tag:blogger.com,1999:blog-66028221889940797322024-03-12T20:36:29.330-07:00ЛингвистаКорисне информације, савети, упутства и друге занимљивости за филологе, преводиоце, лингвисте и остале љубитеље језика.Unknownnoreply@blogger.comBlogger42125tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-87352606762741904632020-09-18T07:10:00.037-07:002020-09-21T02:31:55.200-07:00Не прави се Енглез<p><span style="font-size: medium;">Упознајте Марка Даниелса (<em>Mark Daniels</em>), колегу преводиоца, ретку зверку у нашем преводилачком екосистему јер је рођени Енглез, одрастао у Енглеској, а опет наш Србин с мајчине стране који је одабрао Србију као место за живот и рад. С Марком сам имао прилике да радим само једном, али се дуго знамо из преводилачких група на <em>Facebook</em>-у. Међутим, сазнао сам током овог интервјуа толико занимљивих ствари које никако другачије не бих могао сазнати. Верујте, пред вама је богата трпеза пуна увида у Маркову животну причу, фасцинантан пут од Харлоа до Београда, схватања о превођењу, језику, начину на који мозак билингвалне особе размишља и доживљава језик... укратко, уперио сам јак фар у Марка и видео како ће се снаћи на позорници. Бриљирао је. Уживајте.</span></p>
<table cellpadding="0" cellspacing="0">
<tbody>
<tr>
<td><a href="https://justpaste.it/redirect/9pm36/https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjxkiwc8fjXYvMXDiIRMqOrxWp1r7uvllfyjlR74zvmxh2WH7IrwaxpzR9hYJzVXlDRDUSw87SYakGqehWp9UrzfdiQgzVb2cQqa9DME58W_hDJzefVKiaB9XErElP_G0cRpjBpNYDNaDb8/s967/me%252Bportrait_2.jpg"><img alt="Марк Даниелс" border="0" data-original-height="967" data-original-width="771" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjxkiwc8fjXYvMXDiIRMqOrxWp1r7uvllfyjlR74zvmxh2WH7IrwaxpzR9hYJzVXlDRDUSw87SYakGqehWp9UrzfdiQgzVb2cQqa9DME58W_hDJzefVKiaB9XErElP_G0cRpjBpNYDNaDb8/w255-h320/me+portrait_2.jpg" title="Mark Daniels" width="255" /></a></td>
</tr>
<tr>
<td style="text-align: center;">Капетан Марк. Марк Даниелс.</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<strong><br /></strong>
<p> <strong><span style="font-size: medium;">Марк, одакле да почнемо? Хм... морамо отпочетка.</span></strong></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">„И би Србин. И би српски.“</span></strong></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Добро, можда баш да не идемо тако далеко у историју. Бићемо скромни као што то само Срби знају да буду. Хајде, овако: када си први пут закорачио у Србију? Желим да нас поведеш на путовање кроз твоја сећања и опишеш све оно што је на тебе тада оставило утисак. </span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Први пут сам у Србију закорачио са неких 9 месеци, па се тога баш најбоље не сећам. Неке касније посете којих се сећам су можда негде 1977. надаље. Те године сам први пут сео у ауто (мислим да смо тада возили неки крш од Шкоде) са татом и са баком и деком са оне енглеске стране, и тада смо се довезли до тадашње Југославије док је мама летела авионом са недавно рођеним братом. Утисци који су остали су мирис печених паприка у бакином и декином улазу (то су она друга бака и дека!) у Поп Лукиној улици у Београду – крајње специфичан мирис који у Енглеској тешко да ћете негде сусрести. Одлазак у зоолошки врт и бацање сланих штапића нилском коњу у уста! Шетње Калишом и питоме црвене веверице које су долазиле и узимале орахе из руку (не знам да ли их има више). Зелени труцкави тролејбуси (њих сам се плашио). Робна кућа „Београд“ и неки лимени возић који ми је ујна купила. То су Београд и Србија – осталу „Југу” да сада не спомињем јер ту има још пуно успомена.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Откуд ти у Србији?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Скраћена верзија је да сам дошао у августу 1996. да бих основао представништво британског бренда Longman, који англофили у Србији наравно врло добро познају по чувеном материјалу за учење енглеског језика, иако је већ тада породичну фирму Longman била прогутала аждаја звана <em>„Addison Wesley“</em>, а после и њу још већа аждаја <em>„Pearson Education“</em>.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Дужа верзија је – хајде то одмах да рашчистимо – да ја наравно нисам баш „чистокрвни” Енглез, већ вучем порекло из Србије по мами која је рођена Београђанка, мада су њени са мамине стране из Прхова у Срему, а деда ко зна одакле пошто је увек избегавао то питање (сумњамо у немачко порекло). Па иако сам одрастао и школовао се у Британији као Британац, постојала је нека моја свест о пореклу из Југославије, а познавао сам и српски захваљујући томе што смо током мог детињства говорили српски код куће. Покојни тата је заиста био чистокрвни Енглез, али је овладао српским језиком до те мере да га је говорио као матерњи (прича за неки други пут), па је са мамом код куће говорио српски од самог почетка њиховог познанства, а затим и са нама као децом. Пошто сам завршио славистику на факсу у Нотингему (српски и руски), а и провео шест месеци у Београду као студент 1994, пожелео сам да се вратим у неком својству. Прилика ми се указала када сам сазнао да је Longman-у потребан представник и... ето мене у Београду са два кофера у рукама те 1996. – и ту сам дан-данас, иако одавно више не радим за Longman!</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Иако ти је мама из Србије, колико си заиста знао о Србији? Шта о језику – ако си уопште ишта о језику и размишљао?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Моја мама је била из Југославије, да се разумемо, имао сам врло слабу представу о Србији као таквој, све је то била једна велика Југославија у коју смо долазили сваких пар година, најчешће на море, а понекад бисмо и превалили (тада немали) пут до Београда. Све што сам знао је да се на тим пропутовањима у једном тренутку на натписима прелази са словеначког језика на латинични српскохрватски, и затим на ћирилично писмо, које сам умео да читам, додуше нешто теже (о томе касније). О републикама и дијалектима те земље нисам имао неку јачу свест. Додуше знао сам да постоје ’Словенци’ који говоре другачијим језиком, и да је Словенија планинско подручје на које прво наиђемо када уђемо у тадашњу државу, али сећам се и како сам чуо како моји спомињу ’сељаке’ које смо виђали успут и да сам их питао: „А кад смо ми то ушли у Сељачку?“ Тако да о Србији и српском језику као таквима нисам има неку јачу свест, али о Југославији као једној велесили, поготово туристичкој, дефинитивно јесам. Међутим, одрастао сам као Енглез у том неком етничком смислу, мама никада није много форсирала ’Југословенство’ а камоли припадност српском народу.</span></p>
<p> </p>
<table cellpadding="0" cellspacing="0">
<tbody>
<tr>
<td><img alt="" border="0" data-original-height="900" data-original-width="500" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiFkbnGW6jyxR4F4nGkibcSSIfHjdle8f30bBp_xkcn3rIiX6uHEycq8h15EQgGu_gmsvmkV2eJUkEA7X6dNyr7G6d45sdyh_LBpxvM3ZWJmN7Vf3JLqwA1uhqwPKIPMmdmWJR4GxxhrD0Q/s16000/%25D1%2581%25D1%2580%25D0%25B1%25D0%25BE.jpg" /></td>
</tr>
<tr>
<td style="text-align: center;">Срба узвраћа ударац</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<strong><br /><br /></strong>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Када си и како почео да учиш српски? Да ли си био решен да га савладаш у потпуности или си једноставно хтео да му даш шансу и видиш како иде?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Када сам <em>стварно</em> почео да учим српски, то је било када сам кренуо на факултет, уписавши славистику. Понео сам са собом тај свој ’кућни’ српски – „Мама, шта је за ручак?“ „Где су ми ципеле?“ – али и са таквим српским сам наравно био далеко испред својих вршњака (било их је свега још пар на том предмету). Тада се тај предмет још увек звао српскохрватски (уствари лекторка на првој години је била једна Вишња из Загреба) и, на несрећу мојих колега, лектори су некако прилагодили цео курс мени као солидном познаваоцу језика, иако је био замишљен као почетнички. Кренули смо скоро одмах да радимо на доста напредном нивоу језика који је мени био тежак а камоли мојим колегама почетницима! Уствари, то се испоставило као јако добра ствар – ја сам имао прилику да доведем своје познавање језика на много виши ниво, а колеге су уствари јако брзо напредовале за врло кратко време (морали су, шта ће)!</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Из којих књига сте учили? Колико редовно си учио и колико временски?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">На првој години је материјал био некако „склепан“, лекторка га је сама састављала и слабо га се и сећам, али на другој и четвртој години (о трећој години нешто више касније) су ми предавали др Дејвид Норис <em>(David Norris)</em> и његова супруга Владислава Рибникар (из чувене породице Рибникар). Њих двоје ће касније, на основу материјала који су тада испробавали на нама заморчићима, издати једну од најпознатијих „учи сам“ књига за српски, односно тада српскохрватски, <a href="https://www.amazon.com/Teach-Yourself-Serbo-Croat-Complete-Course/dp/0844238260">Teach Yourself Serbo-Croat</a>, а после и још неколико сличних књига на напреднијем нивоу. Мислим да могу слободно да кажем да је тих неколико година факултета спасило ствар што се тиче мог знања српског и на тај начин сам успео да га доведем на један ниво који никада неће бити 100% изворни (сувише ми се енглески до тада „запекао“) али који ипак доживљавам као нешто што није страни језик, као нешто чиме могу слободно да баратам.</span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Шта је била твоја добитна комбинација у учењу српског? Који метод учења ти је помогао да оствариш најбоље резултате?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Иако се више не сећам детаља, јасно је да је пресудно било (као и код учења било ког страног језика) активно коришћење језика. Једноставно, учили бисмо нове конструкције, нове начине изражавања, и онда би нас терали да их активно примењујемо у говору и писаној форми. Језик који се само учи на штуром, теоретском нивоу наравно не може да постане жива ствар. Језик који си принуђен да користиш у практичној ситуацији, он остаје.</span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Да ли постоји неки тренутак када си осетио да релативно успешно можеш да комуницираш са околином на српском језику? </span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Пошто од малена користим српски „као <em>native</em>“ онда се не може говорити о једном тренутку када сам могао слободно да комуницирам на том језику – дошао сам на факултет већ оформљен што се тога тиче. Али поред факултетских предмета другу значајну улогу је свакако одиграо мој боравак у Србији 1993. током треће године студија на, условно речено, размени. Уствари, ту није било никакве размене, <strong>већ се подра</strong><strong>з</strong><strong>умевало да се трећа година студија проводи у земљи чији се језик студира</strong>, а мој факултет се није превише узбуђивао у вези са тим шта ћу ја уствари радити у тој земљи, било је битно да будем у додиру са језиком. </span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Руски сам био ’одрадио’ те претходне зиме – пет месеци проведених у Москви – при чему сам одлично савладао руски и прилично се удаљио од српског. Другу половину академске године је требало да проведем у Србији, па сам дошао код родбине у госте, шврћкао се по Београду и успут још много, много поправио језик. Једноставно ни са чим не може да се мери то када сте у средини у којој се говори језик и принуђени сте да се сналазите. Можда због мог претходног знања, српски језик ми је просто улазио у уши – сваки дан сам усвајао нове речи, изразе, конструкције а да у великој већини случајева нисам био ни свестан тога, осим када ми неко баш исправи неку грешку, што је реткост, не зато што нисам правио грешке него што људи углавном неће да исправљају! При том сам и полако избацивао из употребе неке чудне изразе које је само моја мама користила – неки њихов породични сленг или вокабулар који је одавно демоде, а ту сам елиминисао и гомилу оних, да се тако изразим, „гастарбајтерских“ англицизама које смо усвојили код куће у Енглеској, и учио како се то уствари каже (микроталасна а не <em>мајкровејв</em>!) Све у свему, ово искуство у трајању од неких 4-5 месеци ми је унапредио језик како ниједан течај не може – иако знам да је итекако могуће боравити негде чак и деценијама па опет говорити језик као почетник!</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Да ли си наилазио на чувено „А, можемо и на енглеском!“ када би локалци осетили страни, енглески акценат? Како си их псовао у том случају? </span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Е, па то итекако зна да буде проблем, и не волим кад се деси, али срећна околност је та да сам у старту имао довољно добар нагласак и ниво познавања језика да ме људи нису схватали као „правог“ странца, барем не на прву лопту, а онда када познанство крене на једном језику тешко је прешалтати се после. Поред тога су људи видели да нема сврхе много да са мном говоре енглески јер им је јасно да вероватно боље говорим српски него они енглески – без лажне скромности, једноставно је тако, и мене би помало нервирало када неко крене са мном на енглеском јер ми је исфорсирано – лакше и брже бисмо се споразумевали на српском!</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Шта ти је било најтеже (можеш навести више ствари) и како си успео то да савладаш? </span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Из неког разлога су ме највише бунили, пардон, збуњавали, пардон збуњивали несвршени/свршени облици глагола. Као да је ту била једна велика рупа где једноставно не знам све те облике, нити чак какви све постоје и када се који облик користи. Много касније сам се утешио када сам схватио да се и изворни говорници српског некада гађају са тим. Исто тако сам осетио ту рупу где недостају одређени падежи за бројеве али нисам одмах схватио да за разлику од руског у српском дословце не постоје неки облици већ се треба довијати на разне начине.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Када си почињао да учиш српски, да ли си се прво сусрео са ћирилицом или латиницом и у којој мери је писмо било отежавајућа околност?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Прво сам се сусрео са говорним језиком, а онда са латиницом већ са 4-5 година због енглеског, је ли, али у тренутку када сам почео самостално да читам на српском врло брзо сам дошао у додир и са ћирилицом. Уствари мислим да сам српски одмах у старту читао на ћирилици. Имали смо неку азбуку и просто сам без неког свесног напора научио да читам ћирилицу. Имали смо и ону класичну жуту Змај Јовину „Ризницу“. Мало касније ми је ујак у Београду почео да шаље стрипове из Југославије – махом „Микијеве забавнике“ и „Алманахе“ – а они су се издавали и на ћирилици и на латиници која сам једнако читао. То су била српска и хрватска издања, мада то тада нисам капирао. Додуше увек ми је било за нијансу теже да читам ове београдске, ћириличне, али са друге стране су ми ови загребачки задавали муке због хрватског наречја, иако понављам да мислим да нисам био баш свестан тих разлика у језику и одакле потичу. У сваком случају ујак ми је тако слао те Забавнике током више година, неколико пута годишње кад се накупи десетак бројева. Имао сам велику гомилу њих и прочитао сам их све безброј пута. Без тог утицаја ко зна какав би сада био мој српски и моје познавање ћирилице. Овако, читам ћирилицу сасвим комотно, иако ћу увек спретније читати латиницу. Драго ми је што и дан-данас моја деца читају исте те авантуре Паје, Баје, Шиље, Микија и остатка екипе, мада нажалост више не та стара издања јер су одавно изгубљена у некој селидби.</span></p>
<table cellpadding="0" cellspacing="0">
<tbody>
<tr>
<td style="text-align: center;"><a href="https://justpaste.it/redirect/9pm36/https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh_QqfFw_UUEe6Oo_AXdj5PFDFWDfaYFGGIRcDLYZ8k-6EXivMxn0X7N1XRn2HcB6MdTr6FJq7qfhdjZXGu_kKh-QaY5ytdWJebtrVrtCZNP1WDiJIXBSSfHBMfuwyepe7GYbIkZgy2jOVe/s512/MZ01.jpg"><img alt="" border="0" data-original-height="512" data-original-width="361" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh_QqfFw_UUEe6Oo_AXdj5PFDFWDfaYFGGIRcDLYZ8k-6EXivMxn0X7N1XRn2HcB6MdTr6FJq7qfhdjZXGu_kKh-QaY5ytdWJebtrVrtCZNP1WDiJIXBSSfHBMfuwyepe7GYbIkZgy2jOVe/s320/MZ01.jpg" /></a></td>
</tr>
<tr>
<td>Први број Микијевог Забавника</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<br /><br />
<p><strong><span style="font-size: medium;">Да ли ти је твој матерњи језик или неки други језик који говориш помогао да повучеш неке паралеле и тиме олакшао учење српског – или ти је можда отежао? </span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Не видим ништа заједничко између српског и енглеског у том смислу, то је један шалтер у мојој глави – сад причам српски, сад причам енглески, и ретко када упоређујем ту било шта. Чак и када преводим са српског на енглески ретко када се преплићу та два језика, него радим на томе да просто исту ту мисао изразим на енглеском језику на начин који је у духу тог језика, и обрнуто. Вероватно је то тако када одрастате у двојезичном окружењу, ту се успоставе два језичка система где се пребацујете са једног на други и само се понекад нешто „провуче“ – да нпр. дође енглеска реч уместо српске. Мада ме увек копка питање како би изгледало када бих покушао неки нови језик да научим и да ли би то исто тако доживљавао. Нажалост немам времена за то...</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Да ли се сећаш неког посебног тренутка кад ти се за неки језички аспект упалила лампица? Нешто што ти је као концепт било потпуно страно јер не постоји у енглеском и што си научио захваљујући неком свом резону?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Не сећам се таквих момената, мислим да код мене учење српског представља један дуг пут са веома много ситних корака напред, при чему ретко осећам напредак али када погледам уназад схватам колики сам пут превалио а да тога нисам био ни свестан. Вероватно је то процес сличнији усавршавању матерњег језика него учењу страног јер је јако развучена та ’крива учења’. Данас наиђем на непознату реч у српском једном у недељу дана, па је даљи напредак максимално успорен!</span></p><p><span style="font-size: medium;"><br /></span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Иако ово питање можда није релевантно, да ли и данас постоји нешто у српском језику што ти представља изазов, што мислиш да је посебно тешко?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Звучаће банално, али у говору дан-данас имам проблема са односним заменицама – када треба у лету да кажем ’који, којим, кога’, а већ сам заборавио у ком падежу треба да буде и на коју се именицу уопште односи, нарочито када је нека дужа реченицау питању. Делује као ситница али то је нешто што ме некада фрустрира јер чим ту застанем или погрешим то више није тај течан говор којем тежим.</span></p><p><span style="font-size: medium;"><br /></span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Колико си као особа другачији и у ком смислу када говориш српски и када говориш енглески? Да ли ти је ико то рекао? </span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">То је увек занимљиво питање, мислим да сам толико срастао са српским да је то просто део мене и онда барем ја не осећам да сам сад нека друга особа када говорим српски. Понекад ме интонација „ода“ и неко ми каже, „то си сад баш ’енглески’ рекао“, не у смислу речника или граматике него баш интонације. Али генерално мислим да се трудим да у српском будем учтив као и у енглеском, не верујем да сам пуно „директнији“ у српском, прилично сам причљив на оба језика, дакле не усвајам сад ту неке балканске обрасце понашања, да мушкарци треба да буду ћутљиви или нешто тог типа. ОК, не кажем „хвала“ кад ми неко згази на ногу у бусу, али то нисам ни у Енглеској!</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Можда је клише али доживљавам да сам ја просто ја, вероватно сам мало специфичан по тој двојезичности – а моји пријатељи и породица ме релативно ретко виђају у оном правом ’енглеском издању’ па и да постоји нека разлика можда је не бисмо уочили!</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Да ли одржаваш редовно и свој матерњи, енглески језик? Дружиш ли се с другим земљацима у Србији? Има ли уопште Енглеза који су се попут тебе преселили и живе у Србији? </span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Када сам дошао у Србију странци су били релативно ретка појава због свега што је претходило деведесетих. Наравно, било их је који су ту по брачној и сличним основама већ деценијама, а неке сам и упознао – Шила Софреновић и Тимоти Бајфорд су познатији примери. Али осим таквих једино је још била неколицина залуђених студената и понешто дипломатског особља и њихове деце. Тако да од самог почетка нисам превише времена проводио са својим земљацима, нити са странцима уопште, и нашао сам „домаће“ пријатеље врло брзо. Уосталом, странци који су долазили у Србију су често били једна специфична сорта која је ту из љубави према овој земљи и који такође нису били претерано заинтересовани за неку <em>ex-pat</em> заједницу. Таква заједница се тек развила од неке 2010. надаље, а до неке 2000. године је била права реткост чути енглески на улици. </span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Све у свему био је један дуг период када сам врло мало користио енглески, до те мере да када одем у Енглеску у посету буде ми крајње чудно што сви око мене на улици говоре енглески! Не бих ни сад много говорио енглески да није моје деце, са којом искључиво користим тај језик (одбио сам да им одговарам када би пробали са мном на српском!), и то је уродило плодом што се њиховог знања језика тиче, јер обојица течно говоре енглески, па чак га и користе у разговору један са другим – барем за сада! Ипак, некако тешко да може да се деси да занемарим свој (условно речено) матерњи језик обзиром да је енглески у питању – не можеш побећи од њега, свуда је око нас, користим га стално у писаном облику, што због посла (преводилачког) што због константне онлајн преписке са пријатељима, родбином и пословним контактима. Не могу да замислим ситуацију да ми енглески „страда“ због некоришћења, иако ми се дефинитивно деси да у енглески некада улети нека српска реч непланирано!</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Шта генерално читаш и која књига на српском језику ти је омиљена?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Сад ћу се прилично обрукати, али нажалост врло слабо читам и на енглеском и на српском. Од малих ногу сам гутао књиге, па сада могу само да се вадим на недостатак времена. Задњих 4-5 година сам скоро у континуитету био ангажован на преводу ове или оне књиге са српског на енглески (иако ми то није једина, па чак ни главна преводилачка делатност) – ту су дела из историје, теологије, психологије, аутобиографије... тако да хтео-не хтео начитао сам се на неки начин, али оно добро старо задовољство, да се седне увече на пар сати са књигом, постало је само ствар бледог сећања. Пуне ми полице класика на српском, а ја сам задовољан ако уграбим да на месечном нивоу прелистам рачунарски часопис. Додуше јако пуно читам и на енглеском са својом децом, прошао сам комплетну Нарнију и Толкина са старијим сином за свега неколико година, и немам више шта са њим да читам јер све то он може сам, а са млађим комплетног Роалда Дала, и сада ’љуштимо’ <em>Famous Five</em>. Дакле времена за читање за своју душу баш и немам, осим Светог писма које читам и на српском и на енглеском у зависности од ситуације.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><span style="font-size: medium;"><strong>Чиме си се бавио у животу пре него што си се преселио у Србију? Знам да си сада преводилац, и то врло успешан. Озбиљни клијенти који не желе да на енглеском звуче као Тарзани могу се обратити твојој преводилачкој агенцији </strong><strong><a href="www.odista.com">Odista</a></strong><strong> (одиста, супер име за фирму) и представићеш их у најбољем светлу светској публици на енглеском говорном подручју, а и шире. Ако се раније ниси бавио превођењем, како си се на то одлучио и када?</strong></span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Већ сам се донекле осврнуо на то како сам доспео у Србију – то мање више и јесте почетак моје каријере (ако се таквом може назвати), али и оно што сам радио у Енглеској је некако увек било везано за језик. Још на факултету сам као један од бољих студената почео да добијам неке мале преводилачке ангажмане (оне са којима профани вероватно нису хтели да се бакћу). Мој план после факултета, за разлику од већине колега који су само размишљали како да се запосле у некој великој лондонској фирми, био је да одем негде у иностранство и да предајем енглески као страни језик и да на тај начин мало видим свет. Са тим циљем сам завршио једномесечни сертификат (тадашњи <em>CTEFLA</em>, сада је то <em>CELTA</em>, ја мислим) у једној школи у Кембриџу. Из неког разлога ме је привлачила Шпанија, желео сам боље да научим шпански (који сам „слушао“, а помало и причао годину дана на факсу као изборни предмет), али дошла би и Русија у обзир. О Србији као да нисам толико размишљао у том тренутку јер сам знао тада да нема пуно школа страних језика (сада је ситуација наравно драстично другачија), нарочито оних које би могле да ме приме као учитеља. Међутим онда се запошљавам привремено на одељењу у Лонгману које се бавило састављањем и издавањем чувених речника као што је <em>Longman Dictionary of Contemporary English</em>. Између осталог сам био у тиму који је лекторисао једно издање тог речника, па сам остао дубоко импресиониран како лексикографи раде посао истраживања речи, рашчлањавања различитих значења и састављања дефиниција. Ту је било и разноразних других послова уско везаних за језик, па вероватно не бих имао ништа против и да сам остао у том предузећу.</span></p>
<table cellpadding="0" cellspacing="0">
<tbody>
<tr>
<td><a href="https://justpaste.it/redirect/9pm36/https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjztGMRVSP52ClGafNd09AMq4V7wnIAhiBCAOePEaDDkDcQqIxnQBE5VIfCsb28pSYW33MawueBohDfzytNhikLmHtGr_z5DMIneop3c2TLegqqpyK2wQgfPpt5x9toaKsexu5ia_HYhofJ/s1350/dolazak.jpg"><img alt="" border="0" data-original-height="900" data-original-width="1350" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjztGMRVSP52ClGafNd09AMq4V7wnIAhiBCAOePEaDDkDcQqIxnQBE5VIfCsb28pSYW33MawueBohDfzytNhikLmHtGr_z5DMIneop3c2TLegqqpyK2wQgfPpt5x9toaKsexu5ia_HYhofJ/w400-h266/dolazak.jpg" width="400" /></a></td>
</tr>
<tr>
<td style="text-align: center;">Тако је то било... отприлике.</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<br />
<p><span style="font-size: medium;">Када сам дошао у Србију и док сам још радио за Лонгман као њихов локални представник, нешто се и нисам упуштао у преводилачке ангажмане. Тек после, раних 2000-их, током неколико година које сам провео као професор енглеског у једној приватној школи у Новом Саду (а то је посао који ми апсолутно не лежи) па затим као сувласник једне књижаре у Новом Саду која дистрибуира Лонгманове књиге у Војводини, почело је да пристиже све више понуда за преводе, па је у једном тренутку постало реално да се тиме бавим пуновремено, па чак да од тога направим обзиљнији посао. У тим првим годинама (негде око 2007.), када сам се осамосталио и регистровао <em>Odista</em><em>-</em>у као агенцију, било је много интересантних ангажмана – ја и још пар сарадника смо, на пример, превели комплетне веб сајтове Туристичких организација Србије, Новог Сада и Београда, и дан-данас неки од тих наших превода стоје на тим сајтовима. </span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Ти послови су дошли махом путем препорука, јер су тадашња руководства тих организација имала свест о потреби да се њихова организација не брука пред странцима, да је неопходно да веб сајт једне туристичке организације преведу изворни говорници енглеског. Нажалост, након тога сам морао скоро искључиво да се преусмерим на приватни и НВО сектор. У државном је наступила нова ера ’тендера’ и ’јавних набавки’ и мислим да не морам ништа да кажем о томе сем да је квалитет превода престао да буде главни критеријум по коме се бирају извођачи тих послова и ми ту нисмо имали шта даље да тражимо. Нити смо најјефтинији, нити смо испуњавали остале „услове“ по којима се данас додељују јавне набавке. Данас се агенција <em>Odista</em> и даље највише своди на мене као главног преводиоца и гаранта квалитета, а за веће пројекте ту су и одабрани сарадници, такође изворни говорници енглеског, који ускачу када је неопходно.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><span style="font-size: medium;"><strong>Поменуо си како си био импресиониран радом лексикографа док си радио у Лонгману. </strong><strong>Како</strong><strong> функционише читав процес, које алате користе, како се расподељује посао?</strong></span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Не знам како је сада, скоро 25 година касније. Али тада је Лонгман заузимао водећу позицију у издавању речника за стране студенте захваљујући њиховом раду на такозваним корпусима. Корпус се своди на огромну датабазу језика која може да се претражује и да се на тај начин веома детаљно истражи како се све користи одређена реч. Данас ти корпуси можда немају толики значај који су тада имали обзиром на данашње постојање Интернета, који је највећи корпус језика који постоји. Тада је било више тих корпуса, неки су произведени у сарадњи са другим организацијама, и углавном су то били писани корпуси који су се црпели рецимо из <em>CD-ROM</em> архива разних новина. Оно што је издвајало Лонгман је да су имали и свој „усмени корпус“, о коме можете читати <a href="https://justpaste.it/redirect/9pm36/http://www.pearsonlongman.com/dictionaries/corpus/spoken-BNC.html">овде</a>. То је пројекат нам ком су радили неки моји пријатељи који су тамо били запослени и сводио се на то да се снима велики број свакодневних разговора обичних људи широм земље, који би носили касетофоне цео дан и снимали своје разговоре. Сада би се то вероватно радило на садржају који се може наћи у неограниченим количинама на <em>YouTube-</em>у, али тада је то било револуционарно. Сви ти разговори су се транскрибовали у централи Лонгмана и такође уносили у базу података, односно у тај <em>spoken corpus</em>. Тако се добијала јединствена могућност – да се претражује како се одређена реч користи у савременом говорном језику.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Посао лексикографа, када би добио нови појам који треба дефинисати, био је између осталог да истраживањем корпуса и наравно других извора идентификује сва могућа значења и сваку нијансу значења те речи или појма. Имали су посебан софтвер који им је омогућавао у неком формату сличном <em>XML</em>-у да форматирају и категоризују све што спада у једну дефиницију (врста речи, <em>IPA</em> изговор, и још много штошта, па и пример коришћења те речи који су могли да узму директно из корпуса). Тај софтвер, који је нешто као што је <em>LaTeX</em> за прављење библиографија, радио је иначе на сада већ добрим делом заборављеном оперативном систему <em>OS/2</em> и омогућавао је да се већ приликом писања дефиниције њој да и коначан изглед што се тиче форматирања.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Све у свему, лексикограф је био посебан склоп личности, дивио сам се тим људима који су могли да узму једну реч и из те семантичке магле рашчлане велики број значења и нијанси у некакву смислену структуру, при том не пропуштајући ништа!</span></p>
<p> <table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiSaQzAgTUFD_JXsCYFmiagkZGeGru5TqmfFvIz3rrkBrdwa94vKlsekStwQgjYfy4ZUX4akyuasw3ti61wxhGl463NKcxPfZWl-KhCLCafKDU9Y8j_1f1Oxi5sggUZMgSsmu-YO55pB2iI/s1352/leb.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="899" data-original-width="1352" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiSaQzAgTUFD_JXsCYFmiagkZGeGru5TqmfFvIz3rrkBrdwa94vKlsekStwQgjYfy4ZUX4akyuasw3ti61wxhGl463NKcxPfZWl-KhCLCafKDU9Y8j_1f1Oxi5sggUZMgSsmu-YO55pB2iI/w400-h266/leb.jpg" width="400" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="text-align: start;">Увек ставим класје пшенице на тек испечени хлеб да ме подсећа на то да и из најмањег зрна може да настане нешто величанствено.</span></td></tr></tbody></table></p><br />
<p><strong><span style="font-size: medium;">Има ли 'леба од превођења?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Зависи који месец ме питаш! Природа нашег посла, као што ће сваки преводилац потврдити, таква је да доток послова зна да буде врло непоуздан, па се један месец „убијамо од посла“ а онда следе три месеца суше. Многи су ми рекли „Ја не бих тако могао да живим“, али навикнеш се. Од превођења највише ’леба имају агенције које иду на масовност, тј. велики обрт послова, и које не бирају шта ће да узму у рад, што је сасвим ОК пословни модел, али ја никада нисам желео да кренем тим путем. Задовољавам се мањим бројем одабраних послова и клијената где знам да могу да пружим врхунску услугу. Тако да редовно одбијам послове, што баш нема финансијског смисла, али уверен сам да је то једини начин да задржим ту оријентацију ка савршеном преводу на енглески језик и одржим реноме Одисте у том смислу. Срећом имам одређени број домаћих клијената који разумеју ту филозофију и који су спремни да квалитетну услугу мало више плате јер не кокетирају са тарзанским енглеским.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">У задњим месецима се назире извесни „корона-ефекат“, видећемо да ли је то само неки утисак или нешто реално чему треба да се прилагодимо – осетно је мањи обим посла и мислим да то није нешто што ће само погодити нашу браншу.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Пошто савршено говориш српски, да ли преводиш и са енглеског на српски? Шта уопште мислиш о превођењу на језик који човеку није матерњи?</span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Колико год добро говорио српски, то није савршено, још мање када пишем. Не могу да се изражавам на српском без грешака или са том стилском слободом која би била потребна за већину области у којима се преводи. Зато се врло ретко упуштам у превод НА српски, а када на то ипак пристанем онда то јасно искомуницирам клијенту, који је прихватио да превод можда не буде и да не мора да буде „савршен“. Тек понекад прихватим да преведем нешто у области права, у којој је језик врло крут, и у којој се стално врте исте језичке конструкције па су шансе за грешке много мање. Али и такав превод дам супрузи или неком другом да прегледа. Чак и када бих могао такве преводе да радим не бих могао да их наплатим јер ја то ништа боље не радим од многих других (за разлику од превода са српског на енглески) – енглеско-српских преводилаца има на сваком ћошку! И још једно, много ми спорије иде него превод на енглески па је и зато неисплативо...</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Шта мислим о тој пракси? Имам прилично круто мишљење. Преводиоци у Србији се врло често лате превода на енглески. Одакле им такво самоуверење ја не знам, да они то могу да ураде а да то задовољава стандард. Мислим да је ипак финансијски моменат ту пресудан, и за преводиоца и за клијента – посао је посао, је ли, и не бира се превише.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Ја сам ту као <em>native speaker</em> енглеског језика да вам кажем да на прстима једне руке могу да пребројим колико сам пута видео да неко довољно добро влада енглеским језиком да може и треба да се бави преводом на тај језик. На примере лоших превода не треба трошити речи, јер скоро да нећете наћи енглеску верзију вебсајта на овом поднебљу где није јасно као дан да га није превео изворни говорник енглеског. Штавише, у добром броју случајева је стандард катастрофалан, а у мањем броју, хајде, може да прође, тек толико да имамо некакав сајт на енглеском.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"><strong>Проблем код познавања страног језика је да често немамо јасан осећај колико га не знамо, ваљда отуда та прекомерна самоувереност.</strong> А да се неко служи енглеским на нивоу изворног говорника тог језика, нарочито у писаном језику то скоро да не постоји. Сигурно је исто и са другим страним језицима, али енглески је нарочито препун нијанси и финеса, и потребан је један осећај какав и изворни говорници често немају у потпуности јер се нису довољно бавили сопственим језиком. Могу то и овако рећи: можеш ти „тако“ нешто да преведеш на енглески, разумљиво је, али „тако“ се једноставно не каже на енглеском, и џаба што је формално тачно, изворни говорник ће то одмах осетити иако твој клијент можда неће!</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Кад ја као неко ко српским барата скоро па као изворни говорник кажем да се не упуштам у превод на српски, треба да ми верујете да су то „ћорава посла“! Иначе имао сам више пута искуство да ми се жале писци да су некоме поверили превод своје књиге на енглески и да нису добили оно што је требало и да су бацили новац. То сам могао унапред да им кажем да ће се десити... У пар наврата сам држао у рукама такве преводе, неки су чак били изненађујуће добри! Али то није изворни енглески, и ту је крај приче ако желиш да пласираш књижевно дело на енглеско говорно подручје. Е да, и после нуде ми посао да ја то све исправим и од тога направим изворни језик, а то је немогућа мисија, ни у то се не упуштам, али то је за неку другу причу!</span></p>
<p><span style="font-size: medium;"> </span></p>
<p><span style="font-size: medium;"><strong>Као човек коме је енглески језик матерњи, а који српски језик говори као да му је матерњи – за шта ти у своје и у име свих оних који ти се јавно и тајно диве додељујем орден за вансеријска постигнућа, сигурно уживаш бројне предности које ти тај статус доноси</strong><strong>. </strong><strong>На основу овога што си већ рекао, шта су заиста предности таквог статуса, а шта мане? </strong></span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Ето, само могу да се укратко надовежем на ово што сам горе већ рекао, да уживам одређену репутацију што се тиче квалитета превода, али и за не баш најјефтинију услугу, па сад колико предности, толико и мана! Једна мана је и та да ме људи доживе као ходајући речник, па је прилично чест случај да помажем другима да разреше разноразне преводилачке и језичке недоумице – али то ми не смета толико. Необично је то што не само да ме питају „Како се ово каже на енглеском?“ него и врло често за српски – ваљда сматрају (а често су и у праву) да сам већ многе сличне дилеме сусретао и решавао током свог преводилачког стажа. Често морам да одговорим и са „А, јао, ма ни ја дан-данас не знам како то да преведем“.</span></p>
<table cellpadding="0" cellspacing="0">
<tbody>
<tr>
<td><a href="https://justpaste.it/redirect/9pm36/https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgIZG5oScWb8nAmXxa2S7RjMYtU1tKXb6EiuSHpn67h3BRUC2pVvQob3tGx0u5_cvQVD1PHatnCP_sDj88iEv2-fVFsOEV6bcD6KaBZKiivqCWDQ7yaUO7TiijUZAnNbNo_JP-1575P9BeV/s642/%2525D0%2525BC%2525D0%2525BE%2525D1%252580%2525D1%252584%2525D0%2525B5%2525D1%252598.jpg"><img alt="" border="0" data-original-height="389" data-original-width="642" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgIZG5oScWb8nAmXxa2S7RjMYtU1tKXb6EiuSHpn67h3BRUC2pVvQob3tGx0u5_cvQVD1PHatnCP_sDj88iEv2-fVFsOEV6bcD6KaBZKiivqCWDQ7yaUO7TiijUZAnNbNo_JP-1575P9BeV/s16000/%25D0%25BC%25D0%25BE%25D1%2580%25D1%2584%25D0%25B5%25D1%2598.jpg" /></a></td>
</tr>
<tr>
<td style="text-align: center;">Преводилац није речник, Нио.</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<br />
<p><span style="font-size: medium;">У свакодневном животу је предност што могу лежерно да пливам у обе језичке воде – и у овим српским и у овим енглеским. Додатна мана је можда та што нисам нашао неки распрострањенији светски језик који би „у свету“ можда више значио од српског – али на крају крајева, куд ћу више од енглеског! А самим тим што је ограничено тржиште за преводиоце са српског на енглески, мање је и нас који можемо ту услугу да пружамо на професионалном нивоу.</span></p>
<p><strong><span style="font-size: medium;">Да ли имаш неке омиљене грешке српских говорника који су релативно добро савладали енглески, али и даље греше? </span></strong></p>
<p><span style="font-size: medium;">Не знам да ли бих их назвао ’омиљеним’. Прилично сам навикао да слушам не-изворни енглески па се стварно не бавим туђим грешкама превише. Али оно што примећујем генерално је да су људи у школи учили британски акценат, а уствари поткрао им се амерички, па на крају је то нека мешавина која је нит’ тамо, нит’ вамо. Ту где греше и они најнапреднији говорници је наравно у коришћењу чланова, одређених и неодређених. Не завидим вам нимало, заиста је тешко, и поред свих законитости и правила која се могу научити, знати (а за мене објаснити) зашто се баш овде каже <em>the</em> а баш тамо <em>a/an</em>, и то ипак може само да се усаврши тако што се усвоји по осећају а не по неким правилима.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Али генерално морам да кажем поред свега реченог да још када сам почео да долазим у Србију био сам дубоко импресиониран општим нивоом познавања енглеског. У градским срединама је посебно тешко наћи некога међу млађом популацијом ко не може колико-толико да се споразуме на енглеском. Штавише, безброј пута сам био изненађен колико се заправо добро неки просечан човек изражава на мом матерњем језику, иако можда нема толико контакта са енглеским на свакодневном нивоу, а није чак ни филолог. Уствари боље говори енглески, са бољим нагласком, од многих филолога које сам имао прилику да сретнем – неко једноставно има жицу за језик а неко нема.</span></p>
<p><span style="font-size: medium;">Све у свему, познавање српског језика ми је омогућило један далеко шири поглед на свет и могућност да доживим две врло различите земље као своје, иако је та Енглеска после скоро 25 година мога одсуства све мање „моја“. На крају крајева ми је пружило и начин да издржавам себе и породицу – да није тога не могу ни да претпоставим чиме бих се сада бавио! Можда бих састављао речнике!</span></p>
<p style="text-align: center;"> ***</p>
<p>Био је то Марк Даниелс. Надам се да сте уживали у овом интервјуу бар колико ја састављајући га. Ако имате неко питање на које бисте желели да вам Марк одговори, упишите га у коментару.</p>
<p>Такође, може вам бити занимљива и прича о већ легендарном <a href="https://justpaste.it/redirect/9pm36/http://www.lingvista.rs/2020/02/thiago-ferreira.html">Тиагу Фереири, Бразилцу у Србији</a> који је недавно постао почасни грађанин наше земље.</p>
<p>Такође, ако волите преводилачке приче из затвора, ту је незаобилазни <a href="https://justpaste.it/redirect/9pm36/http://www.lingvista.rs/2018/12/blog-post.html">интервју са колегиницом Тањом Граховац</a>.</p>Unknownnoreply@blogger.com0Belgrade, Serbia44.786568 20.448921616.476334163821157 -14.707328400000002 73.096801836178855 55.6051716tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-84498177322747139552020-09-14T05:28:00.005-07:002020-09-14T05:28:41.289-07:00Како преводити ANY у уговорима и зашто је БИЛО КОЈИ најчешће лош избор?<blockquote><p><i><b><span style="font-size: large;">Ако не умеш да објасниш нешто на једноставан начин, онда га не разумеш најбоље. </span></b></i></p>-- Алберт Ајнштајн</blockquote><p><br /></p><p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Сваки
стручни жаргон има неке специфичности у односу на стандардни језик, пре свега у
погледу стила и терминологије. Међутим, значења неких обичних речи остају иста
као у стандардном језику. <o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Важност
прецизног изражавања у праву има посебну тежину јер није мали број случајева да
је због одређене нијансе у значењу и формулацији суд пресудио на један, а не на
други начин. <o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У случају
нејасних или двосмислених формулација, судови у САД се све чешће позивају на
речничке дефиниције, а сваку нејасноћу или двосмисленост углавном тумаче у
корист тужене стране. <b>Препорука је сваког суда да се користи једноставан,
прецизан језик и да се избегавају двосмислене речи или појмови.</b><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 107%;">У
случају енглеске речи <i>„</i></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 107%;"> не ради се о термину, али је то реч која има већи број значења у зависности од контекста, а често може бити двосмислена. Зашто онда српски
преводиоци упорно и у сваком контексту преводе ову реч као <i>„било који/а/е“</i>?
Зашто је не преводе и као „сваки“, „сваки евентуални“, „сав“, „сви“, „неки“ или
једноставно не изоставе, односно другачије преведу смисао енглеске реченице? </span></p><p class="MsoNormal"><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><img alt="Бетмен праведни" border="0" data-original-height="1120" data-original-width="1200" height="468" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg1sbEzPVEujIGALOOMPWJxc695n0uz8bP7rrfNMKzdJf7aVSLXcG_HcWPJO3RxKOm1w0VWAV1p83hW_YJO2pLUMQQeAbg5gCWE_myEISCpiJP3N8ijKDnqXl0w2xbiVg3k15N7X91BkYvG/w500-h468/batman+slaps+robin1.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;" title="Бетмен даје лекције права (и правде)" width="500" /></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Бетмен даје лекције права (и правде)</td></tr></tbody></table><span style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt;"><br /></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt;">Претпоставимо
на тренутак да не знамо ни енглески ни српски језик и позовимо се на речнике, стилске приручнике и
граматике једног и другог језика како бисмо дошли до исправних закључака.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У <b>Вебстеровом
речнику</b> <i>(Merriam-Webster, 1984)</i> међу дефиницијама речи <i>„any“ </i>налази
се и ова: „2: један <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">one</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">, неки/нешто <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">some</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">, или сви <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">all</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> без обзира на количину:<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">а: један
или више – користи се да означи неодређен број или количину.“<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Важи и
обрнуто. Једна од дефиниција речи <i>„all“</i> (сав, сва, сви, све...) је и „било
који“ <i>(any whatever)</i>. Другим речима, значење речи <i>„any“</i> је
довољно широко да обухвати и „све“ <i>(all)</i>, а <i>„all“</i> може да значи било
који појединачни део неког скупа.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У <b>Блековом
Речнику права</b> <i>(</i></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Black’s Law Dictionary</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> <i>„</i></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> се дефинише на следећи начин: <i>„неки, један од
многих; неодређен број. Један без обзира на било коју врсту количине...</i> <i>„</i></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Any</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> има већи број значења и може се користити да
означи „све“ <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">all</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> или „сваки“ <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">every</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">, као и „нешто/неки“ <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">some</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> или „један“ <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">one</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">, а његово значење у датом правном документу
зависи од контекста и предмета правног документа. Често се употребљава као
синоним за „било који (од два или више елемената)“ <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">either</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">, „сваки“ <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">every</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> или „сав“ <i>(</i></span><i><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">all</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У <b>Речнику
српског језика Матице српске</b> из 2011. налазимо следеће значење везника <b>било</b>:<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">2. (као
први или други део сложеног заменичког или прилошког израза са упитним
заменицама: ко, који, чији, какав и др.) а. <i>у неодређеном значењу
неограничене могућности избора:</i> било који, било чији, било какав и др.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У истом
речнику дефиниција придевске заменице <b>сваки, -а, -о </b>је следеће:<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">2. <i>укључујући
све: било који, ма који:</i> на сваки начин, по сваку цену, сваки од њих.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Нормативна
граматика српског језика</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">
(Пипер, Клајн) наводи следеће значење:<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: 0cm; mso-layout-grid-align: none; text-autospace: none;"><b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">§ 236.</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> Општа заменица <i>сваки (свака, свако) </i>указује
на обухваћеност целог скупа путем безизузетне обухваћености његових
појединачних истоврсних јединица...<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: 0cm; text-align: center;"><br /></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: 0cm; mso-layout-grid-align: none; text-autospace: none;"><span style="font-size: large;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif;">Како онда
преводити <i>„</i></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif;">any</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif;">“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif;">? </span></span></p><p class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: 0cm; mso-layout-grid-align: none; text-autospace: none;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У наставку су неки примери реченица или делова реченица на
енглеском, њихов превод на српски и анализа.<o:p></o:p></span></p><p class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: 0cm; text-align: center;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">***</span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: 0cm; text-align: center;"></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: left;"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><o:p><span style="text-align: center;"> </span></o:p></span><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any
change</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 107%;"> – </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 107%;">свака промена, свака евентуална промена</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Напомена</span></b><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">:</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">обратите пажњу на то да је употребљена реч „сваки, -а, -о“, у
значењу из <b>§ 236 </b>Нормативне граматике. Ово значење управо одговара
значењу „један, неколико или сви елементи одређеног скупа“ у ком се енглеско <i>„</i></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> овде користи.</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Упоредити и са енглеским</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">„any and all“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">, чије се коришћење у правним документима не
саветује, а бројним судским пресудама и тумачењима утврђено је да </span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">„any and all“</span></i><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> </span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">подразумева „све“ и „сваки“.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any
breach</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> – </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">свако кршење</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any
action</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> – </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">свака радња</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">(to
perform or abstain from performing) <b>any act </b>– </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">свако чињење или нечињење<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any
changes</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> – </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">све (евентуалне) промене/измене, свака (евентуална)
промена/измена<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">The User is obliged to provide truthful
information on himself and his undertaking when registering, and to inform </span><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%;">Nascent
World Inc.</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> of <u>any
later changes</u> without undue delay</span><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%;">.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Корисник је у обавези да унесе истините податке о
себи и свом предузећу приликом регистрације и да обавести друштво </span><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%;">Nascent
World Inc.</span><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> <span lang="SR-CYRL-RS">о <u>свим
накнадним изменама</u> без непотребног одлагања.<o:p></o:p></span></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any
person</span></b><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> </span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">– свако лице; било које лице<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%;">any persons </span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">– сва лица<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><u><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Any person or persons</span></u><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> found in possession of illegal substances
will be prosecuted.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Сва лица</span></u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> која се нађу у поседу недозвољених супстанци
биће кривично гоњена.</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any details</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> – </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">сви подаци; било који податак</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any
computer malfunction</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">
– </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">било какав
(било који) квар рачунара / сваки квар рачунара</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">except
for <b>any liability</b> which cannot be excluded by law – </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">осим оне одговорности чије искључивање закон не
допушта</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">(</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">if for</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">)</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> reason <b>any</b></span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">... </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">– </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">(ако из) било ког разлога неки<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">If for <u>any</u> reason <u>any</u> part of these
Terms is deemed to be unenforceable then the validity of the remaining terms
shall not be affected.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ако се из <u>било ког</u> разлога испостави да је
<u>неки</u> део ових Одредби неизвршив, то неће утицати на важење преосталих
одредби.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 107%;">or <b>any</b>
other cause beyond the control of... – </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 107%;">или било ког другог узрока ван контроле / који
није под контролом / на који Х не може да утиче...</span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any and
all</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> personal
data... – </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">сви
подаци о личности (коришћење формулације <i>„</i></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any and all</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> се не препоручује; на основу бројних тумачења
америчких судова, <i>„</i></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> подразумева и <i>„</i></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">all</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">, као и обратно; ради се само о историјској
заоставштини која се данас не препоручује)</span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">any</span></b><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> reference to... </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">– свако упућивање/позивање на...<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><u><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Any</span></u><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> reference to 'Terms' is to all terms and
conditions set out on this web page and linked to from this web page.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Свако</span></u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> позивање на „Одредбе“ подразумева све одредбе и
услове наведене на овој веб-страници и према којима иду везе са ове веб-странице.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><u><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Any</span></u><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> reference to this document includes the
Schedules.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Свако</span></u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> позивање на овај документ обухвата и Додатке.</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">at <b>any</b>
time </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">– у сваком
тренутку</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;"> </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">/ у било ком тренутку<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">You can withdraw your consent with effect for the
future <u>at any time</u> by contacting us in writing.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 36.0pt;"><u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У сваком тренутку</span></u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> можете повући своју сагласност која ће имати
ефекат убудуће тако што ћете нас контактирати написмено.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><o:p> </o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Додатни
примери из српског законодавства<o:p></o:p></span></b></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><o:p> </o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Закон о
јавном реду и миру<o:p></o:p></span></u></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">13)
неовлашћено прикупљање добровољних прилога – јесте <b>свако</b> прикупљање
добровољних прилога супротно одредбама овог закона;<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">16)
пуцање из ватреног и другог оружја – јесте <b>свако</b> пуцање из ватреног и
другог оружја на јавном месту...<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><br /></p>
<p class="MsoNormal"><u><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Закон о
озакоњењу објеката<o:p></o:p></span></u></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Радна
група свакодневно ће на терену контролисати примену закона и одмах ће реаговати
на <b>свако</b> кршење закона.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Свака</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> градња без дозволе од дана ступања на снагу
Закона...<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Као што
се може видети, када се закони пишу на српском језику, када их пише српски
законодавац, у контексту у коме би се у енглеском тексту употребило </span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">„any“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">, у српском се употребљава „сваки“.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><o:p> </o:p></span></p><p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><o:p><b>Закључак</b></o:p></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: Times New Roman, serif;"><span style="font-size: 18.6667px;">Читава проблематика превођења речи </span></span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 19.9733px;"><i>„any“ </i>тиче се заправо односа између <b>дела и целине</b>.</span><span style="font-family: Times New Roman, serif;"><span style="font-size: 18.6667px;"> Стога се пре свега саветује правницима и адвокатима који састављају уговоре да избегну сваку двосмисленост и да користе оне речи које недвосмислено преносе жељени ефекат. С друге стране, да би се исправно, а стилски лепо превела било која реч или део реченице, потребно је познавање контекста, значења речи у језику са кога се преводи и одговарајућих еквивалената у језику на који се преводи. </span></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: Times New Roman, serif;"><span style="font-size: 18.6667px;">У случају речи </span></span><i><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 19.9733px;">„any“</span></i><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt; line-height: 19.9733px;">, код постављања услова, посебно рестриктивних услова или оних где је избор између елемената сужен, најчешће добар избор ће бити </span><span style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt;">„било који“. Код услова који допуштају један, неколико или све елементе, односно у случају најширег могућег тумачења најбољи избор ће бити неки други преводни еквивалент (тј. сваки, сваки евентуални, неки, сви, сав, итд.) као што је горе наведено у примерима.</span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt;"><br /></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: "Times New Roman", serif;"><b>Одрицање одговорности</b></span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: "Times New Roman", serif;">Ништа од наведеног у овом чланку не представља правни савет нити препоруку за превођење одређених речи или делова реченица на одређени начин у конкретним документима. Ове препоруке се односе генерално на стил писања и превођења правних докумената, а сви примери су дати у едукативне и илустративне сврхе. </span></p><p class="MsoNormal"><span style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 14pt;"><br /></span></p>
<p class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Библиографија:<o:p></o:p></span></b></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-LATN-RS;">Michigan
Bar Journal, <i>"Any and All": To Use Or Not To Use?</i> by David S.
Elder, 1991<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><a href="https://dictionary.cambridge.org/grammar/british-grammar/any"><span lang="SR-CYRL-RS" style="color: windowtext; font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; text-decoration: none; text-underline: none;">https://dictionary.cambridge.org/grammar/british-grammar/any</span></a><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">A Manual of Style for Contract Drafting, Kenneth A. Adams, 3rd edition</span></p><p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Нормативна
граматика српског језика, Предраг Пипер, Иван Клајн, Матица српска, Нови Сад,
2013.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Речник
српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Законик
о кривичном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012,
32/2013, 45/2013, 55/2014 и 35/2019)<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Закон о
озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018 и 81/2020 – одлука
УС)<o:p></o:p></span></p>
<p class="MsoNormal"><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 14.0pt; line-height: 107%; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Закон о
јавном реду и миру, („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016 и 24/2018)<o:p></o:p></span></p>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-41978276407384178152020-02-21T02:10:00.000-08:002020-02-21T02:10:14.314-08:00Говори српски да те цео свет разуме<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<i><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Чудесни случај Тијага
Фереире<o:p></o:p></span></i></div>
<br /><br />
<br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Матерњи
језик је матерњи језик. Ако га не савладаш у детињству, он ће ти увек некако
остати страни. Зар није тако?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Можда
јесте, а можда и није. Историја је сигурно забележила значајан број људи који
су савладали страни језик до савршенства у каснијем добу, толико да нико није
могао рећи да им то није матерњи језик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Таквих
људи има и данас – и међу нама су. Замислите сада колико је фасцинантно кад
неко научи српски као страни језик! То завређује не само пажњу, већ озбиљно
проучавање, а у наставку ћемо видети како је то пошло за руком најпознатијем
Бразилцу у Србији: Тијагу Фереири (Thiago Ferreira).<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiMq6ifEqyZYZDbOxeskJYmBFxIePnSeyxzA4VJH_Ie2COeEiQjdEE6owIpzzkC8HqK4T4ErZB4OgMgfBGI84m2H8mXS9Vr85KcoaE9zyEIxAzn6sMpgyOD4u5yIZIuepkoNi5wdHuhfWvh/s1600/1234606_10203824301983781_581733409363442970_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="717" data-original-width="960" height="297" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiMq6ifEqyZYZDbOxeskJYmBFxIePnSeyxzA4VJH_Ie2COeEiQjdEE6owIpzzkC8HqK4T4ErZB4OgMgfBGI84m2H8mXS9Vr85KcoaE9zyEIxAzn6sMpgyOD4u5yIZIuepkoNi5wdHuhfWvh/s400/1234606_10203824301983781_581733409363442970_n.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Србија у срцу</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
Тијаго
је први пут дошао у Србију 2010. године, дефинитивно се преселио у Београд две
године касније и за кратко време се потпуно уклопио у народ и постао Србин <i>par
excellence</i>! Не само да је научио језик, већ је примио културу и својим
ведрим духом и пун ентузијазма наставља да промовише Србију, њене људе и
природне лепоте. Његов мото у послу којим се бави је „Доживи Србију са
енергијом Бразила“. То је очигледно добитна комбинација.</div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Тијаго
је човек иза организације <a href="https://www.srbijazamlade.rs/" target="_blank">Србија за младе – Serbia 4 Youth</a> и суоснивач
туристичке агенције <a href="https://www.talastravel.com/" target="_blank">Talas Travel DMC</a>. Такође, он води блог за промоцију Србије
међу Бразилцима: <a href="https://www.bemvindoaservia.com/" target="_blank">Bem-vindo à Sérvia</a>, редовно објављује видео клипове на свом </span><a href="https://www.youtube.com/user/ThiagodeGesso" target="_blank">YouTube</a><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><a href="https://www.youtube.com/user/ThiagodeGesso" target="_blank"> каналу</a> и има своју
емисију на </span><a href="https://www.linktv.rs/" target="_blank">LinkTV</a><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">-у,
где прича о томе како један Бразилац доживљава Србију. Теме су врло занимљиве,
духовите и смешне, а трајаће све док му не нестане инспирације. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Тијаго
је феномен. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Тијаго
је човек од кога треба учити.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Тијаго
је ретко мио човек који ће нам у разговору који следи открити тајну учења
српског језика као страног, односно било ког другог језика и приближити нам још
мало далеки Бразил, а богами и нашу Србију коју ћемо можда сагледати из неке
нове перспективе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Instagram: @thiagoldcf</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Facebook: /thiagoldcf</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">YouTube: /ThiagodeGesso</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Па
да кренемо...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Савршено
говориш српски, а то није мала ствар! Огроман број наших људи који су иначе познати
по томе што брзо савладају страни језик никада не проговоре на нивоу матерњег
говорника, иако су језици о којима говоримо много лакши од српског. Теби је то
пошло за руком. Како, бре, човече!? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Па,
види, Чедо, ја сам много учио, за почетак. Био сам решен да га научим
перфектно. Кад сам решио да се из Бразила преселим у Србију и ту останем да
живим хтео сам да имам најнормалнији живот и знао сам да је за то неопходно
знање језика. И онда сам од самог почетка, чак и пре него што сам се преселио,
узео уџбеник и интензивно учио српски језик сваки дан по неколико сати дневно,
радио вежбе из граматике, слушао музику, читао новине, комуницирао са Србима
преко друштвених мрежа – и то увек на српском! Иако сам на почетку мислио да је
то јако тешко нисам се дао, инсистирао сам и, ето – исплатило се. На крају сам
га научио, данас ме сви хвале. Сигурно је мало и до талента, али ја бих рекао
да је 20% талента, а 80% упорности и труда. То је нека моја формула. Стварно
сам се много потрудио и дао, а и данас дајем све од себе, тако да то је формула
за успех.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Кажеш
да ти је музика помогла у учењу. Шта си слушао?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Слушао
сам углавном староградску музику – Тозовца, Мирослава Илића, Тому Здравковића,
као и неке рок песме из такозваног </span><i>ex</i><i><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">-</span>yu</i><i><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span>rock</i><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">
репертоара: Забрањено пушење, Електрични оргазам и слично.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhT9Wud3ueJUiuTvdDKRdfQC9RRj19IBTr0lbv9WOp0cLgWP4jiBVupKpprQgssWD1s6J_EsZf2ls0YuI5hlBN-U3az1PhU0s8iadBBbd23tuElSN8OFrt1j-6c-lVC6tPQt-4T2pOGaTCy/s1600/13260061_625220340988293_3392776968420606567_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="786" data-original-width="960" height="326" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhT9Wud3ueJUiuTvdDKRdfQC9RRj19IBTr0lbv9WOp0cLgWP4jiBVupKpprQgssWD1s6J_EsZf2ls0YuI5hlBN-U3az1PhU0s8iadBBbd23tuElSN8OFrt1j-6c-lVC6tPQt-4T2pOGaTCy/s400/13260061_625220340988293_3392776968420606567_n.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">У народној ношњи</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Реци
ми нешто о свом животу пре српског. Шта си радио, где си живео, о чему си
сањао?</span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Пре
него што сам почео да учим српски живео сам у Бразилу, у Рио де Женеиру, где
сам рођен. Бавио сам се хотелијерством. Иначе, завршио сам факултет за туризам
и радио сам тада у хотелу на Копакабани. Волео сам да се дружим са странцима и
тада ми је био циљ да научим енглески перфектно и вежбао сам га тако што сам
правио видео клипове за YouTube, где бих причао камери у форми влогова </span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">[</span>vlog<span style="mso-ansi-language: RU;"> <span lang="RU">– </span></span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">видео дневник</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">] </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">које су странци гледали и
давали своје коментаре о томе како ми иде енглески. Исто сам то урадио и за
српски касније. Тако да увек сам волео да се дружим са странцима, да упознајем
нове културе, нове људе и, наравно, нове језике. То је нека жеља коју сам
одувек имао у себи: да упознам друге крајеве света и друге културе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Да
ли си код себе икада осетио да имаш афинитет према језику? Ако ниси, да ли си
тога свестан данас? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Осетио
сам да имам неки таленат за језике, али опет много сам се трудио да их научим.
Увек сам волео језике и кад год бих одлучио да научим неки језик, увек бих га
врхунски научио. То ми је ишло и у школи када сам учио француски. Затим, завршио
сам и школу енглеског језика као најбољи ђак у целом Рио де Женеиру за шта сам добио
и награду, тако да ми је то некако увек ишло и будући да сам језике толико
волео, много сам учио и много сам комуницирао са странцима јер то ми је било
задовољство. Тако се десило и са српским и зато данас говорим како говорим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Долазимо
и до твог првог контакта са српским... Кад је то било и како? Шта си тада
помислио? Да ли си уопште чуо за Србију пре тога, односно да ли си знао нешто
више (и шта?) од просте чињенице да постоји негде тамо далеко? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Први
контакт са српским је био 2008. године кад сам почео да се дописујем са једном
Српкињом у коју сам се касније и заљубио и због које сам дошао у Србију да
живим. Тада сам помислио да је српски јако чудан и тежак језик. Кад сам први
пут дошао у Србију 2010. имао сам утисак да се људи константно свађају, некако
да Срби генерално имају јако груб глас и јако тврд језик и онда можда због тога
сам и имао осећај да се стално свађају.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Пре
тога, нисам пуно тога чуо о Србији. Сећам се часова историје у школи где смо
учили о распаду Југославије, о Титу, и тако даље, али никад нисам посебну пажњу
обраћао на Србију. Никада нисам ни помислио да ћу једног дана можда живети у
Србији. Дакле, нисам много знао о њој, али све се то променило кад сам упознао
ту Српкињу и буквално тада сам почео све више да изучавам Србију, тако да данас
знам вероватно више него просечан Србин, што ми је веома драго. (смех)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEifGrLryKpPcrFn-jUV7kC_sYhOq2XGXdMtoiCyXdVMk4q20bHDG1Vw4DIRd4AbMudIOQrCY0PuCtigHvDaZoto92nLI60L1ECeajv07CJ6PcBe9s870C6f8byu3xs797hd0QwCCGdyQVqL/s1600/Belgrade+Underground+1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="800" data-original-width="1200" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEifGrLryKpPcrFn-jUV7kC_sYhOq2XGXdMtoiCyXdVMk4q20bHDG1Vw4DIRd4AbMudIOQrCY0PuCtigHvDaZoto92nLI60L1ECeajv07CJ6PcBe9s870C6f8byu3xs797hd0QwCCGdyQVqL/s400/Belgrade+Underground+1.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Свој на своме</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Из
којих књига си учио, ако си учио из књига? Односно, шта је био твој метод
учења? Који приступ учењу српског је за тебе био добитна комбинација?</span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ја
сам учио из <a href="https://www.isj.rs/knjige/%d1%80%d0%b5%d1%87-%d0%bf%d0%be-%d1%80%d0%b5%d1%87/" target="_blank">књиге «Реч по реч» Института за стране језике</a>. Та књига ми је
највише помогла. Стварно сам само њу користио, а уз књигу, наравно, слушање
музике, читање новина и свакодневна комуникација са Србима, увек на српском и
без страха од тога да ли грешим. Тамо где бих грешио, људи би ми скренули пажњу.
Хтео сам што више да се удубим, да што дубље зароним у српску културу уопште и
у свет где се говори српски језик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Колико
си редовно учио? И колико си времена одвајао дневно на учење српског? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Могу
слободно да кажем да сам првих шест месеци сваког дана учио најмање два сата.
Ајде, да не кажем баш сваки дан, али пет-шест пута недељно, два сата дневно,
<a href="http://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-7147-154-1" target="_blank">званично сам учио из књиге</a>. Читање и комуникација, то се не рачуна. То сам
радио малтене сваки дан. Био сам дисциплинован, али за мене то није било
мучење, већ задовољство. Зато сам и научио језик.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Шта
ти је било најтеже (можеш навести више ствари) и како си успео то да савладаш? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Сигурно
<a href="https://www.youtube.com/watch?v=JpYWLMR6ZAo" target="_blank">најтежи су били падежи</a>. То је нешто што немамо у португалском језику. Нема их
ни у енглеском, француском... заиста ми је било тешко да савладам све падеже,
али успео сам то захваљујући вежбању. Савладао сам их заправо тек након што сам
се преселио у Србију, након што сам живео у Србији две године. Значи, кад сам
се преселио у Србију већ сам могао да комуницирам на српском, правио сам неке
грешке, али сам само на српском причао са Србима, а након две године
интензивног вежбања сваки дан, живећи у Србији, успео сам да савладам и падеже.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Када
си почињао да учиш српски, да ли си се прво сусрео са ћирилицом или латиницом и
у којој мери је писмо било отежавајућа околност? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Писмо
ми уопште није било отежавајућа околност. Ја сам отпочетка хтео да учим српски
на ћирилици, све сам писао на ћирилици и за мене је ћирилица најлепше писмо.
Дан-данас ако видим неку књигу на латиници, мене та књига не занима. Ћирилица
је писмо које ми прија, којим пишем и које користим сваки дан у комуникацији.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Да
ли ти је твој матерњи језик или неки други језик који говориш помогао да
повучеш неке паралеле и тиме олакшао учење српског – или ти је можда отежао? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Јесте.
Португалски језик има јако сличне звуке као српски. Ми имамо <i>ш, ж, ђ</i> –
што ми је било супер, али ми у португалском немамо разлику између <i>ч</i> и <i>ћ</i>,
<i>џ</i> и <i>ђ</i>. Имамо једно ђ које важи за све варијанте. Једино то ми је
представљало потешкоћу. И падежи. Али португалски ми је сигурно помогао зато
што имамо сличне гласове, сличне звукове.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjqQDGBrRdG1rhA7eyX3Cg-9mLwnYv1gyPxKAWHIdgTgAxF6tXp8JH0m7IuKo-n5UM_2mtJYsHo793BPgUOKuvnCiGDiPSqXrP19C5NK8pQr1gvZcuiyo1C5HN4lQs-PrphEdow-95fl-PG/s1600/%25D0%25A0%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%259A.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="540" data-original-width="960" height="225" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjqQDGBrRdG1rhA7eyX3Cg-9mLwnYv1gyPxKAWHIdgTgAxF6tXp8JH0m7IuKo-n5UM_2mtJYsHo793BPgUOKuvnCiGDiPSqXrP19C5NK8pQr1gvZcuiyo1C5HN4lQs-PrphEdow-95fl-PG/s400/%25D0%25A0%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%259A.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">На планини Ртањ</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Да
ли се сећаш неког посебног тренутка кад ти се за неки језички аспект упалила
лампица? Нешто што ти је као концепт било потпуно страно јер не постоји у
португалском и што си научио захваљујући неком свом резону?</span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Па
сад... сигурно постоји, само треба да се сетим. Требало ми је много времена да
разумем падеже: зашто се користе и како се користе, тако да сам у својој глави
то разлучио, у ком контексту се користи акузатив, у ком контексту се користи
генитив... Зашто се каже <i>две куће</i>, а <i>пет кућа</i>? На почетку ми то
уопште није било јасно, али онда кад сам разумео да уз бројеве <i>два, три,
четири</i> иде генитив једнине, а за <i>пет и више</i> генитив множине мени је
то био невероватан осећај и откровење.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Иако
ово питање можда није релевантно, да ли и данас постоји нешто у српском језику
што ти представља изазов, што мислиш да је посебно тешко? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Мислим
да је најтеже то што кад говоримо немамо пуно времена да размислимо о контексту
и онда морамо много брзо да одлучимо који падеж ћемо да користимо. То је мени
био највећи изазов. Да могу брзо да говорим и да размишљам толико брзо да
аутоматски знам, у зависности од контекста, који падеж треба да се користи.
Онда кад сам под притиском или у некој неугодној ситуацији, тада се дешава да
погрешим падеж, јер кад сам под притиском мозак мора да ради 100 на сат и
грешке се дешавају. (смех)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Колико
си као особа другачији и у ком смислу када говориш српски и када говориш
португалски? Да ли ти је ико то рекао? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Нико
ми то није рекао, али ја знам да сам другачији. То је тешко питање, уствари.
Нисам много размишљао о томе, али знам да, на пример, имам неке посебне форе на
португалском и увек кажем свима да док ме неко не упозна на португалском
језику, не може да каже да ме зна у потпуности. Зато сам увек захтевао од
својих девојака да науче португалски. Сад сам верен. Свадба ће ми бити ове
године. Моја вереница одлично говори португалски, тако да само онај ко говори и
португалски и српски може да каже да ме у потпуности разуме и да зна ко сам.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Не
знам тачно на који начин сам другачији... Можда сам опуштенији на португалском
јер осећам се тако кад сам у Бразилу, више се зезам, али то су неке ситнице јер
опет по менталитету Срби и Бразилци су јако слични. Има неке разлике, али то су
нијансе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjpRYV0EqPAKaJOMgUUqltAp3EugcAwcgzX93CzKxxpdb0PUX3zvnSEerQasoKqHehemVI2x6BSQ685HhaYUvX9na2IUrQDdiPTtIj8flkHfY4p4-UrqqmeT6ZW2lfrFjkHlaSkAMIVZXE2/s1600/b29.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1069" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjpRYV0EqPAKaJOMgUUqltAp3EugcAwcgzX93CzKxxpdb0PUX3zvnSEerQasoKqHehemVI2x6BSQ685HhaYUvX9na2IUrQDdiPTtIj8flkHfY4p4-UrqqmeT6ZW2lfrFjkHlaSkAMIVZXE2/s320/b29.jpg" width="213" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Џабе машташ, заузет сам.</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Да
ли одржаваш редовно и свој матерњи језик? Дружиш ли се с другим земљацима у
Србији? Има ли уопште Бразилаца у Србији?</span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Да.
Ја мислим да је то јако битно. Мислим да је велика увреда да неко заборави
матерњи језик. То не бих никад дозволио да се деси. Стално одржавам
комуникацију са Бразилцима, радим са Бразилцима, они су ми клијенти, партнери,
причам са породицом, са другарима. Мени је кум Бразилац који живи у Србији. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Баш
водим рачуна да не заборавим португалски и да не заборавим Бразил јер, поред
тога што се већ осећам и као Србин, ја се осећам као Бразилац, такође. Волим
своју земљу и желим да негујем португалски језик и да моја деца говоре
португалски језик као права српско-бразилска деца. Мислим да је то јако битно.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Бавиш
ли се превођењем? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Не.
Не бавим се. Ако ми је потребно нешто за посао, а да за то није потребан судски тумач, бавим се тиме за личне потребе, али не професионално. Не стижем јер се
бавим туризмом, имам своју фирму, бавим се разним стварима у оквиру туризма.
Једино ако бих се клонирао, онда бих се можда бавио и превођењем и разним
другим стварима које бих волео да радим, а не могу да стигнем.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Шта
генерално читаш и која књига на српском језику ти је омиљена?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Генерално
читам књиге из света финансија, личног развоја, психологије... Искрено, нисам
много читао књига на српском. Читао сам Мома Капора, нешто од Ива Андрића, али
нисам се толико бавио тиме колико бих волео и желео. Немам много времена за
читање, а кад читам то су књиге које немају много везе ни са Србијом ни са
Бразилом. То су углавном књиге које сам поменуо, о личном развоју, психологији,
финансијама, економији, и слично. Више читам књиге на енглеском и на
португалском.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Твоја
вереница говори португалски. Како комуницирате? На португалском, на српском, на
оба? Кад на ком?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Комуницирамо
на оба језика. Баш мешамо. Чак не бих знао ни да кажем на ком језику више
говоримо. У принципу, волимо да имамо неки свој тајни језик, па често говоримо
португалски баш због тога, да нас други људи не би разумели, а онда кад смо
међу Бразилцима причамо на српском. (смех) Ја волим с њом да причам на
португалском, да би га она што више учила и усавршавала, а онда кад причамо о
нечему озбиљнијем, кад желим да ме она баш сто посто разуме без грешке, онда
причам српски.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgYkywhZWZPPDRG-R21nBIZ7AxxGmQQ0Guz5dJESYr_vzj4vpI0nsFkOdkToj9l9rvV1T2565kPCbpwm0i49jtD3p0PfBWXHPvv9JfC3jqr990KHMELwfAZdR7wEi8YCuKOW77xmzOUqDWy/s1600/G0903240_1536640816755_high-EFFECTS.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgYkywhZWZPPDRG-R21nBIZ7AxxGmQQ0Guz5dJESYr_vzj4vpI0nsFkOdkToj9l9rvV1T2565kPCbpwm0i49jtD3p0PfBWXHPvv9JfC3jqr990KHMELwfAZdR7wEi8YCuKOW77xmzOUqDWy/s400/G0903240_1536640816755_high-EFFECTS.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Са вереницом и друштвом у мом крају - меандри Увца у Новој Вароши</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Шта
је њој била највећа потешкоћа у учењу португалског? Како ју је превазишла или
превазилази?</span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ја
мислим да су глаголи највећа потешкоћа у португалском. Имамо много различитих
времена. Није тако једноставно као у српском, тако да је то највећи изазов за
њу. А како га превазилази? Па тако што причамо на португалском и када приметим
да јој се иста грешка често понавља, исправим је, она то памти и сваки следећи
пут је боља. Поред тога, гледамо много серија на португалском, она слуша
португалску музику и тако, мало по мало, сваким даном све више напредује.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Да
ли знаш неку добру школу за португалски или доброг предавача у Србији?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Искрено,
не знам. Додуше, знам да на Филолошком факултету у Београду има професор
португалског језика из Португала, међутим, нико овде не предаје бразилски
португалски, тако да – не знам шта да ти кажем. (смех)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Где
може да се осети дух Бразила у Србији?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ја
бих рекао да може у <a href="https://www.facebook.com/CentarBrazilskeKulture/" target="_blank">Центру бразилске културе</a>. То је центар који је отворио
један Бразилац који овде живи дуже од мене, вероватно 11 или 12 година, и ту он
држи тренинге капуере, самбе, неких других плесова, џиуџице – баш свашта ради и
ту се стварно може осетити тај дух Бразила. По зидовима су графити са
бразилским мотивима, он не говори српски тако добро па држи тренинге на
португалском па сви који долазе код њега на тренинге морају да знају
португалски и на крају га и науче. Он је супер лик и много га поштујем.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj02wjCIjctTPMIhSx5sysgWmY1H56woIS4vkleAnvJPEs7vGQh_wBc0EmWUc6Kx5Xf4RaGEz3wBw_dVlVy0OMa9FK8Y9GGtJNtYntgb9Qfq7N-spWV0DAzRayPDAhfirrz1l6ltcpHAC8F/s1600/%25D0%259D%25D0%25B0+%25D1%2583%25D1%2582%25D0%25B0%25D0%25BA%25D0%25BC%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B8+%25D0%25A1%25D1%2580%25D0%25B1%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0+%25D1%2585+%25D0%2591%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B7%25D0%25B8%25D0%25BB.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="960" data-original-width="1280" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj02wjCIjctTPMIhSx5sysgWmY1H56woIS4vkleAnvJPEs7vGQh_wBc0EmWUc6Kx5Xf4RaGEz3wBw_dVlVy0OMa9FK8Y9GGtJNtYntgb9Qfq7N-spWV0DAzRayPDAhfirrz1l6ltcpHAC8F/s400/%25D0%259D%25D0%25B0+%25D1%2583%25D1%2582%25D0%25B0%25D0%25BA%25D0%25BC%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B8+%25D0%25A1%25D1%2580%25D0%25B1%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0+%25D1%2585+%25D0%2591%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B7%25D0%25B8%25D0%25BB.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Љубав два народа</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Да
ли можеш да препоручиш нека места (ако постоје) са бразилском кухињом? Које
јело ти недостаје из Бразила?</span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ех,
па ја бих волео да постоји неко место у Београду са бразилском кухињом, али
нажалост га нема. Мени генерално недостаје начин на који ми у Бразилу једемо.
За сваки оброк иде пиринач, пасуљ, а уз њих иде фарофа* – то не знам ни како да
ти објасним, брате! (смех) Мораћеш да изгуглаш. Онда у исти тањир стављамо
кромпир и неко месо. То је тај неки бразилски стил јела – све је на једном
тањиру, волимо да мешамо ствари, све одједном једемо и тај бразилски пиринач са
пасуљем ми много недостаје.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjCXIO2O2CXs7xi6q5ubhyphenhyphenWRf9Wf1tXH0gxta_IRjwdVOiczQgmmCGakjQiS_3_Nhibeuyp5WVmjWgjSb7z6qUH0QiC7IS83cIDNfHLb3zwR8pEWIcqPNOCC6MenXNw1c3HoE5seyt6zhjj/s1600/farofa.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="683" data-original-width="1024" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjCXIO2O2CXs7xi6q5ubhyphenhyphenWRf9Wf1tXH0gxta_IRjwdVOiczQgmmCGakjQiS_3_Nhibeuyp5WVmjWgjSb7z6qUH0QiC7IS83cIDNfHLb3zwR8pEWIcqPNOCC6MenXNw1c3HoE5seyt6zhjj/s400/farofa.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Farofa</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<i><span lang="SR-CYRL-RS">*Изгуглао
сам фарофу </span></i><i><span lang="RU">(</span>farofa</i><i><span lang="RU">). </span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS">То је прилог од пропрженог брашна биљке
коју ми на српском зовемо „тапиока“ или „маниока“ (лат. </span>Manihot</i><i> esculenta</i><i><span lang="RU">)</span></i><i><span lang="SR-CYRL-RS">.</span></i></div>
<div class="MsoNormal">
<i><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></i></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У
које српске кафане и ресторане најрадије идеш? Које ти је омиљено српско јело? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">У
Београду има много добрих традиционалних ресторана и кафана, поготову у
Скадарлији – ја много волим да идем у «Два јелена», ту најчешће идем и највише
волим да једем јагњетину испод сача! То је моје омиљено јело. Кад год има
јагњетине испод сача, ја сам срећан. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Такође,
волим и ове модерне ресторане који се све више отварају у Београду. Волим Бетон
халу, волим неке ресторане које су на Кеју, на Сави, на Дунаву, у Земуну... Има
стварно добрих ресторана свуда по граду.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjoZlOIcYcJvxXaV2AmgABIJKLBReT927D_w5q1M6BTQM48veYFJeTzZDIEEWj0ZiCu2pk58x5cxeRDtaMbOJBr095WuO_AkIaLeeQNgxn5Ynmp1XhuGN3dBJRzQD8ddA94LUOXrbIkkguy/s1600/G0682251_1527770495870_high_2.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjoZlOIcYcJvxXaV2AmgABIJKLBReT927D_w5q1M6BTQM48veYFJeTzZDIEEWj0ZiCu2pk58x5cxeRDtaMbOJBr095WuO_AkIaLeeQNgxn5Ynmp1XhuGN3dBJRzQD8ddA94LUOXrbIkkguy/s400/G0682251_1527770495870_high_2.JPG" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Омиљено јело - јагњетина испод сача</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Да
ли си активан у промоцијама српско-бразилског пријатељства или Дана Бразила и
да ли уопште постоје такве манифестације које организује амбасада Бразила или
заједнички две земље?</span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Ја
промовишем српско-бразилско пријатељство како могу: кроз свој рад и ангажовање
у разним пројектима. Где год сам ја промовишем Србију и Бразил, а прошле године
сам био први пут на <a href="http://www.danibrazila.org/" target="_blank">Данима Бразила у Новом Саду</a> и било је одлично. Свака част
момцима који су то покренули. Центар за бразилску културу организује повремено
неке догађаје. И ја сам некад организовао неке догађаје и окупљања, али више се
не бавим тиме јер, нажалост, имам толико обавеза да не стижем.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Реци
нам укратко о својој фирми? Шта организујете по Србији? Да ли организујете
путовања у Бразил? Или у друге земље? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Не
организујемо путовања у Бразил нити у друге земље. Радимо искључиво Србију и
туре по Балкану, али за странце углавном. Наша организација <i>Србија за младе </i>се
бави омладинским туризмом, промоцијом и развојем омладинског туризма и омладинског
активизма по Србији. То је прича која је намењена младима и циљ је да млади из
Србије боље упознају своју земљу. С друге стране, имамо и агенцију </span>Talas<span style="mso-ansi-language: RU;"> </span>Travel<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> која се бави рецептивним туризмом и
организује путовања за странце по Србији и по Балкану. У оквиру тога су и
пословна путовања, где фирме из разних крајева света шаљу запослене или
сараднике на наградна путовања, „тим билдинге“ </span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">[</span><i>team</i><i><span style="mso-ansi-language: RU;"> </span>building</i><span style="mso-ansi-language: RU;"> <span lang="RU">– </span></span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">у свету великих
корпорација, а све више и средњих предузећа, слање запослених на тематска путовања
где је главна идеја да кроз активности ван посла „изграде тим“ што ће касније
помоћи предузећу да боље послује</span><span lang="RU" style="mso-ansi-language: RU;">]</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"> и
слично, а циљ нам је увек да Србију промовишемо у најлепшем могућем светлу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjVlOZEGIVQAg9_JSUsVupQmZfz9Cx6ZRDJrNKLUbK1yruHc30TTL9xdHE3G3AlV2DcE_C35_3UDQlcwk4u4u8Eufb8vcx_LhM0wc0r9Ks_DD0o8G0OBqUXAdif8HRsoQbJe0OuYERiscDp/s1600/%25D0%259A%25D0%25B0%25D0%25BC%25D0%25BF%25D0%25B0%25D1%259A%25D0%25B0+%25D0%2592%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B8+%25D0%25A1%25D1%2580%25D0%25B1%25D0%25B8%25D1%2598%25D1%2583.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="960" data-original-width="960" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjVlOZEGIVQAg9_JSUsVupQmZfz9Cx6ZRDJrNKLUbK1yruHc30TTL9xdHE3G3AlV2DcE_C35_3UDQlcwk4u4u8Eufb8vcx_LhM0wc0r9Ks_DD0o8G0OBqUXAdif8HRsoQbJe0OuYERiscDp/s400/%25D0%259A%25D0%25B0%25D0%25BC%25D0%25BF%25D0%25B0%25D1%259A%25D0%25B0+%25D0%2592%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B8+%25D0%25A1%25D1%2580%25D0%25B1%25D0%25B8%25D1%2598%25D1%2583.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Моја Србија</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><span style="font-size: large;">Шлаг
на торту</span><o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">Од
четвртка, 13. фебруара 2020. године, Тијаго је званично и држављанин Србије!
Врло је срећан док ми ово говори.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;">„Добио
сам држављанство Републике Србије на седници Владе, тако да коначно могу да се
хвалим да сам грађанин Србије. Трећи сам Бразилац који је добио српско
држављанство одлуком Владе, а први који није фудбалер!“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiuVhYXx_sBYS5VymSjlek75-k-jZs21w9GkX4iDVutMJtsg0oLnPfkwbxJY-Q97cxJhLJFc8zTTn6t92FgvSJU05KhtQHl2BLuMfw_KP6RI7pB_Zm17hAHKaXHSt7OC5wZtQhC4xHuVFK-/s1600/17634379_10210829133300186_8648727822093880420_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiuVhYXx_sBYS5VymSjlek75-k-jZs21w9GkX4iDVutMJtsg0oLnPfkwbxJY-Q97cxJhLJFc8zTTn6t92FgvSJU05KhtQHl2BLuMfw_KP6RI7pB_Zm17hAHKaXHSt7OC5wZtQhC4xHuVFK-/s400/17634379_10210829133300186_8648727822093880420_n.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Тијаго, Србине! Србија је уз тебе!</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><b><span style="font-size: large;">Тијаго - један од нас!</span></b><o:p></o:p></span></div>
<br />Unknownnoreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-55638266479078668832018-12-24T03:10:00.000-08:002018-12-25T04:41:19.106-08:00Преводилац у затвору [ФОТО] [ВИДЕО]<br />
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Даглас Копланд је рекао <i>„Живимо у свету све више и више састављеном од шопинг центара и затвора.“</i></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Кажу да се човек никад не може навићи на
звук затворске капије која клизи по шинама и затвара се са треском након што
уђеш у круг. Први дан у затвору је врло освешћујући, осећај физичких ограничења
је стално присутан, а оно што ме је запрепастило је изузетно коректан однос и
осећање мећусобног поштовања између осуђених лица и радника система. Цело време
сам имала благу адреналинску трему, обзиром да сам се први пут нашла у затвору, али и осећај да су ти зидови и решетка нечија свакодневна стварност. Живот - и
за осуђена лица и за запослене. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA" style="text-align: center;">
***</div>
<div class="BodyA" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="BodyA">
Интернет
је чудо које повезује људе који се можда никад не би ни упознали у стварном
животу, које можда никад нећемо ни упознати (што у овом случају не би било
лепо), а за које нам се чини да их изузетно добро познајемо. Међутим, то је само
варка, јер толико тога не знамо.</div>
<div class="BodyA">
<br /></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Тања Граховац, преводилац чији је животни и професионални пут вредан екранизације, провешће нас кроз кривудаве ходнике живота - и смрти. Порасла и прошла рат, од Босне преко Србије и Косова и Метохије. Држи живот чврсто у својим рукама и показује нам да снага духа побеђује и надвладава све.</span></div>
<div>
<br /></div>
<br />
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Тања,
замисли ову страшну ситуацију: налазимо се у лифту с милион људи који у исто
време постављају исто питање – <i>Реци нам нешто о себи. Дај нам тај насушни
elevator pitch који си годинама припремала. </i>Мук. Све очи су на теби. И ти
почињеш...<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">I
talk for a living, I run, read, travel and cook. That’s about it! <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><b>(Сад ћу вам своје преводилачке квалитете ставити на располагање. Дакле, Тања каже на чистом енглеском: <i>Кроз причу зарађујем, трчим, читам, путујем и кувам. То је то!</i>)</b></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><b><br /></b></span></div>
<div class="BodyA">
</div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><b>Ово
је било кратко, али... ефикасно! Нисмо ни до првог спрата стигли. Спремна си и за ситуације кад неко дериште у лифту притисне СТОП тек што је лифт кренуо. </b><o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><b><br /></b></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Када
си одабрала да се бавиш превођењем? Када си знала да је то твој позив?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Преводилачки
позив је одабрао мене, а не ја њега. У октобру 1995. године сам почела да
студирам енглески језик и књижевност на Универзитету у Бањалуци који је био
најближи мом родном Јајцу са намером да постанем музички новинар. Узор ми је
била новинарка Јадранка Јанковић која је живела живот из снова, по мом тадашњем
мишљењу, путовала је по свету и правила интервјуе са хеви метал бендовима. Још
у средњој школи сам у ратом захваћеном Јајцу имала своју радио емисију
<i>Металоманија </i>и редовно извештавала (ратом напаћен па тако за музику апсолутно
незаинтересовн народ) о светским музичким дешавањима те интервјуисала припите
чланове локалних рок бендова у тој својој радио емисији. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHIHYTmRSsMXfmlQrvju-FltaN92w2FDW2ne-_eNIKmwF5g84l94ck9yQocknAL2LbcOGz17LPUc1Hct3n_QYWn1eMyJcmfrciowkP44a7eWZc4vMucrEOe6pWrlXu-79xrrdW7NsdBaHN/s1600/Metalika.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="640" data-original-width="480" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHIHYTmRSsMXfmlQrvju-FltaN92w2FDW2ne-_eNIKmwF5g84l94ck9yQocknAL2LbcOGz17LPUc1Hct3n_QYWn1eMyJcmfrciowkP44a7eWZc4vMucrEOe6pWrlXu-79xrrdW7NsdBaHN/s400/Metalika.jpg" width="300" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Металика, мој добар другар.</td></tr>
</tbody></table>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Рат
је помео моје тинејџерске планове, а из Јајца сам избегла са породицом и
пријатељима (и кућним љубимцем зецом) у септембру 1995. године. Родитељи и
млађи брат су отишли даље да траже смештај и посао, и скрасили се у Брчком где
и данас живе, а ја сам остала код пријатеља у Бањалуци да студирам, са 2 кофера
и 100 дојче марака. Тада је то било пуно пара.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Прва година студија је почела у рату који се
завршио потписивањем Дејтонског споразума током мог првог семестра студија, а
прве снаге мисије Уједињених нација долазе у Босну већ у јануару 1996. године.
На наговор тадашњег дечка одлазим на тестове и интервју на свој рођендан, у
јануару 1996. године, и то врло невољно јер нисам хтела да запоставим студије. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Какав
је био твој преводилачки пут? Кроз које трње си прошла и да ли си стигла до
звезда? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Крајем
прве године студија, од маја 1996. године добијам посао у мировној мисији УН,
прво у Бањалуци а од 1998. године у Брчком. Од почетка 2. године до краја
студија сам била онај студент који увек касни на предавања, у амфитеатар упада
са путном торбом, учи кад стигне, радила сам у сменама, испите сам спремала у
полицијским станицама и патролама, Шекспира сам читала у ноћним сменама и једва
сам чекала да дипломирам па да се поштено наспавам. </span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Дипломирала сам 2000.
године прва у генерацији, имам у индексу свега, од шестица до десетки јер ми
оцена није била битна, био ми је битан испит мање. У мировној мисији Уједињених
нација у БиХ сам остала до 2002. године
са краткорочним тезгама за ОЕБС БиХ и посматрачку мисију ECMM (European Community Monitoring Mission). У међувремену
сам дипломирала, положила испит и стекла <b>печат судског тумача за енглески језик
за Дистрикт Брчко</b>. </span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">У септембру 2002. године одлазим на Косово у УН мисију као
међународни цивил и преводилац за српски језик и вођа тима међународних
преводилаца УН судства и тужилаштва за Пећ где остајем до 2005. године. На суду
сам преводила консекутивно а на сваку изговорену реч српског језика, из
галерије у суду су ми упућиване клетве и псовке. У то време, осим мене и
монахиња у Пећкој патријаршији, у Пећи није било Срба. Живот су ми више пута
спасиле моје две колегинице и другарице, Мандета и Мерита, које су ме склањале
код себе и спавале код мене у време немира, демонстрација итд. У немирима широм
Косова у априлу 2004. године сам евакуисана у италијанску базу надомак Пећи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbwOEb6gHFxHTMsxEcP5qq3vOCLLy0-HDsABt7IOqOZTNQjMTD96o9NBedFsmcszLTvYRUjns9GrbqV2ayIuQBhT6LqmY5Sze8ujmMGcCyWcViMKPH4sam8ic7Mbgh9jz0lgi965321A7O/s1600/Kosovo+Unmik.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="450" data-original-width="600" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbwOEb6gHFxHTMsxEcP5qq3vOCLLy0-HDsABt7IOqOZTNQjMTD96o9NBedFsmcszLTvYRUjns9GrbqV2ayIuQBhT6LqmY5Sze8ujmMGcCyWcViMKPH4sam8ic7Mbgh9jz0lgi965321A7O/s400/Kosovo+Unmik.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">На Косову и Метохији, Мисија УНМИК-а</td></tr>
</tbody></table>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
Од
2005. до краја 2011. године радим на (државном) Суду БиХ, на суђењима за
предмете ратних злочина и организованог криминала, где могу рећи да сам испекла
занат симултаног преводиоца. Радила сам у највећој и најстручнијој
преводилачкој служби у држави, спознала неке истине о рату и ратним дешавањима,
доживела и поделила много дивних и тешких тренутака са колегама преводиоцима у
кабини и стекла сјајно радно искуство и, што је највредније, доживотне
пријатеље.</div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">У то време уписујем и постдипломске студије на
Факултету политичких наука у Београду, магистериј из међународних односа, где
сам тезу на тему <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt;"><i>„Србија
између НАТО и Русије“</i></span> одбранила код покојног проф. др.
Предрага Симића 2014. године. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Сходно
мом личном животном плану, 2011. године прелазим у Београд. Од тада радим на
Твининг пројектима а истовремено сам радила и као преводилац и лектор за НИС
(од 2012. до 2015. године). Учим језике, ширим базу приватних клијената, а
2015. године стичем и звање <b>судског тумача за француски језик</b>. Осим француског,
лепо сам савладала шпански и португалски, а све језике одржавам и унапређујем
књигама и филмовима. Недавно сам почела да обнављам италијански који сам почела
да учим још на Косову и немачки (на затворском пројекту радим са Немцима,
Аустријанцима и Финцима) који ми баш тешко иде.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgpYcf3x9Lbm-rFKxaHmiLQTO9R-k9M-nPmZPyk5r8K47pjSLeFjN3MUHvP9jJt_nzSAbQqdvWh-F4WvaVPc0xCsAtso9H-g3Cfs-e-ODD3xSvK-EoW8fxbhyphenhyphenz69evHkX4mY19bQbUKqT52/s1600/Kabina+Palate+Srbija.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgpYcf3x9Lbm-rFKxaHmiLQTO9R-k9M-nPmZPyk5r8K47pjSLeFjN3MUHvP9jJt_nzSAbQqdvWh-F4WvaVPc0xCsAtso9H-g3Cfs-e-ODD3xSvK-EoW8fxbhyphenhyphenz69evHkX4mY19bQbUKqT52/s400/Kabina+Palate+Srbija.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Кабина Палате Србија - отварање пројекта</td></tr>
</tbody></table>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Опиши
нам један твој обичан дан.</span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Задњих
годину и по дана радим на Твининг пројекту <i>„Унапређење капацитета затворског
система Републике Србије“</i>. Пројектна канацеларија се налази у једном од три
највећа српска затвора. Типичан дан у току експертске мисије се састоји од
целодневног превода за два стручњака који обучавају домаће раднике службе за
обезбеђење, третман и здравствену заштиту лица лишених слободе. Некада радим са
<i>Тур Гајд (Tour Guide)</i> опремом али углавном преводим консекутивно. У паузи за ручак обично
обилазимо производне и смештајне капацитете затвореног режима затвора. После тога,
ако ми остане снаге и времена, радим писане преводе са истог пројекта. Немам
времена за приватне тезге, осим за пар најдражих клијената које немам срца да
одбијем.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Након
посла, попијем кафу и поједем мало црне чоколаде и следи мени најдражи део
дана. Патике на ноге, Гармин сат на руке и излазим на тренинг. Истрчим 8, 10
или 15 км дневно, у зависности од плана тренинга који мој тренер пажљиво
осмисли и прилагоди мени и мојим обавезама. Тренутно се припремам за свој 11.
маратон у јануару 2019. године на Сицилији а најбоље досадашње време ми је 3
сата и 54 минуте на маратону у Новом Саду 2015. године, које сам поновила 2017.
године на Берлинском маратону. Прошлу годину сам завршила као 24. маратонка у
Србији а надам се да ћу тај пласман поправити у наредном периоду. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhF_pRNfREYyqxl2151k8fm9kbcG_T29T94lLjdexA9bGdyJUnQtTkAsoBPxJoRfZQPvKhMdIMlpWXK6p4nIW1QmmUgCaq_kBX9yJSpaxTnRcKM0JA8Gf7sJzsLT8cuXXXLLsIj9sT688VF/s1600/Maraton.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="960" data-original-width="640" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhF_pRNfREYyqxl2151k8fm9kbcG_T29T94lLjdexA9bGdyJUnQtTkAsoBPxJoRfZQPvKhMdIMlpWXK6p4nIW1QmmUgCaq_kBX9yJSpaxTnRcKM0JA8Gf7sJzsLT8cuXXXLLsIj9sT688VF/s400/Maraton.jpg" width="266" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Трчи Тања, трчи!</td></tr>
</tbody></table>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Шта
радиш кад ништа не радиш?</span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Трчим,
кувам (све, од наших традиционалних јела до јела италијанске, азијске, <i>Cajun,
fusion</i> кухиње), трчим, учим језике на апликацији <a href="https://www.duolingo.com/" target="_blank">DuoLingo</a>, путујем, трчим,
дружим се са децом у фамилији и учим од њих доста, трчим, <i>you get the
picture</i>…<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Опиши
нам полако свој први дан у „затвору“. Верујем да после свега што си прошла на
ратним подручјима, затвор дође као оаза мира, али ме интересује тај први дан у
затвору, сусрет са затвореницима (ако га је било), твој лични осећај док си
ходала затворским ходницима/просторијама. <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Домаћи и страни стручњаци кажу да се човек никад не може навићи на
звук затворске капије која клизи по шинама и затвара се са треском након што
уђеш у круг. Први дан у затвору је врло освешћујући, осећај физичких ограничења
је стално присутан а оно што ме је запрепастило је изузетно коректан однос и
осећање мећусобног поштовања између осуђених лица и радника система. Цело време
сам имала благу адреналинску трему, обзиром да сам се први пут нашла у затвору
али и осећај да су ти зидови и решетка нечија свакодневна стварност. Живот, и
за осуђена лица и за запослене. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Помислила сам колико сам размажена да могу да скакућем са пројекта
на пројекат и не размишљам да неко ради много тежи посао по 30 или 40 година.
Исто тако, осеђај да је неки сплет несретних околности једино оно што дели мене
од затворског живота чини да се човек запита и стално преиспитује шта би радио
да доспе једног дана у затвор. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Тако, где год да идем у обилазак затвора, ја размишљам чиме бих се
бавила да сам осуђеник у том затвору. У Бремену у Немачкој бих могла лепо да
трчим, имају фину стазу од тартана и теретану, у наким нашим затворима бих
тражила да радим на узгоју животиња и тако. Човек ваљда покушаваа да изнађе
начине да преживи, у свим ситуацијама. Ваљда нас то одржава.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="color: #0432ff; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Верујем
да постоји сврха и разлог сваког нашег искуства као припадника људске расе на
овој планети. Први дан у затвору сам била знатижељна да што више сазнам,
опрезна да се понашам у складу са кућним правилима, дирнута оним што сам видела
и захвална на указаном поверењу послодавца и прилици.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Да
ли имаш посебну анегдоту или анегдоте из посла у затвору?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Немам
анегдоту, али има дивних примера осуђених лица који су невероватно талентовани
за уметност. На зиду имам уље на платну заљубљеног пара, на киши под дрворедом,
које је насликао осуђеник који служи 35 година затвора за тешко убиство. Када
сам га видела са кистом и платном у соби за слободне активности у Забели,
управо је завршавао слику Патријарха Павла. Људски дух је непобедив.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Пре годину дана смо били у посети аустријским затворима. Пар недеља
пре пута, на тренингу у Нишу паднем са бицикла и сломим леви лакат. Одлазим у
Беч на низ посета затворима и састанака на нивоу Управа за извршење кривичних
санкција. Ја сам леворука, прву играчку у животу сам узела левом руком, тако да
на састанцима у консекутивном преводу белешке хватам како тако левом руком на
којој је гипс до рамена на опште чућење Аустријанаца који су нам указали дивну
добродошлицу. Најтежи су ми били пословни ручкови а и дан данас страхујем када
видим бечку шницлу коју је немогуће резати и јести једном руком. На сваком
ручку Миљан, психолог из КПЗ Ниш ми је тако резао шницлу на комаде да могу да
једем. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">У посети највећем и
најстаријем бечком затвору Јозефштату, на ручку смо у кантини и служе нам,
наравно, бечку шницлу. Долази радник кантине, осуђено лице и обраћа нам се на
чистом средњебосанском уличном дијалекту: „Да вам каем,
ак’ нек’ не једе мееесо, имамо и поврће грилованоооо и нааааку рибу.“ Ја
питам: „Извини, одакле си?“ Каже „Из Бихаћа“. „Ђе си зееемо, ја сам из Јајца.“<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="color: #0432ff; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Како
је радити у ратом захваћеном подручју? Или у подручју које је било захваћено
ратом? Поменула си претње са галерије суднице на Косову и Метохији. Какав је
осећај? Да ли те је било страх? Шта те је највише држало да останеш на том
послу?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Пробуди
ти се неки инат. Наша професија је често мета напада, прозивају нас издајицама
и шпијунима. Уживо сам за УН миотворце преводила Шешељеве митинге на којима у
послератној Босни позива Србе у Босни да поубијају „уши и очи“ страних
окупатора. Тада сам имала 19 година. Остави то неког трага али те и очврсне,
припреми те за многе животне ситуације које не можеш ни да замислиш да ћеш
касније да доживиш. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Такође,
била је ту жеља да докажем себи и другима да радим добро свој посао, потреба да
спознам истине о дешавањима у земљи у којој сам рођена и која се распадала како
сам одрастала, неки враг ти не да мира, желиш да сазнаш и захвалан си на
прилици да на неки начин допринесеш помирењу и поверењу међу људима и смирењу
ситуације, ма колико твој допринос био спорадичан и неупечатљив.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Професионално
си порасла уз рат, у војном и полицијском окружењу и на томе си изградила своју
каријеру. Можда је превођење одабрало тебе, али ниси се дала лако сломити.
Магистарске студије на ФПН-у из међународних односа представљају праву
надоградњу једне каријере специјализованог преводиоца. Да ли би и другим
преводиоцима који се специјализују за одређену материју (на пример, за право,
маркетинг, финансије, и слично) препоручила да направе тај корак даље и упишу
заправо студије (постдипломске, по могућству) у тој области? Колико ти је то
звање помогло у даљој каријери? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Образовање
и ширење знања је био и остао најбољи преводилачки алат. Доста сам размишљала у
којем правцу да наставим своје формално образовање. У игри су били преводилачке
школе у Француској или САД (нисам због цене, те паре сам радије уложила у
куповину стана у којем живим), постдипломске студије културне размене на
Академији примењених уметности, али ја волим високу политику и период после
Хладног рата ми је фасцинантан и близак. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Студирала
сам оно што волим да читам и пратим. Имала сам сјајног ментора, професора
Пепсија, на његова предавања сам ишла после посла и након што сам одслушала
предавања и исполагала све испите, нажалост, прерано нас је напустио. У склопу
писања магистарске тезе, лето 2010. сам провела на МГИМО, руском Институту за
међународне односе, где сам похађала предавања о руској спољној политици и
учила руски језик. Сјајно искуство.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">У ретроспективи, верујем да ми је летњи студиј у Русији и одабир
магистарске теме о Русији помогао да добијем посао у НИС-у. Осим тога,
магитериј ми у послу није директно помогао до сада, али јесам проширила знања о
политичким дешавањима и трендовима у свету и у региону, нарочито у новијој
историји тј. после Другог светског рата што ми је помогло да своја лична
искуства, животна и пословна, ставим у неку ширу слику и јер сам радила и
сретала се кроз посао са неким кључним актерима тадашњих политичких дешавања. <span style="color: #0432ff;"><o:p></o:p></span></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Радила
си и радиш у различитим судским системима. Какве су разлике и да ли си имала
потешкоће да се навикнеш на један или други систем?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Системи
су мање више данас изједначени, све државе бивше СФРЈ су пренеле истраге са
истражног судије на јавног тужиоца, тако да сам се ја кроз СФРЈ кретала са тим
променама. На суђење се у кабину не иде без барем оптужнице, важеће двојезичне
верзије ЗКП и КЗ и најбитније, доброг колеге преводиоца. Ако имаш то, уз
језичку компетенцију и смиреност, ништа није проблем. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Истина
је да има разлика, сваки кривично-правни систем има своје посебности али
правници се међусобно разумеју и генерално су врло добро информисани и
образовани, а са паметним људима је лако радити. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Пошто
си укључена у процесе који су за људе с којима радиш често питање живота или
смрти, односно на послу где се одлучује о судбинама људи, шта радиш да би увек
била на врхунцу задатка? Овде пре свега мислим на стручно усавршавање и учење.
Који су ти најважнији ресурси у раду?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Слушам
и посматрам добро људе са којима радим пре превода, разговарам доста са њима и
покушавам да се што је више могуће орјентишем и обавестим о предмету или
пројекту на којем радим. По мени, највећа чар нашег посла је у томе што
добијамо прилику да завиримо у послове и животе великог броја људи и професија
које сами нисмо изабрали. А свако поље рада и живота је интересантно. О људима
и свету учим кроз посао а боље разумевање ствари помаже у сваком наредном
пословном пројекту.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Уколико
би неко желео да се бави твојим позивом и ради у области у којој ти радиш, шта
би му препоручила? Одакле да почне и како да настави? Да ли једноставно узмеш
неки закон и почнеш да га читаш, проучаваш, па онда уредбе, одлуке, и шта све
не – или имаш другачији приступ (рационалнији)? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Ако
немаш незајажљиву жељу за ширењем видика, разбијањем устаљених шаблона мишљења
и понашања и ако те не занима свет, ниси материјал за преводиоца. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Крени
рано, ради пуно, читај стално, не бој се новина. Немам пуно времена за планско
учење, учим кроз преводе, књиге, научне студије, законе, медије, шта ми допадне
руку. У слободно време гледам добре документарне филмове, BBC, CNN, TV5MONDE, TVESPAÑA. Само то да прелистам, не остане ми пуно времена за добар филм или
епизоду серије, али некада одгледам три филма дневно.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Које
су биле реалне потешкоће на које си наилазила у раду, а које су искључиво
преводилачке природе? Да ли је било неких незгодних ситуација и ако јесте, како
си се из њих извукла? Да ли ти је некад и разлика у правним системима и правним
институтима задавала невоље? Да ли су ти стручњаци за које си преводила (ту
мислим на судије, полицајце, инспекторе) некад тражили додатна појашњења? Каква
је иначе комуникација с њима?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Некада
је лош енглески говорника проблем, некада акустика просторије и инфраструктура
простора у којој преводиш, некада говорници сами имају трему, а на почетку је
моја трема била проблем јер сам била повучено и стидљиво дете. Битно је бити
прибран у свим ситуацијама. Било је и напетих састанака, где су сви бесни на
све па се неко онда „истресе“ на преводиоцу, дешавало се да морам тражити паузу
јер знам да ћу да бризнем у плач ако тог тренутка не изађем из канцеларије, али
трчање ми доста помаже да одржим свој зен и душевни мир. </span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Ако преводим за нову
групу људи, одмах на почетку на оба језика замолим све учеснике да траже да поновим
или преформулишем ако им нешто није јасно, и тако се ограђујем од каснијих
неспоразума. Људи су углавном разумни и захвални. Ако приметим да је неко напет
или под стресом, покушам да опустим ситуацију пред почетак састанка или у паузи
превода.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<br /></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Што
се тиче твоје друге љубави ван посла – трчању маратона, прво желим да ти кажем
да те је то код мене издвојило из „масе“. Ваљда зато што сам и сам спортиста и
на то гледам као на нераздвојив део моје личности и изузетно ценим људе који се
активно баве спортом. Верујем да је и успех у послу врло повезан са физичким
аспектом јер је у здравом телу и здрав дух. Нећу те питати да ли се слажеш с
тим јер је одговор очигледан, али ме интересује када си почела да трчиш
маратоне? Да ли си прво трчкарала, па видела да можеш више? Колико ти
психолошки фактор превазилажења физичких препрека помаже у превазилажењу
животних препрека и суочавању са разним животним изазовима? Како постављаш
циљеве (и у спорту и у животу)? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Морамо
да позовемо друге колеге преводиоце спортисте да видимо ко се чиме још бави.
Трчим од 15. године, прво у намери да смршам а потом као хоби и начин да средим
мисли и повећам издржљивост. Временом се број километара повећавао а користи и
добробити од трчања умножавале. Трчала сам у свим градовима и местима где сам
радила, живела или путовала и то су ми најдраже успомене. </span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Трчати дуж корита
реке Бистрице, где прођеш Кфоров пункт па се окренеш изнад Патријаршије, или на
стадиону у Москви у поноћ, а мрак још није пао, или у Лими у Перуу на десетак
километара дугој вијугавој стази дуж стена које се обрушавају у Јужни Пацифик,
трчати рано ујутро или касно навече прастаром улицом која води од Токија до
Кјота, нема лепшег начина да се искуси овај дивни свет у којем живимо. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Мени
је трчање неодвојиво од мене као што ми је и професија преводиоца неодвојива од
мене. Да сам мушко, била бих боксер, тако да те разумем. Као мала сам са татом
у 6 ујутро устајала да гледам бокс мечеве мојих суграђана Слободана и Тадије
Качара, великих боксера и филантропа.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Будући
да волиш да читаш (то нама преводиоцима ваљда природно долази) и куваш, које
књиге су на тебе оставиле посебан утисак и због чега? Које би препоручила као
обавезно штиво за све? Након хране за ум, реци нам нешто и о својој храни за
тело: да ли имаш посебан режим исхране? Које ти је омиљено јело или јела? Да ли
је и за тебе бурек само са месом, а све остало пита? Ћевапи или пљескавица?
Бањалучки или сарајевски? Лесковачки роштиљ или новопазарске мантије – и
ћевапи? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Од
савремених романописаца највише волим да читам Харукија Муракамија, Дагласа
Копланда и Џона Ирвинга. Од осталих, како ко налети и како ми ко шта препоручи.
Од жена, Тони Морисон, Зејди Смит, Маргарет Атвуд.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Волим да читам добро заокружену животну причу са дубоким и
комплексним ликовима и животним дилемама и тешким одлукама. <i>Свет према Гарпу</i>
од Џона Ирвинга је књига коју бих могла да читам два пута годишње. Топло
препоручујем да се Ирвинг чита у изворном, енглеском тексту. У Сарајеву сам
радила са Американком суткињом која живи у истом градићу у Вермонту као и Џон
Ирвинг и жена није могла да верује мојој срећи када сам чула да га лично
познаје. Контам, ето само два степена раздвајања између мене и Ирвинга.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Нико не описује љубав али и самоћу и отуђеност модерног човека као
Мураками. У Токију сам се трудила да обиђем многа места која Мураками спомиње у
својим романима али његове радње су мање везане за географију колико за душу
јапанског човека одраслог под јаким утицајем америчке поп културе. Сви се са
тиме можемо поистоветити. Осим тога, Мураками је и маратонац и његова књига <i>„О
чему говорим када говорим о трчању“</i> је један ода најлепших и истинитијих
приказа трчања као избора начина живота. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Даглас Копланд је рекао <i>„Живимо у свету све више и више састављеном
од шопинг центара и затвора.“</i> На врло ироничан начин описује савремено
људско искуство. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Жене описују борбу за право гласа, право избора, борбу за
једнакост, за уважавање, али пишу и о животним и породичним ситуацијама где
један људски поступак условљава даљи развој догађаја. <span style="color: #0432ff;"><o:p></o:p></span></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">А сад
храна. Као колега преводилац и колега спортиста, све знаш и да ти ништа не
кажем, <i>the struggle is real!</i> Људи мисле, ма она трчи, може да поједе
чоколаде и Нутеле колико хоће а ја овамо покушавам да скинем који килограм пред
трку. Тако, трудим се да се здраво храним, волим да кувам са мамом, пријатељима
или сама, код куће, волим да једем и да кувам. Зачине, сосеве, састојке и храну
купујем где год да путујем, после кући кувам по оригиналним рецептима, па мало
додам нешто своје и радује ме и опушта када кувам за драге људе. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Обично
се трудим да спремам сезонско поврће са квалитетним извором протеина, најрадије
једем рибу и поврђе, то кратко термички обрађујем, или на грилу или на пари, а
пред трку правим пасте и рижота. Некад је мој ручак дан пред трку само домаћи
интегрални хлеб и маслиново уље или путер, а некада спремам прилично захтевна
јела. Волим пад таи, богату кари чорбу, суши – али након Јапана нигде није
такав, од домаћих јела пасуљ пребранац, сарму, и највише лесковачку мућкалицу,
мислим да бих могла да једем сваки дан. Уз много различитих салата. Ајвар из
мај мидл нејм. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">БУРЕК
ЈЕ С МЕСОМ, ОСТАЛО СУ ПИТЕ. Да то већ једном рашчистимо. За свагда.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Добро,
шта се дереш! Океј... узми један бурек са сиром да се мало смириш. Хехехехе!<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">За
преводиоце је карактеристично да воле да пију пиво, вино, чај, кафу – некад
само нешто од тога. Који си ти тип преводиоца? Шта волиш од наведеног? И без
обзира на то шта ћеш нам рећи, колико воде пијеш дневно?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Пијем
три, четири шоље кафе дневно. За опуштање волим вино, розе, од белих Пошип или
фино суво црно вино уз фин сир, маслине и пршуту или шунку. Воде пуно пијем,
два литра дневно, у данима пред трку и лети и дупло више, термоска са хладном
водом ми је увек поред лаптопа, у ауту поред ручне и у руксаку. Када сам
супердисциплиновна, кафу мењам зеленим чајем. Боље се осећам када пијем чај
него кафу али кафа је моје најдраже гориво.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Да
се сад још мало вратимо превођењу. Иако си веома заузета и немаш времена за
приватне послове (осим за неколико вољених клијената), да ли постоји неки
изазов који би радо прихватила или о коме машташ, односно који планираш? <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Језици
којима слабије владам су увек изазов. Креативно писање волим и желим да му се
више посветим убудуће. Када је строго превођење у питању, право и медицина су
ми омиљена подричја рада, али превођење и писање текстова за маркетинг кампање
су такође фина умна вежба. Као потрошач, знам колико се лако одлучим да нешто
купим али као продавац својих услуга, знам да је некада и добар производ тешко
продати. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Што
се тиче усменог превођења, претпостављам да си у току с технолошким развојем и
све чешћем помињању <a href="https://interpretershelp.com/" target="_blank">алата за усмене преводиоце</a> који треба да промене нашу
професију. Реч је о машинама које у реалном времену праве транскрипте говора (и
особа које преводиш и твог превода), а онда на основу <a href="http://www.interpretbank.com/" target="_blank">препознавањатерминологије</a> избацују преводиоцу сугестије за превод. У коју групу колега
спадаш – оне који се опиру технологији и у њој виде опасност, конкуренцију, или
си у овој другој категорији, која у машинама и технолошком напретку види
позитивне ствари? Да ли ће нам машине узети посао и шта би ти радила ако би се
тако нешто десило сутра?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Ја
бих то морала да пробам па да кажем своје мишљење. Наравно да би било од
помоћи, али преводилац мора да задржи ток својих мисли уз кориштење извора са
стране, било сугестија од колеге или текста са машине или папира, али верујем
да се може извежбати тако да буде од огромне помоћи. Никада нисам радила са <i>лајв</i>
транскриптом из суднице, али знам да је то имао Трибунал у Хагу и колеге из
Хага кажу да доста помаже. <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Финци
кажу да ће 70 посто данашњих радних места нестати са тржишта рада у наредних 30
година. Нација која има најнапреднији образовни систем у свету, они своју децу
уче да уче, припремају их на континуирано учење. Уче децу да се такмиче сама са
собом а не са својим вршњацима. Не вреди ти ако си најбољи ђак у разреду на
једном крају земље ако са тим истим знањем не можеш да даш услов за 2. годину
на факсу на другом крају те исте земље.<o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Када
ме мало спопадне језа у бризи да ли ћу имати посла за десетак година, кажем
себи: „Ајде ајде, има затвора у Јужној Америци колико хоћеш, ајмо мало да
радимо португалски и шпански.“ <o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<br /></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS">За
крај, који је најбољи начин да те неко контактира?<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="BodyA">
<b><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">
</span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><a href="https://www.linkedin.com/in/tanja-grahovac-3207561a/" target="_blank">LinkedIn</a>, <a href="https://www.facebook.com/tanja.grahovac" target="_blank">Facebook</a>, <a href="https://www.instagram.com/oko_okano/" target="_blank">Instagram</a>. Још нисам израдила сајт.</span><span lang="SR-CYRL-RS"><o:p></o:p></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="BodyA">
<span lang="SR-CYRL-RS">Да ли имате још неко питање за Тању? Да ли бисте додали нешто што може користити другим преводиоцима? Пишите у коментарима.</span></div>
<br />Unknownnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-55990582320342873442018-09-26T04:10:00.002-07:002018-09-26T04:11:55.775-07:00Велика конференција фриленсера (програмера, веб медија, преводилаца) у БеоградуУ Београду се 19. октобра одржава велика конференција (догађај) у организацији Удружења фриленсера Србије.<br />
<br />
Пријавите се што пре! Потпуно је бесплатно, али је број места ограничен на 300.<br />
<br />
Пријава за догађај <a href="https://freelanceserbia.org/" target="_blank">Freelance Serbia</a><br />
<br />
Надам се да се видимо!Unknownnoreply@blogger.com1Vračar, Belgrade, Serbia44.7995311 20.4750249999999644.7769971 20.43468449999996 44.8220651 20.515365499999959tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-81017598819693546562016-12-16T04:50:00.000-08:002016-12-16T04:50:25.692-08:00Овера докумената, судски тумачи, преводиоци и јавни бележници<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="line-height: 115%;"><span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif; font-size: large;"><i>„Само
племенита страст може навести човека на посао који, када је правилно схваћен,
доноси толико тешкоћа да се никада ничим не може достојно наградити.“</i></span></span></blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Иво Андрић </blockquote>
<b>Стални судски преводиоци</b>, који су се некада звали судски тумачи, барем када је српски језик и српска реалност у питању, важна су карика у повезивању физичких и правних лица са институцијама државе. Они су важна, али не и једина карика у ланцу комуникације тих субјеката.<br />
<br />
Остале карике су:<br />
<ul>
<li>државни органи који издају исправе,</li>
<li>судови који потврђују аутентичност издатих исправа, и</li>
<li>јавни бележници који врше солемнизацију таквих исправа.</li>
</ul>
Стање професије било је предмет <b>Прве конференције сталних судских преводилаца и тумача Србије са регионалним учешћем</b>, организоване у Новом Саду 24. и 25. септембра 2016. године у Свечаној сали Скупштине АП Војводина. Организатор ове конференције било је <a href="http://sudskiprevodiocisr.wixsite.com/overa" target="_blank">Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије</a>, са седиштем у Новом Саду.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMegInUk16JfZ6pL0jUfXWB4_YRLinFpyANgXd0Q94zXA43_iwon5ibQ3R9JlWLljHPXHGXwn5J6_6X8ZXLpWlIK-2iPpRcu7CgLKKdnJj3pIKl_HGX8JaQ4HCiBAINMj4hU54hrv2nYiC/s1600/sala.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="265" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMegInUk16JfZ6pL0jUfXWB4_YRLinFpyANgXd0Q94zXA43_iwon5ibQ3R9JlWLljHPXHGXwn5J6_6X8ZXLpWlIK-2iPpRcu7CgLKKdnJj3pIKl_HGX8JaQ4HCiBAINMj4hU54hrv2nYiC/s400/sala.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Свечана сала Скупштине АП Војводине</td></tr>
</tbody></table>
Пре ове конференције одржан је 25. априла 2016. године још један важан састанак у Министарству правде између представника <a href="http://www.ussps-actts.rs/" target="_blank">Удружења судских и стручних преводилаца Србије</a>, са седиштем у Београду, и консултанта за реформу правосудних професија, гђице <b>Иване Нинчић</b>. Будући да је гђица Нинчић говорила и на конференцији у Новом Саду, теме су биле сличне и било би добро да пре него што пређете на читање закључака ове новосадске конференције прочитате и <a href="http://www.ussps-actts.rs/images/zapisnik-mp.pdf" target="_blank">Записник </a>са априлског састанка у Београду.<br />
<br />
Пре него што пређемо на тренутно стање професије, некима ће можда бити занимљиво да прочитају и сазнају нешто више о томе <a href="http://oljafiore.blogspot.it/2016/11/kako-postati-sudski-tumac.html" target="_blank">како се постаје судски преводилац</a>. Колегиница <b>Олгица Андрић</b> је то лепо написала на свом блогу.<br />
<br />
<b>Тренутно стање</b><br />
<br />
Једном сам на једном <a href="https://www.facebook.com/groups/thingstranslatorsneversay/" target="_blank">форуму преводилаца</a> написао: "Када се два преводиоца састану, негде у свету део програма за машинско превођење умре у тишини". Међутим, преводилачка виђања имају и ону другу, мање лепу страну - јадиковке. Замислите сада окупљање стотинак преводилаца.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhfu2JG9KbqHTreu8x4oYRouOxbCWrTAGBA1QrI5qaY7CPbuvyCH9rmMk-6fknxepWBNUErt0PP9EtaNTmqMBd51WAmpkZcMnjBrIwSbdEOXjfr2xO39embDiwjdhwCpafE1F4zGlk-XcCi/s1600/20160924_141029.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhfu2JG9KbqHTreu8x4oYRouOxbCWrTAGBA1QrI5qaY7CPbuvyCH9rmMk-6fknxepWBNUErt0PP9EtaNTmqMBd51WAmpkZcMnjBrIwSbdEOXjfr2xO39embDiwjdhwCpafE1F4zGlk-XcCi/s400/20160924_141029.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Ко каже да преводиоци нису цвећке?</td></tr>
</tbody></table>
Разлога за незадовољство има много и већина је оправдана. Постоје суштински, нерешени проблеми, у смислу законодавног оквира који уређује област судског превођења или тумачења, као и проблеми које су преводиоци сами себи наметнули и које релативно лако могу превазићи.<br />
<br />
Хајде да почнемо.<br />
<br />
1. <b>Ниске цене.</b> Закон је овде део проблема, а не решења. Нажалост, када Правилник каже да ваш превод за државу вреди <b>600 динара по ауторској страници</b>, при чему не дефинише страницу нити узима у обзир стручност која је потребна да би се испоручио превод, наравно да се борите са ветрењачама. Ово је ситуација у којој се може рећи: "држава д'уради нешто!" Срамотно је да постоји тако ниска тарифа за тако важну професију. Неки од истакнутих колега преводилаца у свету се не слажу ни са чињеницом да је нпр. Немачка увела горњу границу за оверене преводе према држави која, иако је прилично висока, ипак представља границу. Шта би рекли за срамоту у Србији и њеном региону? Цена усменог превођења је <b>1200 динара по сату</b>. Иако у Правилнику пише да је то цена за сваки започети сат, неки од преводилаца су се пожалили да у пракси то често није случај. С друге стране, било би неправедно уколико не бисмо навели и неке од позитивних примера сарадње преводилаца и државних институција, односно неке конкретне примере у којима је преводиоцу речено да наплати и неки сат више како би му се изашло у сусрет због чекања, путовања, и сл. Тачно је да би то требало да буду посебне ставке које би преводилац требало да може да наплати без обзира на добру вољу послодавца, али пракса није увек таква. По речима многих преводилаца, никад се не урачунава хитност, никад се не урачунава време путовања до места саслушања/ангажмана. Заправо, ради се у једној искривљеној стварности. И све то са државом.<br />
<br />
То не мора бити тако са приватним лицима и са фирмама. Међутим, често су преводиоци невешти да објасне да је та цена, поред тога што је застарела, специјална цена за државу која им је и обезбедила печат. Зато многи настављају да раде са другим лицима по истим ценама као са државом, те на крају заврше на веома ниским гранама друштвеног уређења, уместо да заузму нека виша места која им припадају.<br />
<br />
Добро, држава често свакаквима даје тај печат. Много често преко политичких и других веза. Зато тај печат и вреди толико. <b>Печат своју вредност добија од преводилаца који га користе! </b>Ако желите вишу вредност, будите професионалнији. Имате моћ да се изборите са тим. Ви одређујете цену! Осим у случају државе која сама одлучује и цену и када ће вам платити и да ли ће вам платити.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9gZfUAsJ-Cl-3onfFqsgfVtIImLhRtCHleODINWF2H_H2rhUUx6arhojoJy8T5sW_2tqeAMIQRA27EuloCJScYGMneHpAEjiliji_t-jQ2caJuuI0nvg5TWHiwyrzSEdA9ojKD7nOshyphenhyphenm/s1600/gde+je+pecat.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9gZfUAsJ-Cl-3onfFqsgfVtIImLhRtCHleODINWF2H_H2rhUUx6arhojoJy8T5sW_2tqeAMIQRA27EuloCJScYGMneHpAEjiliji_t-jQ2caJuuI0nvg5TWHiwyrzSEdA9ojKD7nOshyphenhyphenm/s400/gde+je+pecat.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">А где је печат?</td></tr>
</tbody></table>
Много се инсистирало и на томе да држава утврди <b>коректне цене</b> и да се на основу њих наплаћује без расправе. На пример, да сат превођења буде 3000 динара (ово сам сад измислио), и да се онда обрачунава по принципу таксиметра. Ово за таксиметар сам опет ја измислио, али поента је управо та, да се утврди стандардна цена. Ех, па зашто се онда толико нервирате што вас зову у пола ноћи и траже хитно да дођете у станицу и преводите за исту цену? Проблем који је потребно решити је суштинске природе. Утврдити стандардну цену типског документа (нпр. извода из држављанства), али оставити апсолутну слободу пружаоцу услуге (читај, судском преводиоцу/тумачу) да утврди цену за нетипске исправе, за специфичне ангажмане, за прековремени рад, за путовање, за хитност, итд.<br />
<br />
Питање је да ли хоћете да будете цењени <b>стручњаци или шљакери</b>? Мислим да је питање излишно, али одговор који ћете дати одређује читав низ правила понашања која изузимају овај таксиметарски приступ утврђивању цене/вредности ваших услуга. Надам се да су многи сада препознали и моје излагање на конференцији које је управо читав фокус приче пребацило на <b>вредност</b>. Вредност ваше услуге за клијента.<br />
<br />
2. <b>Зашто нема преводилачких удружења?</b> Друго, а можда по важности прво питање у свему овоме. Дајем себи за право да одговорим на ово врло дрско: зато што нема пара. Зато што као друштво живимо у беди и зато што се "удружења" често организују не да би помогла струци, већ да би се плаћали мањи порези. Не искључујем овом приликом вољу ни жељу таквих удружења да раде и на поправљању позиције преводилаца, али и моја фирма може да каже да ради исто то: помаже и преводиоцима, али искрено много више него та удружења јер плаћа високе или у најмању руку коректне цене сарадницима и зарађује. Међутим, врло вероватно плаћа и више порезе држави.<br />
<br />
Дакле, нема правог струковног удружења које је само то - удружење, јер нема довољно богатог преводиоца који може да приушти око 300 динара месечне чланарине (или мање) удружењу за чије функционисање, веровали или не, није довољан само ентузијазам. Људи који воде удружење морају имати веома добро плаћену позицију да не би морали да се уз то баве послом преводилаца или преводилачких агенција. Постоји међузависност између чланова и удружења - поверење. Надам се да ће Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије успети да уради оно што је већина до сада покушавала. Наравно, желим и осталим удружењима исто то.<br />
<br />
3. <b>Терминологија</b>: судски преводилац, а не судски тумач. Ово је, лично за мене, прилично излишна ствар, али су многи, можда и већина, мишљења да судски преводилац има нешто мање надлежности од оних које је судски тумач имао. Уколико не постоји јасан опис посла и званична дефиниција функције било судског преводиоца било судског тумача, реч као реч не носи никакву посебну тежину јер се може тумачити на велики број различитих начина. И даље судски преводиоци преводе текстове и преводе усмено. Ништа се у њиховом послу није променило (осим увођења јавних бележника). Променио се само термин. Можда се ради о емотивној везаности за термин "тумач"?<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8EiofPKcLwTXWK0KLZJvHQCHEBdVE-__61AKF-6_Rftqdrw1UH0UYsjXbSGMS2Dd1zk5txU2OP-E-tRSPw4By6mPdupk9npNW9n_ZfOzwdzLZjG0B0yajZaUMwmzRUE1LthFQClfaPHWp/s1600/Too_Much_Johnson-poster.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="260" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8EiofPKcLwTXWK0KLZJvHQCHEBdVE-__61AKF-6_Rftqdrw1UH0UYsjXbSGMS2Dd1zk5txU2OP-E-tRSPw4By6mPdupk9npNW9n_ZfOzwdzLZjG0B0yajZaUMwmzRUE1LthFQClfaPHWp/s400/Too_Much_Johnson-poster.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Тумач Џонсон</td></tr>
</tbody></table>
Колегиница <b>Сандра
Ангеловска – Богатиноска</b> из Македоније у свом излагању о ситуацији у Македонији навела је да је важно да се разјасни термин преводилац и тумач. Са једне стране, превод писменог
текста је превођење, а тумачење је тумачење говора. Тренутно, тумач је само
онај ко тумачи знаковни језик, а преводилац онај ко преводи писмено или усмено,
у судници. Ове две професије имају различите шифре.<br />
<br />
Надовезујући се на њену изјаву, овом приликом бих желео само да додам да словенски језици генерално не праве терминолошку разлику између преводилаца који се баве преводом писаних докумената и оних који преводе усмено, већ се и једни и други зову <i>преводиоци</i>. Неколико издвојених случајева нису правило.<br />
<br />
Не говорим против тога да се и у српском направи разлика и каже да је од сада "преводилац" само лице које се бави превођењем писаних текстова, док је "тумач" лице које се бави усменим превођењем. Али мислим да је и са филозофског становишта реч о нечем потпуно дискутабилном. За мене су и један и други преводиоци. А верујем да нисам једини у том тумачењу.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgh4zP49dh8fcXpaRc4oHIWel-TmuVQxwsbNIxi8z187fcgH-LMIPw_Wtbjw_97R6wxFDaUjhVpcSxFirW1UIKlBfjRUDHCXDS3MyMiqeyISFeZ6qNdyBzNFoZu1J-MphUahEHi-0q1W9e2/s1600/Translator-vs-Interpreter.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgh4zP49dh8fcXpaRc4oHIWel-TmuVQxwsbNIxi8z187fcgH-LMIPw_Wtbjw_97R6wxFDaUjhVpcSxFirW1UIKlBfjRUDHCXDS3MyMiqeyISFeZ6qNdyBzNFoZu1J-MphUahEHi-0q1W9e2/s1600/Translator-vs-Interpreter.jpg" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Ко коси, а ко воду носи?</td></tr>
</tbody></table>
Зашто је то тако? Зато што језици најутицајнијих светских нација праве разлику између <i>translator </i>(преводилац текстова) и <i>interpreter </i>(усмени преводилац). Дао сам пример енглеског, али таква је ситуација и у шпанском, италијанском, немачком, а од словенских језика и у чешком, словачком, итд. На Западу постоји и уверење да је потребно специјализовати се само за писмено (или писано) превођење или само за усмено превођење. Мешање то двоје је тамо апсолутни <i>no-no</i>, као и превођење на језик који преводиоцу није матерњи. Тачно је да се праве изузеци у случају ретких језика, али опште правило је као што је наведено. Наша реалност је нешто другачија и у том смислу би и систем требало да узме у обзир и једно и друго, па изнађе најбоље решење. Морамо се прво усагласити око тумачења појмова <i>преводилац </i>и <i>тумач</i>, па одатле решавати и остала питања.<br />
<br />
<b>Излагања учесника</b><br />
<br />
У наставку ћу покушати у кратким цртама да презентујем теме о којима су излагали говорници на конференцији.<br />
<br />
Конференцију је својим излагањем отворио г. <b>Михаљ Њилаш</b> (Nyilas Mihály), потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине - националне заједнице. Тема његовог излагања била је <i>Поступак именовања сталних судских преводилаца и тумача и рад одељења за преводилачке послове.</i><br />
<i><br /></i>
Приликом излагања, г. Њилаш се дотакао и теме разрешења судских преводилаца и тумача, будући да је општи консензус преводилаца тај да је квалитет превода са печатом судског преводиоца у најмању руку упитан у многим случајевима. Између разлога за разрешење (члан 11. <i>Правилника о сталним судским тумачима</i>), један од наведених разлога је и <b>ако неуредно или нестручно врши послове преводиоца</b>. Међутим, у пракси нико због овога до сада није био разрешен. Разлог је тај што не постоји тело које ће оцењивати или пратити рад судских преводилаца.<br />
<br />
Што се тиче регистра сталних судских преводилаца и тумача, <a href="http://www.puma.vojvodina.gov.rs/tumaci.php" target="_blank">регистар судских преводилаца на територији АП Војводине</a> садржи прописане податке, ажуриране почетком 2016. године, за укупно 655 лица (642 преводиоца за 35 језика и 13 тумача знакова слепих, глувих и немих лица). Оно што је наведено као замерка овом регистру јесте чињеница да адреса е-поште преводиоца није обавезна, па тако одређен број преводилаца од контакт података има само број телефона.<br />
<br />
Будући да се један део преводилаца не одазива позивима судова, у сарадњи са вишим судовима усаглашено је увођење евиденције у вези са ангажовањем сталних судских преводилаца и тумача, а планирано је и упућивање иницијативе за измену Правилника о сталним судским тумачима Министарству правде до краја 2016. године.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
***</div>
<br />
Уместо гђе Јелене Деретић, руководиоца Одељења за правосудне професије Министарства правде Републике Србије, излагала је гђица <b>Ивана Нинчић</b> која је истакла значај рада на формирању електронског регистра судских тумача и преводилаца, као и давања приступа јавности истом. Тај рад је започет 2013. године, али је на интервенцију омбудсмана обустављен јер нису били испуњени услови заштите приватности. Регистар садржи око 800 судских преводилаца, а ажурирана верзија је објављена на <a href="http://www.mpravde.gov.rs/tekst/13857/elektronska-evidencija-stalnih-sudskih-prevodilaca-i-tumaca.php" target="_blank">сајту Министарства</a>. Објављен је и позив свим судским преводиоцима и тумачима да доставе податке ради <a href="http://www.mpravde.gov.rs/tekst/13851/javni-poziv-za-dostavu-podataka-za-azuriranje-elektronske-evidencije-stalnih-sudskih-prevodilaca-i-tumaca-.php" target="_blank">ажурирања електронске евиденције</a>.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
***</div>
<br />
Уследило је изузетно занимљиво излагање колегинице <b>Марије Милорадов</b>, адвоката и судског преводиоца за немачки језик, која се дотакла можда и најважније теме у целој причи - новчаног вредновања рада. Упоредила је ситуацију са системом у Немачкој, где су цене по страници превода за српски, ако сам добро чуо, у просеку од <b>23 евра</b> до <b>50,50 евра</b>. Такође, ако сам добро чуо, неки званичник у једној немачкој покрајини јој је рекао да су незванично донели одлуку да не примају преводе судских преводилаца из наше земље због сумњивог квалитета превода.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
***</div>
<br />
<b>Слађана Милинковић</b>, потпредседница УО УССПТ Србије, судски преводилац за латински, обавестила нас је да је Удружење већ саставило текст Иницијативе за допуну Правилника о судским тумачима и предлог измена трошковника рада судских преводилаца. Слађана се, између осталог, осврнула на веома тешку ситуацију у струци, на лошу праксу и, генерално, предочила тешкоће и пут изласка из истих. Добар део њеног излагања је садржан у самом уводу.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
<i><b>***</b></i></div>
<i><b><br /></b></i>
<b>Ситуација у Словенији</b><br />
<b><br /></b>
<br />
<i><br /></i>
Чувено правно правило, <i>Audiatur et altera pars,<b> </b></i>да се чује и друга страна, лепо се уклопило као наслов презентације гошће из Словеније, мр Викторије Осолник-Кунц, председнице Удружења судских тумача и правних преводилаца Словеније, судског преводиоца за немачки језик.<br />
<br />
Г-ђа Кунц нас је прво упознала са правном позадином система судских преводилаца и тумача Словеније. Наиме, професија судских тумача у Словенији регулисана је:<br />
<ul>
<li>Уредбом о сталним судским тумачима (Uredba o stalnih sodnih tolmačih)</li>
<li>Правилником о сталним судским тумачима (Pravilnik o stalnih sodnih tolmačih)</li>
<li>Правилником о судским тумачима (Pravilnik o sodnih tolmačih)</li>
</ul>
<div>
У члану 2, став 1, Правилник о судским тумачима на следећи начин дефинише тумаче:</div>
<div>
<br /></div>
<div>
"Тумачи су лица именована на неодређен временски период за превођење говорне и писане речи са словеначког на страни језик, са страног језика на словеначки и са првог страног језика на други страни језик у судским поступцима и другим случајевима када је судски тумач неопходан. [...]"</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Даље, "судски тумачи испоручују писане преводе правних текстова заједно са јемствеником, жигом, печатом, потписом и изјавом о истинитости, тачности и комплетности превода."</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Правилник између осталог уређује именовање и разрешење судских тумача, начин обављања испита за судског тумача, трошковник, изглед и садржај печата, изјаву о истинитости, тачности и комплетности, књигу превода, надзор над радом судских тумача, рефундацију трошкова путовања и смештаја, као и накнаде.<br />
<br />
Поређења ради, цене превода по преводилачкој страни у Словенији су следеће:<br />
<ol>
<li>са страног на словеначки језик: 25 евра</li>
<li>са словеначког на страни језик: 37 евра</li>
<li>са страног на страни језик: 41 евро</li>
</ol>
<div>
Цена по сату усменог превода, за сваки започети сат је 35 евра.</div>
<br />
Такође, веома важан аспекат представља <b>стално стручно усавршавање. </b>Тумачи морају похађати 5 семинара за 5 година, од чега су 2 опште-правне тематике и 3 која се односе на конкретан језик). То значи да уколико је неко именован за тумача за немачки, енглески и српски језик, он за сваки од ових језика мора да похађа по 3 семинара из језика (за конкретан језик) - укупно 11 семинара (2 опште правна и 9 језичких, 3 по језику).</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjpRVz7Mv7dFhI8nMoCsEpemrCKbJfhsU9xWRRkmPevoy7oq-bwaJpanzDkmE8f9mGAa1wWPcEnxnwNl0GBP4M4U_v8aLrAo0WWXge6wiySCnHJYPrXlw_Q9nNjljh1a2GdGphLdqDrk-uK/s1600/slovenia_2283048a-large.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="250" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjpRVz7Mv7dFhI8nMoCsEpemrCKbJfhsU9xWRRkmPevoy7oq-bwaJpanzDkmE8f9mGAa1wWPcEnxnwNl0GBP4M4U_v8aLrAo0WWXge6wiySCnHJYPrXlw_Q9nNjljh1a2GdGphLdqDrk-uK/s400/slovenia_2283048a-large.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Словенија</td></tr>
</tbody></table>
Године 1998. Министарство правде Републике Словеније и Врховни суд земље потписали су уговор о покретању центра за усавршавање у правосуђу, који је одговоран за континуирану обуку. Затим је 2003. године донесена допуна Закона о правосуђу којом се успоставља <a href="http://www.mp.gov.si/si/izobrazevanje_v_pravosodju_cip/" target="_blank">Центар за усавршавање у правосуђу</a> (Center za izobraževanje v pravosodju - CIP).</div>
<div>
<br /></div>
<div>
CIP организује 2-дневне уводне семинаре из области правосуђа и 1-дневне радионице за конкретне језике (једном или двапут годишње). Сарађује са стручњацима из области права, са правним факултетима, судским тумачима и удружењима. На семинарима се обрађују основне одредбе словеначког права са фокусом на посао судских тумача, затим право ЕУ, Устав, кривични закон и кривични поступак.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Цена оваквих семинара је следећа: </div>
<div>
<ul>
<li>2-дневни семинари из основа права: 127,73 евра</li>
<li>1-дневна радионица за конкретан језик: 186,70 евра</li>
<li>Испит за судског тумача: 275,71 евро</li>
<li>Материјал за семинар: 71,60 евра</li>
</ul>
</div>
<div style="text-align: center;">
***</div>
<br />
<div>
Нови систем тестирања за усмено превођење у случају словеначког и страног језика:</div>
<div>
<ol>
<li>провера знања језика</li>
<li>способност објашњавања правног поступка и елемената правног поступка</li>
<li>превођење написаног текста усмено на лицу места</li>
<li>консекутивно превођење</li>
<li>познавање правне терминологије</li>
<li>устав</li>
<li>систем правосуђа</li>
<li>грађански законик</li>
<li>социјално осигурање</li>
<li>закон о привредним друштвима</li>
<li>кривични законик</li>
<li>улога, права и обавезе судског тумача</li>
<li>право ЕУ</li>
<li>међународна правна помоћ</li>
</ol>
<div>
Што се тиче заступљености одређених језика у словеначком регистру, од најзаступљенијих до најмање заступљених, ситуација је следећа:</div>
</div>
<div>
<ul>
<li>немачки: 258</li>
<li>енглески: 193</li>
<li>хрватски: 82</li>
<li>италијански: 74</li>
<li>српски: 66</li>
<li>француски: 50</li>
</ul>
<div>
Средње заступљени језици:</div>
</div>
<div>
<ul>
<li>арапски: 21</li>
<li>албански: 18</li>
<li>бошњачки/босански: 17</li>
<li>мађарски: 17</li>
<li>руски: 17</li>
<li>македонски: 14</li>
<li>шпански: 13</li>
</ul>
<div>
Најмање заступљени су тумачи за следеће језике:</div>
</div>
<div>
<ul>
<li>чешки: 6</li>
<li>кинески: 5</li>
<li>бугарски: 4</li>
<li>пољски: 4</li>
<li>црногорски: 3</li>
<li>бугарски: 3</li>
<li>румунски: 3</li>
<li>словачки: 3</li>
<li>турски: 3</li>
<li>грчки: 2</li>
</ul>
<div>
По један тумач постоји за следеће језике: фински, холандски, јапански, урду, шведски и украјински.</div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Следећи списак односи се на тумаче посебних језичких компетенција, од којих су неки и упитни:</div>
<div>
<ul>
<li>готско писмо: 1</li>
<li>фламански/белгијски холандски: 1+1</li>
<li>грчки и новогрчки: 1</li>
<li>српскохрватски: 21</li>
<li>латински: 1</li>
<li>знаковни језик: 5</li>
</ul>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<b>Занимљиво:</b> У Аустрији тумачи морају на сваких 5 година да полажу поново испит за судског тумача, писмено и усмено.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
За крај, гђа Кунц нам је препоручила књигу Мартине Бајчић и Катје Добрић: <a href="http://www.cambridgescholars.com/towards-the-professionalization-of-legal-translators-and-court-interpreters-in-the-eu" target="_blank">Towards the Professionalization of Legal Translators and Court Interpreters in the EU</a>.</div>
<br />
<div style="text-align: center;">
***</div>
<br />
<b><i>Ситуација у Босни и Херцеговини</i></b><br />
<br />
Више о ситуацији у Босни и Херцеговини могли смо да чујемо од гђе <b>Мире Грбић</b>, судског преводиоца за енглески језик из Бања Луке, некадашње саветнице министра просвете и културе Републике Српске и оснивача и члана неколико удружења у БиХ.<br />
<br />
Ситуација није сјајна. Често је и смешна. Будући да је и сама држава БиХ прилично нефункционална, таква је ситуација и са удружењима преводилаца.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiVW_H8VuzBzlrt6cuhAPuHWbrcxk1-0YgpCpk2wGln1PVtbdfni4re7lIxY_8XwLl9nn02z3jworgeZyaSD34_Z7ZlsM36hKY6MMofdETr_2_E1jYS3701TUB96LNrC6YYGxLHmpP9edeC/s1600/burek-s-mesom-cookam-i-gu%25C5%25A1tamil78o87-750x541.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="287" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiVW_H8VuzBzlrt6cuhAPuHWbrcxk1-0YgpCpk2wGln1PVtbdfni4re7lIxY_8XwLl9nn02z3jworgeZyaSD34_Z7ZlsM36hKY6MMofdETr_2_E1jYS3701TUB96LNrC6YYGxLHmpP9edeC/s400/burek-s-mesom-cookam-i-gu%25C5%25A1tamil78o87-750x541.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">У БиХ, ситуација је задовољавајућа.</td></tr>
</tbody></table>
Удружење судских тумача Републике Српске и Босне и Херцеговине, по речима гђе Грбић, које претендује да буде главно удружење преводилаца за целу Босну и Херцеговину, има 8 канцеларија - 7 у Републици Српској и 1 у Аустрији. Занимљиво је да организација са намерама да покрије територију целе БиХ нема ниједну канцеларију у Федерацији. Одељење у Аустрији је, ако се сећам добро, регистровано на стан једног од чланова удружења и више је формално него заиста присутно у Аустрији.<br />
<br />
Удружење покрива 27 језика, 750 судских тумача и има 380 клијената (барем су тако навели на свом сајту).<br />
<br />
Постављање судских преводилаца се чини сувише произвољним, при чему су критеријуми скоро непостојећи. Ко год се пријавио, тај је и добио печат. Нико никада није разрешен.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
***</div>
<br />
<b><i>Ситуација у Македонији</i></b><br />
<b><i><br /></i></b>
Колегинице из Македоније, <b>Ана Попова Манасиевска</b>, члан УО <a href="http://mata.mk/MK/" target="_blank">Удружења преводилаца Македоније</a> и судски преводилац за шпански језик и <b>Сандра Ангеловска-Богатиноска</b>, судски преводилац за италијански језик и шеф радне групе за судско превођење при Удружењу преводилаца Македоније, говориле су о раду свог удружења и о проблемима са којима се колеге тамо сусрећу.<br />
<br />
Као веома похвалан, истакао бих пројекат "<a href="http://mata.mk/MK/category/babylon/" target="_blank">Вавилон</a>" за избор најбољег младог преводиоца.<br />
<br />
Међутим, и колеге у Македонији исту муку муче са државом када је у питању финансијска накнада за њихов рад.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjJbK4PL-t547dZwRYUfKzUOm_bi3Mv-e3ygngMGQCwCxTm9qzUQAhxM-6Vm6tlsePbqb8zE7KXYsFounlIzUlpEs83L3RsGBmPEJAeHJUziHOJ2kCvxNNYEUhndoInAMt1enFc34NYfM76/s1600/2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjJbK4PL-t547dZwRYUfKzUOm_bi3Mv-e3ygngMGQCwCxTm9qzUQAhxM-6Vm6tlsePbqb8zE7KXYsFounlIzUlpEs83L3RsGBmPEJAeHJUziHOJ2kCvxNNYEUhndoInAMt1enFc34NYfM76/s320/2.jpg" width="319" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Македонска шара</td></tr>
</tbody></table>
<span lang="SR-CYRL-RS">Гђа Манасиевска је навела да према правилнику </span>„Стални
судски преводилац има право на награду за свој рад у складу са Правилником о
накнади трошкова у судском поступку.“<br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<span lang="SR-CYRL-RS" style="line-height: 115%;"><span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;">Преводилац
захтев за награду исказује према личном мишљењу. Не постоји стандардизована
цена. Судови касне са исплатом, често не плаћају, па преводиоци одбијају да
раде са судовима и тужилаштвима. У последње време, сарадња са преводиоцима се обавља преко адвокатских канцеларија које ангажују преводиоце и тумаче, што није лоше јер
су расположенији да исплате преводиоце, а онда то надокнаде од клијента.</span></span><br />
<span lang="SR-CYRL-RS" style="line-height: 115%;"><span style="font-family: "times" , "times new roman" , serif;"><br /></span></span>
Међутим, иако не постоји стандардизована цена, чињеница је да држава за једну страну превода са страног на македонски језик плаћа <b>220 денара</b>, што је око 4 евра, односно <b>270 денара</b> у случају превода са македонског на страни језик. Према речима колегиница, ово нигде не пише, али када се ради за Министарство правде, ситуација је таква.<br />
<br />
Регистар преводилаца обухвата све судске преводиоце постављене од 2008. године наовамо, али се могу регистровати и сви они који су постављени пре тог датума.<br />
<br />
Приликом полагања теста за судског преводиоца, проверавају се теоретска знања и, потпуно чудно - <b>"способност да препозна тачан превод"</b>. Удружење је поднело иницијативу да се приликом тестирања проверава и теорија и пракса, односно само тумачење.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
***</div>
<br />
<b><i>Учешће преводилаца у поступцима пред јавним бележником</i></b><br />
<br />
Једно изузетно корисно излагање било је оно г. <b>Синише Сора</b>, јавног бележника, члана извршног одбора Јавнобележничке коморе Србије.<br />
<br />
Поред тога што је говорио о својој професији и случајевима сарадње са судским преводиоцима, веома ми се свидело оно што је истакао као посебно важно - одговорност. Судски преводиоци су <b>одговорни </b>за оно што потпишу и на шта ставе свој печат.<br />
<br />
На бројне коментаре да су јавни бележници сада преузели и оно мало надлежности која је била у рукама судских преводилаца, г. Соро је рекао да без обзира на то што део посла сада врше јавни бележници, судски преводилац је тај који је и даље одговоран за оно што је навео у документу.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjXlXiwn5W1rO1hDVWJasMw0eglF9-a8KwaX2uLwh6cLaoFehyphenhyphenYxlH1HvlFZrXoOR96omUgH56a9BBBA4W-NcSvTGj_4DRgwJ-nO0dvqQOwTB_WXE3MJUPADEXP8WhvruwdpPxOcy-XgoA6/s1600/Notary-Public-Law.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="263" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjXlXiwn5W1rO1hDVWJasMw0eglF9-a8KwaX2uLwh6cLaoFehyphenhyphenYxlH1HvlFZrXoOR96omUgH56a9BBBA4W-NcSvTGj_4DRgwJ-nO0dvqQOwTB_WXE3MJUPADEXP8WhvruwdpPxOcy-XgoA6/s400/Notary-Public-Law.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Паре на сунце, па да солемнизујемо.</td></tr>
</tbody></table>
Рад јавних бележника регулише Закон о ванпарничном поступку.<br />
<br />
Сви јавни бележници склапају <b>Споразум о сарадњи</b> са преводиоцима за језике у службеној употреби. Исправе које јавни бележници оверавају и чију аутентичност потврђују морају бити на језику који јавни бележник разуме.<br />
<br />
Једна пракса у раду јавних бележника, која произилази из горње изјаве, јесте и увођење <b>два сведока</b> који треба да посведоче о тачности превода који потписује судски преводилац. Ово, оправдано, изазива гнев међу судским преводиоцима јер се компетенције два сведока нигде не наводе. Заправо, у пракси су то људи који "говоре" страни језик са кога се преводи, а који "у неформалном разговору са преводиоцем треба да посведоче да овај заиста зна језик за који је постављен као тумач". Увредљиво? Прилично.<br />
<br />
Излагање г. Сора је изазвало салве коментара и питања, велико неразумевање (што је велики проблем у преводилачком свету), било је и коментара преводилаца да се од њих често само очекује да ударе свој печат, да им се не да довољно времена да прегледају документ на страном језику и превод истог (често им се деси да је клијент код јавног бележника и потребно је да већ преведен документ "само погледа" и овери), на шта је г. Соро одговорио врло логично и здраворазумски - <b>тражите више времена</b>. Ниједан адвокат и ниједан јавни бележник неће летимично урадити свој посао за који одговара, па тако не треба то да раде ни судски преводиоци.<br />
<br />
Поново, многи су се жалили на то да им се превод само "потури" да га овере печатом (стандардна наопака пракса), на шта је г. Соро одговорио врло мудро:<br />
<br />
<b><i>"Ако је превод ауторско дело,</i></b> <i><b>како можете ставити свој печат на нечије ауторско дело?" </b></i>[<i>прим. аут.</i> колико знам, превод није ауторско дело, али исправите ме ако грешим]<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="background-color: white; font-family: "times new roman" , serif; line-height: 115%;">У овом делу сам консултовао
и колегиницу <b>Олгицу Андрић</b>, која иначе није присуствовала овој конференцији али
је била врло љубазна да текст овог чланка прочита и да понеки свој коментар.
Што се тиче праксе, истакла је да се превођење код јавног бележника не
разликује много од превођења на суду. Пошто се најчешће ради о потписивању
купопродајних уговора или давању пуномоћја, клијент доноси текст на српском,
који бележник чита странки која не говори српски, а судски преводилац усмено
преводи тај садржај са српског на страни језик, као и евентуалну комуникацију између
присутних. На крају, странке потврђују да су разумеле садржину и у знак
одобравања потписују документ, а јавни бележник и судски тумач исти оверавају
својим печатима. Странке обично сарађују на писању садржаја документа и у тај
процес могу бити укључени преводиоци, али судски преводилац конкретно при самом
чину солемнизације својим печатом потврђује веродостојност тога што је са
српског усмено превео на страни језик. Ради квалитетније услуге, пожељно је да
преводилац унапред добије материјал који ће преводити, али, ако клијенти за
сопствене потребе на крају буду тражили превод са овером на страни језик,
преводилац не оверава прелиминарне верзије превода, већ „коначни“ потписани
документ с јавнобележничком овером, где се, наравно преводи и текст овере и
само као такав, превод је веран изворнику.</span></blockquote>
<br />
Што се тиче саме овере документа од стране судског преводиоца, г. Соро је препоручио да се исказ о истинитости превода формулише на начин који не подразумева да је "превод идентичан оригиналу", јер то са правног аспекта подразумева да сте имали увид у оригинал, што би у случају, нпр. дипломе о завршеној школи у Оксфорду значило да сте имали увид у евиденцију саме школе и лично се уверили да је оригинал истоветан примерку који вам се подноси на превођење. Савет је да се, будући да смо чаробњаци за језик, служимо истим тим језиком да бисмо себе заштитили и да уместо "идентичан оригиналу" наведемо <b><i>"идентичан исправи"</i></b> која је поднесена на превођење.<br />
<br />
Овде је потребно нагласити да Правилник предвиђа следећу формулацију: <i>"Потврђујем да овај превод у потпуности одговара изворнику који је састављен на _______ језику." </i>Дакле, користи се реч <i>изворник</i>. Међутим, у пракси се очигледно дешава да неки судски преводилац пренебрегне ову формулацију па користи реч <i>оригинал</i>.<br />
<br />
Било је случајева у пракси да клијент <b>фалсификује</b> изворну исправу, а да се она код нас захваљујући овереном преводу који каже да је документ идентичан оригиналу заведе и тако произведе правно дејство које иначе не би имала. Пример који нам је дао тицао се жене која је фалсификовала аустријску исправу о власништву у фирми, захваљујући којој је успела на себе да региструје удео у АПР-у који јој није припадао. Наравно, кривично дело је учинила она, али део одговорности јесте или може бити и на самом преводиоцу.<br />
<br />
Због великог броја питања и некад преоштрих коментара преводилаца (поново, због непознавања читаве ствари), г. Соро је био љубазан да Удружењу сталних судских преводилаца и тумача Србије након конференције достави <b>списак закона релевантних за сарадњу преводилаца са јавним бележницима</b>.<br />
<ul>
<li><b><a href="http://www.overa.rs/zakon-o-overavanju-potpisa-rukopisa-i-prepisa.html" target="_blank">Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа</a></b> (Сл. гласник РС, бр. 93/2014 и 22/2015)</li>
<li><b><a href="http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_vanparnicnom_postupku.html" target="_blank">Закон о ванпарничном поступку</a></b> (Сл. гласник РС, бр. 25/82 и 48/88 и Сл. гласник РС бр. 46/95 - др. закон, 18/2005 - др. закон, 85/2012, 45/2013 - др. закон, 55/2014, 6/2015 и 106/2015 - др. закон)</li>
<li><b><a href="http://www.overa.rs/javnobeleznicki-poslovnik.html" target="_blank">Јавнобележнички пословник</a></b> (Сл. гласник РС, бр. 62/2016)</li>
</ul>
<br />
<div style="text-align: center;">
***</div>
<br />
<b><i>Проверено - оверено</i></b><br />
<b><i><br /></i></b>
Готово пред сам крај другог дана конференције, дошао је ред да и ја нешто кажем. После ручка, када су сви већ полако падали у поподневну дремку, одлучио сам да их интерактивном презентацијом раздрмам. Наслов презентације има више значења, али оно основно које сам желео да пренесем колегама судским преводиоцима јесте тај да <b>оверен </b>документ пре свега мора бити <b>проверен</b>, да печат подразумева сигурност клијенту да је преводилац обавио свој део посла. Печат мора да буде симбол квалитета, а квалитет печату дајемо ми својим радом. Није ни чудо што сам за насловну страну <a href="http://www.frilenser.rs/" target="_blank">Приручника за преводиоце</a> одабрао печат, тј. жиг. Део излагања можете погледати <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Afvj8_gYTQw" target="_blank">овде</a>.<br />
<br />
Такође, покушао сам да променим угао гледања учесника. У два дана смо превише причали о себи, а мало о лицу које је заиста важно у нашем послу и због кога ми и постојимо - о клијенту. Клијент треба да буде у фокусу нашег рада. Клијент треба да добије оно што му је потребно на професионалан начин. Ми смо карика у ланцу која повезује клијента са институцијама система и решава део проблема клијенту.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEga9uwhAsbTfq4z-3ZdJEeJbuoVRHGTU2kThZ__Aid5lxNFr8mJHKIy_NzMs4diYzWb85s75qA8IxcgtHRDTuYQTqkySLPl7Z_RFohIgSMsRDIRPdbIMoFqC0ZBVc3lR4uEIHCYqo4CZB3R/s1600/Cedo+2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEga9uwhAsbTfq4z-3ZdJEeJbuoVRHGTU2kThZ__Aid5lxNFr8mJHKIy_NzMs4diYzWb85s75qA8IxcgtHRDTuYQTqkySLPl7Z_RFohIgSMsRDIRPdbIMoFqC0ZBVc3lR4uEIHCYqo4CZB3R/s400/Cedo+2.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Искусно одсуство из првих клупа.</td></tr>
</tbody></table>
У том смислу, компензацију за свој рад треба да тражимо у <b>вредности </b>коју наш посао има за клијента. Више не користимо принцип таксиметра (већ наведен на почетку), већ се стављамо у кожу клијента и покушавамо да решимо његов проблем и схватимо колико наше решење заиста вреди за тог клијента. Промена фокуса је кључна за економску еманципацију преводилаца, која је - и даље то тврдим, срж свих ових других мањих проблема.<br />
<br />
Када је клијенту у питању, једна од ствари са којима се сусреће јесте проналажење одговарајућег преводиоца. <b>Када клијент тражи преводиоца?</b> Ни пре, ни после, већ баш у оном моменту када му је потребан. То чини претраживањем интернета, распитивањем код пријатеља или по сећању. Оно што сам као власник агенције приметио, када ми је потребан превод са овером судског тумача, у зависности од земље, веома је тешко пронаћи ваљан регистар судских преводилаца/тумача, а самим тим и одговарајућег преводиоца.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
***</div>
<br />
<b>Закључак и будући развој</b><br />
<br />
Потребно је да утичемо на оне ствари на које можемо да утичемо и да се не оптерећујемо стварима на које не можемо директно или моментално да утичемо. Иницијативе које наша удружења подносе корак су ка решавању неких од проблема, али информисање о стварима које се тичу наше професије, читање закона, преузимање одговорности, оно су што без даљњег морамо да учинимо.<br />
<br />
Као закључак, навешћу оно што је и само Удружење навело као закључак на крају <a href="https://www.youtube.com/watch?v=SN9qimYnn2w" target="_blank">видео снимка</a> са Прве конференције.<br />
<br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">"УССПТ
је сумирало закључке Прве конференције у вези са унапређењем рада у струци,
којима ће допунити Иницијативу за измене и допуне постојећег Правилника о
судским тумачима, коју је и званично уручило представницима надлежних органа у
оквиру прве сесије Конференције – Изазови струке.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Нашој
правосудној професији је хитно потребна адекватна регулација и стога апелујемо
на Министарство правде да што пре донесе закон о судским тумачима који треба да
регулише положај, улогу и професионални задатак преводилаца и тумача као
правосудне професије и детаљно регулише услове именовања и разрешења.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Осим
тога, инсистирамо да кровни закон прати низ подзаконских аката, којима ће бити
ближе регулисана поједина питања, као што су:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
</div>
<ul>
<li>обавеза стручног усавршавања,</li>
<li>лиценцирање и релиценцирање,</li>
<li>Пословник о раду судског тумача/преводиоца,</li>
<li>дисциплинска одговорност,</li>
<li>посебан пропис о наградама за рад,</li>
</ul>
и
да они буду донети у законском року од 6 месеци у сарадњи са струком.<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
Такође,
апелујемо на Министарство правде да хитно донесе и Правилник о стручном испиту
који јасно дефинише ко може бити испитивач, ко организује обуку за полагање и
под којим условима, шта може бити форма и садржај испита (и да се ова питања
регулишу по моделу сарадње између Универзитета, струке и представника надлежних
органа), и ко испуњава услове који потенцијалног кандидата квалификују за
пријављивање и конкурс."<br />
<br />
На редовној скупштини УССПТ одржаној 26. новембра 2016, донети су следећи закључци:<br />
<div class="MsoNormal">
</div>
<ul>
<li>да 2017. буде у знаку стручног усавршавања,</li>
<li>да се прочешља састав Комисија УССПТС, јер у њима треба да су
они који заиста желе да допринесу побољшању услова у којима радимо,</li>
<li>потребно је интензивирати организационе припреме за израду
предлога плана стручног усавршавања (у сарадњи са релевантним образовним
институцијама и Министарством правде),</li>
<li>планираће се више мањих, „мобилних“ стручних састанака у току
године, како би се лакше и брше идентификовали проблеми са којима се колеге
срећу у свакодненвом раду, и то са променљивим местом одржавања, како би се допрло до што већег броја оних који раде у струци или са струком сарађују,</li>
<li>износ чланарине (и уписнине за нове чланове) у 2017. остане
непромењен </li>
</ul>
<br /><o:p></o:p>
<div class="MsoNormal">
<o:p></o:p></div>
За сам крај, све заинтересоване колеге које нису чланови УССПТС и нису присуствовали Конференцији, а желели би да чују о чему се све разговарало, могу купити примерак <b>зборника радова</b> за 300.00 РСД. За више информација, контактирајте само <a href="http://www.sudskiprevodiocisrbije.com/" target="_blank">Удружење</a>.<br />
<br />
Такође, ако имате било шта да додате, а сигурно је остало много недореченог у овом чланку, молим вас да то учините слањем коментара.<br />
<br />
<b>Захвалница</b><br />
<br />
Овом приликом желим да се искрено захвалим и мом колеги и преводиоцу Александру Васиљевићу, који не само да ми је помогао око уобличавања текста овог чланка, већ и на свему што је до сада учинио и чини за мене, у духу правог пријатељства и колегијалности. Такође, захваљујем се Тини Самарџић, колегиници која је исто тако прочитала овај чланак и дала ми важне сугестије које сам имплементирао. Тина је за мене један од оних људи на које могу да се ослоним у професионалном и људском смислу. На крају, да поновим своју захвалност Олгици Андрић која је такође помогла у писању дела овог чланка који се односи на сарадњу са јавним бележницима.<br />
<br />
Хвала вам свима. Дивни сте.<br />
<br />
Желим вам срећну Нову годину и Божићне празнике!<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgl8BSumSVSIn-e-UJpSE8KUtg3UEhJfjVtnEEUtLIa9cxIjmOU3klKfavZAL7ZQYQXGoQEFy5m2Den4efx3v9IyoN3XqhuDI6cHyApMZabj1fB_jOGuFtsRlaJmRSvplfoPCh5XXkJmpb5/s1600/Merry-Christmas-Pictures.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="250" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgl8BSumSVSIn-e-UJpSE8KUtg3UEhJfjVtnEEUtLIa9cxIjmOU3klKfavZAL7ZQYQXGoQEFy5m2Den4efx3v9IyoN3XqhuDI6cHyApMZabj1fB_jOGuFtsRlaJmRSvplfoPCh5XXkJmpb5/s400/Merry-Christmas-Pictures.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Срећна Нова година и Божић!</td></tr>
</tbody></table>
<br />Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-35902672716734078012015-11-14T08:51:00.001-08:002015-11-14T08:51:47.973-08:00Превођење за Европску комисијуДуго ме није било. Извињавам се због тога.<br />
<br />
Имао сам барем три добра разлога: завршавао сам писање <a href="http://www.frilenser.rs/" target="_blank"><b>Приручника за преводиоце</b></a>, који се од јуна налази у продаји. Много енергије сам уложио и драго ми је да је цео посао одлично урађен и да су резултати сјајни.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgY56IIz6-WSRNVC6I0SjA-V_HeevAkGgJSggrOZrjC_UXvG7LXpXHEvUek2_N4_yAsWbEeBdAtsEcijwdmoiigbPdbGAMcnR4fAX-BNvncSBlLQzbBdRKavbARrpLSPyvozjfBhMdXLnwP/s1600/%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2580%25D1%2583%25D1%2587%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25BA.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img alt="" border="0" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgY56IIz6-WSRNVC6I0SjA-V_HeevAkGgJSggrOZrjC_UXvG7LXpXHEvUek2_N4_yAsWbEeBdAtsEcijwdmoiigbPdbGAMcnR4fAX-BNvncSBlLQzbBdRKavbARrpLSPyvozjfBhMdXLnwP/s400/%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2580%25D1%2583%25D1%2587%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25BA.jpg" title="Приручник за преводиоце" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Посао и задовољство</td></tr>
</tbody></table>
Друго, уживао сам у лету и нисам имао воље да пишем. А треће - спремао сам се за тест усменог превођења у Европској комисији који сам полагао 29. септембра у Бриселу.<br />
<div>
<br /></div>
<div>
Тест за акредитацију ЕК ће бити тема овог чланка.<br />
<br />
Уколико и сами желите да се пријавите за полагање овог теста и могућност добијања акредитације, те хонорарну сарадњу са Европском комисијом, Европским парламентом и Судом правде, која временом може да се претвори у праву каријеру, потребно је да пратите конкурсе на <a href="http://europa.eu/interpretation/accreditation_en.htm" target="_blank">званичној страници Европске уније</a>.<br />
<br />
Региструјте се на портал <a href="http://scic.ec.europa.eu/scic/spirit/login.jsp?apLang=E" target="_blank">SPIRIT</a>, попуните образац путем интернета, доставите одговарајуће документе (биографију, релевантне дипломе и сертификате, писма послодаваца који су вас ангажовали на усменом превођењу - уз навођење броја дана ангажмана) и сачекајте да вас обавесте о томе да ли је ваша пријава прихваћена или не, као и да вам пошаљу (у случају да јесте) документе у којима се наводи тачан датум, време и место одржавања испита.<br />
<br /></div>
<div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRy8tdx5g0px4k4c90Lqf-qnC4FhkHj2TftcMaYs0z6B8b5nWMrcIN1HOUSbr0QnAqNtjF-0ZoEBrHfbuGhGagGhvVGOXGdldjFVRr9Pxthmf_kT7ioTXfewXFbOExBGLCsSlrg0cSc7MJ/s1600/banner_interpreting_en.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="67" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRy8tdx5g0px4k4c90Lqf-qnC4FhkHj2TftcMaYs0z6B8b5nWMrcIN1HOUSbr0QnAqNtjF-0ZoEBrHfbuGhGagGhvVGOXGdldjFVRr9Pxthmf_kT7ioTXfewXFbOExBGLCsSlrg0cSc7MJ/s400/banner_interpreting_en.jpg" width="400" /></a></div>
<br /></div>
<div>
Ако је ваша пријава успешно оцењена и ако добијете датум теста, обавезно се спремајте тако што ћете редовно вежбати симултано и консекутивно превођење говора посебно припремљених или одабраних за ову сврху. Одабир и припрему је сачинило одељење Генералног директората за усмено превођење, SCIC, а можете им приступити преко репозиторијума говора (<a href="https://webgate.ec.europa.eu/sr/" target="_blank">Speech Repository</a>).<br />
<br />
Саветујем вам да урадите све говоре које можете наћи на овом сајту, а у случају енглеског као изворног језика, таквих говора у тренутку када сам се лично спремао за испит било је нешто више од 300, подељених по различитим категоријама тежине, тематике, између симултаног и консекутивног превођења.<br />
<br />
Снимајте се док преводите, а онда послушајте и обратите пажњу на то да исправите све оно што може бити негативно оцењено на тесту, као на пример, пуцкетање, испуштање дугих звукова (аааа, ииии, мммм... итд.), понављање делова реченице (у реду је једном, двапут, али трудите се да тога или не буде уопште или да буде што мање). Генерално, ваш глас док преводите мора бити смирен, морате говорити разговетно и није битно да ли ћете неке делове изложеног прескочити, ако успете да с мање речи изразите суштину на природан начин.<br />
<br />
Ово не значи да је допуштено сажимати и препричавати, али некад се и томе може приступити да не бисте збунили слушаоца. Тон превода би требало да буде што сличнији тону говорника, дакле не увек једноличан, већ да прати начин излагања и емотивне реакције говорника.<br />
<br />
Додатна упутства пронаћи ћете на самом сајту који сам навео у претходном делу текста или у документацији коју ће вам ЕК послати.<br />
<br />
Оно што вам из личног искуства могу пренети је следеће: свако од нас након одређеног броја година има одређену вештину превођења, односно, или знате или не знате да радите овај посао. Говори о којима је реч вас могу припремити за одговарајућу тематику, што је изузетно битно да би ваша вештина превођења дошла до изражаја. Али од свега је најважније да будете потпуно сталожени и да немате трему. То јесте тешко, посебно када су вам очекивања велика и када добијете шансу. Међутим, не дозволите треми да вас победи.<br />
<br />
Мени се десило управо то. Дошао сам на место на коме се испит одржавао више од два сата пре заказаног термина - да предупредим све могуће ризике (ризик од штрајка, друштвених немира, рата, или просто, ризик од тога да се не изгубим у путу). То ми је само допринело порасту треме. А онда сам чекао скоро сат времена да ме прозову након заказаног термина (ипак је у питању Европска комисија, а можда је и због Белгије - бар су ми Белгијанци често говорили за слична кашњења: "Добро дошао у Белгију!").<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjTaeVSJyQRRvuDCCdLVdFFw0BhnhgH9CAzGDrx4krLRitwqO2FImDIIgSVIOOT9TdrHRSCsHDQEVq5g1x6G1q4uvINAqyIJOriA4cdYFMg2xIXdBvDYQKCPyDit8jKlL1nKppKbPnwzTE5/s1600/%25D0%25BB%25D1%2583%25D0%25BA%25D0%25B0%25D1%2581+%25D0%25B8+%25D1%2598%25D0%25B0+%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25B4+%25D0%25B5%25D0%25BA.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjTaeVSJyQRRvuDCCdLVdFFw0BhnhgH9CAzGDrx4krLRitwqO2FImDIIgSVIOOT9TdrHRSCsHDQEVq5g1x6G1q4uvINAqyIJOriA4cdYFMg2xIXdBvDYQKCPyDit8jKlL1nKppKbPnwzTE5/s320/%25D0%25BB%25D1%2583%25D0%25BA%25D0%25B0%25D1%2581+%25D0%25B8+%25D1%2598%25D0%25B0+%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25B4+%25D0%25B5%25D0%25BA.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Син ми даје подршку</td></tr>
</tbody></table>
А онда уђете у просторију где за кружним столом седи десетак чланова комисије. Седнете. Онда их једно по једно водитељ целе ствари представи. Они само климну главом, а ви гледате и питате се сто питања. Кад их представе, ако не забораве да вас питају да кажете реч-две о себи, које су буквално реч-две, питаће вас "Да ли сте спремни?"<br />
<br />
Део за консекутивно превођење зна да буде потпуно неповезан с европским пословима и тематиком за коју сте се спремали, а често (видећете то и у материјалима) зна да буде из живота Велике Британије. Седам-осам минута говора који ћете морати да препричате није шала, посебно због тога што је начин бодовања веома строг и, по мом скромном суду, непримерен реалности превођења. Зашто?<br />
<br />
Ваш говор мора бити добро структурисан, морате одмах почети након што говорник заврши, не смете испустити податке којих ће бити и - једноставно, морате бити савршени. Имате право на две грешке. А под грешком се подразумева било шта. У реалности, нико вас никад неће тако оцењивати, а посебно слику о вама неће градити на основу првих пет минута рада. То је и најтежих пет минута - кад састанци почну. После све иде лакше. Е, зато је ово тежак тест. Дакле, мора се све поклопити савршено у тих пет-десет минута теста.<br />
<br />
Симултано превођење је мени било много лакше, тј. тај део сам положио. Ваљда зато што сам схватио како ми је тај консекутивни део био релативно лош, одлучио сам да им покажем шта знам (одлучите и ви, али чим уђете у салу), тема је била везана за европска питања, економију, тренутну ситуацију у свету...<br />
<br />
Потребно је да положите оба дела испита да бисте добили акредитацију. Имате право да полажете тест три пута. Уколико ниједном од та три пута не положите, немате више право да се пријавите.<br />
<br />
Европска комисија ће вам такође надокнадити трошкове превоза и смештаја. Међутим, врло су чудни када су у питању датуми путовања. Надокнадиће вам нпр. две ноћи (ону пред испит и ону на дан испита) и авио карту ако датуми нису превише далеко од датума испита. То ми је лично засметало јер сам дошао три дана пре испита и остао још 5 дана после (о свом трошку, што се смештаја тиче, али очекивао сам повраћај новца за авио карту, на који би требало да имам право). Међутим, одлучили су да ми надокнаде само карту у једном смеру и два ноћења. Такође, захтевају потврду из банке да је рачун на који треба да вам пошаљу новац управо ваш (банка мора да стави печат и потпис), ако имате фирму и желите да вам новац буде уплаћен на рачун фирме, траже и потврду о регистрацији (копију), морате попунити неколико образаца и све то послати у року од месец дана од дана теста.<br />
<br />
С друге стране, уколико положите тест, требаће им што је пре могуће и уверење о неосуђиваности, да се против вас не води ниједан кривични поступак и слично.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjg9wwDKbN_9rAfdV420vHj-o76b7QpIwJmSsRQCnLSOpRRxchYaqT9dEYQTKZflca9px1RpJ_mVnd_ggX21XVunOv370DZWdnqVy1r6yKNpng3gMTqPYaZ-JHKMpqG0qzc8eIhbGeVCYmX/s1600/%25D1%2588%25D1%2582%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25BA.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjg9wwDKbN_9rAfdV420vHj-o76b7QpIwJmSsRQCnLSOpRRxchYaqT9dEYQTKZflca9px1RpJ_mVnd_ggX21XVunOv370DZWdnqVy1r6yKNpng3gMTqPYaZ-JHKMpqG0qzc8eIhbGeVCYmX/s320/%25D1%2588%25D1%2582%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25BA.jpg" width="240" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">What...</td></tr>
</tbody></table>
<br />
Да ли све ово вреди? Наравно. Апсолутно. Мотив да радите за европске институције је како новчани, тако и професионални.<br />
<br />
Нека је са срећом.<br />
<br />
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-87912270289963188242015-03-05T09:19:00.000-08:002015-03-05T09:19:08.050-08:00Делимична поклапања и попустВероватно сте се у свом досадашњем раду срели са агенцијама које од вас траже попусте на делимична поклапања. То су тзв. "fuzzy matches". Сви преводилачки алати вам дају могућност да анализирате текст, а приликом анализе, можете тачно видети колико речи се у документу налази, укључујући разне параметре, па између осталог и проценат поклапања појединих сегмената у оквиру истог текста.<div>
<br /></div>
<div>
Шта то конкретно значи? То значи да постоје неке реченице у тексту које личе једна на другу. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Будући да нам преводилачки алати омогућавају да нека од тих понављања искористимо, што нам смањује време рада, много преводилачке агенције су дошле на идеју да од преводилаца траже попуст за таква понављања. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Све би то било у реду када би ситуација реално била тако математички прецизна као што то приказује рачунар. Разлог је у томе што се за обрачун понављања или процента поклапања користе чисто математички принципи, при чему се низ речи третира као чиста бројка. Толико и толико сличности, даје тај проценат...</div>
<div>
<br /></div>
<div>
За неки стандард се узима ова табела:</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<div>
Repetition (понављање)</div>
<div>
101% (контекстуално поклапање)</div>
<div>
100% (потпуно поклапање, али сегмент који претходи и који следи није исти у оба случаја)</div>
</div>
<div>
<div>
95%-99%</div>
<div>
85%-94%</div>
<div>
75%-84%</div>
<div>
50%-74%</div>
<div>
No match (без поклапања)</div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Лично већ одавно не дајем попуст на овако математички разложену анализу јер не одговара реалности.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Поред тога што превођење на српски језик додатно све чини бесмисленијим, или у најмању руку не осликава "помоћ" која се од оволиког процента понављања очекује, разлог лежи и у чињеници да ниједан од ових програма реално не може да процени лингвистички или значењски аспекат сличности. Погледајте проценат понављања који ми даје следећа реченица: 66%! А реално, не постоји ни 1% сличности!</div>
<div>
<br /></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjH0I0zPmMT0cDBqKbf37RsGTHIA3SPeIdqFPHf-2FnwokHyD9Lxfke9RSIl78ki28Kz2lbWuIY5QEtQ3Dc6ariHoUnQW9qwyd3udjWMuHqqAMPKQlSeokbl7cGXJWBU7soJy8toknTW5Vh/s1600/Nonsense+fuzzy.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjH0I0zPmMT0cDBqKbf37RsGTHIA3SPeIdqFPHf-2FnwokHyD9Lxfke9RSIl78ki28Kz2lbWuIY5QEtQ3Dc6ariHoUnQW9qwyd3udjWMuHqqAMPKQlSeokbl7cGXJWBU7soJy8toknTW5Vh/s1600/Nonsense+fuzzy.jpg" height="195" width="640" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Чиста математика. Двапут ништа је ништа.</td></tr>
</tbody></table>
<div>
</div>
<div>
Изворна реченица гласи:</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<i>Here is the Product Records for "Strawberries".</i></div>
<div>
<br /></div>
<div>
Она је раније преведена као: <i>"Где је извршено шифровање шарже производа?"</i></div>
<div>
<br /></div>
<div>
Нова реченица гласи: <i>Where is the product batch coded? </i></div>
<div>
<i><br /></i></div>
<div>
Програм приказује да између две реченице постоји 66% поклапања! То клијент обично жели да плати око 30% од пуне цене у случају "нових речи". Колико је то неправедно? Па... једно 70%.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
С друге стране, да ли мислите да агенције својим клијентима заиста дају попусте на оваква понављања? Да ли њихови клијенти уопште знају о чему се ту ради? Верујем да у 90% случајева то није тако. Према томе, размислите следећи пут када будете преговарали о ценама. Искористите горњу слику као аргумент.</div>
<div>
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
***</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Сада бих хтео још само укратко да обавестим све вас, као и оне који су већ уплатили новац за Приручник за преводиоце, да се посао око његовог објављивања ближи крају. Знам, знам... требало је да буде готово за Нову годину, али ствари нису ишле као што сам замислио.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
У сваком случају, чекању ће ускоро бити крај. Моћи ћете и да гласате за идејно решење корица, а онда и да уживате у више него корисном садржају истог.</div>
<div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-69829785455508115482014-12-31T07:13:00.000-08:002014-12-31T07:13:34.643-08:00Срећна Нова година и Божић!Поштоване колеге,<br />
<br />
Желим вам све најбоље у новој години. Трудићу се да са своје стране допринесем још више увидом у неке пословне и лингвистичке аспекте наше професије који свима могу бити од користи.<br />
<br />
Такође, захваљујем се свима који су до сада подржали мој рад на <a href="http://www.lingvista.rs/2014/11/blog-post_14.html" target="_blank">Приручнику за преводиоце</a>. Хвала вам!<br />
<br />
Будући да се рад дефинитивно приводи крају, остављам свима могућност да наруче исти по претпродајној цени само до Српске Нове године (закључно са 14. јануаром). После тог датума, Приручник неће више бити у претпродаји.<br />
<br />
Живели!<br />
<br />
Чедомир ПушицаUnknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-87332212800577666592014-11-14T06:58:00.001-08:002014-12-23T05:23:47.544-08:00Приручник за преводиоцеУ наредних неколико месеци (циљ је да то буде пре Нове године) изаћи ће дуго припремани...<br />
<div>
<br /></div>
<div>
<div style="text-align: center;">
<b>ПРИРУЧНИК ЗА ПРЕВОДИОЦЕ!</b></div>
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: center;">
<b></b><br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjsAm0H_ttbSY3jrr54Tu5MHskB1LB7T7vNE8d8cxC5xe_2qnY9cq6z-dBIpQv-Z7unPjTUuegcceZGFFOcR3lcoGD8pj4zB6MWT7jbx0KUvQIfevPNeBXkzfyWRgzmGJEuBvX3621eavj4/s1600/Knjiga.png" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjsAm0H_ttbSY3jrr54Tu5MHskB1LB7T7vNE8d8cxC5xe_2qnY9cq6z-dBIpQv-Z7unPjTUuegcceZGFFOcR3lcoGD8pj4zB6MWT7jbx0KUvQIfevPNeBXkzfyWRgzmGJEuBvX3621eavj4/s1600/Knjiga.png" height="155" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Све на једном месту!</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: left;">
Данас је на стручну проверу отишао изузетно важан део који се односи на <b>пословне аспекте</b>, што ми даје сигурност да ће овај леп и користан посао коначно бити завршен.</div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Уколико желите да будете први који ће добити свој примерак, молим вас да ми пишете на адресу е-поште: cedomir.pusica@belgradetranslations.com. У наслову поруке ставите назнаку "Приручник за преводиоце".</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Цена у претпродаји: <b>1.000</b> <b>РСД</b>.<br />
<br />
Уплату можете извршити на рачун:<br />
<br />
Bel Translations<br />
<b>285-2031050000172-03</b><br />
код Sberbank Srbija ad</div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
У пољу за сврху плаћања унети: Приручник за преводиоце.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Уколико живите у иностранству, уплату од 9 ЕУР можете извршити на адресу: cedomyre@yahoo.com.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Хвала вам на заинтересованости! Верујем да ће вам овај приручник испунити очекивања.<br />
<br />
Ево још једне краће најаве:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiHzAa_4ZPENNrP3lAuQk0rWD9hPER9gSZ9eYCXfecEF8Rd5-SFcPvJnMMKdLcH-5ZJHy9B4uTZutaVm4iiO72XERIqt3DSauyR5Bztk-DlrLbdaJTgOhE3_EKwDRHBKJSM7V4VxjBF724/s1600/Birajte+klijente.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiHzAa_4ZPENNrP3lAuQk0rWD9hPER9gSZ9eYCXfecEF8Rd5-SFcPvJnMMKdLcH-5ZJHy9B4uTZutaVm4iiO72XERIqt3DSauyR5Bztk-DlrLbdaJTgOhE3_EKwDRHBKJSM7V4VxjBF724/s1600/Birajte+klijente.jpg" height="376" width="640" /></a></div>
<br />
Ево још једног делића:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzxi-_L73KqhG0DbY5BytLe6n5-4BmNm2FsllbyW5aySXxoa18BWzm8RvlQpl_zutgw15TOWbgOVxYkOYYSP8IC8Q2m00Nsz0SzeEeiR0mXNVz3aKBQJUwwY_4x0COCiXp2VaRhbAj0ZG4/s1600/Losa+kampanja.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzxi-_L73KqhG0DbY5BytLe6n5-4BmNm2FsllbyW5aySXxoa18BWzm8RvlQpl_zutgw15TOWbgOVxYkOYYSP8IC8Q2m00Nsz0SzeEeiR0mXNVz3aKBQJUwwY_4x0COCiXp2VaRhbAj0ZG4/s1600/Losa+kampanja.jpg" height="640" width="586" /></a></div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-73722770549809900362014-11-03T07:12:00.001-08:002014-11-03T07:12:55.534-08:00Твој маркетиншки приступ<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgLwC_lq_oMa9kLhlI9f9bLrwBQAviA0A7-FrlZ3FNpA1FxEKa2zvNz2MyE4SSUZOhChD7H9lMKVH8AtI6E9ib_ZxexFjxTvHPbw68cHT_pQCAWELqKcoDVeAZU3S7ffIWBl6qDHDnwSQNJ/s1600/present.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgLwC_lq_oMa9kLhlI9f9bLrwBQAviA0A7-FrlZ3FNpA1FxEKa2zvNz2MyE4SSUZOhChD7H9lMKVH8AtI6E9ib_ZxexFjxTvHPbw68cHT_pQCAWELqKcoDVeAZU3S7ffIWBl6qDHDnwSQNJ/s1600/present.jpg" height="249" width="320" /></a></div>
Сви смо на тржишту, али не привлачимо једнаку пажњу.<br />
<br />
Маркетиншки аспект сваког појединца (појединац у смислу свега онога што он представља) дугорочан је посао, али и најзабавнији. Наравно, претпоставка је да се собом бавите дугорочно.<br />
<br />
Пре него што наставимо с неким практичним саветима, који вам свакако могу помоћи, поставите себи најважније питање: шта хоћете? Никад нећу заборавити оно што ми је један маркетиншки менаџер time-share компаније у Београду рекао кад сам имао двадесетак година и радио само месец и по дана у компанији која је продавала четрнаест дана годишњег боравка у мађарској Харкањ бањи на 99 година... Само по себи, очајничи посао студента, али са далекосежним последицама бар због једне реченице коју сам чуо од тог господина.<br />
<br />
Падао је снег. Прозор компаније је гледао на мали плато испред Палате Албанија. Позвао је мене и још једног момка ка прозору и показао нам на људе што пролазе испод.<br />
<br />
- Видите ли ове људе? Већина њих зна шта неће, а само мали број њих зна шта хоће...<br />
<br />
Ово је мисао вредна не само овог чланка, већ сталног подсећања, током целог живота.<br />
<br />
У приручнику који пишем, већ предуго, навео сам једну реченицу која се надовезује на горе наведено, али у конкретнијем аспекту грађења сопственог имиџа у пословном свету: <b>и ми бирамо своје клијенте.</b> У широј народној мудрости, која превазилази националне границе, каже се: "с ким си, такав си". Наравно, преточено у језик маркетинга, говоримо о позиционирању.<br />
<br />
Свака крпа нађе закрпу, па и сваки пружалац услуга свог клијента. И обратно.<br />
<br />
Верујем да је циљ већине људи, од обичног света до професионалаца, да буде ваљано плаћен или преплаћен, тј. да за велики новац пружа своје услуге и да себи приушти да буде најбољи/најбоља у свом послу. Зато ћу у наставку дати примере који се односе само на ову категорију професионалаца.<br />
<br />
<b>"Кукњава"</b><br />
<b><br /></b>
Избегавајте је. Неће вам донети ништа добро. Увек ће бити слабо плаћених послова за које ће се лакше чути јер циљају на ширу публику (замислите риболов мрежом - циља се на квантитет, не толико или не уопште на квалитет). "Не трошите своју енергију на борбу против старог, већ је користите на стварање новог."<br />
<br />
Живо блато може да те увуче и поједе ако му се опиреш. Не обраћај пажњу на њега. Уско повезано с овим јесте и чињеница да је, наводно, тај број послова или њихов платни ранг у најмању руку, на нивоу врха леденог брега, док су добро или исувише добро плаћени послови оно што се не види, што је испод површине воде. Заправо, то су послови код којих је плаћање најмање важан фактор и код којих је трошак ризика од лоше обављеног посла немерљив у односу на сам трошак извршења. Погађате ли о којим се пословима ради? Тајни државни и међудржавни послови, патенти, фармацеутски послови, важни уговори у одређеној области, итд.<br />
<br />
<b>Специјализација</b><br />
<b><br /></b>
Са последњом реченицом из горњег пасуса уско је повезана и специјализација. Иако велики број стручњака за различите области као свој кредо истиче специјализацију - што ужу, то боље, лично верујем да и ту треба поставити границу или бар свесно у све улазити, свесни ризика и добити. Главни ризик јесте тај да се претераном специјализацијом, због технолошких промена (ако је област подложна њима) сами искључите из тржишта.<br />
<br />
<b>Интернет присуство</b><br />
<b><br /></b>
Иако је ово већ нешто што спада у категорију: "Твоја биографија је толико штура да у њој наводиш возачку дозволу Б категорије", значајан део аудиторијума нема ваљано интернет присуство. Оно подразумева, између осталог, добро позиционирање у претрази на главним интернет претраживачима, поседовање сопственог сајта, са конкретнијом специјализацијом (то вам даје кредибилитет) - помислите само на идеју коју у вама буде две изјаве: "Наша агенција је специјализована за све врсте превода са различитих језика - на свим тржиштима на којима желите да послујете!" и "Наша агенција располаже тимом уско специјализованих преводилаца за енглески и српски језик у области радног и корпоративног права". Кога ћете одабрати ако су у питању уговори са добављачима између ваше и иностране компаније?<br />
<br />
Ту су затим професионални или други блогови, присуство на youtube-у (ако верујете да је потребно), странице на друштвеним мрежама, а сваки од ових медија требало би на један или други начин да промовише вашу главну област интересовања или пословања. Кредибилитет на интернету је нешто што је од суштинског значаја у данашње време јер је цео свет постао ваше тржиште. Да бисте лакше ажурирали све своје пословне канале, пробајте <a href="http://signup.hootsuite.com/pro-ent-emea-english-r2/?gclid=CLyu0PnB3sECFSXKtAodrBgApg" target="_blank">Hootsuit </a>- омогућава да једним кликом објавите неку новост на свим каналима које сте одабрали.<br />
<br />
<b>Привлачење купаца</b><br />
<b><br /></b>
Немојте никад инсистирати на конкурентности. То ће вам се обити о главу. Без обзира на то да ли живите у земљи у којој је животни стандард нижи, а стручни кадрови једнако добро могу да обаве посао по нижој цени од оних у скупљим земљама - увек ће постојати јефтинија земља са једнако добрим или бољим кадровима. С друге стране, лишавате се додатног прихода. Затим, обарате свима цену. И на крају, оно најважније, нижом ценом нећете никад привући клијента коме је стало до вредности услуге, већ увек оне ловце у мутном, оне који ће увек и увек инсистирати на нижој цени и који се неће задовољити ни вашом ценом уколико нађу некога ко ће још јефтиније да уради посао. Дакле, одредите за које клијенте желите да радите.<br />
<br />
Ово не значи да не можете радити и за једне и за друге - битно је само да будете свесни постојања ова два света.<br />
<br />
<b>Пишите блог</b><br />
<b><br /></b>
Ако верујете да имате нешто важно да кажете свету о себи и услугама које пружате, ако вам је стало да образујете и своје клијенте, а и себе (лично много морам да истражујем пре него што нешто напишем на блогу, а то све ради у моју корист) - почните да пишете блог. Тражите повратне информације читалаца. Не будите наметљиви. Оно што људи данас не желе јесте реклама - бесплатне, а драгоцене информације се могу наћи свуда на интернету. Понудите их и сами. Да бисте добили, морате почети да дајете. Људи ће то ценити.<br />
<br />
Препорука у овом случају није да по сваку цену пишете блог или се на други начин експонирате. Идеја је да схватите да оно што ћете поделити са другима вреди. Увек се упитајте да ли је оно што радите вредно? Не мора одмах да буде реч о вредној целини - почните са мањим стварима.<br />
<br />
Одлучите, када је реч конкретно о блоговима, да ли ће то бити дугачки чланци које ће читати људи којима је заиста важно да добију одређене информације - дакле, истраживачки текстови, пуни увида и намењени стручњацима у области. Овакав тип текстова излази ређе - месечно или на сваке две недеље, а можда и недељно. За разлику од оваквих, постоје и дневни блогови - кратки текстови са увек актуелном тематиком: од неколико реченица, до два-три пасуса.<br />
<br />
Шта год да одлучите, нека буде релевантно.<br />
<br />
Постоје и људи који су писање блогова учинили правим бизнисом. То је за њих постао основни посао или бар један од главних извора новчаног прихода. Потребан вам је велики број пратилаца, велика посећеност и висока релевантност. Дакле, мора да вреди. Новац добијају од реклама - банера, претплате читалаца и сл.<br />
<br />
<b>Будите у току</b><br />
<b><br /></b>
Повезано са горе наведеним, читајте блогове из области која вас интересује. Један од најбољих блогова у области преводилачке индустрија, углавном фокусиран на технолошке аспекте, јесте блог Јоста Зечеа (Jost Zetsche) <a href="http://www.internationalwriters.com/toolkit/current.html" target="_blank">Tool Box Journal</a>. Он је, како га је дефинисао један други велики стручњак и познати блогер Кевин Лоснер (Kevin Lossner) "један од највећих технолошких генија у чијој се близини можеш наћи" кад смо пре пар година били на истој конференцији. Његов блог је доступан свима, бесплатно, али има и премијум садржај који је доступан само онима који плате годишњу чланарину од 25$, што заиста вреди. Прошле године је заједно с Натали Кели (Nataly Kelly) објавио занимљиву књигу <a href="http://www.amazon.com/Found-Translation-Language-Shapes-Transforms/dp/039953797X" target="_blank">Found in Translation</a>.<br />
<br />
Већ поменути Кевин Лоснер пише изузетно стручан блог са великом дозом критике и сарказма према лошим појавама у индустрији, између осталог. Блог се зове <a href="http://www.translationtribulations.com/" target="_blank">Translation Tribulations</a>. Његов је блог изузетно актуелан, релевантан и пружа много увида у тренутна дешавања у свету превођења и преводилаштва.<br />
<br />
Ту је и блог Марте Стелмашак (Marta Stelmaszak): <a href="http://wantwords.co.uk/martastelmaszak/blog-2/" target="_blank">Want Words</a>. Проглашен је више пута најбољим према оценама заједнице на сајту Proz.com, а њена Пословна школа за преводиоце изузетно је популарна. Недавно је објавила и књигу <a href="http://wantwords.co.uk/school/business-checklist-book-translators/" target="_blank">The Business Guide for Translators</a>.<br />
<br />
Ово су само неки од ресурса - на интернету има толико тога, по свачијем укусу.<br />
<br />
Што се тиче Facebook-а, има доста занимљивих група у којима се често воде занимљиве расправе или се убија време, али се и позиционирате међу колегама. Већ више пута ми се лично десило да сам радио са некима од њих само зато што се "знамо" из групе. Издвојио бих као личне фаворите <a href="https://www.facebook.com/groups/Watercoolernetwork/" target="_blank">Watercooler</a>, <a href="https://www.facebook.com/groups/extraordinarytranslators/" target="_blank">The League of Extraordinary Translators</a>, <a href="https://www.facebook.com/groups/thingstranslatorsneversay/" target="_blank">Things Translators Never Say</a>.<br />
<br />
Не треба заборавити на LinkedIn и групе на LinkedIn-у. Оне су, по мом досадашњем искуству, најзначајнији ресурс на овом сајту. Многи перцепирају LinkedIn као сајт без икакве енергије, нешто што никад није уродило ничим. Али из група се може свашта сазнати. Лично ми је помогло више пута када сам имао питања за стручњаке из других области. Изузетно корисно.<br />
<br />
<b>Напишите књигу</b><br />
<b><br /></b>
Ово је за мене увек био врхунац личног успеха. Написати књигу није мала ствар. Ако верујете да можете - учините то. Не треба говорити о степену личног задовољства које је један колега описао као "срећу порођаја, али без физичких болова". Мислим да ни сам не бих боље могао описати тај осећај или његово очекивање.<br />
<br />
<b>Циљано се оглашавајте</b><br />
<br />
То значи да не идете преко канала оглашавања који не одговарају вашој публици. Огласи у новинама нису за хонорарне преводиоце, па чак ни за велике преводилачке фирме. Степен конверзије, тј. број клијената који ће доћи из ових канала је премали и не може да оправда улагање. Такође, расплињујете енергију коју иначе можете боље усмерити у побољшавање сопствених услуга, редизајнирање или израду сајта, плаћање неког интернет сервиса или куповину алата који вам је потребан за рад - за бољи, ефикаснији рад.<br />
<br />
Време индустријских ТВ реклама је давно прошло. О томе изузетно добро пише маркетиншки гуру Сет Годин у својој књизи Плава крава (The Purple Cow). Истакните се изузетношћу. Наметните се малој групи одабраних људи који ће бити одушевљени вашим производом или услугом. Они су ваша улазница за успех.<br />
<br />
Уско повезано с овим јесте и прављење и слање сопствене биографије, пријављивање за посао масовним спемовањем, неумесно нуђење сопствених услуга (потпуно ван контекста) - све ово ради против вас. Пустите друге да вас контактирају, учините све да вас препознају. Будите посебни.<br />
<br />
<b>Одржавајте контакт</b><br />
<b><br /></b>
Са својим клијентима би требало да одржавате контакт и када не тражите посао од њих, односно и када посла нема. То ће између осталог изградити однос поверења. Поверење је једна од најважнијих ствари у послу.<br />
<br />
Такође, то је финансијски гледано паметна опција јер истраживања показују да је десет пута скупље стећи новог клијента него задржати старог. Наравно, под условом да желите да задржите старог клијента.<br />
<br />
<b>Уместо закључка</b><br />
<b><br /></b>
Крените да правите свој план маркетиншког наступа. Све горе наведено представља део сложене слагалице чији се комади могу другачије комбиновати у зависности од жељеног резултата или конкретне ситуације. Радите на свом маркетингу, али пре свега - на квалитету онога што продајете.<br />
<br />Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-42506169409861775242014-08-17T01:07:00.001-07:002014-08-25T01:02:00.260-07:00Правила службе<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Током последњих 10 година професионалног рада у области превођења, на месту преводиоца, лектора, симултаног и консекутивног преводиоца, копирајтера, власника преводилачке агенције, сусрео сам се са бројним ситуацијама, са многима и више пута, које су ме научиле или навеле да извучем следеће закључке, који никако нису дефинитивни. Листа ће се ширити временом. Десет преводилачких... заповести:<o:p></o:p></span><br />
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b>
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS">1. Идеално је да превод звучи као да је написан на језику на који је садржај преведен.</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;"> Да би се постигао овај ефекат, поред предуслова наведених у наставку, постоје и неки трикови: убацивање неких типично „домаћих“ фраза или конструкција, које се перципирају као „типично наше“. Али ако оставимо трикове на страну (мада не треба их искључити из репертоара), добар превод подразумева добро познавање материје која се преводи или бар изузетно владање језиком са кога и на који се преводи. Често је потребно и једно и друго јер сувише често виђамо грешке у преводу или хромост истих да долазим до закључка да људи који их раде једноставно не расту професионално или једноставно нису добри лингвисти. Свако може да греши, али је од суштинске важности стремити ка усавршавању самог или саме себе. Да ли вам се десило да вас опседа немогућност проналаска ваљаног превода за неки термин? Да ли то дуго траје? Да ли сте доживели најдубљу срећу ако сте неким чудом успели да пронађете ваљани еквивалент после дугог активног или пасивног трагања? Е, онда сте прави лингвиста који има будућност у превођењу.</span><br />
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b>
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS">2. Када се преводи на српски раде ћириличним писмом, квалитет превода истог преводиоца је бољи него када ради на латиници.</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;"> Шта је разлог томе? Једноставно, чињеница да се стране речи са језика који користе латинично писмо, лакше примете у тексту и одударају ако нису ваљано стављене у контекст. Замаскиране латиничним српским писмом, успевају да заварају преводиоца који често следи и синтаксу страног језика. Приметили сте неписменост у преводима са енглеског? Осећате да енглески провејава кроз превод и да често преферирамо да садржај читамо на оригиналу (јер нас већина и говори енглески, бар довољно да разумемо већину садржаја – ова категорија познаваоца је честа и у преводилачкој бранши)? Разлог је двојак – прво, непознавање значења језика са кога се преводи, па самим тим и страх да се не „одступи“ од изворног текста (оно мало што се зна је сигурица на коју се игра, али та игра скупо кошта читалаштво), при чему преводилац наликује на пливача који у базену ради ногама док се држи за даску уз ивицу базена, а други разлог је непознавање саме материје о којој је реч и потпуно одсуство из реалности свог језика. Зато је битно вратити се на прву ставку на овој листи: да ли вам ово звучи добро? Не? Онда се врати још једном и преради превод. Сад? Не? Добро, измени га поново. Је ли сад добро? Ако није, мењајте док не будете задовољни или размишљајте за будуће ситуације ако немате времена или инспирације у тренутку.</span><br />
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b>
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS">3. Када преводите усмено, ваш посао је да преводите, а не да ступате у дебату или дајете своје мишљење. </span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;">Ову грешку људи често праве. Важно је да себи на почетку каријере уведете правило да се у директне дискусије не упуштате. Никада. То једноставно никад није у реду. Чак и када видите да бисте својим мишљењем или одговором скратили време саговорницима, то није у реду, јер вас плаћају да би они комуницирали. Наравно, постоје ситуације када је важно да ставите одређене напомене: у случају неспоразума, у случају језичких или културолошких објашњења, у случају да сте заиста приметили нешто суштински што је двема странама промакло, а да то утиче на читав ток разговора или слично: али тада је веома битно да наступите са становишта лингвисте и да „подигнете руку“, тј. да упадицу почнете уводом „Само једна напомена...“, „Извињавам се, али само бих хтела да разјасним, ради контекста разговора, да ли је оно што сте рекли пре тога заправо оно што друга страна није чула или...?“, и сл. Дакле, наступ мора бити неутралан, односно треба да настојите да ниједну од страна не увредите, понизите или на други начин учините да се осети прозваном, мање вредном и сл. Једном се сећам да сам добио коментар који мање-више описује мој приступ у целој каријери: „Учинили сте да овај семинар прође тако глатко, све време сте били ту, присутни и важни, али никад у првом плану. То до сада нисмо имали.“ Преводиоци воле да преузму главну реч. Али не заборавите на правило, никад!</span><br />
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b>
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS">4. Преводиоци који највише „цене“ своје време, таленат, искуство, статус, најчешће су само примадоне које треба избегавати, као и све примадоне у животу. </span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;">Одају утисак да их је живот научио памети, па ту памет просипају фирмама или појединцима који их контактирају ради упита, ангажмана и сл. Изузетно су осорни, осетљиви и лако увредљиви. Неретко су и изузетно скупи, али се услуга коју пружају често сведе на минимум стандарда. Додатне захтеве по питању истог посла који су већ доставили доживљавају као напад на личност и професионални интегритет, чине све да вам ставе до знања како ваши захтеви нису реални или су излишни и генерално су – особе које треба избегавати по сваку цену. Будући да ћете их сигурно срести, било као колеге или потенцијалне сараднике, водите рачуна да не паднете у њихову клопку: они нити знају све, нити могу себи да приуште такво понашање без последица, а ви имате право да тражите све оно што желите као клијент по условима који вам одговарају, па ако се у том погледу не нађете, то је у реду. Држите их само под контролом и немојте им се дивити. Вероватно знате више од њих.</span><br />
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b>
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS">5. Преводилаштво је посао у коме су ситнице изузетно важне.</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;"> Ако ваша биографија садржи правописне грешке (зарез, двоструки размак, и сл.) нису мале грешке већ први утисак који остављате: непрецизност, небрига, недостатак перфекционизма, а оно што се у овој професији, која иначе захтева изузетну снагу личности, која тера на усамљенички живот пред рачунаром, уз евентуално неку мачку или пса који ће вам бити најбољи пријатељи, уз кафу, пиво, вино или нешто јаче, оваква биографија ће вас у великом броју случајева искључити из трке за место сарадника неке озбиљне преводилачке агенције (можда не неког директног клијента који заправо и не зна шта све превођење подразумева). Зато, ако желите да живите од овог посла, боље би било да почнете да водите рачуна о овим техникалијама. Некада су оне, нажалост, важније од суштине. Али ако су тако ситне, а ви суштински добри, шта вас кошта да почнете да обраћате пажњу на ситнице?</span><br />
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b>
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS">6. Одговарајте брзо на поруке е-поште</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;">. Можда вам делује да пар сати није ништа, али у данашњем свету сваки секунд је важан. Једном приликом сам изгубио потенцијалних 6000 евра посла зато што сам закаснио 3-4 сата са одговором о доступности. Такође, највећи број послова који се захтевају од преводиоца су „за јуче“. Помозите људима који вам то траже јер и њима гори под ногама. Нико то не ради зато што воли да замишља како патите. Добро, можда неки менаџери пројеката у великим светским агенцијама то раде, али више зато да би себе заштитили дебелим временским „бафером“ него да би вас оштетили (али ни то им није жао јер ресурса има на претек). С друге стране, нетачна је констатација која често долази од примадона, да „лоша организација с ваше стране не повлачи хитност с моје стране“. Осим што звучи симпатично, готово као откровење или парола коју бисте одштампали и ставили на радни сто да вас подсећа на кривицу других, а не вас, приступ је погрешан. У неким ситуацијама важи и тај принцип, али у великој већини ситуација, реч је о пословном предлогу – испуните га ако можете, без придиковања, и имаћете додатно задовољног клијента са свим оним што то значи за ваш бизнис. Ако не можете, нико вас не тера. Барем одговорите негативно и уз извињење што не можете да помогнете у том тренутку, а ако сте добро расположени, можете да препоручите неког свог колегу или колегиницу.</span><br />
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b>
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS">7. Никад не потцењујте моћ екстерних алата за контролу квалитета.</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;"> Колико год да сте добар преводилац и колико год да сте прецизни и марљиви, машина ће вам пронаћи много шта што сте превидели, поготову ако се ради о обимним преводима техничке документације. Некад није довољан интегрисани модул за контролу квалитета, као што постоји у многим програмима преводилачког окружења – на њих треба гледати као на додатну помоћ, корак више. Разлог за то је што се различити модули за контролу/осигурање квалитета базирају на различитим факторима. Њихова комбинација увећава задовољство клијента крајњим производом.</span><br />
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b>
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS">8. Никад не потцењујте моћ алата за проверу правописа.</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;"> Иако сте добар познавалац свог језика, грешке у куцању су категорија која постоји и које могу да се држе под контролом, односно потпуно елиминишу.</span><br />
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></b>
<b style="text-indent: -0.25in;"><span lang="SR-CYRL-RS">9. Преко прече, наоколо ближе.</span></b><span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;"> У највећем броју случајева, неке сложене операције које имају несигуран исход боље је заменити радњама које дуже трају, које вршите „пешке“ уместо аутоматски, а чији је жељени исход сигуран. Разлог је тај што ћете ово друго често морати да урадите без обзира на то што сте изгубили много времена и живаца на прво. Из те перспективе, уштедећете на времену. Ризик који многи преузимају јесте да делимично реше проблем првим приступом и да се надају да ће то клијенту бити довољно. Није и никад неће бити. Чак и ако прође, потрошили сте кредит код клијента. Мене је коштало неких послова, а коштало је и многе који су радили за мене.</span><br />
<span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;"><br /></span>
<span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;"><b>10. Поштујте свој посао.</b> Ово правило заправо значи да поштујете све оне од којих добијате радне ангажмане - ваше клијенте. Многи људи заборављају да су наручилац и пружалац услуга две стране које зависе једна од друге и заборављају да им посао није "богом дан". Имајте поштовања према људима који вам дају посао. У супротном, престаните да радите с њима.</span><br />
<span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;"><br /></span>
<span lang="SR-CYRL-RS" style="text-indent: -0.25in;">Каква су ваша искуства? Да ли имате неки сопствени кредо који бисте поделили са другима? Унесите га у коментаре.</span></div>
Unknownnoreply@blogger.com4tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-87845287528872634112014-02-27T09:03:00.000-08:002014-02-27T11:36:33.349-08:00Поетика језика<div class="MsoNormal">
Када
неко течно говори свој или страни језик, то се сматра врхунцом језичког домета
појединца, у најмању руку, када је у питању изражавање. Сама реч „течно“ буди у
нама асоцијацију на воду која тече, односно која се креће елегантно и која
заобилази све препреке на путу до циља. Каже се и „флуентно“, што опет побуђује
идеју да се нешто креће савршено, „као по лоју“.<br />
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgpm8WmYKM05o3VFKsu3np-2grT4ehM-kW6woLKW0PMToqaJGZUipH8gZBeEbY1swXBJ0iOkbz9OHv3EAKEI7EvceFCiOk2D8GiesKPV4FSzvzx38RsWQRGDopvsrTktdlYw9YmLP8HOdGl/s1600/harmony.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgpm8WmYKM05o3VFKsu3np-2grT4ehM-kW6woLKW0PMToqaJGZUipH8gZBeEbY1swXBJ0iOkbz9OHv3EAKEI7EvceFCiOk2D8GiesKPV4FSzvzx38RsWQRGDopvsrTktdlYw9YmLP8HOdGl/s1600/harmony.jpg" height="278" width="320" /></a></div>
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Када
се језик усваја, он се „ломи“, тј. подразумева се његова претходна ригидност
која је била препрека течном изражавању и која је мисли појединца држала у
својеврсном кавезу. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Уметност
говорништва, односно реторике, заправо је умешност говорника да складним ритмом
граматички правилног говора испрати ток мисли самог слушаоца, релативно га омами
речима које прате смислено смењивање концепата у октавама и акордима подсвести,
чиме готово да хипнотишу слушаоца. Зато су добри говорници увек били на цени и
на политичкој сцени, јер је опчињена маса њихова резонантна кутија, па се одјек
њихове „музике“ далеко чује. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Постојање
народског говора и дијалеката такође иде у прилог флуидификацији језика. Најслађе
псовке су оне изговорене из душе, а оне су често народски сажете и најчешће не
спадају у корпус стандардног језика. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Свака
ситуација се може описати речима, под условом да се иста разуме. Али није сваки
опис „из душе“. Некада је потребан онај зачин локалног, народског, да би нама
лично нешто било баш потаман и баш онако како га сами доживљавамо. Некад нам
страни језик није довољан јер „губи у преводу“. Некада нам наш језик није
довољан, јер не садржи онај танани слој значења који позната страна фраза у
себи носи. А некада једноставно слегнемо раменима јер нам фали свака реч. Или
разумевање.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Све
се може превести са једног језика на други. Битно је само да се разуме оно што
се на изворном језику жели рећи. Да би се нешто превело – да не кажемо „добро
превело“ јер сама реч „превод“ би требало да буде еквивалент извора – потребно је
боље познавати страни од свог матерњег језика. У ствари, ово није потпуно
тачно. Подразумева се да матерњи језик познајете толико добро да једноставно не
можете погрешити у изражавању. То, међутим, јесте опасна претпоставка која се у
пракси ретко показује исправном.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">„Намучен“
превод, који физички замори читаоца, а чије разумевање фигуративно личи на
силазак робота крутих удова низ степенице неједнаке висине, чији су поједини
степеници окрњени или на којима се налазе крупни остаци камена и ситног шљунка,
натераће читаоца да потпуно одустане од разумевања – као што ће и јадног робота
натерати да се стропошта низбрдо, а слушаоца оставити закуцаног у препреку коју
је креирала морфолошко-синтаксичко-граматичка дисхармонија.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">У
музици постоје акорди, у језику постоје колокације (речи које иду једна с
другом); у музици постоје хармоници, у језику граматичке структуре; у музици
постоје ноте, у језику појединачне речи; у музици постоји ритам, у језику
постоји ритам. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Ритам
језика се осликава у паузама, које се у писању изражавају знацима
интерпункције. Као што је у музици ритам песме битан за целокупан доживљај
песме, тако је и у језику ритам битан за општи доживљај онога о чему се говори.
Садржај је тек на другом месту. Када слушате неку песму, њен текст има
секундарну важност. Често и не знамо о чему се у песми ради, али је свеједно
певушимо. То је хипнотички ефекат изражавања, који се постиже само уколико
погодимо прави ритам – ритам који је у складу са фреквенцијом на којој ми
функционишемо и размишљамо. То објашњава разлику у музичким укусима, као и у
ефектима које на различите људе оставља исти текст. Некима текст остане у другом
плану јер им је пријемчљив начин излагања, а другима текст падне у први план
јер им ритам излагања испада из фреквенције на којој га упијају без размишљања.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Моменат
у коме се искочи из ритма, односно фреквенције слушаоца или читаоца, представља
моменат својеврсног „буђења“ из хипнотичког стања и постављања питања – „Чекај,
о чему се овде уопште ради?“, „Шта хоће да каже?“, „Шта ово значи?“ У
екстремном случају, долази до потпуног искључења и тада порука не допире до
онога коме је намењена. Тада ритам постаје непожељна бука.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Приликом
изражавања, важна ствар је и дужина мисли – колико су реченице или њени
поједини пасуси дуги. То омогућава лакше варење садржаја.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Тиме
се постиже усмеравање пажње.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Ако
се, пак, вратимо народном стваралаштву и песмама које су у свим културама
преношене с колена на колено, приметићемо да их све одликује одговарајући ритам
који успева да уљуља слушаоца и да му се усади у памћење, те да се тако и
преноси са једне на другу генерацију. Такође, карактеристичне су неке просте,
готово примитивне стилске фигуре, попут алитерације или асонанце. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Дела
написана смишљено, уз употребу горе наведених стилских фигура, без обзира да ли
је реч о поезији или прози, дуго живе и препознају се као ремек-дела. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Вожња
ролеркостером други је пример добро написаног или изговореног текста. Постоји
много екстремних ситуација, али се до њих долази глатко, линијама које поштују
законе физике, без каскада, цецања или искакања из колосека. Такав текст садржи
успоне и падове, непредвидљиве обрте и равне делове, узбуђење и очекивање
узбуђења, као и адреналински доживљај који настаје када читате сушту суштину и
тајну коју вам текст открива. Реакција може бити физиолошка. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">С
друге стране, уколико ћемо говор поредити са музиком, онда је џез најбољи
пример. Непредвидљивост, али схематизована непредвидљивост, оно је што одликује
комуникацију међу људима. Џез је импровизација. То је и језик. Џез је узбудљив.
Прича са људима зна да буде узбудљива. Џез зна да прерасте у досаду, а тако и прича
саговорника.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Писац
новог садржаја, без обзира на то да ли се ради о роману или о техничком
упутству, заправо је пандан композитору. У супротном, он је ништа друго до
обичног шкрабала. Ако је текст добро написан на изворном језику, под условом да
га ваљано разумемо, требало би да га једнако добро и преведемо на свој језик –
поштујући поетику и ритам свог језика. Не заборавите на читаоца коме је тај
текст намењен и ставите се у његов положај када преводите сваку реченицу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Поред
тога, дајте себи слободу одступања од текста. Негде је то мање, а негде више
дозвољено. Песма „Лорелај“ Хајнриха Хајнеа у преводу Алексе Шантића дивна је и
на српском, као што је на немачком, иако су многе речи промењене. Међутим, ритам
и атмосфера оригинала су задржани. <o:p></o:p></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYRL-RS">Не
постоји непреводиво. Постоји само неразумљиво.<o:p></o:p></span></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-52763158610286437112013-12-10T06:34:00.000-08:002013-12-10T06:35:19.860-08:00Квалитет - између мита и стварностиКвалитет је често рабљена реч у многим контекстима, што и не чуди, с обзиром да постоји велики број страна укључених у свакодневни промет потражње и очекивања.<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhfC1xdL_p5HKKr5_RMYK4beaJYo167o3bv8oX51zogrXHDq8jy_0eppLBbtjqsJ-zrnbTY9GxHR4vc0jgm54cKXCfQtU9i9CqfKCC0YBxUuwU7MH4cWmeq-9LjDGzCD9rn8ZTyEUmuKo_n/s1600/quality.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhfC1xdL_p5HKKr5_RMYK4beaJYo167o3bv8oX51zogrXHDq8jy_0eppLBbtjqsJ-zrnbTY9GxHR4vc0jgm54cKXCfQtU9i9CqfKCC0YBxUuwU7MH4cWmeq-9LjDGzCD9rn8ZTyEUmuKo_n/s200/quality.jpg" width="196" /></a></div>
<br />
Индустријска револуција и општи напредак човечанства - или, боље речено, оптимизација резултата рада, стварање потрошачког друштва, па самим тим и пораст потражње, створили су потребу стандардизовања квалитета у многим браншама, укључујући и наш посао превођења.<br />
<br />
Скоро све агенције и сви преводиоци које сам упознао (лично или на мрежи) нуде врхунски квалитет. Међутим, <b>није сваки квалитет по мери крајњег купца</b>...<br />
<br />
Разматрајући ову проблематику кроз теорију и праксу, дошао сам до следећих закључака (спремите се за откриће топле воде): постоји један <b>општеочекивани стандард квалитета</b> у превођењу, оно што се зове разумна очекивања. Свако ко релативно добро познаје неку од области превођења или, у крајњој линији, два језика, требало би да произведе оно што се зове прихватљивим квалитетом превода.<br />
<br />
<b>Овај ниво није увек довољан.</b> То би требало да буде јасно. Може да буде довољан у случајевима када не постоје посебна очекивања од преводиоца, нпр. код превођења општих текстова, кореспонденције и сл., где није потребна ужа специјализованост у материји (као што је случај, нпр. код превода из области финансија, права, и сл.).<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_pW2FBxA9tVWSfRT9rk-9VJrZI2v7BSDSJF0cftZR-047oT6vE9bHM3G3QaWS46mOPZJJ7zFO7YzY6lGLOinF5BD2ODbEXL7TU2FOp9LJxXPGmb66U60wU62quBsZEE9KxZ_8C_TXJHcJ/s1600/take+note.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_pW2FBxA9tVWSfRT9rk-9VJrZI2v7BSDSJF0cftZR-047oT6vE9bHM3G3QaWS46mOPZJJ7zFO7YzY6lGLOinF5BD2ODbEXL7TU2FOp9LJxXPGmb66U60wU62quBsZEE9KxZ_8C_TXJHcJ/s1600/take+note.jpg" /></a></div>
<br />
Све остало што чини квалитет јесу <b>конкретни захтеви клијента</b>. У неким случајевима се они подразумевају - јасно је да се приликом превођења буџета Министарства финансија очекује да преводилац познаје веома добро речник и стил писања званичних докумената у овој области.<br />
<br />
Евентуални проблеми могу настати око коришћења терминологије: и ваша и терминологија клијента могу бити валидне, али можда клијент у вашим терминима не препозна квалитет због навике да користи друге термине. Уколико вам је унапред доставио устаљену терминологију, онда има право. У супротном, не може да се жали на квалитет (подразумева се да термини нису погрешно преведени). Заправо, може да се жали и у пракси се жали, али битно је да знате како да одговорите на жалбу.<br />
<br />
Дакле, сваки пут када се договарате о преводу са клијентом, водите рачуна о томе да се, што је више могуће, <b>договорите и у погледу очекивања</b>. Подразумева се да ће ваш текст морати да задовољи основе квалитета, при чему мислим и на ортографију, интерпункцију, граматику и општу писменост. Остало су нијансе, које могу много да коштају и вас и купца, а које такође могу да вас издвоје од других, на позитиван начин.<br />
<br />
<b>Велики купци преводилачких услуга</b><br />
<br />
У индустријализованом свету данашњице, када се на хиљаде нових производа пласирају на тржиште сваког дана, потражња за преводима техничке документације на стотине светских језика експоненцијално се повећава. Милијарде речи се преводе сваког дана. Преводилачка индустрија је једна од највиталнијих индустрија на свету. Око тридесетак хиљада преводилачких агенција које данас послују у свету сваке године увећавају обим промета у просеку за неких 20 до 30 посто. Вредност преводилачког тржишта глобално процењује се на око 30 милијарди америчких долара (26 милијарди долара 2010. године, према подацима саветодавне компаније <a href="http://www.commonsenseadvisory.com/Resources/FactsandFigures.aspx" target="_blank">Common Sense Advisory</a>). Све то захтева јаку организацију и контролу квалитета финалног производа, на индустријски начин.<br />
<br />
<b>Осигурање квалитета и оцена квалитета</b><br />
<b><br /></b>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<b>Осигурање квалитета је активни приступ квалитету</b> - рад на његовом повећању пре него што се производ (у овом случају превод) испоручи. То је важан део посла сваког лингвисте, посредника или агенције.<br />
<br />
На располагању су вам бројни алати, како интегрисани (разни модули за осигурање квалитета који су део алата преводилачког окружења, нпр. Trados Studio, memoQ, Wordfast Pro, итд.), тако и програми треће стране (<a href="http://www.xbench.net/?rd=y" target="_blank">ApSIC Xbench</a>, <a href="http://www.dog-gmbh.de/software-produkte/errorspy.html?L=1" target="_blank">ErrorSpy</a>, <a href="http://e-verifika.com/" target="_blank">Verifika</a>, <a href="http://www.qa-distiller.com/" target="_blank">QA Distiller</a>, <a href="http://www.opentag.com/okapi/wiki/index.php?title=CheckMate" target="_blank">Okapi CheckMate</a>, и сл.).<br />
<br />
Контролу квалитета превода према одређеним конкретним аспектима (провера присуства једнаког броја и исправне врсте тагова у циљном сегменту, провера исправног коришћења великог и малог слова, интерпункције на крају сегмента, дужине текста (по потреби), исправности бројева (да ли су бројевне вредности у преводу исте као у изворном документу, тј. адаптиране на одговарајући начин), коришћење унапред дефинисане терминологије, недоследности у преводу (исти сегмент преведен на различите начине), недоследност у изворном документу, више узастопних размака, итд.) можете подесити у зависности од пројекта до пројекта, мада се најчешће користе нека општа, стандардна подешавања.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgF4BF4GA0fGip0BA6BuICYWqNR-dxwmDixhw1ssCWRkYPgZs0RMMRc9_GlfxV02MmBheB2lbl_e9aMoeY75eojVAouiTk7B665iIfxlrbd7-p6mZ15osp2QzGYLyXtqtTWqnLqWr2L53mw/s1600/rejected.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="192" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgF4BF4GA0fGip0BA6BuICYWqNR-dxwmDixhw1ssCWRkYPgZs0RMMRc9_GlfxV02MmBheB2lbl_e9aMoeY75eojVAouiTk7B665iIfxlrbd7-p6mZ15osp2QzGYLyXtqtTWqnLqWr2L53mw/s200/rejected.jpg" width="200" /></a></div>
<br />
Сваки преводилац након грубог превода, у обавези је да свој превод још једном преконтролише на овај начин, да поново прочита текст и изврши одговарајуће преправке, ако је то потребно. Ово је и један од захтева према стандарду EN15038. То је заправо и оно што се очекује од стручног преводиоца.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
За разлику од овог, корективног, активног осигурања квалитета, постоји и његово <b>пасивно оцењивање</b>. Циљ овог поступка је да се утврди степен усаглашености са одговарајућим захтевима крајњег купца преводилачих услуга, односно посредника - агенције. Ови модели користе се и у избору сарадника.<br />
<br />
Међу познатијим алатима издваја се компликовани модел LISA QA Model, који према скупу унапред дефинисаних критеријума врши мерење, односно квантификовање квалитета превода, а грешке разврстава по критеријуму озбиљности на мање, веће и критичне. Чист математички, ригидан приступ, који као такав одговара мање или више одређеним контекстима. У овом случају, лингвиста је тај који мора сваку реченицу или сегмент да оцени посебно по свим овим критеријумима. Модел се користи приликом евалуације пробних превода и одабира лингвиста - што је и најважнији корак у свеобухватном процесу контроле квалитета.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhY21kv_UsevRutnHefn8sU4uxstCZ655JVTk8P_6cUrJN0xCXxC8hr0-Z6AwQcOz-755ZT1HnLcxedSJMAVLUWavmY3i-DrouAwZ9kZVwutC552Wsnvb2GIKKG43ue9Pdno5DEfnNGOe35/s1600/lisa+QA.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="311" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhY21kv_UsevRutnHefn8sU4uxstCZ655JVTk8P_6cUrJN0xCXxC8hr0-Z6AwQcOz-755ZT1HnLcxedSJMAVLUWavmY3i-DrouAwZ9kZVwutC552Wsnvb2GIKKG43ue9Pdno5DEfnNGOe35/s400/lisa+QA.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Приказ опција у оквиру модела LISA QA</td></tr>
</tbody></table>
У случају великих компанија, као што су Microsoft, HP, Sony и сличне, преводи корисничких упутстава се истовремено раде на велики број циљних језика. Преводе скоро увек ради једна велика преводилачка агенција - због великог обима посла, једног места за контакт, итд. Из тог разлога, овај индустријски начин рада - велики обим, велики број лингвиста - подразумева и велику могућност неуједначености, па је придржавање стандарда главни услов.<br />
<br />
Чак и у случају да одабир најбољих лингвиста омане (ангажују се мање стручни преводиоци) - текст се ипак може довести у ред колико-толико до прихватљивог нивоа проласком кроз захтеване кораке које прописују стандард за преводилачку индустрију EN15038 или ISO стандард.<br />
<br />
Међутим, критични корак у процесу квалитета је онај први - добар одабир сарадника, а од свих тачака у процесу локализације, прва је најважнија: преводилац.<br />
<br />
У неким случајевима, контроле квалитета су другачије и много строже. На пример, то је случај са преводима у области медицине и медицинских истраживања/упитника.<br />
<br />
Најчешће процес превођења обухвата следеће кораке:<br />
<br />
<ol>
<li>преводилац 1 преводи са изворног језика на циљни језик</li>
<li>преводилац 2 преводи исти текст са изворног на циљни језик</li>
<li>независни лингвиста/преводилац усаглашава два превода: прихвата једну или другу верзију, а у случају да није задовољан/-на ниједном, уноси своју верзију превода</li>
<li>усаглашена верзија превода се затим шаље преводиоцу чији је матерњи језик изворни језик: он или она преводе са циљног језика назад на изворни језик, што је могуће буквалније, али да буде и даље смислено (разлог за то је да говорници или особа која је саставила текст схвати концепте који се користе у другом језику за пренос концепата из изворног језика)</li>
<li>затим следи фаза дискусије са клијентом: све непознанице, евентуалне примедбе и питања се решавају у овом кораку</li>
<li>када је фаза дискусије завршена, документ се шаље стручњаку из дате области који даје своје коментаре (терминологија која се користи, и сл.)</li>
<li>следи нова фаза дискусије и прављење финалне верзије</li>
<li>финална верзија се лекторише екстерно и интерно</li>
<li>преглед крајњег изгледа документа (мора одговарати оригиналу)</li>
</ol>
<br />
Ово је најсигурнији начин осигурања квалитета. Наравно, и најскупљи.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhkLFfTOeDtrs73FaJ68fnsIx9oaT7jA-0zI-1dc7WknJEtRSzJM7Ob4qHPstxG2MAxeAKtK4jZ8Y8hQuVKIMhvnBq7hKMHswbRucxUhx6p_i6zxnJrPXQWdIABSNtDk3uM78u2fi7kO3d_/s1600/QualityApproved.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhkLFfTOeDtrs73FaJ68fnsIx9oaT7jA-0zI-1dc7WknJEtRSzJM7Ob4qHPstxG2MAxeAKtK4jZ8Y8hQuVKIMhvnBq7hKMHswbRucxUhx6p_i6zxnJrPXQWdIABSNtDk3uM78u2fi7kO3d_/s200/QualityApproved.jpg" width="186" /></a></div>
<br />
Стандардно осигурање квалитета, у складу са стандардом EN15038 подразумева одређене кораке који би се углавном могли укратко свести на следеће:<br />
<br />
<br />
<ul>
<li><b>захтеве у погледу компетенција </b>страна укључених у процес локализације (одговарајућа призната диплома из области превођења у случају преводилаца и контролора превода), ужа специјалност лектора за језик који се контролише,<br /></li>
<li><b>документовање целокупног процеса</b>, од давања понуде (која мора да садржи барем цену и датум испоруке), па преко обраде пристиглих докумената и припреме за превођење, додељивање послова одговарајућим лингвистима до закључења пројекта...</li>
</ul>
<br />
<br />
Читав текст српског стандарда <a href="http://www.iss.rs/standard/?natstandard_document_id=18231" target="_blank">SRPS EN 15038</a> можете купити на сајту <a href="http://www.iss.rs/" target="_blank">Института за стандардизацију Србије</a>. Стандард је идентичан енглеској верзији и није преведен на српски.<br />
<br />
Овакав масиван систем осигурања квалитета и кошта и обећава, али обично захтева и дуже време за завршетак. Овде долазимо до чувеног тројства: <b>цена, време, квалитет</b>.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj5PrRYC7UnAVgFyfPbMj73RXM8EfbJOn7gzZcyKR2nvHwdyKxr6_7034HsSrW2eDbjldZ-hwJjuz9DM7ls-h6mf2SlcIc6Ure7p6wgiifDU6YWOWO2N6cSgjjon4nwhE2nqk2OLWcDLlfI/s1600/revised-triangle.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj5PrRYC7UnAVgFyfPbMj73RXM8EfbJOn7gzZcyKR2nvHwdyKxr6_7034HsSrW2eDbjldZ-hwJjuz9DM7ls-h6mf2SlcIc6Ure7p6wgiifDU6YWOWO2N6cSgjjon4nwhE2nqk2OLWcDLlfI/s320/revised-triangle.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Свето Тројство квалитета</td></tr>
</tbody></table>
"Пружамо добре, брзе и јефтине услуге. Одаберите комбинацију која вам одговара:<br />
- добра и брза услуга није јефтина,<br />
- добра и јефтина услуга није брза,<br />
- брза и јефтина услуга није добра."<br />
<br />
<b>Машински превод </b><br />
<b><br /></b>
Када говоримо о брзини, јефтиноћи (или већој исплативости) и (лошем) квалитету, не можемо а да не поменемо <b>машински превод</b>. Ово је област која из дана и дан постаје све занимљивија, а на свом предавању у Будимпешти на конференцији memoQfest 2012. године, Дајон Вигинс (Dion Wiggins), извршни директор компаније <a href="http://www.asiaonline.net/EN/Default.aspx" target="_blank">AsiaOnline</a> представио је неке од аспеката машинског превођења и како МП утиче на преводилачку индустрију.<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEji90YCMawYY4EXDKDwPqaAr4LQk6On2MRHLfFdEexK8HxWQxuOMkuqsimbdpi6BvvbSHdL738K936P_hH41I92Uid10w4jEuUX_XkTXU6mPWCS-sfumbaFeSmQEGNlmRl4alQZ4B4OcPyZ/s1600/mt.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEji90YCMawYY4EXDKDwPqaAr4LQk6On2MRHLfFdEexK8HxWQxuOMkuqsimbdpi6BvvbSHdL738K936P_hH41I92Uid10w4jEuUX_XkTXU6mPWCS-sfumbaFeSmQEGNlmRl4alQZ4B4OcPyZ/s1600/mt.jpg" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">"Недовољно хумано за машински стандард"</td></tr>
</tbody></table>
Ево неких занимљивих бројки:<br />
<ul>
<li>Сваког дана се машински преведе <b>пола милијарде речи</b> са јапанског на енглески. Реч је о јапанским патентима, а читав садржај се филтрира по кључним терминима који су интересантни говорницима енглеског језика, који затим издвајају конкретан текст патента, читају га и по потреби захтевају професионални превод истог.</li>
<li>Сваког дана настаје <b>15 петабајта</b> (1 петабајт = 1 милион гигабајта) информација</li>
<li>Од целокупног новог садржаја који настаје у свету, преведе се само <b>0,00000067%</b>!</li>
<li>До 2015. на интернет ће бити повезано <b>15 милијарди уређаја...</b></li>
</ul>
Поднаслов његове презентације - <i>"Укрцајте се на брод машинског превођења или потоните" (Get on the MT boat or drown)</i>, изазвао је бурне реакције на многим блоговима у месецима који су уследили (цитира се чак и у неким <a href="http://www.translationtribulations.com/2013/12/gratefulness-and-respect.html" target="_blank">недавним чланцима</a>), али важније од тога је да су изнети подаци изузетно занимљиви са аспекта валидне примене машинског превођења, које барем у одређеним областима (најчешће у случају типских текстова) добија све више на значају и повећава степен искористивости.<br />
<br />
Када је о самом мерењу квалитета машинског превода реч, недавно се појавио нови алат. Ради се о <a href="https://evaluation.taus.net/about" target="_blank">DQF</a>-у: динамичком оквиру квалитета (Dynamic Quality Framework). У његовом креирању учествовало је преко 50 различитих, великих светских играча (Google, Microsoft, Abbyy, Adobe, Cisco, Intel, Lionbridge, Philips, између осталих).<br />
<br />
Као што је наведено на сајту <a href="https://evaluation.taus.net/about" target="_blank">TAUS</a>-а (Translation Automation User Society), овај "оквир представља заједнички приступ одабиру најадекватнијих модела и метричких система за евалуацију квалитета превода <b>у зависности од конкретних захтева за квалитетом</b>." Важан део реченице је управо овај последњи. Он нас враћа на почетак овог текста и важност договарања о очекивањима.<br />
<br />
AsiaOnline нуди <a href="http://www.asiaonline.net/EN/LanguageStudio/MeasurableTranslationQuality.aspx" target="_blank">мерење квалитета машинског превода</a> путем индикативне матрице, која није апсолутна, али помаже у разумевању евентуалних уштеда уколико се одлучите за коришћење машинског превода, као и поређење резултата различитих мотора за машински превод.<br />
<br />
<b>Поглед кроз прозор садањег на даљину*</b><br />
<b><br /></b>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgE7it8SmkcfBF0K6Y47zvcrF4DULAGdI876BoXpynO0_k6d96TSErsZjC0lIxwKnTEWuSy6dhVUd-QwU-k_ueUqmI7EzEAK4VhyBuc9cfRSxoKd9g31Q0-XhpGcXsST3cNTeG_F_1H9oMU/s1600/miroslavljevo+jevandjelje.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgE7it8SmkcfBF0K6Y47zvcrF4DULAGdI876BoXpynO0_k6d96TSErsZjC0lIxwKnTEWuSy6dhVUd-QwU-k_ueUqmI7EzEAK4VhyBuc9cfRSxoKd9g31Q0-XhpGcXsST3cNTeG_F_1H9oMU/s320/miroslavljevo+jevandjelje.jpg" width="210" /></a></div>
У опису грешака које праве људи и машине, занимљиво је да људи најчешће греше у погледу термина. Ово указује на важан будући развој догађаја у индустрији превођења уопште: фокус развоја алата ће бити на великим корпусима термина за различите језике, разврстаним према језицима, областима и доступним, како уз накнаду, тако и бесплатно. Исти корпуси ће се користити и приликом машинског превођења, а статистички метод (који нпр. користи Google) ће постајати све прецизнији - мада никад апсолутно прецизан.<br />
<br />
Шта ће онда бити са преводиоцима и преводилачком професијом? У оним областима у којима се предност даје доследности, једнообразности и једноставности (углавном, корисничка упутства, технички текстови, и сл.), прелазак на машински превод уз људску интервенцију (накнадне измене) неминован је. У осталим областима, поготову у случају маркетинга, креативно писање, копирајтинг, транскреација (превод и адаптација до мере да се креирају и потпуно оригинални садржаји на основу идејног концепта) биће траженији и никад их неће заменити машински превод.<br />
<br />
_______________<br />
*Један од четири прозора на Цркви Светог Спаса у књизи "Опсада цркве Светог Спаса" - онај који гледа у будућност<br />
<br />
<br />Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-90865426414827914802013-09-30T02:23:00.000-07:002013-09-30T02:23:06.613-07:00Срећан Међународни дан преводилаштва!Вероватно многи од вас знају да је данас, 30. септембра, <b>Међународни дан преводилаштва</b>.<br />
<br />
Препоручујем вам бројне виртуелне радионице које се на сајту www.proz.com данас одржавају - региструјте се и од подне па до увече пратите оно што вас интересује.<br />
<br />
У супротном, уживајте у дану посвећеном вашој професији.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfg9ZODgtUE2BBa8Ow9Ur0LdSiDlGXGd8okc9se8lGsXoFuQWkSpP10yxgmWPzWR8n1_Q3RcSCOPg9R_-46bl8GoJOQtzxjZLcPhDWFpajrxh-euHc9j3VUrU1fGeQe7ZzBMWmff63csLs/s1600/States+of+mind.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfg9ZODgtUE2BBa8Ow9Ur0LdSiDlGXGd8okc9se8lGsXoFuQWkSpP10yxgmWPzWR8n1_Q3RcSCOPg9R_-46bl8GoJOQtzxjZLcPhDWFpajrxh-euHc9j3VUrU1fGeQe7ZzBMWmff63csLs/s640/States+of+mind.jpg" width="547" /></a></div>
<br />
<br />
Поздрав!Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-91412353534997233812013-08-06T06:23:00.003-07:002014-01-22T06:33:24.733-08:00Конференција/семинар за преводиоце у Београду<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBoR0CZEnzo8ZUVOlw1NJnAAlQAPr8W5i-ykfigz4eRcs2Dl_s5Lx59FtcNBNM9NWBGzXfevI0XewFxvuFe-2ksifuolgQ7gUPXRwPrzg6hzvR2iW6LdHzTOOYev5gdflOyGVmG2m5BjXa/s1600/q.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBoR0CZEnzo8ZUVOlw1NJnAAlQAPr8W5i-ykfigz4eRcs2Dl_s5Lx59FtcNBNM9NWBGzXfevI0XewFxvuFe-2ksifuolgQ7gUPXRwPrzg6hzvR2iW6LdHzTOOYev5gdflOyGVmG2m5BjXa/s200/q.jpg" height="200" width="200" /></a></div>
Драги лингвисти,<br />
<br />
<b><span style="color: red;">ИМАМО ДАТУМ! </span></b><br />
<br />
<span style="color: red;"><b>Београд, 25. јануар, 9:00-17:00.</b></span><br />
<br />
<span style="color: red;"><b>Локација: </b></span><br />
<span style="color: red;"><b>БОШ (Београдска отворена школа)</b></span><br />
<span style="color: red;"><b>Масарикова 5, 16. спрат (зграда Београђанке)</b></span><br />
<br />
Као што сте већ упознати, ради се о семинару о коришћењу преводилачког алата memoQ, али биће ту још много тога што вас може интересовати уколико се бавите превођењем, лектуром, копирајтингом, и сл.<br />
<br />
Програм семинара можете погледати <a href="http://www.belgradetranslations.com/resources.html" target="_blank">овде</a>.<br />
<br />
Молим вас да што пре реагујете ако сте заинтересовани за овај семинар јер је број места ограничен због капацитета сале на 20 учесника.<br />
<br />
У свему овоме, имамо подршку и од компаније Kilgray. На крају семинара, учесници добијају сертификат о учешћу на семинару (поред знања о једном изузетном производу).<br />
<br />
Надам се да ћемо се ускоро видети.<br />
<br />
Што се тиче котизације за учешће на семинару, она износи симболичних 2.000,00 РСД за цео програм семинара (целодневни семинар).<br />
<br />
Уплате можете извршити већ данас на рачун код Сбербанке:<br />
<br />
Bel Translations,<br />
Станка Враза 21/1,<br />
11120 Београд<br />
<br />
285-2031050000172-03<br />
<br />
У опису навести: котизација за семинар у Београду.<br />
<br />
Уколико желите, можете ме обавестите када извршите уплату тако што ћете ми послати поруку на адресу: cedomir.pusica@belgradetranslations.com.<br />
<br />
Поздрав,<br />
<br />
ЧедомирUnknownnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-29834786891549179272013-07-28T05:38:00.001-07:002013-07-28T05:38:23.217-07:00Преведено у новац...Важан аспекат преводилачког посла јесте и <b>новац</b>. Други важан аспекат је љубав према послу који радите, али то је лична ствар.<div>
<br /></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjohyzojmVgDGUsPrp6hUM-hRfjOfZrxutXrk9dWzRQEypML8fAwmZMJEiTKaKNO-VgnlvzZPK1YrvhTLId91qcwT8IAh02QwrsxV3f2VQcqG1YJmoGr4L7I741pZFXJ8UH1IOpmVgtkzA4/s1600/dolari+marke.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="219" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjohyzojmVgDGUsPrp6hUM-hRfjOfZrxutXrk9dWzRQEypML8fAwmZMJEiTKaKNO-VgnlvzZPK1YrvhTLId91qcwT8IAh02QwrsxV3f2VQcqG1YJmoGr4L7I741pZFXJ8UH1IOpmVgtkzA4/s320/dolari+marke.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Долари, марке, лире ти вире...</td></tr>
</tbody></table>
<div>
<b>Како да зарадите више?</b></div>
<div>
<br /></div>
<div>
Потребно је да разумете две ствари: сви смо правно гледано физичка лица, али неки од нас су и правна лица, односно власници фирми. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Као физичка лица, сви имамо обавезу да плаћамо одређене порезе: на пример, на крају године је потребно да матичној пореској управи (пореској управи општине на којој сте пријављени) поднесете пореску пријаву уколико је укупан износ вашег прихода за годину прешао 5 просечних месечних зарада за Републику, помножен са 12 месеци. На разлику је потребно да платите порез. Пракса, међутим, је таква да то ради мали број људи - по неким проценама сваки трећи.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Такође, као физичко лице, <b>не можете да издајете фактуре</b> (нешто што становници ЕУ имају право). И то ће бити могуће у догледној будућности, након реформе пореског система (потребно је да се ЈМБГ изједначи са тзв. фискалним бројем појединца, што ће омогућити и делимично функционисање појединаца као предузећа - моћи ће да одбију одређене трошкове од прихода, чиме ће умањити пореску основицу). </div>
<div>
<br /></div>
<div>
У том смислу, плаћање физичком лицу може да се врши само преко <b>уговора о уступању имовинских и ауторских права</b> (у случају писменог превођења), односно преко <b>уговора о делу</b> у случају усменог превођења. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
За основицу се узима нето износ договореног хонорара и на тај износ се додају:</div>
<div>
<br /></div>
<div>
- порез на доходак грађана (20%)</div>
<div>
- допринос за здравствено осигурање (12,3%)</div>
<div>
- допринос за ПИО (24%)</div>
<div>
<br /></div>
<div>
То је у случају да је лице <b>незапослено</b>. Уколико је лице (у овом случају преводилац) запослено, допринос за здравствено осигурање се не плаћа (то плаћа послодавац). Послодавац, поред горе наведених ставки има обавезу да уплаћује и допринос за незапослене.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Дакле, лако је израчунати да се на 1000 РСД нето, плаћа 56,3% пореза и доприноса. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Каква је ситуација са правним лицима, односно, шта се мења уколико оснујете <b>предузетничку радњу</b> (агенцију за превођење)?</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Мења се то да ћете ви бити одговорни за плаћање горе наведених пореза и доприноса сами себи (укључујући и допринос за незапослене). Износ пореза и доприноса утврђује пореска управа општине на којој је ваша радња регистрована и о томе вам доставља решење. Тај износ зависи од степена стручне спреме оснивача и од просечне зараде у Републици. Дакле, узима се да ће ваша добит износити око 300.000-450.000 РСД на годишњем нивоу и из тог износа нето добити утврђују се порези и доприноси. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Ако остварите већу добит, потребно је да пореској управи уплатите разлику. Ако остварите мању добит, новац вам се враћа или добијате порески кредит (могућност да вам се тај износ одбије од будућих плаћања). Примера ради, плаћали бисте око 13.000 РСД месечно за порезе и доприносе.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Поред тога, могли бисте да издајете фактуре фирмама за које радите, а фирме би вам директно уплаћивале новац на рачун - према износу фактуре и без икаквих додатних пореза. То вас чини далеко конкурентнијим од физичких лица, или у најмању руку - <b>богатијим</b>.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Што се осталих битних ствари тиче, постоје следеће могућности:</div>
<div>
<br /></div>
<div>
1. <b>Предузетник у паушалном систему</b> (промет до 6 милиона динара годишње): плаћа се фиксни износ пореза и доприноса на годишњем нивоу, не постоји обавеза вођења књига (мада можете да водите књиге), не постоји обавеза правдања новца који узимате из фирме (многима се на ово смеши брк).</div>
<div>
<br /></div>
<div>
2. <b>Предузетник који води књиге, али није у систему ПДВ-а</b> (промет од 6 до 8 милиона динара годишње): води књиге (просто књиговодство) и дужан је да правда свако узимање новца из фирме.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
3. <b>Предузетник који води књиге и који је у систему ПДВ-а</b> (можете добровољно ући у систем ПДВ-а или аутоматски преласком границе од 8 милиона промета годишње). </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Систем ПДВ-а има предности само уколико набављате доста материјала, ако тргујете робом, и сл. док је у случају услуга врло непрактичан и оптерећујући. Он прави велики проблем и у пословању са иностранством, где је Србија једна од ретких земаља која обрачунава ПДВ и страним купцима (који тај ПДВ не могу да одбију), тако да ваша услуга аутоматски постаје 20% скупља за странце. Примера ради, уколико купујете услуге из иностранства, никад вам неће обрачунати ПДВ на износ услуге. Тај закон би требало да се промени и у Србији.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Такође, ПДВ пријаву (ПППДВ) морате да подносите на месечном или кварталном нивоу својој пореској управи и морате да платите ПДВ унапред и за оне фактуре које сте издали, а које још увек нисте наплатили! Да бисте то избегли, најбоље је да увек прво издате профактуру, а по пријему новца - фактуру. То је зато што се датум фактуре сматра и датумом промета (тада се књижи потраживање). </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Направите своју рачуницу. Шта вам се више исплати?</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Ово је био само део приче о <b>предузетницима </b>и <b>физичким лицима</b>. Поред тога, постоје и друге опције - друштво са ограниченом одговорношћу, удружење, и сл. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Срећан рад!</div>
<div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-84186760242842467372013-07-24T04:10:00.000-07:002013-07-24T04:10:02.899-07:00Прва заједничка граматика БХЦС-а и ламент над неким новим правилима нашег језикаПосле дугог топлог лета (хм...), ево и једне занимљиве теме за све лингвисте, како на просторима бивше СФРЈ, тако и у свету - разлике између четири новопрокламована језика: српског, хрватског, босанског и црногорског.<br />
<br />
У Француској и на француском језику је издата прва заједничка граматика ових језика, а текст у коме је ова вест најављена и до танчина описана можете прочитати на <a href="http://www.ostali.org/?q=vijesti%2Fprva-zajedni%C4%8Dka-gramatika-na%C5%A1eg-jezika" target="_blank">овом сајту</a>.<br />
<br />
Део мојих читалаца сигурно је у школи учио српскохрватски језик. Рат је донео много ситнијих промена, од којих се са некима лично и данас не мирим. Јесте да сам српскохрватски озбиљно учио само од петог до осмог разреда, али сам тада заиста научио 90% онога што данас знам. Дозвољавам различита тумачења наведеног.<br />
<br />
Сећам се правила да се <i>самном </i>пише састављено, да је <i>с' </i>била скраћена верзија <i>са</i>, да није било двојбе између тога да ли се прилог за место <i>прекопута </i>пише састављено или раздвојено, да се <i>је ли </i>пише одвојено, а <i>јел' </i>састављено и са апострофом, као и <i>да ли </i>и <i>дал' </i>(ово ми искрено највише смета у новим правилима - ако напишеш <i>да л'</i>, ризикујеш да читаоцу зазвучиш као онај симпатични Ром кад каже "<a href="http://www.youtube.com/watch?v=e_efXtNENO8" target="_blank">Ће д'изађем на телевизор, а? Ка д'?</a>", итд.<br />
<br />
Као што је једном покојни академик Милан Шипка рекао, данас приликом писања правописа и граматика не постоји општи дијалог нити јавна расправа, већ свако приватно и по свом нахођењу уводи своја правила без подршке институција.<br />
<br />
Човек у кога се данас велика већина лингвиста у Србији куне јесте Иван Клајн. Добро. Нека референца је неопходна, а опус г. Клајна је импозантан и као такав се и наметнуо. Међутим, не схватам да неки лингвиста може у свом делу да буде толико искључив, а у неким ситуацијама и да греши, као што то може г. Клајн. Чист пример је онај прилог за место - <i>прекопута. </i>Г. Клајн каже да се то увек пише одвојено: <i>преко пута. </i>Разумем кад ти неко пређе <i>преко пута</i>, али не и када се налази <i>прекопута. </i>Шта ћемо са <i>наоколо, улево, удесно, наопослено? </i><br />
<i><br /></i>
Да не помињем предлоге писања и транскрибовања страних градова, производа и сл. Г. Клајн предлаже да се на место сваког гласа <i>ch </i>(за шпански, енглески), односно <i>c, ci, ce, cie </i>(у случају италијанског), на српском користи глас и слово <i>ч, </i>као и да се практично никад гласови који су између наших <i>ђ </i>и <i>џ </i>не усвајају са <i>ђ, </i>већ искључиво са <i>џ. </i>Тако би, по њему требало говорити и писати: Виченца, Пјаченца, џакузи, итд. Земунци су мале маце...<br />
<br />
Стамбол или Истамбул? Или... Истанбул?<br />
<br />
За људе који су учили гласовне промене и који су добро научили српскохрватски, потом и српски, знају за једначење сугласника по месту творбе/настанка. Ма Цариград, па нек иде живот!<br />
<br />
На крају, иако се о овој теми, као и о теми разлика међу четири варијанте језика који се некад звао српскохрватски, односно хрватскосрпски, може говорити и писати до сутра, закључићу овако:<br />
<br />
<i>- Ја нисам завршила Филолошки да бих мудровала, већ да се придржавам правила!</i><br />
<i>- Ја сам управо завршио Филолошки да бих се нешто питао за језик. Заправо, ми смо међу најкомпетентнијим људима да о језику причамо, да се слажемо или не слажемо. Чао, здраво!</i>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-27851630829728109852013-05-29T13:12:00.001-07:002013-05-29T13:12:44.113-07:00Рад преко сервера memoQКада радите са клијентом који има сервер <i>memoQ </i>и од вас захтева да радите на мрежи, потребно је да пратите следеће једноставне кораке.<br />
<br />
Ако немате програм <i>memoQ</i>, верзију за преводиоце (<i>translator pro</i>), потребно је да одете на сајт www.kilgray.com и да у делу <i>Downloads</i>, одаберете ону верзију програма <i>memoQ translator pro </i>која одговара верзији сервера клијента (то ће вам свакако рећи).<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjWijuMQWnOGm6ZOxD-OtWSupjve5Qs-LvXmh_uz6DQlR353s9PeTw2nVHeAwKHCm8N9pVGlQqbxgYBI3HIsVF0jXY7krzDQibJhJ7WcXZGgoqKROvxc9pbiu0zLfS-H4gX1Va2rClpH6dL/s1600/Kilgray.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="228" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjWijuMQWnOGm6ZOxD-OtWSupjve5Qs-LvXmh_uz6DQlR353s9PeTw2nVHeAwKHCm8N9pVGlQqbxgYBI3HIsVF0jXY7krzDQibJhJ7WcXZGgoqKROvxc9pbiu0zLfS-H4gX1Va2rClpH6dL/s320/Kilgray.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Покрените инсталацију. По завршетку исте, имате месец дана бесплатног коришћења софтвера са свим функционалностима. Потом се одређене функционалности губе уколико не купите лиценцу (нпр. нећете моћи да користите преводилачке меморије и базе термина из ранијих пројеката и сл. али моћи ћете да радите на појединачним пројектима). То није проблем уколико радите са клијентом који има сервер - наиме, сваки пут када вам додели пројекат, доделиће вам и тзв. клизну (<i>ELM</i>) лиценцу па ћете моћи да користите програм поново са свим функционалностима, али само на датом пројекту. Након што завршите са радом и означите документ као готов, лиценца се враћа аутоматски.<br />
<br />
Дакле, добили сте мејл од клијента у коме вас обавештава о томе да вам је додељен нови пројекат, која је ваша улога, рок и како да се пријавите на сервер.<br />
<br />
Покрените програм <i>memoQ</i>.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGpun80fXQcNkj0ZlHdt43uHoOQ8cP406O7rjGZceFFXWzFtwK5KDSkW06q-XoCyVyaBRCf9CDdgfOMVlCu87tEGWe7eHAFaEM0X8q5M8ZaXEcmzMhCQV3zXbj0O8gvmNgZJI1vbADxceS/s1600/Check+out+online+project.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="125" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGpun80fXQcNkj0ZlHdt43uHoOQ8cP406O7rjGZceFFXWzFtwK5KDSkW06q-XoCyVyaBRCf9CDdgfOMVlCu87tEGWe7eHAFaEM0X8q5M8ZaXEcmzMhCQV3zXbj0O8gvmNgZJI1vbADxceS/s400/Check+out+online+project.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
Црвеном бојом је уоквирена опција <i>Check out an online project</i>. Кликните на њу.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtGnm1pOGPifMh9n5EzvPwUisjdkKkO2Sv-Spo3i_VUlIXSJK5oxskydHdPkYLrsm-cwlfvxga7GpiF1POVif7J1SnXEZYQb19Ymdmi5vtsvBiG4QqhcjLYtm_nG2wujwfNj4iUJYIWJmS/s1600/Check+out+online+project1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="235" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtGnm1pOGPifMh9n5EzvPwUisjdkKkO2Sv-Spo3i_VUlIXSJK5oxskydHdPkYLrsm-cwlfvxga7GpiF1POVif7J1SnXEZYQb19Ymdmi5vtsvBiG4QqhcjLYtm_nG2wujwfNj4iUJYIWJmS/s320/Check+out+online+project1.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
У поље <i>Server URL</i> унесите IP адресу сервера клијента (адреса ће вам стићи у поруци од клијента). Када сте унели адресу, кликните на дугме <i>Select</i>.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOQjMyuPWJdQN9yJ4MWNFcasH9RmBtcPTfIpzOHa6JpHD4YyNHM-WybZPjSPiu6ViywCiJ9Gax21lkUaQVZVesBNlo2be7CvRJhGXxTLerXGs895pHCdpiY9DIoQ5k6xOzMnnhJu2xVxYO/s1600/Check+out+online+project2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="235" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOQjMyuPWJdQN9yJ4MWNFcasH9RmBtcPTfIpzOHa6JpHD4YyNHM-WybZPjSPiu6ViywCiJ9Gax21lkUaQVZVesBNlo2be7CvRJhGXxTLerXGs895pHCdpiY9DIoQ5k6xOzMnnhJu2xVxYO/s320/Check+out+online+project2.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Одаберите пројекат који вам је додељен и кликните ОК.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Пројекат се аутоматски отвара и можете почети да радите на задатку који вам је додељен (превод или лектура).</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
За опис рада у програму, погледајте чланак <a href="http://www.lingvista.rs/2013/03/memoq_29.html" target="_blank">Први кораци у програму memoQ</a>.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Када сте завршили са преводом, односно лектуром, потребно је да исти вратите на сервер као завршен. Кликните на опцију <i>Deliver/return</i> која се налази у доњем десном углу панела <i>Translations </i>(погледајте слику у наставку).</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCzQFVgciyU5_ky4y6bMZoWABtVJ5HLKSNItlP_FzljjViJY1UKG16N9atjN36NODVUCHhzpDvb627VXF-u31UIRJty5bZkLGua810f7Ot8nr3xB50qxsUYxtaIjj5wui4lOEru9B4C1Ik/s1600/Online+project+delivery.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="155" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCzQFVgciyU5_ky4y6bMZoWABtVJ5HLKSNItlP_FzljjViJY1UKG16N9atjN36NODVUCHhzpDvb627VXF-u31UIRJty5bZkLGua810f7Ot8nr3xB50qxsUYxtaIjj5wui4lOEru9B4C1Ik/s400/Online+project+delivery.jpg" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
О неким додатним опцијама које су вам на располагању биће више речи у неком од следећих чланака (нпр. прозор за комуникацију са другим лингвистима који раде на истом пројекту, синхронизовање пројеката, прелазак у Зен фазу, и сл.). </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-70244503384064323842013-05-27T02:36:00.001-07:002013-05-27T02:36:13.975-07:00Интеграцијом против дезинтеграцијеКритична фаза у развоју пословања, о било којој делатности да је реч, јесте моменат у коме посла почиње да буде све више, а дан и даље траје само 24 сата.<br />
<br />
Уколико нисте спремни, тј. уколико немате већ припремљене процесе, ова метаморфоза може да буде болна.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj2uMb-2TiBVs6jArmMFIRsthergwUUWgkkvwbxLUU-TXl3_j04GcJSbAmbt2hPxzNFgTtzYpP-GW3K_d4GrnuZdvAGBYhuBmPZtjW74rQiq4Sm_cYCAwPW0Kmtvd1digu_STLdrI6QknL_/s1600/INTEGRACIJA.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj2uMb-2TiBVs6jArmMFIRsthergwUUWgkkvwbxLUU-TXl3_j04GcJSbAmbt2hPxzNFgTtzYpP-GW3K_d4GrnuZdvAGBYhuBmPZtjW74rQiq4Sm_cYCAwPW0Kmtvd1digu_STLdrI6QknL_/s400/INTEGRACIJA.jpg" width="346" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br />
Симпатична скица пословног циклуса</td></tr>
</tbody></table>
<b>Поред основних алата, шта вам је ЈОШ потребно, у било којој фази да се налазите?</b><br />
<br />
1. Вођење евиденције пројеката / појединачних послова у оквиру сваког пројекта, као и сарадника/одговорних особа за обављање сваког посла или његовог дела (уз праћење временских оквира/рокова)<br />
2. Вођење евиденције клијената<br />
3. Вођење евиденције уговорених цена<br />
4. Евиденција потраживања од клијената (уз праћење наплате, слање опомена и сл.)<br />
5. Евиденција обавеза према сарадницима<br />
<br />
У оквиру сваке од горе наведених тачака, налази се и одређен број подтачака. Наравно, реч је о управљању пројектима и о интегрисању различитих аспеката пословања. Тиме не само да се штеди време, већ и енергија, а процесе је далеко лакше пратити и имати стални увид у тренутно стање ваше организације (било да сте самостални консултант или водите компанију). О смањењу ризика од људске грешке и могућности да заборавите да евидентирате неки од послова или обавеза да и не говоримо.<br />
<br />
Да бисте свој посао подигли на виши ниво, на располагању вам је више алата - од бесплатних, преко оних који се плаћају на месечном нивоу (тзв. услужног софтвера - енг. <i>Software as a Service </i>или скраћено: <i>SaaS)</i>, па до софтвера који плаћате једнократно и инсталирате локално на свом рачунару.<br />
<br />
<b>Бесплатни алати за управљање пројектима</b><br />
<br />
Заобићи ћу Ексел - који наравно представља неопходност на самом почетку и најмање што можете да урадите. Прећи ћу директно на језички терминал о коме сам већ једном писао.<br />
<br />
Наиме, компанија Килгреј је на <a href="http://www.linkedin.com/groupAnswers?viewQuestionAndAnswers=&discussionID=242682569&gid=1925232&trk=eml-anet_dig-b_nd-pst_ttle-cn&ut=170dits1-ZklM1" target="_blank">својој страници на LinkedIn</a>-у најавила нову верзију програма <i>memoQ translator pro</i> и сервера <i>memoQ </i>- који ће носити ознаку 2013. По овоме изгледа да почињу да прате тренд <i>SDL</i>-а (додавање године лансирања производа у јавност). Једна од новина односи се и на језички терминал - <a href="https://www.languageterminal.com/" target="_blank">Language Terminal</a>. Уколико се региструјете на овом порталу (регистрација је бесплатна и не морате бити корисник њиховог софтвера), можете да уживате у 1 GB серверског простора у облаку, могућности да размењујете "лаке" преводилачке ресурсе са другима (посебно подешене конфигурације за вршење контроле квалитета, правила за аутоматско превођење и сл.), а оно што је на мене оставило посебан утисак је и могућност коришћења (за сада делимично ограничене) <b>функционалности управљања пројектима</b>.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivuYJtfXcviRPx-IuTSyjSUGDQp3UQy4833UoInokG77wtD3wfqnUxxoUBocmu9hLU9UJ7pVGMHR1fjS2jM8xMRf9a2iOrAUt5ksbkikFV2ql7ZDoFJ2nT-_oupdiktGVFCNqCtKZg9w21/s1600/Projekti+u+JT.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="183" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivuYJtfXcviRPx-IuTSyjSUGDQp3UQy4833UoInokG77wtD3wfqnUxxoUBocmu9hLU9UJ7pVGMHR1fjS2jM8xMRf9a2iOrAUt5ksbkikFV2ql7ZDoFJ2nT-_oupdiktGVFCNqCtKZg9w21/s400/Projekti+u+JT.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Почетна страна језичког терминала</td></tr>
</tbody></table>
Потребно је време да бисте креирали свој профил, унели податке о фирми/личне податке, податке о клијентима, итд, али све то можете радити и у ходу. У наставку је приказан прозор за креирање новог пројекта:<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhLYcV20BKOkx-ManoGzKoWi_hS8hHPUS5Z5AFMrMT-BEr61eJshMANc0cYx0uESRoPu35ZtSuny1N6WmhyymNvyzqzM_sXfSpwlbN08QwYibQMwLyGKS6jJ1KgmqcJP6qATdp6pfKxjPMQ/s1600/Kreiranje+projekta.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="247" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhLYcV20BKOkx-ManoGzKoWi_hS8hHPUS5Z5AFMrMT-BEr61eJshMANc0cYx0uESRoPu35ZtSuny1N6WmhyymNvyzqzM_sXfSpwlbN08QwYibQMwLyGKS6jJ1KgmqcJP6qATdp6pfKxjPMQ/s400/Kreiranje+projekta.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Креирање новог пројекта</td></tr>
</tbody></table>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Када притиснете дугме <i>Креирај нови пројекат </i>појављује се следећи прозорчић. Потребно је да извршите анализу документа (број страна/речи) и да унесете цену.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjal8fxKefEadAgzdk-EPP9H08IgQRZfQZ5ih323H4LAsysKQBjLHYpzEKSO84q4qzmO-qUui-_DGyo9C7PcF4xuKpysRO5xvAdnRWg9L6VL_9YOZRVM2ggHgfv_2PjfKaU_8z2zB8-PBf/s1600/Kreiranje+projekta2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="195" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjal8fxKefEadAgzdk-EPP9H08IgQRZfQZ5ih323H4LAsysKQBjLHYpzEKSO84q4qzmO-qUui-_DGyo9C7PcF4xuKpysRO5xvAdnRWg9L6VL_9YOZRVM2ggHgfv_2PjfKaU_8z2zB8-PBf/s320/Kreiranje+projekta2.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Након што сте документ за анализу (у формату .txt или .csv) учитали у оквиру опције <i>Анализа и цене</i>, односно ручно унели, можете да кликнете на опцију за слање понуде клијенту. Унесите име клијента и адресу е-поште. Документ који ће добити изгледа овако:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjofHG5MFHcCVMslyTk4hstjuy6blU_n-Z-g0uL-iL5KO3SJGbJHsZovy9OvV3ztpk2S4bKb9VWgikJ7pN12WyuQ96GQ4fBDWOw2Tvp1iPaqi6Il4paNwSE9BzBQBmnprfdSNh9KnWGDAJQ/s1600/Ponuda.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="246" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjofHG5MFHcCVMslyTk4hstjuy6blU_n-Z-g0uL-iL5KO3SJGbJHsZovy9OvV3ztpk2S4bKb9VWgikJ7pN12WyuQ96GQ4fBDWOw2Tvp1iPaqi6Il4paNwSE9BzBQBmnprfdSNh9KnWGDAJQ/s320/Ponuda.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Једноставне опције за управљање пројектом из главног менија подразумевају да штиклирате одговарајуће поље како бисте означили да ли је клијент прихватио понуду, да ли сте завршили рад на пројекту, да ли сте га испоручили клијенту, да ли сте добили потврду о пријему од клијента. Након ових корака, следи учитавање фактуре - штета што не постоји опција креирања фактуре на основу већ креираног пројекта. То би заправо била права помоћ. Вероватно ће у скорој будућности и ова функционалност бити доступна.<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNcO5Yc_pcyHHhz_Xi5UKqfl6znVFvS9SfWYlqF_K4CgBHnd-J1jCvUuAVesLWBGHCihrgZsfsjRF6tnHO8-XCtLIkSJa71xf-bsqTL4UfCJUV2LIdLUtEFASAHZTPOlk7BCVoeGFlzUo4/s1600/Istorijat+promena.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="193" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiNcO5Yc_pcyHHhz_Xi5UKqfl6znVFvS9SfWYlqF_K4CgBHnd-J1jCvUuAVesLWBGHCihrgZsfsjRF6tnHO8-XCtLIkSJa71xf-bsqTL4UfCJUV2LIdLUtEFASAHZTPOlk7BCVoeGFlzUo4/s400/Istorijat+promena.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Историјат промена</td></tr>
</tbody></table>
Неки од преводилаца су забринути за безбедност података система у облаку и нису вољни да податке о својим клијентима и пројектима чувају на серверу у облаку. Компанија Килгреј је свесна постојања потенцијалних безбедносних проблема, али без обзира на исте, верује да је језички терминал једно од средстава које корисницима може да пружи додатну вредност. Безбедност на језичком терминалу је слична оној коју пружа и <i>Dropbox</i>, а компанија ради и на интеграцији <i>Dropbox</i>-а , <i>Skydrive</i>-а и сл. са својим терминалом како би се квота од 1 GB бесплатног простора на интернету коју вам терминал нуди повећала. Поред тога, ништа од материјала које имате се не учитава по аутоматизму на језички терминал - ви бирате оно што ћете тамо складиштити.<br />
<br />
<b>TO3000 - Одличан софтвер за књиговодство и управљање пројектима за хонорарне преводиоце</b><br />
<br />
Овај програм користим већ више од три године. На почетку ми је био идеално решење јер сам успео да на једном месту објединим све оно што ми је у том моменту било потребно: евиденцију пројеката и послова, клијената, понуда, фактура, плаћања, прављења извештаја по жељеним критеријумима (нпр. највећих 5 клијената, промет по месецима, и сл.), као и распоред текућих пројеката. Опција има таман колико је довољно за једног хонорарног преводиоца који ради само за себе и не ангажује екстерне ресурсе.<br />
<br />
У сваком случају, иако сам овај софтвер превазишао на неки начин јер свакодневно радим са више преводилаца и лектора, и даље га редовно користим - ограничења су још увек подношљива. Шта му фали? У мом случају, могућност праћења ангажмана екстерних ресурса по пројектима, односно појединачним пословима. Компанија <i><a href="http://www.translation3000.com/" target="_blank">AIT</a></i>, која је развила овај софтвер, таквим корисницима нуди корпоративно решење - <i><a href="http://www.projetex.com/" target="_blank">Projetex</a></i>.<br />
<br />
<b>Кратак приказ софтвера</b><br />
<br />
Када покренете програм, појављује се следећа почетна страница:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj5KwVd5ObCqEV-fzKLJK79zKoJqRweWdFnu27wtD2rL9eyj1rU7YH1lKhrfD93AYvNnD-fZkqC-xs0z3ijuWjji-DdkNhZsyRW7mC4dVKoVRnF5zgZhh2vJJkPa6TmHvYvKiBUcqJLwvww/s1600/TO3000+pocetna.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="339" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj5KwVd5ObCqEV-fzKLJK79zKoJqRweWdFnu27wtD2rL9eyj1rU7YH1lKhrfD93AYvNnD-fZkqC-xs0z3ijuWjji-DdkNhZsyRW7mC4dVKoVRnF5zgZhh2vJJkPa6TmHvYvKiBUcqJLwvww/s640/TO3000+pocetna.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
Екран је прегледан, а подељен је у два главна поља - лево (жућкасто) у коме је дат преглед клијената које сте унели у базу и десно, у коме су таксативно наведени подаци конкретног клијента кога сте означили курсором у левој, жутој колони.<br />
<br />
Вертикална трака са леве стране (уоквирена црвеном бојом) садржи неке од опција које су вам на располагању (можете им приступити и из падајућих менија): клијенти, цене, понуде, послови, фактуре, плаћања, салдо, фасцикле, преглед текућих пројеката, расходи...<br />
<br />
Хоризонтална трака у горњем делу (уоквирена црвеном бојом), садржи горе наведене картице конкретног клијента.<br />
<br />
Претпоставимо да сте већ креирали клијенте (или клијента) са којим радите (то можете учинити путем опције <i>New Client -> Quick Creation</i>, односно <i>New Client Wizard</i>. Оно што је битно напоменути је да приликом креирања новог клијента не морате одмах попунити сва поља за истог (често то време не дозвољава). Оставите то за касније. Једино је битно унети бар један контакт (особу за контакт) да бисте могли да креирате понуде, односно пројекте.<br />
<br />
За потребе демонстрације софтвера, замислите да сте добили упит за услуге превођења путем е-поште или се пријављујете на позив за достављање понуда за услуге превођења код клијента <i>Bel Translations</i>.<br />
<br />
У наставку је приказан један уобичајени радни циклус за хонорарног преводиоца.<br />
<br />
У оквиру картице <i>Quotes </i>за клијента <i><a href="http://www.belgradetranslations.com/" target="_blank">Bel Translations</a></i>, одаберите опцију <i>New Quote</i>:<br />
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg-IW83vv3k_5maNQ8a5qXWYu1UyMiv6UFFoGKN3xdzIIFjuvKW5kzL54FSo4inQnvTGcHYTniT4IfBbmYj_3dKOjrlTT_8ZxyfqG28k-kydl75xGuJH_X1hmHd1r9_Ot60d2qNBTNPNkya/s1600/TO3000+new+quote.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="271" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg-IW83vv3k_5maNQ8a5qXWYu1UyMiv6UFFoGKN3xdzIIFjuvKW5kzL54FSo4inQnvTGcHYTniT4IfBbmYj_3dKOjrlTT_8ZxyfqG28k-kydl75xGuJH_X1hmHd1r9_Ot60d2qNBTNPNkya/s400/TO3000+new+quote.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Креирање понуде</td></tr>
</tbody></table>
<br />
У оквиру већ отворене картице <i>Client Jobs</i> (коју ћете иначе највише и користити - лично ове остале не користим), кликните на дугме <i>New </i>и одаберите врсту услуге за коју правите понуду. У нашем случају, то је превод 3 стране текста уговора о заступању по цени од 2000 динара по јединици:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgz2I4DT8bYfJsOlGNsCchRvn0X32uJr3CGuNpwNpff-Lsro4kKcQb4oR7JI6GMO_Xc_6vosqS64_uq9p-m8z8aR_ZcsyJcVnfguLQEXDNeME1deYYtCXMk7GX9D0s3JLwE5J4MGATCCeC1/s1600/TO3000+new+quote1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="155" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgz2I4DT8bYfJsOlGNsCchRvn0X32uJr3CGuNpwNpff-Lsro4kKcQb4oR7JI6GMO_Xc_6vosqS64_uq9p-m8z8aR_ZcsyJcVnfguLQEXDNeME1deYYtCXMk7GX9D0s3JLwE5J4MGATCCeC1/s320/TO3000+new+quote1.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
У прозору који ће вам се појавити након што кликнете на ОК, унесите менаџера пројекта клијента (један од контаката које сте креирали за клијента), назив понуде (Уговор о заступању) и рок за завршетак.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicbpXTuIBL0e7qTaU_YGohLAT4YWTotlNrl8B2V8mhtgh7ihH7djh4b0ZM46rSqYTHtmJJzcKWdBOEzIDjXAjE2jxMKB82Nk-ytv8soZt3NYzC-1_ZBW_vj6iVGOzh5xQkOufhh9Eo0T9J/s1600/TO3000+new+quote2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="308" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicbpXTuIBL0e7qTaU_YGohLAT4YWTotlNrl8B2V8mhtgh7ihH7djh4b0ZM46rSqYTHtmJJzcKWdBOEzIDjXAjE2jxMKB82Nk-ytv8soZt3NYzC-1_ZBW_vj6iVGOzh5xQkOufhh9Eo0T9J/s320/TO3000+new+quote2.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Када кликнете на дугме <i>Apply</i>, одаберите шаблон који желите да користите за своју понуду (ако сте тек купили програм, потребно је да прилагодите стандардне шаблоне - можете имати више различитих шаблона, а исте можете уређивати у опцији <i>(Settings -> Personal Settings -> Templates -> Quotes)</i>.<br />
<br />
Након неколико потврдних кликова, ваша понуда је спремна и изгледа нешто налик овој у наставку:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgROzdi6MS9l9OIbziZcaigk4VpCCcV13vJIRCesubXiZL0EaAaAiM_5W3JZFz0Z5kKi2qRpFByyG3lrJ1hkHDRRlS0vMB9bz1TykNmy9gt71xHsBW3Y0UsR3tzzPPcTQ8lFRzEbd4-IwqC/s1600/TO3000+new+quote3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="288" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgROzdi6MS9l9OIbziZcaigk4VpCCcV13vJIRCesubXiZL0EaAaAiM_5W3JZFz0Z5kKi2qRpFByyG3lrJ1hkHDRRlS0vMB9bz1TykNmy9gt71xHsBW3Y0UsR3tzzPPcTQ8lFRzEbd4-IwqC/s320/TO3000+new+quote3.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Пошаљите је (пожељно у формату ПДФ) и чекајте на позитиван одговор... који управо стиже!<br />
<br />
Будући да смо већ унели неопходне податке о пројекту, потребно је да понуду сада конвертујемо у пројекат. То можете урадити кликом на дугме <i>Create Project Based on Quote</i>.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiA-XrH8mB3_cdZKJR8_qd0OxIBItF5517EpkM-Rx-Pu-nevxgUE2pAN0Jud29kg5VF9kVXvR_HY6r8LYl-9cdblDjOuSfuXzJxeR6_zHQFRtObcfqW9YkTduzT3UDfVt5PBPxz5dR4J3i4/s1600/TO3000+new+quote4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="116" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiA-XrH8mB3_cdZKJR8_qd0OxIBItF5517EpkM-Rx-Pu-nevxgUE2pAN0Jud29kg5VF9kVXvR_HY6r8LYl-9cdblDjOuSfuXzJxeR6_zHQFRtObcfqW9YkTduzT3UDfVt5PBPxz5dR4J3i4/s320/TO3000+new+quote4.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
Појављује се следећи прозор:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEie5ekzQw-ahl9MnUit1HVtIw0hEsQfiqk87yyevW35XICsycWdgWW-b_efEzx2wFJerN6g4mpjh_uK9gBnK22ZbAohL1UMaBqBHHwqsBeh-EvWk3Ubmi78xikHomNpZgogC0RVx-GGzJKy/s1600/TO3000+new+quote5.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="172" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEie5ekzQw-ahl9MnUit1HVtIw0hEsQfiqk87yyevW35XICsycWdgWW-b_efEzx2wFJerN6g4mpjh_uK9gBnK22ZbAohL1UMaBqBHHwqsBeh-EvWk3Ubmi78xikHomNpZgogC0RVx-GGzJKy/s320/TO3000+new+quote5.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Кликните на ОК.<br />
<br />
Пројекат је креиран и можете му приступити преко картице <i>Projects</i>. Наш пројекат је означен зеленом бојом.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEho25YXo3kGatAeYgDhd42Qr3xe5n7HKxwYO8S4jrO-MFcIPaGYOeWhJq38S9wmmnqquUCjT39rrBMMHKVc7W-Vzil3K9GNM5ICxxrtmMw5Mo5u02tWcy5OB0DY3wpZFqDrXkWjNdJ8A062/s1600/TO3000+new+project.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="140" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEho25YXo3kGatAeYgDhd42Qr3xe5n7HKxwYO8S4jrO-MFcIPaGYOeWhJq38S9wmmnqquUCjT39rrBMMHKVc7W-Vzil3K9GNM5ICxxrtmMw5Mo5u02tWcy5OB0DY3wpZFqDrXkWjNdJ8A062/s320/TO3000+new+project.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
У оквиру пројекта, аутоматски је креиран и посао (послова у оквиру једног пројекта може бити више). Да бисте приступили пословима у оквиру једног пројекта, кликните на дати пројекат и идите на картицу <i>Client Jobs</i>.<br />
<br />
Када сте завршили са преводом или било којом другом услугом, означите посао као готов (доњи део екрана уоквирен црвеном бојом). Такође, означите и пројекат као готов уколико су сви послови у оквиру њега завршени. У оквиру послова, можете унети и број налога (енг. <i>PO, Purchase Order</i>) од клијента, ако сте исти добили, или број референце, ако клијент не користи налоге.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6GZxVQXOVeaTw8LHQNO-d62Hku4ukzRmGpGRvaHkPrJLREnLO818CApp5qlt8lILSOrfKjr2rygmk0Okhn4PmFqkJj86pAccqzkxYhLKtDSfS4iu7sQIDSuj63LuA7OkVnSD8XgMjAyDX/s1600/TO3000+new+project1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="292" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6GZxVQXOVeaTw8LHQNO-d62Hku4ukzRmGpGRvaHkPrJLREnLO818CApp5qlt8lILSOrfKjr2rygmk0Okhn4PmFqkJj86pAccqzkxYhLKtDSfS4iu7sQIDSuj63LuA7OkVnSD8XgMjAyDX/s320/TO3000+new+project1.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Следеће што треба урадити, наравно, након слања документа клијенту, јесте испостављање рачуна, тј. фактуре. То можете једноставно урадити преко картице <i>Invoices -> New -> Add Job to Invoice</i>:</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgmdigrq96MUhyHfdLbQYO8MPIm7rBn9deSijaEWoiXJsRfvPD26Pwh7gVC1-vn0qiJPTNSTFh-nBgBnq5yLmcgiPa37k-M2Sb5J3prb-nBEQ3RqW0-1YKrH02-kl885IUzEA1PFDpBaAig/s1600/TO3000+invoice.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="310" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgmdigrq96MUhyHfdLbQYO8MPIm7rBn9deSijaEWoiXJsRfvPD26Pwh7gVC1-vn0qiJPTNSTFh-nBgBnq5yLmcgiPa37k-M2Sb5J3prb-nBEQ3RqW0-1YKrH02-kl885IUzEA1PFDpBaAig/s400/TO3000+invoice.jpg" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
На следећем екрану можете одабрати да ли ћете понудити неки попуст, да ли ћете основну цену увећати за износ пореза (нпр. ПДВ-а) и сл. Кликните на иконицу у доњем десном углу (уоквирена црвеним квадратом) да бисте креирали фактуру и да бисте је отворили. Претворите је у ПДФ и пошаљите клијенту.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
У оквиру картице <i>Payments</i>, можете унети плаћања од клијента (потребно је да уплату повежете са одговарајућом фактуром). </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Преглед текућих пројеката је корисна опција јер вам даје графички приказ вашег времена. Можете одабрати период за који сте заинтересовани и притиснути на дугме <i>Apply</i>. Приказ изгледа слично овоме:</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4pH-5TTef4HpPVOKovQvHeux4inJcTlWJhSDO4EVMPONfOJ1FpCXnbCGtOwbJpQ0eslF-BPxaVh-Ut1UHI5c-ucJUVPZNEezOr14UgkJI9lLU_uYGPb6049TCDN3LUcvoU2eRCsebfh4D/s1600/TO3000+schedule.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="152" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4pH-5TTef4HpPVOKovQvHeux4inJcTlWJhSDO4EVMPONfOJ1FpCXnbCGtOwbJpQ0eslF-BPxaVh-Ut1UHI5c-ucJUVPZNEezOr14UgkJI9lLU_uYGPb6049TCDN3LUcvoU2eRCsebfh4D/s400/TO3000+schedule.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Приказ текућих пројеката</td></tr>
</tbody></table>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Ово су само неке од функционалности програма. Бројне опције које су вам на располагању су нешто чиме врло лако можете овладати временом. </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Поред два горе наведена система за делимичну интеграцију процеса, на располагању су вам и многи други (о некима ћемо више говорити другом приликом): <a href="http://www.lsp.net/online-translation-management.html" target="_blank">OTM</a>, систем сертификован стандардом квалитета у области превођења DIN EN15038; затим, бесплатни корпоративни софтвер <a href="http://www.project-open.com/" target="_blank">Project Open</a> и његова верзија која се плаћа, а у врху листе (бар за мене) је и <a href="http://www.teamworkpm.net/index.cfm" target="_blank">TeamworkPM</a> (који омогућава интеграцију са софтвером за књиговодство <a href="http://www.freshbooks.com/" target="_blank">Freshbooks</a> и <a href="http://basecamp.com/" target="_blank">Basecamp</a>) - листа се овде дефинитивно не завршава. На вама је да одаберете решење које најбоље одговара вашим тренутним потребама или потребама које предвиђате да ћете имати у скоријој будућности, како бисте спречили "дезинтеграцију" и колапс система.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-67826762002953250602013-05-19T13:42:00.001-07:002013-05-19T13:42:13.935-07:00Равнотежа између приватног и пословног животаУ различитим периодима живота, човек приоритете даје различитим стварима. Сећам се кад сам о равнотежи између приватног и пословног живота придавао једнако пажње као лањском снегу. Био сам млад. За мене је ово био апстрактан концепт.<br />
<br />
Чињеницу да постоји нешто што се зове приватни и пословни живот бих с времена на време осетио, али никада није било озбиљнијих реперкусија. Можда пар пишљивих раскида - али ко је то у оно време схватао као приватни живот!?<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgd4gzl0Cv6XS-04m2_XBI1Qky4bNoq_OlHu9iH-ENSGSyR1CpQUb10BN3rzJW-w8KzzdNum45-J5dN5g_kOvRVNlMC8yJNNNkJy9fyU-puFNV7NiTmYKdDn9Em1oBziztqivYps4wFxQvF/s1600/worklifebalance.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="199" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgd4gzl0Cv6XS-04m2_XBI1Qky4bNoq_OlHu9iH-ENSGSyR1CpQUb10BN3rzJW-w8KzzdNum45-J5dN5g_kOvRVNlMC8yJNNNkJy9fyU-puFNV7NiTmYKdDn9Em1oBziztqivYps4wFxQvF/s200/worklifebalance.jpg" width="200" /></a></div>
<br />
Међутим, временом човек уђе у рутину. Једна од озбиљнијих рутина је и брак. Уз брак долазе и деца, а обим посла се у међувремену или повећао или је остао једнако интензиван. Ово је моменат у коме почиње озбиљно да се осећа постојање два ентитета на ваги душевног мира - приватни и пословни живот.<br />
<br />
Дуго сам се опирао да раздвојим ово двоје, једно у један, друго у други ћошак исте куће. Мислио сам да сам јак, а онда је дошао физички крах пре две седмице, отприлике.<br />
<br />
Хахаха! Ево, док ово пишем улази жена у моју "канцеларију" и пита ме шта сам је оно питао пре 10 минута јер јој је био пао шећер па ме није слушала.<br />
<br />
- Ништа.<br />
- Аха, ок. Мислила сам да си ме нешто питао, мало сам... извини.<br />
- Ништа.<br />
- Татааааа! (мали покушава да се провуче кроз полуотворена врата и уђе код мене - ово му је омиљени простор за играње. За шта год да дохвати, може да сломи и нанесе жесток ударац породичним финансијама, а може и фирму да кошта. "Шта зна дете шта је петсто кила...")<br />
- Молим те, затвори врата. Пишем нешто па ћу после доћи.<br />
- Оћеш да ти укључим <i>Карате кид </i>да ти се учитава у међувремену?<br />
- Како оћеш.<br />
- Ок, укључићу ти.<br />
<br />
Одоше. Где сам оно стао?<br />
<br />
<b>Златна правила којих се сваки фриленсер мора придржавати (бар од једног тренутка у свом животу)</b><br />
<b><br /></b>
<b>1. УВЕДИТЕ ФИКСНО РАДНО ВРЕМЕ!</b><br />
<br />
Ово сам увео од прошлог понедељка. Резултати су задивљујући. Дакле, радно време од кога сам увек бежао, слобода рада када посла има и слобода нерада када посла нема, само су навлакуше које као дрога функционишу на почетку, а онда се деси да прихватите још један послић више ради нешто више кинте - обнавља се гардероба, иде се на летовање/зимовање, купује се стан, ауто, иде свадба код рођака, испраћа се братанић у војску... и отворили сте Пандорину кутију. Почећете са жртвовањем свог времена и викендом - ок, некад је потребно изаћи у сусрет клијенту који вам значи, некад је понуда неодољива, али на крају ипак прековремени рад постаје редовна појава јер сте као фриленсер у потпуности <i>фри </i>- за вас време нема границу, ни почетак ни крај; ви сте господар времена, такорећи - Бог: време за вас губи значај и постаје потпуно релативна ствар. У разговору са пријатељима, кад их случајно сретнете испред поште након што сте послали пар фактура клијентима који још увек без печата не шљиве живу силу, схватите да се више не сећате да ли су се одређене ствари десиле јуче, јутрос или прошле недеље. Потпуно сте загосподарили временом, док други ваш одсутан поглед приписују расејаности. Ако имате ове симптоме - уведите себи радно време. У току времена које себи одредите, радите. Пред крај радног времена, направите план за следећи дан.<br />
<br />
<b>2. ПРЕСТАНИТЕ ДА МРСИТЕ... ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ!</b><br />
<b><br /></b>
Да ли је потребно рећи нешто на ову тему? Моје искуство је да сам дневно губио по два сата прелиставајући разноразне будалаштине на фејзбуку, читајући новине и сл. Када сам престао (пре недељу дана), добио сам много. Много слободног времена! Дакле, кад се ради, ради се. Кад се зеза, зеза се. Интензивно. Фокусирано.<br />
<br />
<b>3. ПРОНАЂИТЕ ВРЕМЕ ЗА СЕБЕ - БЕЗ ДРУГИХ!</b><br />
<b><br /></b>
Нису сви људи исти, али мислим да је свима потребна одређена доза осамљености, тренуци када су сами са својим мислима без фактора који могу да их ометају. Пронађите време и место за своју самоћу. Шетња је један од добрих избора. Нека занимација, хоби - било шта (сликарство, писање, музика), лече душу.<br />
<br />
<b>4. БАВИТЕ СЕ ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ!</b><br />
<b><br /></b>
Посао преводилаца је статичан и ради личног здравља би било идеално да три пута недељно идете на неку организовану физичку активност: аеробик, теретана, борилачки спортови... Бићете срећнији. А сетићете се и времена када сте се дружили са људима. Дружили сте се некада, јел' да?<br />
<br />
<b>5. УЖИВАЈТЕ У СЛОБОДНОМ ВРЕМЕНУ!</b><br />
<b><br /></b>
Пошто сте већ себи одредили радно време, сваки моменат ван радног времена искористите само за лични развој: мењајте пелене детету, разговарајте са супружником, шетајте заједно, идите на излете, гледајте ТВ, читајте - и ниједног тренутка немојте размишљати о послу који вас чека следећег дана! (то сте већ записали пред крај радног времена)<br />
<br />
<b>Уместо закључка...</b><br />
<br />
Једно решење не одговара свима, као што је и свачија ситуација другачија. То значи да горња решења неће бити једнако корисна за свакога. Први разлог јесте место рада - да ли радите од куће или имате канцеларију која је физички одвојена? Бити фриленсер и имати своју канцеларију није контрадикторност. То у старту мења много. Вероватно, у том случају није ни дошло до нарушавања равнотеже у вашем животу. Ето, то је један неизнуђен савет. Додуше, џаба савет, ако средства то не допуштају. Будите флексибилни и у решењима, али дефинитивно - размислите о равнотежи између приватног и пословног живота пре него што вам се тас обије о главу.Unknownnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-38614640514094769262013-05-04T03:33:00.000-07:002013-05-04T10:16:08.752-07:00Прича о Бори Живковићу<span style="font-family: inherit;">Враћам се кући аутом, а на једној од италијанских радио станица које се аутоматски смењују сваки пут кад прођем кроз тунел, засечем оштру кривину или прођем кроз подвожњак почиње прича о "Србину Бори Живковићу, уреднику блогова на сајту часописа <i><a href="http://blogs.scientificamerican.com/home" target="_blank">Scientific American</a>, </i>који је један од организатора конференције <i><a href="http://scienceonline.com/" target="_blank">ScienceOnline</a></i>, на којој се сваке године у такозваном Троуглу <i>(Triangle Area)</i> окупљају научници, блогери из области науке и њихови читаоци у циљу размене информација, искустава и личног упознавања."</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">"У овом троуглу је практично највећа концентрација доктора наука на свету", говори водитељка с нескривеним ентузијазмом. Водитељ потврђује и наставља да говори о конференцији, а ја у себи понављам 'Бора Живковић, ScienceOnline'... остало ми је још пар минута до паркинга. Запамтио сам.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Под утиском сам изјаве да се на једном месту, у Новом свету, налази највећа концентрација научних умова целог света. О чему ли причају? Да ли је све прожето дозом мистерије као у серији Досије X? Да ли се иде и преко руба знаности, као у истоименој серији <i>(Fringe)</i> коју тренутно гледам свако вече пред спавање? Осећам пријатно струјање напетости и припадности целом спектаклу: један од организатора свега је мој земљак!</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Вадим телефон из џепа и уписујем напомену у нотес: Бора Живковић, ScienceOnline<i>. </i></span><br />
<span style="font-family: inherit;"><i><br /></i>
<b>Ко је Бора Живковић?</b></span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Пре него што сам Бора одговори на ово питање, одрадио сам свој домаћи задатак и прочитао изузетни <a href="http://mistersugar.com/article/4777/an-interview-with-bora-zivkovic" target="_blank">интервју</a> који је са њим урадио Антон Зајкер (Anton Zuiker).</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh5GN8kn1wpCkpEvbkYRAik4z2jHG9ocaMHvv1JCEGP1IgW-FCJSz3jLLZct40WNaDICZO59fdoioQ-VBv4Du9DZCXL99do8JiH1YjdPLUhg2wDzEwfOJ6OznipEJ2iwq_JHp_Re-UEFpyk/s1600/Bora+Zivkovic.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="181" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh5GN8kn1wpCkpEvbkYRAik4z2jHG9ocaMHvv1JCEGP1IgW-FCJSz3jLLZct40WNaDICZO59fdoioQ-VBv4Du9DZCXL99do8JiH1YjdPLUhg2wDzEwfOJ6OznipEJ2iwq_JHp_Re-UEFpyk/s320/Bora+Zivkovic.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Бора Живковић на делу</td></tr>
</tbody></table>
<b><span style="font-family: inherit;">Београђанин</span></b><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Бора се родио у Београду. Све остало је историја.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Док сам читао његову краћу биографију, пажњу су ми привукле његове студије на Државном универзитету Северне Каролине. Наиме, Бора је студирао како мозак птице мери време у току дана и време у току године. Не могу да одолим утиску да је Бора сличан лику Богдана из романа Горана Петровића "Опсада цркве Светог Спаса", дечака зачетог у сну византијске царице Филипе и рођеног у јави 20. века у Београду. Богдан је знао све о птицама, а време је приказано као релативна категорија.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span><span style="font-family: inherit;"><b>Лингвиста</b>: Да ли сте прочитали "Опсаду цркве Светог Спаса" и да ли вам се ово поређење чини умесним?</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;"><b>Бора</b>: Нисам прочитао ту књигу, али ако мислите да је поређење на месту - у реду.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<b><span style="font-family: inherit;">Антиауторитаран</span></b><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Једна од важних људских карактеристика Боре Живковића је и та да се не мири са ауторитетима који су институционализовани, који долазе рођењем или су наметнути. Човек који верује у суштинску доброту човека и поштовање по заслугама - јер сви људи су рођени једнаки, као и у вредан рад којим се поштовање зарађује.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<b><span style="font-family: inherit;">Блоготац</span></b><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Будући да је циљеве своје каријере са личних преусмерио на опште и да несебично даје шансу људима који почињу да се баве писањем чланака на својим научним блоговима (или у оквиру сопственог или националних блогова), Бора је утро пут многим успешним блогерима из области науке и заузврат добио титулу Блогоца, односно <i>Blogfather</i>. Аутор је блога <i><a href="http://blogs.scientificamerican.com/a-blog-around-the-clock/" target="_blank">A Blog Around the Clock</a></i>.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span><span style="font-family: inherit;"><b>Лингвиста</b>: Да ли сарађујете са неким од српских научних блогера?</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;"><b>Бора</b>: Ми имамо врло мало блогера у Србији - у контакту сам са неколико научника, новинара и блогера из Србије, као и из Хрватске и Словеније. </span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Да ли одржавате контакте са српским научним институцијама и научницима?</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Бора: Полако ступам у контакт са организацијама као што су <a href="http://www.cpn.rs/" target="_blank">Центар за промоцију науке</a>, <a href="http://elementarium.cpn.rs/" target="_blank">Елементаријум</a>...</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<b><span style="font-family: inherit;">Посматрач и ткач</span></b><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Даноноћно је на мрежи и као ткач њених садржаја и као посматрач шире слике и начина на који људи користе интернет. Пројекат <a href="http://scienceonline.com/" target="_blank">ScienceOnline</a> један је од многих који промовишу ширење научних садржаја на мрежи. Уз овај, у свету се организује и велики број сличних манифестација, као и праћење конференција уживо - тзв. <i>Watch Party</i>. Једна таква је по први пут организована почетком 2013. године у Србији у Галерији науке и технике САНУ и у Центру за промоцију науке.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLKYDs1XSJ4Im0jktlNWq5AfmxPZBKO2XhSG9qFUmzEbV-_0XNco19PeQ5R_YQ1zBPm-3r1OP7Ohg0CCfNkS3ao7davJupIEvWm48lZiPUBgGyA85hOJBfbl4p7-wOKmlSS_eg60MTN_hE/s1600/Bora+Zivkovic2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLKYDs1XSJ4Im0jktlNWq5AfmxPZBKO2XhSG9qFUmzEbV-_0XNco19PeQ5R_YQ1zBPm-3r1OP7Ohg0CCfNkS3ao7davJupIEvWm48lZiPUBgGyA85hOJBfbl4p7-wOKmlSS_eg60MTN_hE/s320/Bora+Zivkovic2.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Бора Живковић - ScienceOnline</td></tr>
</tbody></table>
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Бора је укључен и у прављење годишње антологије најбољих чланака из области науке на блогу у оквиру пројекта Отворена лабораторија (<a href="http://scienceonline.com/openlab/" target="_blank">Open Laboratory</a>), пројекат <span style="background-color: #fcfcfc;"><a href="http://scienceseeker.org/" target="_blank">ScienceSeeker</a> (више од 1.200 научних блогова широм света је сортирано на овој платформи према категоријама), <a href="http://www.thesciencestudio.org/" target="_blank">Science Studio</a> (колекција најбољих научних подкаста и медија) и многе друге. </span></span><br />
<span style="font-family: inherit;"><span style="background-color: #fcfcfc;"><br /></span></span>
<span style="font-family: inherit;">
<b>Србин, Американац и држављанин Света</b></span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Прву половину свог живота сте провели у Србији, а другу половину у Америци. Путовања по свету сигурно нису мањкала. Имате и двоје деце.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;">Желим да вам поставим неколико питања одједном, али прво од њих је лингвистичке природе:</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span><span style="font-family: inherit;"><b>Лингвиста</b>: Да ли сте децу научили српском језику? </span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;"><b>Бора</b>: Деца су била једном у Србији, 2011-те и једва нешто намуцкују две-три речи.</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span><span style="font-family: inherit;"><b>Лингвиста</b>: Шта вам највише недостаје из Србије?</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
<span style="font-family: inherit;"><b>Бора</b>: Као и свима, најснажнији елементи носталгије су музика и храна :-)</span><br />
<span style="font-family: inherit;"><br /></span>
Остатак овог интервјуа, као и одговоре на додатна питања на која Бора тренутно није могао да одговори због путовања, објавићу другом приликом. Без обзира што тема овог чланка није уско везана за лингвистику, верујем да с времена на време није лоше направити излет у релативно непознато. Све добија већи смисао, бар за мене, када се сетим да сам пре него што ћу се одлучити на студије језика био задивљен физиком и хемијом (негде у осмом разреду сам направио Теслин трансформатор, а имао сам и малу хемијску лабораторију). Наде да ћу постати ЕТФ-овац ми је у трећој години гимназије разбио фантастични професор физике задацима који су у себи комбиновали коси хитац са термодинамиком - прву и другу годину (за које сам био убеђен да су "два света различита". Схватио сам да сам доста пропустио у међувремену...<br />
<div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-26879241565434144902013-04-24T12:44:00.005-07:002013-04-24T13:28:48.883-07:00Попуст од 50% на софтвер компаније AITВећ неколико година користим један производ компаније AIT који ми је много помогао и помаже у раду, тј. у вођењу евиденције пројеката, клијената, послова... Реч је о Translation Office 3000 - софтверу за рачуноводство, једноставно управљање пројектима, евиденцију клијената и послова, као и фактурисање, праћење наплате и извештавање.<br />
<div>
<br /></div>
<div>
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgjRyFO07kvuzy4n8_u_Siq32nzCKINQnUyvRweP0Gs5gTu3n2Frg5ZWaYn-8EggqafzFNVY8XJM_4Ic-UGH8Ppqqt8B_olBVeK9B4558sLjdTYStFCJH-mQO6RVNdJWHnWWehlyUq2PkDk/s1600/AIT.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="96" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgjRyFO07kvuzy4n8_u_Siq32nzCKINQnUyvRweP0Gs5gTu3n2Frg5ZWaYn-8EggqafzFNVY8XJM_4Ic-UGH8Ppqqt8B_olBVeK9B4558sLjdTYStFCJH-mQO6RVNdJWHnWWehlyUq2PkDk/s200/AIT.jpg" width="200" /></a>Данас сам добио и поруку од компаније као претплатник на њихов билтен о изузетном попусту који важи у наредних 5 дана - дају 50% попуста на целокупан асортиман производа! </div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
Ако сте икада размишљали о томе да купите лиценцу за неко од њихових решења (Translation Office 3000, AnyCount, Projetex, итд.), можда је ово прави тренутак. Ево и <a href="http://special.translation3000.com/uniq50" target="_blank">линка за куповину</a>. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Поделите га са људима којима верујете да може бити од користи. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
Што се самог софтвера TO3000 тиче, он је идеално решење за хонорарне преводиоце - фриленсере. Своја ограничења почиње да показује када се обим вашег посла прошири са хонорарног превођења на сарадњу са другим преводиоцима (не постоји опција да пројекте и појединачне послове одвојено пратите преко ангажованих лингвиста - за то служи нпр. Projetex), али за сопствене потребе је више него довољан. Више о овом софтверу неки други пут.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Поред тога, обратите пажњу на корисне линкове са десне стране овог блога: будући да је овај блог и даље у фази развоја и да свакога дана постаје све кориснији (барем тако желим да верујем), молим вас да у коментаре унесете линк према било ком ресурсу који може да користи свима, а ја ћу га објавити у делу "Корисни линкови".</div>
<div>
<br /></div>
<div>
Такође, желим да најавим један интервју који ћете ускоро (надам се) моћи да прочитате на овом блогу: ради се о нашем човеку који нема много додирних тачака са лингвистиком већ са науком - Бора Живковић: уредник блога Scientific American, организатор конференције ScienceOnline и још много тога. </div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-74089259821781351182013-04-05T04:40:00.001-07:002013-04-05T04:40:22.303-07:00Бесплатни јавни сервис за српски језик на интернету<span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;">Од <a href="http://www.spu.org.rs/" target="_blank">Српског преводилачког удружења</a> сам добио обавештење о овом сервису па вам у целости преносим његов садржај:</span><br />
<span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;"><br /></span>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfBAadFUtXhcFOpZnRHh4Cm-8HwQZw3EQw6doFpnpCBrIE8KUZOJEdF4yeO736rB0_lQQJWOXKtQdEB96kkM5REBJEmtNLbAP97m6HBR2kY8LQdITkXNdDa8OcVpKbzUuwe53fpVp5W-_E/s1600/srpska+digitalna+biblioteka.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfBAadFUtXhcFOpZnRHh4Cm-8HwQZw3EQw6doFpnpCBrIE8KUZOJEdF4yeO736rB0_lQQJWOXKtQdEB96kkM5REBJEmtNLbAP97m6HBR2kY8LQdITkXNdDa8OcVpKbzUuwe53fpVp5W-_E/s1600/srpska+digitalna+biblioteka.jpeg" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;">РАС У ТЕХНОЛОГИЈИ "ОБЛАКА"</span></div>
<div style="text-align: center;">
<i><span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;">Бесплатни јавни сервис за српски језик на интернету</span></i></div>
<br />
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222; margin-left: 1in; text-indent: 0.5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222;">
<span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;"><span lang="SR-CYR">Програмски пакет РАС, већ две деценије стандард за дигиталну обраду српског текста, однедавно обогаћен новим опцијама и праћен новим програмима, сада се у издању Србософта појављује и у технологији облака на интернет-адреси </span><a href="http://www.srpskijezik.com/" style="color: #1155cc;" target="_blank">www.srpskijezik.com</a><span lang="SR-CYR">.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222;">
<span lang="SR-CYR"><span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;">Пријављени посетиоци овог сајта могу користити услуге <i>бесплатног јавног сервиса за српски језик</i>, на коме се налазе:</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222;">
<span lang="SR-CYR"><span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;"><br /></span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222;">
<span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;"><b><span lang="SR-CYR">1.</span></b><span lang="SR-CYR"> Програмски пакет РАС: за правописну проверу текста, са базом од 3.250.000 облика речи, и конвертором из ћирилице у латиницу и обратно.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222;">
<span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;"><b><span lang="SR-CYR">2.</span></b><span lang="SR-CYR"> Правописни речник српскога језика, са 123.000 детаљно обрађених и акцентованих речи, по потреби са коментарима и објашњењима.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222;">
<span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;"><b><span lang="SR-CYR">3.</span></b><span lang="SR-CYR"> Српски електронски речник од 307.000 речи.</span></span></div>
<div class="MsoNormal" style="background-color: white; color: #222222;">
<br /></div>
<span lang="SR-CYR" style="background-color: white; color: #222222;"><span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;">Сви регистровани корисници могу претраживати одреднице у наведеним речницима и користити функције Програмског пакета РАС (до 5.400 словних знакова при једној посети).</span></span><br />
<span lang="SR-CYR" style="background-color: white; color: #222222;"><span style="font-family: Georgia, Times New Roman, serif;"><br /></span></span>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-6602822188994079732.post-86986394807966612472013-04-04T04:19:00.001-07:002013-04-04T04:19:49.312-07:00Конференција за преводиоце - Do You memoQ?Већ сам најавио раније програм конференције која ће се одржати 1. и 2. јуна у Салерну (Италија). Сада имамо и плакат! Како вам се чини?<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj0bL5Aex6yFKfKRO_dvIzyYuaih_1-zLDE6F-nKbdV4K_MByuci0rbb58PhrzhcPUemJ2y00wILqRlLGaJNi_w-EyHVvG9e0EqW2XepOT-1UyBh4IZTKsSBNVGCn0RBwLj4WH9wOR1gjEd/s1600/do_you_memoQ_rev03.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj0bL5Aex6yFKfKRO_dvIzyYuaih_1-zLDE6F-nKbdV4K_MByuci0rbb58PhrzhcPUemJ2y00wILqRlLGaJNi_w-EyHVvG9e0EqW2XepOT-1UyBh4IZTKsSBNVGCn0RBwLj4WH9wOR1gjEd/s640/do_you_memoQ_rev03.jpg" width="452" /></a></div>
<br />
Хвала унапред на коментарима. Такође, за све информације вам стојим на располагању.<br />
<br />
П.С. Поред радног програма конференције, организујемо бројна дешавања - од градских тура до посета обалама Амалфија и градовима Амалфи и Позитано. Хотелски смештај за учеснике је по промотивним ценама.Unknownnoreply@blogger.com0Salerno Province of Salerno, Italy40.682440799999988 14.7680960999999840.586098799999988 14.60673459999998 40.778782799999988 14.92945759999998