четвртак, 31. јануар 2013.

Језик и стварност

Језик одражава, али и обликује стварност. Начин на који доживљавамо свет, забележен је у језику. И обратно: упутство за схватање света који нас окружује црпимо из језика који користимо за његов опис (можда се баш зато деца не сећају ничега што се десило пре друге или треће године свог живота - пре него што проговоре).

Ово је и главни аргумент који поборници родне равноправности у језику користе да би дали легитимитет инсистирању на бесомучној употреби мушког и женског рода именица којима се означавају функције. Тако један родно написан текст умори после два и по пасуса (нпр. лингвиста/киња, председник/ца, професор/ица, итд.).

Ово је тема за себе и захтева сигурно већу пажњу него што јој се може поклонити у једном ненаметљивом чланку. Уместо ње, ево пар занимљивих примера перцепције света одређених народа која је забележена у њиховим језицима.

Звезде су на небу
На основу енглеског језика се може закључити да су англосаксонска племена некада небо сматрала простором у коме су размештене звезде, док су словенска племена исто то небо сматрала неком врстом омотача или плашта који покрива Земљу, а на који су звезде закачене. Дакле, Енглези кажу: "stars are in the sky" (буквално: "звезде су у небу"), док Срби, а верујем и сви остали словенски народи кажу "звезде су на небу".

Да ли су Италијани у праву?
Синоним за здравље у Србији је дрен, а у Италији риба. Каже се "здрав као дрен", односно "sano come un pesce". И Срби и Италијани рибу виде и у полним органима - Срби у женском, Италијани у мушком!

Гурај - Вуци

Да ли сте приметили да се у већину објеката у Србији (било да су то куће, продавнице, тржни центри и слично) улази тако што се врата гурају, а из њих излази тако што се врата вуку. Америчка правила градње и безбедности објеката подразумевају обрнуту праксу: да се вуче кад се улази, а гура кад се излази (у случају пожара, лакше се бежи из зграде ако се врата гурају). Међутим, Срби су уласке и изласке организовали подсвесно према једној другој аналогији: да уђеш - гурај, да изађеш - вуци. Чиста филозофија живљења...

понедељак, 21. јануар 2013.

Непрофесионалац, драго ми је...

Пре неки дан прихватих посао за који нисам имао времена, за који нисам имао жељу да радим на начин на који је клијент био жељан да плати, односно - потпуно сам погрешно претпоставио шта клијент од мене хоће док се нисам упустио у летимично читање преопширног штива захтева. Изгубио сам део викенда у раду на стварима које нико од мене није тражио. Ангажовао сам и још једног човека кога ћу морати да платим за нешто за шта никад нећу добити паре...

Ко је крив?

Тачно је да је клијент марљиво описао посао, у пет различитих мејлова, упутио ме на пасусе у седам различитих докумената (упутство за коришћење софтвера у коме нисам радио - желим да научим, али сад немам времена), али поред свега тога - погрешно сам га схватио и прихватио посао који иначе не бих.

Свет је данас брз. Не трпи "студирање", бар не у највећем броју послова. Са моје стране, ово је било неприхватљиво. Кривица лежи у обе стране, а мотиви су различити.

Ако желите да се посао добро уради, уверите се да је човек са којим уговарате посао упознат са оним што се од њега очекује. Не очекујте да су сви са којима радите докони да читају ваше политике куће, правила пословања, дугачку листу захтева, и сл. Ако већ то очекујете, будите фер приликом уговарања посла. Клијент је у мом случају предвидео 12 сати ангажмана. У мом случају, то би трајало 36 сати јер нисам познавао софтвер у коме се морало радити нити сам разумео да је то део посла.

Шта је проблем?

Клијент је велика агенција, са компликованим софтвером за токове пословања (XTRF) и великим бројем менаџера пројекта који не могу да се изборе са обимом посла (чим су једва дочекали само да ми проследе двадесетак зипованих фајлова са упутствима и очекивали да ћу ја то да читам) - све је аутоматизовано на уштрб сарадника - у овом случају, мене - а у корист менаџера чији је посао штанцање одрађених послова. Пребаци на друге и не брини. То је та филозофија.

Момента када сам то схватио, изгубио сам вољу. Цена коју сам добио ми не би оправдала време рада, које је договорено пре него што сам схватио у шта се упуштам. Урадио сам посао онако како сам схватио. Објаснио. Молио за опроштај и понудио фер услове - ево вам све бесплатно, пустите ме на миру. Одрадићу, али не сутра. Ангажоваћу некога, али биће прекосутра. Не могу.

С њихове стране - ћао, здраво. Али сам ипак срећан. Жао ми је што је тако испало, али дешава се. Наравоученије се само по себи намеће.

недеља, 13. јануар 2013.

Између редова

Вероватно вам се у раду са неким клијентима већ десило да добијете документ на превод са следећом (или сличном) поруком:

"Да ли можете да преведете само текст који није означен? Ја сам делове који се не преводе означила црвеном бојом. Све остало треба превести. Обратите пажњу да се на неким местима фусноте не преводе. Хвала!"


Боја може да варира, у зависности од личних преференција, али ако желите да искористите преводилачку меморију коју већ имате за датог клијента, да не лутате кроз текст и скратите време рада, потребно је текст припремити за превођење у неком од алата преводилачког окружења.

Први корак јесте да сав текст који не треба превести "сакријете". Комбинацијом тастера CTRL+H позива се прозор за замену текста или формата (у нашем случају, потребно је да сакријемо сав црвени текст). На картици Find (Пронађи), кликните у поље Find what: (Шта је потребно пронаћи). Затим кликните на дугме Format (уоквирено црвеном бојом на слици у наставку).


Појављује се следећи прозор: кликните на Font... (Фонт...)


Као боју фонта, одаберите боју коју не треба преводити - у нашем случају то је црвена (по стандардним подешавањима, за боју фонта стоји No Color (Ниједна боја). Кликните на ОК.


Обратите пажњу да сада испод поља Find what стоји Font color: Red (Боја фонта: црвена).


Затим пређите на картицу Replace (Заменити). Кликните у поље Replace with (Чиме је потребно заменити). Поново кликните на дугме Format -> Font, и штиклирајте кућицу Hidden (Скривено). Кликните на ОК.


У прозору који ће се појавити, кликните на дугме Replace all (Замените све). Сав црвени фонт ће се сакрити.


Резултат је следећи:



Овако припремљен документ, снимите и учитајте га у програм који користите. У мом случају, то је memoQ. По стандардним подешавањима, кућица за учитавање скривеног текста није означена (видети слику), тако да нису потребна додатна подешавања. Учитаће се само онај текст који није скривен.


Када сте завршили са преводом, извезите документ. Означите читав текст (CTRL+А).



Одаберите опцију Font и отштиклирајте кућицу Hidden.


Резултат је дат у наставку.


Када је текст за превод мањи, ово можда и није неопходно, али код већих докумената, свакако значи. Једна од мана је та што се може десити да клијент означи само делове реченице које је потребно превести, нпр. уколико се ради о изменама које су направљене у међувремену. У том случају, ако сте користили memoQ, постоји много боља опција за обраду документа - X-Translate. О томе други пут.