мисије се састоји од целодневног превода за два стручњака који обучавају домаће раднике службе за обезбеђење, третман и здравствену заштиту лица лишених слободе. Некада радим са Тур Гајд (Tour Guide) опремом али углавном преводим консекутивно. У паузи за ручак обично обилазимо производне и смештајне капацитете затвореног режима затвора. После тога, ако ми остане снаге и времена, радим писане преводе са истог пројекта. Немам времена за приватне тезге, осим за пар најдражих клијената које немам срца да одбијем.

Након посла, попијем кафу и поједем мало црне чоколаде и следи мени најдражи део дана. Патике на ноге, Гармин сат на руке и излазим на тренинг. Истрчим 8, 10 или 15 км дневно, у зависности од плана тренинга који мој тренер пажљиво осмисли и прилагоди мени и мојим обавезама. Тренутно се припремам за свој 11. маратон у јануару 2019. године на Сицилији а најбоље досадашње време ми је 3 сата и 54 минуте на маратону у Новом Саду 2015. године, које сам поновила 2017. године на Берлинском маратону. Прошлу годину сам завршила као 24. маратонка у Србији а надам се да ћу тај пласман поправити у наредном периоду.

Трчи Тања, трчи!

Шта радиш кад ништа не радиш?

Трчим, кувам (све, од наших традиционалних јела до јела италијанске, азијске, Cajun, fusion кухиње), трчим, учим језике на апликацији DuoLingo, путујем, трчим, дружим се са децом у фамилији и учим од њих доста, трчим, you get the picture

Опиши нам полако свој први дан у „затвору“. Верујем да после свега што си прошла на ратним подручјима, затвор дође као оаза мира, али ме интересује тај први дан у затвору, сусрет са затвореницима (ако га је било), твој лични осећај док си ходала затворским ходницима/просторијама.

Домаћи и страни стручњаци кажу да се човек никад не може навићи на звук затворске капије која клизи по шинама и затвара се са треском након што уђеш у круг. Први дан у затвору је врло освешћујући, осећај физичких ограничења је стално присутан а оно што ме је запрепастило је изузетно коректан однос и осећање мећусобног поштовања између осуђених лица и радника система. Цело време сам имала благу адреналинску трему, обзиром да сам се први пут нашла у затвору али и осећај да су ти зидови и решетка нечија свакодневна стварност. Живот, и за осуђена лица и за запослене.

Помислила сам колико сам размажена да могу да скакућем са пројекта на пројекат и не размишљам да неко ради много тежи посао по 30 или 40 година. Исто тако, осеђај да је неки сплет несретних околности једино оно што дели мене од затворског живота чини да се човек запита и стално преиспитује шта би радио да доспе једног дана у затвор.

Тако, где год да идем у обилазак затвора, ја размишљам чиме бих се бавила да сам осуђеник у том затвору. У Бремену у Немачкој бих могла лепо да трчим, имају фину стазу од тартана и теретану, у наким нашим затворима бих тражила да радим на узгоју животиња и тако. Човек ваљда покушаваа да изнађе начине да преживи, у свим ситуацијама. Ваљда нас то одржава.

Верујем да постоји сврха и разлог сваког нашег искуства као припадника људске расе на овој планети. Први дан у затвору сам била знатижељна да што више сазнам, опрезна да се понашам у складу са кућним правилима, дирнута оним што сам видела и захвална на указаном поверењу послодавца и прилици.

Да ли имаш посебну анегдоту или анегдоте из посла у затвору?

Немам анегдоту, али има дивних примера осуђених лица који су невероватно талентовани за уметност. На зиду имам уље на платну заљубљеног пара, на киши под дрворедом, које је насликао осуђеник који служи 35 година затвора за тешко убиство. Када сам га видела са кистом и платном у соби за слободне активности у Забели, управо је завршавао слику Патријарха Павла. Људски дух је непобедив.

Пре годину дана смо били у посети аустријским затворима. Пар недеља пре пута, на тренингу у Нишу паднем са бицикла и сломим леви лакат. Одлазим у Беч на низ посета затворима и састанака на нивоу Управа за извршење кривичних санкција. Ја сам леворука, прву играчку у животу сам узела левом руком, тако да на састанцима у консекутивном преводу белешке хватам како тако левом руком на којој је гипс до рамена на опште чућење Аустријанаца који су нам указали дивну добродошлицу. Најтежи су ми били пословни ручкови а и дан данас страхујем када видим бечку шницлу коју је немогуће резати и јести једном руком. На сваком ручку Миљан, психолог из КПЗ Ниш ми је тако резао шницлу на комаде да могу да једем.

У посети највећем и најстаријем бечком затвору Јозефштату, на ручку смо у кантини и служе нам, наравно, бечку шницлу. Долази радник кантине, осуђено лице и обраћа нам се на чистом средњебосанском уличном дијалекту:  „Да вам каем,  ак’ нек’ не једе мееесо, имамо и поврће грилованоооо и нааааку рибу.“ Ја питам: „Извини, одакле си?“ Каже „Из Бихаћа“. „Ђе си зееемо, ја сам из Јајца.“

Како је радити у ратом захваћеном подручју? Или у подручју које је било захваћено ратом? Поменула си претње са галерије суднице на Косову и Метохији. Какав је осећај? Да ли те је било страх? Шта те је највише држало да останеш на том послу?

Пробуди ти се неки инат. Наша професија је често мета напада, прозивају нас издајицама и шпијунима. Уживо сам за УН миотворце преводила Шешељеве митинге на којима у послератној Босни позива Србе у Босни да поубијају „уши и очи“ страних окупатора. Тада сам имала 19 година. Остави то неког трага али те и очврсне, припреми те за многе животне ситуације које не можеш ни да замислиш да ћеш касније да доживиш.

Такође, била је ту жеља да докажем себи и другима да радим добро свој посао, потреба да спознам истине о дешавањима у земљи у којој сам рођена и која се распадала како сам одрастала, неки враг ти не да мира, желиш да сазнаш и захвалан си на прилици да на неки начин допринесеш помирењу и поверењу међу људима и смирењу ситуације, ма колико твој допринос био спорадичан и неупечатљив.

Професионално си порасла уз рат, у војном и полицијском окружењу и на томе си изградила своју каријеру. Можда је превођење одабрало тебе, али ниси се дала лако сломити. Магистарске студије на ФПН-у из међународних односа представљају праву надоградњу једне каријере специјализованог преводиоца. Да ли би и другим преводиоцима који се специјализују за одређену материју (на пример, за право, маркетинг, финансије, и слично) препоручила да направе тај корак даље и упишу заправо студије (постдипломске, по могућству) у тој области? Колико ти је то звање помогло у даљој каријери?

Образовање и ширење знања је био и остао најбољи преводилачки алат. Доста сам размишљала у којем правцу да наставим своје формално образовање. У игри су били преводилачке школе у Француској или САД (нисам због цене, те паре сам радије уложила у куповину стана у којем живим), постдипломске студије културне размене на Академији примењених уметности, али ја волим високу политику и период после Хладног рата ми је фасцинантан и близак.

Студирала сам оно што волим да читам и пратим. Имала сам сјајног ментора, професора Пепсија, на његова предавања сам ишла после посла и након што сам одслушала предавања и исполагала све испите, нажалост, прерано нас је напустио. У склопу писања магистарске тезе, лето 2010. сам провела на МГИМО, руском Институту за међународне односе, где сам похађала предавања о руској спољној политици и учила руски језик. Сјајно искуство.

У ретроспективи, верујем да ми је летњи студиј у Русији и одабир магистарске теме о Русији помогао да добијем посао у НИС-у. Осим тога, магитериј ми у послу није директно помогао до сада, али јесам проширила знања о политичким дешавањима и трендовима у свету и у региону, нарочито у новијој историји тј. после Другог светског рата што ми је помогло да своја лична искуства, животна и пословна, ставим у неку ширу слику и јер сам радила и сретала се кроз посао са неким кључним актерима тадашњих политичких  дешавања.

Радила си и радиш у различитим судским системима. Какве су разлике и да ли си имала потешкоће да се навикнеш на један или други систем?

Системи су мање више данас изједначени, све државе бивше СФРЈ су пренеле истраге са истражног судије на јавног тужиоца, тако да сам се ја кроз СФРЈ кретала са тим променама. На суђење се у кабину не иде без барем оптужнице, важеће двојезичне верзије ЗКП и КЗ и најбитније, доброг колеге преводиоца. Ако имаш то, уз језичку компетенцију и смиреност, ништа није проблем.

Истина је да има разлика, сваки кривично-правни систем има своје посебности али правници се међусобно разумеју и генерално су врло добро информисани и образовани, а са паметним људима је лако радити.

Пошто си укључена у процесе који су за људе с којима радиш често питање живота или смрти, односно на послу где се одлучује о судбинама људи, шта радиш да би увек била на врхунцу задатка? Овде пре свега мислим на стручно усавршавање и учење. Који су ти најважнији ресурси у раду?

Слушам и посматрам добро људе са којима радим пре превода, разговарам доста са њима и покушавам да се што је више могуће орјентишем и обавестим о предмету или пројекту на којем радим. По мени, највећа чар нашег посла је у томе што добијамо прилику да завиримо у послове и животе великог броја људи и професија које сами нисмо изабрали. А свако поље рада и живота је интересантно. О људима и свету учим кроз посао а боље разумевање ствари помаже у сваком наредном пословном пројекту.

Уколико би неко желео да се бави твојим позивом и ради у области у којој ти радиш, шта би му препоручила? Одакле да почне и како да настави? Да ли једноставно узмеш неки закон и почнеш да га читаш, проучаваш, па онда уредбе, одлуке, и шта све не – или имаш другачији приступ (рационалнији)?

Ако немаш незајажљиву жељу за ширењем видика, разбијањем устаљених шаблона мишљења и понашања и ако те не занима свет, ниси материјал за преводиоца.

Крени рано, ради пуно, читај стално, не бој се новина. Немам пуно времена за планско учење, учим кроз преводе, књиге, научне студије, законе, медије, шта ми допадне руку. У слободно време гледам добре документарне филмове, BBC, CNN, TV5MONDE, TVESPAÑA. Само то да прелистам, не остане ми пуно времена за добар филм или епизоду серије, али некада одгледам три филма дневно.

Које су биле реалне потешкоће на које си наилазила у раду, а које су искључиво преводилачке природе? Да ли је било неких незгодних ситуација и ако јесте, како си се из њих извукла? Да ли ти је некад и разлика у правним системима и правним институтима задавала невоље? Да ли су ти стручњаци за које си преводила (ту мислим на судије, полицајце, инспекторе) некад тражили додатна појашњења? Каква је иначе комуникација с њима?

Некада је лош енглески говорника проблем, некада акустика просторије и инфраструктура простора у којој преводиш, некада говорници сами имају трему, а на почетку је моја трема била проблем јер сам била повучено и стидљиво дете. Битно је бити прибран у свим ситуацијама. Било је и напетих састанака, где су сви бесни на све па се неко онда „истресе“ на преводиоцу, дешавало се да морам тражити паузу јер знам да ћу да бризнем у плач ако тог тренутка не изађем из канцеларије, али трчање ми доста помаже да одржим свој зен и душевни мир. 

Ако преводим за нову групу људи, одмах на почетку на оба језика замолим све учеснике да траже да поновим или преформулишем ако им нешто није јасно, и тако се ограђујем од каснијих неспоразума. Људи су углавном разумни и захвални. Ако приметим да је неко напет или под стресом, покушам да опустим ситуацију пред почетак састанка или у паузи превода.

Што се тиче твоје друге љубави ван посла – трчању маратона, прво желим да ти кажем да те је то код мене издвојило из „масе“. Ваљда зато што сам и сам спортиста и на то гледам као на нераздвојив део моје личности и изузетно ценим људе који се активно баве спортом. Верујем да је и успех у послу врло повезан са физичким аспектом јер је у здравом телу и здрав дух. Нећу те питати да ли се слажеш с тим јер је одговор очигледан, али ме интересује када си почела да трчиш маратоне? Да ли си прво трчкарала, па видела да можеш више? Колико ти психолошки фактор превазилажења физичких препрека помаже у превазилажењу животних препрека и суочавању са разним животним изазовима? Како постављаш циљеве (и у спорту и у животу)?

Морамо да позовемо друге колеге преводиоце спортисте да видимо ко се чиме још бави. Трчим од 15. године, прво у намери да смршам а потом као хоби и начин да средим мисли и повећам издржљивост. Временом се број километара повећавао а користи и добробити од трчања умножавале. Трчала сам у свим градовима и местима где сам радила, живела или путовала и то су ми најдраже успомене. 

Трчати дуж корита реке Бистрице, где прођеш Кфоров пункт па се окренеш изнад Патријаршије, или на стадиону у Москви у поноћ, а мрак још није пао, или у Лими у Перуу на десетак километара дугој вијугавој стази дуж стена које се обрушавају у Јужни Пацифик, трчати рано ујутро или касно навече прастаром улицом која води од Токија до Кјота, нема лепшег начина да се искуси овај дивни свет у којем живимо.

Мени је трчање неодвојиво од мене као што ми је и професија преводиоца неодвојива од мене. Да сам мушко, била бих боксер, тако да те разумем. Као мала сам са татом у 6 ујутро устајала да гледам бокс мечеве мојих суграђана Слободана и Тадије Качара, великих боксера и филантропа.

Будући да волиш да читаш (то нама преводиоцима ваљда природно долази) и куваш, које књиге су на тебе оставиле посебан утисак и због чега? Које би препоручила као обавезно штиво за све? Након хране за ум, реци нам нешто и о својој храни за тело: да ли имаш посебан режим исхране? Које ти је омиљено јело или јела? Да ли је и за тебе бурек само са месом, а све остало пита? Ћевапи или пљескавица? Бањалучки или сарајевски? Лесковачки роштиљ или новопазарске мантије – и ћевапи?

Од савремених романописаца највише волим да читам Харукија Муракамија, Дагласа Копланда и Џона Ирвинга. Од осталих, како ко налети и како ми ко шта препоручи. Од жена, Тони Морисон, Зејди Смит, Маргарет Атвуд.

Волим да читам добро заокружену животну причу са дубоким и комплексним ликовима и животним дилемама и тешким одлукама. Свет према Гарпу од Џона Ирвинга је књига коју бих могла да читам два пута годишње. Топло препоручујем да се Ирвинг чита у изворном, енглеском тексту. У Сарајеву сам радила са Американком суткињом која живи у истом градићу у Вермонту као и Џон Ирвинг и жена није могла да верује мојој срећи када сам чула да га лично познаје. Контам, ето само два степена раздвајања између мене и Ирвинга.

Нико не описује љубав али и самоћу и отуђеност модерног човека као Мураками. У Токију сам се трудила да обиђем многа места која Мураками спомиње у својим романима али његове радње су мање везане за географију колико за душу јапанског човека одраслог под јаким утицајем америчке поп културе. Сви се са тиме можемо поистоветити. Осим тога, Мураками је и маратонац и његова књига „О чему говорим када говорим о трчању“ је један ода најлепших и истинитијих приказа трчања као избора начина живота.

Даглас Копланд је рекао „Живимо у свету све више и више састављеном од шопинг центара и затвора.“ На врло ироничан начин описује савремено људско искуство.

Жене описују борбу за право гласа, право избора, борбу за једнакост, за уважавање, али пишу и о животним и породичним ситуацијама где један људски поступак условљава даљи развој догађаја.

А сад храна. Као колега преводилац и колега спортиста, све знаш и да ти ништа не кажем, the struggle is real! Људи мисле, ма она трчи, може да поједе чоколаде и Нутеле колико хоће а ја овамо покушавам да скинем који килограм пред трку. Тако, трудим се да се здраво храним, волим да кувам са мамом, пријатељима или сама, код куће, волим да једем и да кувам. Зачине, сосеве, састојке и храну купујем где год да путујем, после кући кувам по оригиналним рецептима, па мало додам нешто своје и радује ме и опушта када кувам за драге људе.

Обично се трудим да спремам сезонско поврће са квалитетним извором протеина, најрадије једем рибу и поврђе, то кратко термички обрађујем, или на грилу или на пари, а пред трку правим пасте и рижота. Некад је мој ручак дан пред трку само домаћи интегрални хлеб и маслиново уље или путер, а некада спремам прилично захтевна јела. Волим пад таи, богату кари чорбу, суши – али након Јапана нигде није такав, од домаћих јела пасуљ пребранац, сарму, и највише лесковачку мућкалицу, мислим да бих могла да једем сваки дан. Уз много различитих салата. Ајвар из мај мидл нејм.

БУРЕК ЈЕ С МЕСОМ, ОСТАЛО СУ ПИТЕ. Да то већ једном рашчистимо. За свагда.

Добро, шта се дереш! Океј... узми један бурек са сиром да се мало смириш. Хехехехе!

За преводиоце је карактеристично да воле да пију пиво, вино, чај, кафу – некад само нешто од тога. Који си ти тип преводиоца? Шта волиш од наведеног? И без обзира на то шта ћеш нам рећи, колико воде пијеш дневно?

Пијем три, четири шоље кафе дневно. За опуштање волим вино, розе, од белих Пошип или фино суво црно вино уз фин сир, маслине и пршуту или шунку. Воде пуно пијем, два литра дневно, у данима пред трку и лети и дупло више, термоска са хладном водом ми је увек поред лаптопа, у ауту поред ручне и у руксаку. Када сам супердисциплиновна, кафу мењам зеленим чајем. Боље се осећам када пијем чај него кафу али кафа је моје најдраже гориво.

Да се сад још мало вратимо превођењу. Иако си веома заузета и немаш времена за приватне послове (осим за неколико вољених клијената), да ли постоји неки изазов који би радо прихватила или о коме машташ, односно који планираш?

Језици којима слабије владам су увек изазов. Креативно писање волим и желим да му се више посветим убудуће. Када је строго превођење у питању, право и медицина су ми омиљена подричја рада, али превођење и писање текстова за маркетинг кампање су такође фина умна вежба. Као потрошач, знам колико се лако одлучим да нешто купим али као продавац својих услуга, знам да је некада и добар производ тешко продати.

Што се тиче усменог превођења, претпостављам да си у току с технолошким развојем и све чешћем помињању алата за усмене преводиоце који треба да промене нашу професију. Реч је о машинама које у реалном времену праве транскрипте говора (и особа које преводиш и твог превода), а онда на основу препознавањатерминологије избацују преводиоцу сугестије за превод. У коју групу колега спадаш – оне који се опиру технологији и у њој виде опасност, конкуренцију, или си у овој другој категорији, која у машинама и технолошком напретку види позитивне ствари? Да ли ће нам машине узети посао и шта би ти радила ако би се тако нешто десило сутра?

Ја бих то морала да пробам па да кажем своје мишљење. Наравно да би било од помоћи, али преводилац мора да задржи ток својих мисли уз кориштење извора са стране, било сугестија од колеге или текста са машине или папира, али верујем да се може извежбати тако да буде од огромне помоћи. Никада нисам радила са лајв транскриптом из суднице, али знам да је то имао Трибунал у Хагу и колеге из Хага кажу да доста помаже.

Финци кажу да ће 70 посто данашњих радних места нестати са тржишта рада у наредних 30 година. Нација која има најнапреднији образовни систем у свету, они своју децу уче да уче, припремају их на континуирано учење. Уче децу да се такмиче сама са собом а не са својим вршњацима. Не вреди ти ако си најбољи ђак у разреду на једном крају земље ако са тим истим знањем не можеш да даш услов за 2. годину на факсу на другом крају те исте земље.

Када ме мало спопадне језа у бризи да ли ћу имати посла за десетак година, кажем себи: „Ајде ајде, има затвора у Јужној Америци колико хоћеш, ајмо мало да радимо португалски и шпански.“

За крај, који је најбољи начин да те неко контактира?

LinkedIn, Facebook, Instagram. Још нисам израдила сајт.

Да ли имате још неко питање за Тању? Да ли бисте додали нешто што може користити другим преводиоцима? Пишите у коментарима.

среда, 26. септембар 2018.

Велика конференција фриленсера (програмера, веб медија, преводилаца) у Београду

У Београду се 19. октобра одржава велика конференција (догађај) у организацији Удружења фриленсера Србије.

Пријавите се што пре! Потпуно је бесплатно, али је број места ограничен на 300.

Пријава за догађај Freelance Serbia

Надам се да се видимо!

петак, 16. децембар 2016.

Овера докумената, судски тумачи, преводиоци и јавни бележници


„Само племенита страст може навести човека на посао који, када је правилно схваћен, доноси толико тешкоћа да се никада ничим не може достојно наградити.“
Иво Андрић 
Стални судски преводиоци, који су се некада звали судски тумачи, барем када је српски језик и српска реалност у питању, важна су карика у повезивању физичких и правних лица са институцијама државе. Они су важна, али не и једина карика у ланцу комуникације тих субјеката.

Остале карике су:
  • државни органи који издају исправе,
  • судови који потврђују аутентичност издатих исправа, и
  • јавни бележници који врше солемнизацију таквих исправа.
Стање професије било је предмет Прве конференције сталних судских преводилаца и тумача Србије са регионалним учешћем, организоване у Новом Саду 24. и 25. септембра 2016. године у Свечаној сали Скупштине АП Војводина. Организатор ове конференције било је Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије, са седиштем у Новом Саду.

Свечана сала Скупштине АП Војводине
Пре ове конференције одржан је 25. априла 2016. године још један важан састанак у Министарству правде између представника Удружења судских и стручних преводилаца Србије, са седиштем у Београду, и консултанта за реформу правосудних професија, гђице Иване Нинчић. Будући да је гђица Нинчић говорила и на конференцији у Новом Саду, теме су биле сличне и било би добро да пре него што пређете на читање закључака ове новосадске конференције прочитате и Записник са априлског састанка у Београду.

Пре него што пређемо на тренутно стање професије, некима ће можда бити занимљиво да прочитају и сазнају нешто више о томе како се постаје судски преводилац. Колегиница Олгица Андрић је то лепо написала на свом блогу.

Тренутно стање

Једном сам на једном форуму преводилаца написао: "Када се два преводиоца састану, негде у свету део програма за машинско превођење умре у тишини". Међутим, преводилачка виђања имају и ону другу, мање лепу страну - јадиковке. Замислите сада окупљање стотинак преводилаца.

Ко каже да преводиоци нису цвећке?
Разлога за незадовољство има много и већина је оправдана. Постоје суштински, нерешени проблеми, у смислу законодавног оквира који уређује област судског превођења или тумачења, као и проблеми које су преводиоци сами себи наметнули и које релативно лако могу превазићи.

Хајде да почнемо.

1. Ниске цене. Закон је овде део проблема, а не решења. Нажалост, када Правилник каже да ваш превод за државу вреди 600 динара по ауторској страници, при чему не дефинише страницу нити узима у обзир стручност која је потребна да би се испоручио превод, наравно да се борите са ветрењачама. Ово је ситуација у којој се може рећи: "држава д'уради нешто!" Срамотно је да постоји тако ниска тарифа за тако важну професију. Неки од истакнутих колега преводилаца у свету се не слажу ни са чињеницом да је нпр. Немачка увела горњу границу за оверене преводе према држави која, иако је прилично висока, ипак представља границу. Шта би рекли за срамоту у Србији и њеном региону? Цена усменог превођења је 1200 динара по сату. Иако у Правилнику пише да је то цена за сваки започети сат, неки од преводилаца су се пожалили да у пракси то често није случај. С друге стране, било би неправедно уколико не бисмо навели и неке од позитивних примера сарадње преводилаца и државних институција, односно неке конкретне примере у којима је преводиоцу речено да наплати и неки сат више како би му се изашло у сусрет због чекања, путовања, и сл. Тачно је да би то требало да буду посебне ставке које би преводилац требало да може да наплати без обзира на добру вољу послодавца, али пракса није увек таква. По речима многих преводилаца, никад се не урачунава хитност, никад се не урачунава време путовања до места саслушања/ангажмана. Заправо, ради се у једној искривљеној стварности. И све то са државом.

То не мора бити тако са приватним лицима и са фирмама. Међутим, често су преводиоци невешти да објасне да је та цена, поред тога што је застарела, специјална цена за државу која им је и обезбедила печат. Зато многи настављају да раде са другим лицима по истим ценама као са државом, те на крају заврше на веома ниским гранама друштвеног уређења, уместо да заузму нека виша места која им припадају.

Добро, држава често свакаквима даје тај печат. Много често преко политичких и других веза. Зато тај печат и вреди толико. Печат своју вредност добија од преводилаца који га користе! Ако желите вишу вредност, будите професионалнији. Имате моћ да се изборите са тим. Ви одређујете цену! Осим у случају државе која сама одлучује и цену и када ће вам платити и да ли ће вам платити.

А где је печат?
Много се инсистирало и на томе да држава утврди коректне цене и да се на основу њих наплаћује без расправе. На пример, да сат превођења буде 3000 динара (ово сам сад измислио), и да се онда обрачунава по принципу таксиметра. Ово за таксиметар сам опет ја измислио, али поента је управо та, да се утврди стандардна цена. Ех, па зашто се онда толико нервирате што вас зову у пола ноћи и траже хитно да дођете у станицу и преводите за исту цену? Проблем који је потребно решити је суштинске природе. Утврдити стандардну цену типског документа (нпр. извода из држављанства), али оставити апсолутну слободу пружаоцу услуге (читај, судском преводиоцу/тумачу) да утврди цену за нетипске исправе, за специфичне ангажмане, за прековремени рад, за путовање, за хитност, итд.

Питање је да ли хоћете да будете цењени стручњаци или шљакери? Мислим да је питање излишно, али одговор који ћете дати одређује читав низ правила понашања која изузимају овај таксиметарски приступ утврђивању цене/вредности ваших услуга. Надам се да су многи сада препознали и моје излагање на конференцији које је управо читав фокус приче пребацило на вредност. Вредност ваше услуге за клијента.

2. Зашто нема преводилачких удружења? Друго, а можда по важности прво питање у свему овоме. Дајем себи за право да одговорим на ово врло дрско: зато што нема пара. Зато што као друштво живимо у беди и зато што се "удружења" често организују не да би помогла струци, већ да би се плаћали мањи порези. Не искључујем овом приликом вољу ни жељу таквих удружења да раде и на поправљању позиције преводилаца, али и моја фирма може да каже да ради исто то: помаже и преводиоцима, али искрено много више него та удружења јер плаћа високе или у најмању руку коректне цене сарадницима и зарађује. Међутим, врло вероватно плаћа и више порезе држави.

Дакле, нема правог струковног удружења које је само то - удружење, јер нема довољно богатог преводиоца који може да приушти око 300 динара месечне чланарине (или мање) удружењу за чије функционисање, веровали или не, није довољан само ентузијазам. Људи који воде удружење морају имати веома добро плаћену позицију да не би морали да се уз то баве послом преводилаца или преводилачких агенција. Постоји међузависност између чланова и удружења - поверење. Надам се да ће Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије успети да уради оно што је већина до сада покушавала. Наравно, желим и осталим удружењима исто то.

3. Терминологија: судски преводилац, а не судски тумач. Ово је, лично за мене, прилично излишна ствар, али су многи, можда и већина, мишљења да судски преводилац има нешто мање надлежности од оних које је судски тумач имао. Уколико не постоји јасан опис посла и званична дефиниција функције било судског преводиоца било судског тумача, реч као реч не носи никакву посебну тежину јер се може тумачити на велики број различитих начина. И даље судски преводиоци преводе текстове и преводе усмено. Ништа се у њиховом послу није променило (осим увођења јавних бележника). Променио се само термин. Можда се ради о емотивној везаности за термин "тумач"?

Тумач Џонсон
Колегиница Сандра Ангеловска – Богатиноска из Македоније у свом излагању о ситуацији у Македонији навела је да је важно да се разјасни термин преводилац и тумач. Са једне стране, превод писменог текста је превођење, а тумачење је тумачење говора. Тренутно, тумач је само онај ко тумачи знаковни језик, а преводилац онај ко преводи писмено или усмено, у судници. Ове две професије имају различите шифре.

Надовезујући се на њену изјаву, овом приликом бих желео само да додам да словенски језици генерално не праве терминолошку разлику између преводилаца који се баве преводом писаних докумената и оних који преводе усмено, већ се и једни и други зову преводиоци. Неколико издвојених случајева нису правило.

Не говорим против тога да се и у српском направи разлика и каже да је од сада "преводилац" само лице које се бави превођењем писаних текстова, док је "тумач" лице које се бави усменим превођењем. Али мислим да је и са филозофског становишта реч о нечем потпуно дискутабилном. За мене су и један и други преводиоци. А верујем да нисам једини у том тумачењу.

Ко коси, а ко воду носи?
Зашто је то тако? Зато што језици најутицајнијих светских нација праве разлику између translator (преводилац текстова) и interpreter (усмени преводилац). Дао сам пример енглеског, али таква је ситуација и у шпанском, италијанском, немачком, а од словенских језика и у чешком, словачком, итд. На Западу постоји и уверење да је потребно специјализовати се само за писмено (или писано) превођење или само за усмено превођење. Мешање то двоје је тамо апсолутни no-no, као и превођење на језик који преводиоцу није матерњи. Тачно је да се праве изузеци у случају ретких језика, али опште правило је као што је наведено. Наша реалност је нешто другачија и у том смислу би и систем требало да узме у обзир и једно и друго, па изнађе најбоље решење. Морамо се прво усагласити око тумачења појмова преводилац и тумач, па одатле решавати и остала питања.

Излагања учесника

У наставку ћу покушати у кратким цртама да презентујем теме о којима су излагали говорници на конференцији.

Конференцију је својим излагањем отворио г. Михаљ Њилаш (Nyilas Mihály), потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине - националне заједнице. Тема његовог излагања била је Поступак именовања сталних судских преводилаца и тумача и рад одељења за преводилачке послове.

Приликом излагања, г. Њилаш се дотакао и теме разрешења судских преводилаца и тумача, будући да је општи консензус преводилаца тај да је квалитет превода са печатом судског преводиоца у најмању руку упитан у многим случајевима. Између разлога за разрешење (члан 11. Правилника о сталним судским тумачима), један од наведених разлога је и ако неуредно или нестручно врши послове преводиоца. Међутим, у пракси нико због овога до сада није био разрешен. Разлог је тај што не постоји тело које ће оцењивати или пратити рад судских преводилаца.

Што се тиче регистра сталних судских преводилаца и тумача, регистар судских преводилаца на територији АП Војводине садржи прописане податке, ажуриране почетком 2016. године, за укупно 655 лица (642 преводиоца за 35 језика и 13 тумача знакова слепих, глувих и немих лица). Оно што је наведено као замерка овом регистру јесте чињеница да адреса е-поште преводиоца није обавезна, па тако одређен број преводилаца од контакт података има само број телефона.

Будући да се један део преводилаца не одазива позивима судова, у сарадњи са вишим судовима усаглашено је увођење евиденције у вези са ангажовањем сталних судских преводилаца и тумача, а планирано је и упућивање иницијативе за измену Правилника о сталним судским тумачима Министарству правде до краја 2016. године.

***

Уместо гђе Јелене Деретић, руководиоца Одељења за правосудне професије Министарства правде Републике Србије, излагала је гђица Ивана Нинчић која је истакла значај рада на формирању електронског регистра судских тумача и преводилаца, као и давања приступа јавности истом. Тај рад је започет 2013. године, али је на интервенцију омбудсмана обустављен јер нису били испуњени услови заштите приватности. Регистар садржи око 800 судских преводилаца, а ажурирана верзија је објављена на сајту Министарства. Објављен је и позив свим судским преводиоцима и тумачима да доставе податке ради ажурирања електронске евиденције.

***

Уследило је изузетно занимљиво излагање колегинице Марије Милорадов, адвоката и судског преводиоца за немачки језик, која се дотакла можда и најважније теме у целој причи - новчаног вредновања рада. Упоредила је ситуацију са системом у Немачкој, где су цене по страници превода за српски, ако сам добро чуо, у просеку од 23 евра до 50,50 евра. Такође, ако сам добро чуо, неки званичник у једној немачкој покрајини јој је рекао да су незванично донели одлуку да не примају преводе судских преводилаца из наше земље због сумњивог квалитета превода.

 ***

Слађана Милинковић, потпредседница УО УССПТ Србије, судски преводилац за латински, обавестила нас је да је Удружење већ саставило текст Иницијативе за допуну Правилника о судским тумачима и предлог измена трошковника рада судских преводилаца. Слађана се, између осталог, осврнула на веома тешку ситуацију у струци, на лошу праксу и, генерално, предочила тешкоће и пут изласка из истих. Добар део њеног излагања је садржан у самом уводу.

***

Ситуација у Словенији



Чувено правно правило, Audiatur et altera pars, да се чује и друга страна, лепо се уклопило као наслов презентације гошће из Словеније, мр Викторије Осолник-Кунц, председнице Удружења судских тумача и правних преводилаца Словеније, судског преводиоца за немачки језик.

Г-ђа Кунц нас је прво упознала са правном позадином система судских преводилаца и тумача Словеније. Наиме, професија судских тумача у Словенији регулисана је:
  • Уредбом о сталним судским тумачима (Uredba o stalnih sodnih tolmačih)
  • Правилником о сталним судским тумачима (Pravilnik o stalnih sodnih tolmačih)
  • Правилником о судским тумачима (Pravilnik o sodnih tolmačih)
У члану 2, став 1, Правилник о судским тумачима на следећи начин дефинише тумаче:

"Тумачи су лица именована на неодређен временски период за превођење говорне и писане речи са словеначког на страни језик, са страног језика на словеначки и са првог страног језика на други страни језик у судским поступцима и другим случајевима када је судски тумач неопходан. [...]"

Даље, "судски тумачи испоручују писане преводе правних текстова заједно са јемствеником, жигом, печатом, потписом и изјавом о истинитости, тачности и комплетности превода."

Правилник између осталог уређује именовање и разрешење судских тумача, начин обављања испита за судског тумача, трошковник, изглед и садржај печата, изјаву о истинитости, тачности и комплетности, књигу превода, надзор над радом судских тумача, рефундацију трошкова путовања и смештаја, као и накнаде.

Поређења ради, цене превода по преводилачкој страни у Словенији су следеће:
  1. са страног на словеначки језик: 25 евра
  2. са словеначког на страни језик: 37 евра
  3. са страног на страни језик: 41 евро
Цена по сату усменог превода, за сваки започети сат је 35 евра.

Такође, веома важан аспекат представља стално стручно усавршавање. Тумачи морају похађати 5 семинара за 5 година, од чега су 2 опште-правне тематике и 3 која се односе на конкретан језик). То значи да уколико је неко именован за тумача за немачки, енглески и српски језик, он за сваки од ових језика мора да похађа по 3 семинара из језика (за конкретан језик) - укупно 11 семинара (2 опште правна и 9 језичких, 3 по језику).

Словенија
Године 1998. Министарство правде Републике Словеније и Врховни суд земље потписали су уговор о покретању центра за усавршавање у правосуђу, који је одговоран за континуирану обуку. Затим је 2003. године донесена допуна Закона о правосуђу којом се успоставља Центар за усавршавање у правосуђу (Center za izobraževanje v pravosodju - CIP).

CIP организује 2-дневне уводне семинаре из области правосуђа и 1-дневне радионице за конкретне језике (једном или двапут годишње). Сарађује са стручњацима из области права, са правним факултетима, судским тумачима и удружењима. На семинарима се обрађују основне одредбе словеначког права са фокусом на посао судских тумача, затим право ЕУ, Устав, кривични закон и кривични поступак.

Цена оваквих семинара је следећа: 
  • 2-дневни семинари из основа права: 127,73 евра
  • 1-дневна радионица за конкретан језик: 186,70 евра
  • Испит за судског тумача: 275,71 евро
  • Материјал за семинар: 71,60 евра
***

Нови систем тестирања за усмено превођење у случају словеначког и страног језика:
  1. провера знања језика
  2. способност објашњавања правног поступка и елемената правног поступка
  3. превођење написаног текста усмено на лицу места
  4. консекутивно превођење
  5. познавање правне терминологије
  6. устав
  7. систем правосуђа
  8. грађански законик
  9. социјално осигурање
  10. закон о привредним друштвима
  11. кривични законик
  12. улога, права и обавезе судског тумача
  13. право ЕУ
  14. међународна правна помоћ
Што се тиче заступљености одређених језика у словеначком регистру, од најзаступљенијих до најмање заступљених, ситуација је следећа:
  • немачки: 258
  • енглески: 193
  • хрватски: 82
  • италијански: 74
  • српски: 66
  • француски: 50
Средње заступљени језици:
  • арапски: 21
  • албански: 18
  • бошњачки/босански: 17
  • мађарски: 17
  • руски: 17
  • македонски: 14
  • шпански: 13
Најмање заступљени су тумачи за следеће језике:
  • чешки: 6
  • кинески: 5
  • бугарски: 4
  • пољски: 4
  • црногорски: 3
  • бугарски: 3
  • румунски: 3
  • словачки: 3
  • турски: 3
  • грчки: 2
По један тумач постоји за следеће језике: фински, холандски, јапански, урду, шведски и украјински.

Следећи списак односи се на тумаче посебних језичких компетенција, од којих су неки и упитни:
  • готско писмо: 1
  • фламански/белгијски холандски: 1+1
  • грчки и новогрчки: 1
  • српскохрватски: 21
  • латински: 1
  • знаковни језик: 5

Занимљиво: У Аустрији тумачи морају на сваких 5 година да полажу поново испит за судског тумача, писмено и усмено.

За крај, гђа Кунц нам је препоручила књигу Мартине Бајчић и Катје Добрић: Towards the Professionalization of Legal Translators and Court Interpreters in the EU.

***

Ситуација у Босни и Херцеговини

Више о ситуацији у Босни и Херцеговини могли смо да чујемо од гђе Мире Грбић, судског преводиоца за енглески језик из Бања Луке, некадашње саветнице министра просвете и културе Републике Српске и оснивача и члана неколико удружења у БиХ.

Ситуација није сјајна. Често је и смешна. Будући да је и сама држава БиХ прилично нефункционална, таква је ситуација и са удружењима преводилаца.

У БиХ, ситуација је задовољавајућа.
Удружење судских тумача Републике Српске и Босне и Херцеговине, по речима гђе Грбић, које претендује да буде главно удружење преводилаца за целу Босну и Херцеговину, има 8 канцеларија - 7 у Републици Српској и 1 у Аустрији. Занимљиво је да организација са намерама да покрије територију целе БиХ нема ниједну канцеларију у Федерацији. Одељење у Аустрији је, ако се сећам добро, регистровано на стан једног од чланова удружења и више је формално него заиста присутно у Аустрији.

Удружење покрива 27 језика, 750 судских тумача и има 380 клијената (барем су тако навели на свом сајту).

Постављање судских преводилаца се чини сувише произвољним, при чему су критеријуми скоро непостојећи. Ко год се пријавио, тај је и добио печат. Нико никада није разрешен.

***

Ситуација у Македонији

Колегинице из Македоније, Ана Попова Манасиевска, члан УО Удружења преводилаца Македоније и судски преводилац за шпански језик и Сандра Ангеловска-Богатиноска, судски преводилац за италијански језик и шеф радне групе за судско превођење при Удружењу преводилаца Македоније, говориле су о раду свог удружења и о проблемима са којима се колеге тамо сусрећу.

Као веома похвалан, истакао бих пројекат "Вавилон" за избор најбољег младог преводиоца.

Међутим, и колеге у Македонији исту муку муче са државом када је у питању финансијска накнада за њихов рад.

Македонска шара
Гђа Манасиевска је навела да према правилнику „Стални судски преводилац има право на награду за свој рад у складу са Правилником о накнади трошкова у судском поступку.“

Преводилац захтев за награду исказује према личном мишљењу. Не постоји стандардизована цена. Судови касне са исплатом, често не плаћају, па преводиоци одбијају да раде са судовима и тужилаштвима. У последње време, сарадња са преводиоцима се обавља преко адвокатских канцеларија које ангажују преводиоце и тумаче, што није лоше јер су расположенији да исплате преводиоце, а онда то надокнаде од клијента.

Међутим, иако не постоји стандардизована цена, чињеница је да држава за једну страну превода са страног на македонски језик плаћа 220 денара, што је око 4 евра, односно 270 денара у случају превода са македонског на страни језик. Према речима колегиница, ово нигде не пише, али када се ради за Министарство правде, ситуација је таква.

Регистар преводилаца обухвата све судске преводиоце постављене од 2008. године наовамо, али се могу регистровати и сви они који су постављени пре тог датума.

Приликом полагања теста за судског преводиоца, проверавају се теоретска знања и, потпуно чудно - "способност да препозна тачан превод". Удружење је поднело иницијативу да се приликом тестирања проверава и теорија и пракса, односно само тумачење.

***

Учешће преводилаца у поступцима пред јавним бележником

Једно изузетно корисно излагање било је оно г. Синише Сора, јавног бележника, члана извршног одбора Јавнобележничке коморе Србије.

Поред тога што је говорио о својој професији и случајевима сарадње са судским преводиоцима, веома ми се свидело оно што је истакао као посебно важно - одговорност. Судски преводиоци су одговорни за оно што потпишу и на шта ставе свој печат.

На бројне коментаре да су јавни бележници сада преузели и оно мало надлежности која је била у рукама судских преводилаца, г. Соро је рекао да без обзира на то што део посла сада врше јавни бележници, судски преводилац је тај који је и даље одговоран за оно што је навео у документу.

Паре на сунце, па да солемнизујемо.
Рад јавних бележника регулише Закон о ванпарничном поступку.

Сви јавни бележници склапају Споразум о сарадњи са преводиоцима за језике у службеној употреби. Исправе које јавни бележници оверавају и чију аутентичност потврђују морају бити на језику који јавни бележник разуме.

Једна пракса у раду јавних бележника, која произилази из горње изјаве, јесте и увођење два сведока који треба да посведоче о тачности превода који потписује судски преводилац. Ово, оправдано, изазива гнев међу судским преводиоцима јер се компетенције два сведока нигде не наводе. Заправо, у пракси су то људи који "говоре" страни језик са кога се преводи, а који "у неформалном разговору са преводиоцем треба да посведоче да овај заиста зна језик за који је постављен као тумач". Увредљиво? Прилично.

Излагање г. Сора је изазвало салве коментара и питања, велико неразумевање (што је велики проблем у преводилачком свету), било је и коментара преводилаца да се од њих често само очекује да ударе свој печат, да им се не да довољно времена да прегледају документ на страном језику и превод истог (често им се деси да је клијент код јавног бележника и потребно је да већ преведен документ "само погледа" и овери), на шта је г. Соро одговорио врло логично и здраворазумски - тражите више времена. Ниједан адвокат и ниједан јавни бележник неће летимично урадити свој посао за који одговара, па тако не треба то да раде ни судски преводиоци.

Поново, многи су се жалили на то да им се превод само "потури" да га овере печатом (стандардна наопака пракса), на шта је г. Соро одговорио врло мудро:

"Ако је превод ауторско дело, како можете ставити свој печат на нечије ауторско дело?" [прим. аут. колико знам, превод није ауторско дело, али исправите ме ако грешим]

У овом делу сам консултовао и колегиницу Олгицу Андрић, која иначе није присуствовала овој конференцији али је била врло љубазна да текст овог чланка прочита и да понеки свој коментар. Што се тиче праксе, истакла је да се превођење код јавног бележника не разликује много од превођења на суду. Пошто се најчешће ради о потписивању купопродајних уговора или давању пуномоћја, клијент доноси текст на српском, који бележник чита странки која не говори српски, а судски преводилац усмено преводи тај садржај са српског на страни језик, као и евентуалну комуникацију између присутних. На крају, странке потврђују да су разумеле садржину и у знак одобравања потписују документ, а јавни бележник и судски тумач исти оверавају својим печатима. Странке обично сарађују на писању садржаја документа и у тај процес могу бити укључени преводиоци, али судски преводилац конкретно при самом чину солемнизације својим печатом потврђује веродостојност тога што је са српског усмено превео на страни језик. Ради квалитетније услуге, пожељно је да преводилац унапред добије материјал који ће преводити, али, ако клијенти за сопствене потребе на крају буду тражили превод са овером на страни језик, преводилац не оверава прелиминарне верзије превода, већ „коначни“ потписани документ с јавнобележничком овером, где се, наравно преводи и текст овере и само као такав, превод је веран изворнику.

Што се тиче саме овере документа од стране судског преводиоца, г. Соро је препоручио да се исказ о истинитости превода формулише на начин који не подразумева да је "превод идентичан оригиналу", јер то са правног аспекта подразумева да сте имали увид у оригинал, што би у случају, нпр. дипломе о завршеној школи у Оксфорду значило да сте имали увид у евиденцију саме школе и лично се уверили да је оригинал истоветан примерку који вам се подноси на превођење. Савет је да се, будући да смо чаробњаци за језик, служимо истим тим језиком да бисмо себе заштитили и да уместо "идентичан оригиналу" наведемо "идентичан исправи" која је поднесена на превођење.

Овде је потребно нагласити да Правилник предвиђа следећу формулацију: "Потврђујем да овај превод у потпуности одговара изворнику који је састављен на _______ језику." Дакле, користи се реч изворник. Међутим, у пракси се очигледно дешава да неки судски преводилац пренебрегне ову формулацију па користи реч оригинал.

Било је случајева у пракси да клијент фалсификује изворну исправу, а да се она код нас захваљујући овереном преводу који каже да је документ идентичан оригиналу заведе и тако произведе правно дејство које иначе не би имала. Пример који нам је дао тицао се жене која је фалсификовала аустријску исправу о власништву у фирми, захваљујући којој је успела на себе да региструје удео у АПР-у који јој није припадао. Наравно, кривично дело је учинила она, али део одговорности јесте или може бити и на самом преводиоцу.

Због великог броја питања и некад преоштрих коментара преводилаца (поново, због непознавања читаве ствари), г. Соро је био љубазан да Удружењу сталних судских преводилаца и тумача Србије након конференције достави списак закона релевантних за сарадњу преводилаца са јавним бележницима.

***

Проверено - оверено

Готово пред сам крај другог дана конференције, дошао је ред да и ја нешто кажем. После ручка, када су сви већ полако падали у поподневну дремку, одлучио сам да их интерактивном презентацијом раздрмам. Наслов презентације има више значења, али оно основно које сам желео да пренесем колегама судским преводиоцима јесте тај да оверен документ пре свега мора бити проверен, да печат подразумева сигурност клијенту да је преводилац обавио свој део посла. Печат мора да буде симбол квалитета, а квалитет печату дајемо ми својим радом. Није ни чудо што сам за насловну страну Приручника за преводиоце одабрао печат, тј. жиг. Део излагања можете погледати овде.

Такође, покушао сам да променим угао гледања учесника. У два дана смо превише причали о себи, а мало о лицу које је заиста важно у нашем послу и због кога ми и постојимо - о клијенту. Клијент треба да буде у фокусу нашег рада. Клијент треба да добије оно што му је потребно на професионалан начин. Ми смо карика у ланцу која повезује клијента са институцијама система и решава део проблема клијенту.

Искусно одсуство из првих клупа.
У том смислу, компензацију за свој рад треба да тражимо у вредности коју наш посао има за клијента. Више не користимо принцип таксиметра (већ наведен на почетку), већ се стављамо у кожу клијента и покушавамо да решимо његов проблем и схватимо колико наше решење заиста вреди за тог клијента. Промена фокуса је кључна за економску еманципацију преводилаца, која је - и даље то тврдим, срж свих ових других мањих проблема.

Када је клијенту у питању, једна од ствари са којима се сусреће јесте проналажење одговарајућег преводиоца. Када клијент тражи преводиоца? Ни пре, ни после, већ баш у оном моменту када му је потребан. То чини претраживањем интернета, распитивањем код пријатеља или по сећању. Оно што сам као власник агенције приметио, када ми је потребан превод са овером судског тумача, у зависности од земље, веома је тешко пронаћи ваљан регистар судских преводилаца/тумача, а самим тим и одговарајућег преводиоца.

***

Закључак и будући развој

Потребно је да утичемо на оне ствари на које можемо да утичемо и да се не оптерећујемо стварима на које не можемо директно или моментално да утичемо. Иницијативе које наша удружења подносе корак су ка решавању неких од проблема, али информисање о стварима које се тичу наше професије, читање закона, преузимање одговорности, оно су што без даљњег морамо да учинимо.

Као закључак, навешћу оно што је и само Удружење навело као закључак на крају видео снимка са Прве конференције.

"УССПТ је сумирало закључке Прве конференције у вези са унапређењем рада у струци, којима ће допунити Иницијативу за измене и допуне постојећег Правилника о судским тумачима, коју је и званично уручило представницима надлежних органа у оквиру прве сесије Конференције – Изазови струке.

Нашој правосудној професији је хитно потребна адекватна регулација и стога апелујемо на Министарство правде да што пре донесе закон о судским тумачима који треба да регулише положај, улогу и професионални задатак преводилаца и тумача као правосудне професије и детаљно регулише услове именовања и разрешења.

Осим тога, инсистирамо да кровни закон прати низ подзаконских аката, којима ће бити ближе регулисана поједина питања, као што су:
  • обавеза стручног усавршавања,
  • лиценцирање и релиценцирање,
  • Пословник о раду судског тумача/преводиоца,
  • дисциплинска одговорност,
  • посебан пропис о наградама за рад,
и да они буду донети у законском року од 6 месеци у сарадњи са струком.

Такође, апелујемо на Министарство правде да хитно донесе и Правилник о стручном испиту који јасно дефинише ко може бити испитивач, ко организује обуку за полагање и под којим условима, шта може бити форма и садржај испита (и да се ова питања регулишу по моделу сарадње између Универзитета, струке и представника надлежних органа), и ко испуњава услове који потенцијалног кандидата квалификују за пријављивање и конкурс."

На редовној скупштини УССПТ одржаној 26. новембра 2016, донети су следећи закључци:
  • да 2017. буде у знаку стручног усавршавања,
  • да се прочешља састав Комисија УССПТС, јер у њима треба да су они који заиста желе да допринесу побољшању услова у којима радимо,
  • потребно је интензивирати организационе припреме за израду предлога плана стручног усавршавања (у сарадњи са релевантним образовним институцијама и Министарством правде),
  • планираће се више мањих, „мобилних“ стручних састанака у току године, како би се лакше и брше идентификовали проблеми са којима се колеге срећу у свакодненвом раду, и то са променљивим местом одржавања, како би се допрло до што већег броја оних који раде у струци или са струком сарађују,
  • износ чланарине (и уписнине за нове чланове) у 2017. остане непромењен 

За сам крај, све заинтересоване колеге које нису чланови УССПТС и нису присуствовали Конференцији, а желели би да чују о чему се све разговарало, могу купити примерак зборника радова за 300.00 РСД. За више информација, контактирајте само Удружење.

Такође, ако имате било шта да додате, а сигурно је остало много недореченог у овом чланку, молим вас да то учините слањем коментара.

Захвалница

Овом приликом желим да се искрено захвалим и мом колеги и преводиоцу Александру Васиљевићу, који не само да ми је помогао око уобличавања текста овог чланка, већ и на свему што је до сада учинио и чини за мене, у духу правог пријатељства и колегијалности. Такође, захваљујем се Тини Самарџић, колегиници која је исто тако прочитала овај чланак и дала ми важне сугестије које сам имплементирао. Тина је за мене један од оних људи на које могу да се ослоним у професионалном и људском смислу. На крају, да поновим своју захвалност Олгици Андрић која је такође помогла у писању дела овог чланка који се односи на сарадњу са јавним бележницима.

Хвала вам свима. Дивни сте.

Желим вам срећну Нову годину и Божићне празнике!

Срећна Нова година и Божић!

субота, 14. новембар 2015.

Превођење за Европску комисију

Дуго ме није било. Извињавам се због тога.

Имао сам барем три добра разлога: завршавао сам писање Приручника за преводиоце, који се од јуна налази у продаји. Много енергије сам уложио и драго ми је да је цео посао одлично урађен и да су резултати сјајни.

Посао и задовољство
Друго, уживао сам у лету и нисам имао воље да пишем. А треће - спремао сам се за тест усменог превођења у Европској комисији који сам полагао 29. септембра у Бриселу.

Тест за акредитацију ЕК ће бити тема овог чланка.

Уколико и сами желите да се пријавите за полагање овог теста и могућност добијања акредитације, те хонорарну сарадњу са Европском комисијом, Европским парламентом и Судом правде, која временом може да се претвори у праву каријеру, потребно је да пратите конкурсе на званичној страници Европске уније.

Региструјте се на портал SPIRIT, попуните образац путем интернета, доставите одговарајуће документе (биографију, релевантне дипломе и сертификате, писма послодаваца који су вас ангажовали на усменом превођењу - уз навођење броја дана ангажмана) и сачекајте да вас обавесте о томе да ли је ваша пријава прихваћена или не, као и да вам пошаљу (у случају да јесте) документе у којима се наводи тачан датум, време и место одржавања испита.


Ако је ваша пријава успешно оцењена и ако добијете датум теста, обавезно се спремајте тако што ћете редовно вежбати симултано и консекутивно превођење говора посебно припремљених или одабраних за ову сврху. Одабир и припрему је сачинило одељење Генералног директората за усмено превођење, SCIC, а можете им приступити преко репозиторијума говора (Speech Repository).

Саветујем вам да урадите све говоре које можете наћи на овом сајту, а у случају енглеског као изворног језика, таквих говора у тренутку када сам се лично спремао за испит било је нешто више од 300, подељених по различитим категоријама тежине, тематике, између симултаног и консекутивног превођења.

Снимајте се док преводите, а онда послушајте и обратите пажњу на то да исправите све оно што може бити негативно оцењено на тесту, као на пример, пуцкетање, испуштање дугих звукова (аааа, ииии, мммм... итд.), понављање делова реченице (у реду је једном, двапут, али трудите се да тога или не буде уопште или да буде што мање). Генерално, ваш глас док преводите мора бити смирен, морате говорити разговетно и није битно да ли ћете неке делове изложеног прескочити, ако успете да с мање речи изразите суштину на природан начин.

Ово не значи да је допуштено сажимати и препричавати, али некад се и томе може приступити да не бисте збунили слушаоца. Тон превода би требало да буде што сличнији тону говорника, дакле не увек једноличан, већ да прати начин излагања и емотивне реакције говорника.

Додатна упутства пронаћи ћете на самом сајту који сам навео у претходном делу текста или у документацији коју ће вам ЕК послати.

Оно што вам из личног искуства могу пренети је следеће: свако од нас након одређеног броја година има одређену вештину превођења, односно, или знате или не знате да радите овај посао. Говори о којима је реч вас могу припремити за одговарајућу тематику, што је изузетно битно да би ваша вештина превођења дошла до изражаја. Али од свега је најважније да будете потпуно сталожени и да немате трему. То јесте тешко, посебно када су вам очекивања велика и када добијете шансу. Међутим, не дозволите треми да вас победи.

Мени се десило управо то. Дошао сам на место на коме се испит одржавао више од два сата пре заказаног термина - да предупредим све могуће ризике (ризик од штрајка, друштвених немира, рата, или просто, ризик од тога да се не изгубим у путу). То ми је само допринело порасту треме. А онда сам чекао скоро сат времена да ме прозову након заказаног термина (ипак је у питању Европска комисија, а можда је и због Белгије - бар су ми Белгијанци често говорили за слична кашњења: "Добро дошао у Белгију!").

Син ми даје подршку
А онда уђете у просторију где за кружним столом седи десетак чланова комисије. Седнете. Онда их једно по једно водитељ целе ствари представи. Они само климну главом, а ви гледате и питате се сто питања. Кад их представе, ако не забораве да вас питају да кажете реч-две о себи, које су буквално реч-две, питаће вас "Да ли сте спремни?"

Део за консекутивно превођење зна да буде потпуно неповезан с европским пословима и тематиком за коју сте се спремали, а често (видећете то и у материјалима) зна да буде из живота Велике Британије. Седам-осам минута говора који ћете морати да препричате није шала, посебно због тога што је начин бодовања веома строг и, по мом скромном суду, непримерен реалности превођења. Зашто?

Ваш говор мора бити добро структурисан, морате одмах почети након што говорник заврши, не смете испустити податке којих ће бити и - једноставно, морате бити савршени. Имате право на две грешке. А под грешком се подразумева било шта. У реалности, нико вас никад неће тако оцењивати, а посебно слику о вама неће градити на основу првих пет минута рада. То је и најтежих пет минута - кад састанци почну. После све иде лакше. Е, зато је ово тежак тест. Дакле, мора се све поклопити савршено у тих пет-десет минута теста.

Симултано превођење је мени било много лакше, тј. тај део сам положио. Ваљда зато што сам схватио како ми је тај консекутивни део био релативно лош, одлучио сам да им покажем шта знам (одлучите и ви, али чим уђете у салу), тема је била везана за европска питања, економију, тренутну ситуацију у свету...

Потребно је да положите оба дела испита да бисте добили акредитацију. Имате право да полажете тест три пута. Уколико ниједном од та три пута не положите, немате више право да се пријавите.

Европска комисија ће вам такође надокнадити трошкове превоза и смештаја. Међутим, врло су чудни када су у питању датуми путовања. Надокнадиће вам нпр. две ноћи (ону пред испит и ону на дан испита) и авио карту ако датуми нису превише далеко од датума испита. То ми је лично засметало јер сам дошао три дана пре испита и остао још 5 дана после (о свом трошку, што се смештаја тиче, али очекивао сам повраћај новца за авио карту, на који би требало да имам право). Међутим, одлучили су да ми надокнаде само карту у једном смеру и два ноћења. Такође, захтевају потврду из банке да је рачун на који треба да вам пошаљу новац управо ваш (банка мора да стави печат и потпис), ако имате фирму и желите да вам новац буде уплаћен на рачун фирме, траже и потврду о регистрацији (копију), морате попунити неколико образаца и све то послати у року од месец дана од дана теста.

С друге стране, уколико положите тест, требаће им што је пре могуће и уверење о неосуђиваности, да се против вас не води ниједан кривични поступак и слично.

What...

Да ли све ово вреди? Наравно. Апсолутно. Мотив да радите за европске институције је како новчани, тако и професионални.

Нека је са срећом.


четвртак, 05. март 2015.

Делимична поклапања и попуст

Вероватно сте се у свом досадашњем раду срели са агенцијама које од вас траже попусте на делимична поклапања. То су тзв. "fuzzy matches". Сви преводилачки алати вам дају могућност да анализирате текст, а приликом анализе, можете тачно видети колико речи се у документу налази, укључујући разне параметре, па између осталог и проценат поклапања појединих сегмената у оквиру истог текста.

Шта то конкретно значи? То значи да постоје неке реченице у тексту које личе једна на другу. 

Будући да нам преводилачки алати омогућавају да нека од тих понављања искористимо, што нам смањује време рада, много преводилачке агенције су дошле на идеју да од преводилаца траже попуст за таква понављања. 

Све би то било у реду када би ситуација реално била тако математички прецизна као што то приказује рачунар. Разлог је у томе што се за обрачун понављања или процента поклапања користе чисто математички принципи, при чему се низ речи третира као чиста бројка. Толико и толико сличности, даје тај проценат...

За неки стандард се узима ова табела:

Repetition (понављање)
101% (контекстуално поклапање)
100% (потпуно поклапање, али сегмент који претходи и који следи није исти у оба случаја)
95%-99%
85%-94%
75%-84%
50%-74%
No match (без поклапања)

Лично већ одавно не дајем попуст на овако математички разложену анализу јер не одговара реалности.

Поред тога што превођење на српски језик додатно све чини бесмисленијим, или у најмању руку не осликава "помоћ" која се од оволиког процента понављања очекује, разлог лежи и у чињеници да ниједан од ових програма реално не може да процени лингвистички или значењски аспекат сличности. Погледајте проценат понављања који ми даје следећа реченица: 66%! А реално, не постоји ни 1% сличности!

Чиста математика. Двапут ништа је ништа.
 
Изворна реченица гласи:

Here is the Product Records for "Strawberries".

Она је раније преведена као: "Где је извршено шифровање шарже производа?"

Нова реченица гласи: Where is the product batch coded? 

Програм приказује да између две реченице постоји 66% поклапања! То клијент обично жели да плати око 30% од пуне цене у случају "нових речи". Колико је то неправедно? Па... једно 70%.

С друге стране, да ли мислите да агенције својим клијентима заиста дају попусте на оваква понављања? Да ли њихови клијенти уопште знају о чему се ту ради? Верујем да у 90% случајева то није тако. Према томе, размислите следећи пут када будете преговарали о ценама. Искористите горњу слику као аргумент.

***

Сада бих хтео још само укратко да обавестим све вас, као и оне који су већ уплатили новац за Приручник за преводиоце, да се посао око његовог објављивања ближи крају. Знам, знам... требало је да буде готово за Нову годину, али ствари нису ишле као што сам замислио.

У сваком случају, чекању ће ускоро бити крај. Моћи ћете и да гласате за идејно решење корица, а онда и да уживате у више него корисном садржају истог.