уторак, 10. децембар 2013.

Квалитет - између мита и стварности

Квалитет је често рабљена реч у многим контекстима, што и не чуди, с обзиром да постоји велики број страна укључених у свакодневни промет потражње и очекивања.

Индустријска револуција и општи напредак човечанства - или, боље речено, оптимизација резултата рада, стварање потрошачког друштва, па самим тим и пораст потражње, створили су потребу стандардизовања квалитета у многим браншама, укључујући и наш посао превођења.

Скоро све агенције и сви преводиоци које сам упознао (лично или на мрежи) нуде врхунски квалитет. Међутим, није сваки квалитет по мери крајњег купца...

Разматрајући ову проблематику кроз теорију и праксу, дошао сам до следећих закључака (спремите се за откриће топле воде): постоји један општеочекивани стандард квалитета у превођењу, оно што се зове разумна очекивања. Свако ко релативно добро познаје неку од области превођења или, у крајњој линији, два језика, требало би да произведе оно што се зове прихватљивим квалитетом превода.

Овај ниво није увек довољан. То би требало да буде јасно. Може да буде довољан у случајевима када не постоје посебна очекивања од преводиоца, нпр. код превођења општих текстова, кореспонденције и сл., где није потребна ужа специјализованост у материји (као што је случај, нпр. код превода из области финансија, права, и сл.).

Све остало што чини квалитет јесу конкретни захтеви клијента. У неким случајевима се они подразумевају - јасно је да се приликом превођења буџета Министарства финансија очекује да преводилац познаје веома добро речник и стил писања званичних докумената у овој области.

Евентуални проблеми могу настати око коришћења терминологије: и ваша и терминологија клијента могу бити валидне, али можда клијент у вашим терминима не препозна квалитет због навике да користи друге термине. Уколико вам је унапред доставио устаљену терминологију, онда има право. У супротном, не може да се жали на квалитет (подразумева се да термини нису погрешно преведени). Заправо, може да се жали и у пракси се жали, али битно је да знате како да одговорите на жалбу.

Дакле, сваки пут када се договарате о преводу са клијентом, водите рачуна о томе да се, што је више могуће, договорите и у погледу очекивања. Подразумева се да ће ваш текст морати да задовољи основе квалитета, при чему мислим и на ортографију, интерпункцију, граматику и општу писменост. Остало су нијансе, које могу много да коштају и вас и купца, а које такође могу да вас издвоје од других, на позитиван начин.

Велики купци преводилачких услуга

У индустријализованом свету данашњице, када се на хиљаде нових производа пласирају на тржиште сваког дана, потражња за преводима техничке документације на стотине светских језика експоненцијално се повећава. Милијарде речи се преводе сваког дана. Преводилачка индустрија је једна од највиталнијих индустрија на свету. Око тридесетак хиљада преводилачких агенција које данас послују у свету сваке године увећавају обим промета у просеку за неких 20 до 30 посто. Вредност преводилачког тржишта глобално процењује се на око 30 милијарди америчких долара (26 милијарди долара 2010. године, према подацима саветодавне компаније Common Sense Advisory). Све то захтева јаку организацију и контролу квалитета финалног производа, на индустријски начин.

Осигурање квалитета и оцена квалитета

Осигурање квалитета је активни приступ квалитету - рад на његовом повећању пре него што се производ (у овом случају превод) испоручи. То је важан део посла сваког лингвисте, посредника или агенције.

На располагању су вам бројни алати, како интегрисани (разни модули за осигурање квалитета који су део алата преводилачког окружења, нпр. Trados Studio, memoQ, Wordfast Pro, итд.), тако и програми треће стране (ApSIC Xbench, ErrorSpy, Verifika, QA Distiller, Okapi CheckMate, и сл.).

Контролу квалитета превода према одређеним конкретним аспектима (провера присуства једнаког броја и исправне врсте тагова у циљном сегменту, провера исправног коришћења великог и малог слова, интерпункције на крају сегмента, дужине текста (по потреби), исправности бројева (да ли су бројевне вредности у преводу исте као у изворном документу, тј. адаптиране на одговарајући начин), коришћење унапред дефинисане терминологије, недоследности у преводу (исти сегмент преведен на различите начине), недоследност у изворном документу, више узастопних размака, итд.) можете подесити у зависности од пројекта до пројекта, мада се најчешће користе нека општа, стандардна подешавања.


Сваки преводилац након грубог превода, у обавези је да свој превод још једном преконтролише на овај начин, да поново прочита текст и изврши одговарајуће преправке, ако је то потребно. Ово је и један од захтева према стандарду EN15038. То је заправо и оно што се очекује од стручног преводиоца.




За разлику од овог, корективног, активног осигурања квалитета, постоји и његово пасивно оцењивање. Циљ овог поступка је да се утврди степен усаглашености са одговарајућим захтевима крајњег купца преводилачих услуга, односно посредника - агенције. Ови модели користе се и у избору сарадника.

Међу познатијим алатима издваја се компликовани модел LISA QA Model, који према скупу унапред дефинисаних критеријума врши мерење, односно квантификовање квалитета превода, а грешке разврстава по критеријуму озбиљности на мање, веће и критичне. Чист математички, ригидан приступ, који као такав одговара мање или више одређеним контекстима. У овом случају, лингвиста је тај који мора сваку реченицу или сегмент да оцени посебно по свим овим критеријумима. Модел се користи приликом евалуације пробних превода и одабира лингвиста - што је и најважнији корак у свеобухватном процесу контроле квалитета.

Приказ опција у оквиру модела LISA QA
У случају великих компанија, као што су Microsoft, HP, Sony и сличне, преводи корисничких упутстава се истовремено раде на велики број циљних језика. Преводе скоро увек ради једна велика преводилачка агенција - због великог обима посла, једног места за контакт, итд. Из тог разлога, овај индустријски начин рада - велики обим, велики број лингвиста - подразумева и велику могућност неуједначености, па је придржавање стандарда главни услов.

Чак и у случају да одабир најбољих лингвиста омане (ангажују се мање стручни преводиоци) - текст се ипак може довести у ред колико-толико до прихватљивог нивоа проласком кроз захтеване кораке које прописују стандард за преводилачку индустрију EN15038 или ISO стандард.

Међутим, критични корак у процесу квалитета је онај први - добар одабир сарадника, а од свих тачака у процесу локализације, прва је најважнија: преводилац.

У неким случајевима, контроле квалитета су другачије и много строже. На пример, то је случај са преводима у области медицине и медицинских истраживања/упитника.

Најчешће процес превођења обухвата следеће кораке:

  1. преводилац 1 преводи са изворног језика на циљни језик
  2. преводилац 2 преводи исти текст са изворног на циљни језик
  3. независни лингвиста/преводилац усаглашава два превода: прихвата једну или другу верзију, а у случају да није задовољан/-на ниједном, уноси своју верзију превода
  4. усаглашена верзија превода се затим шаље преводиоцу чији је матерњи језик изворни језик: он или она преводе са циљног језика назад на изворни језик, што је могуће буквалније, али да буде и даље смислено (разлог за то је да говорници или особа која је саставила текст схвати концепте који се користе у другом језику за пренос концепата из изворног језика)
  5. затим следи фаза дискусије са клијентом: све непознанице, евентуалне примедбе и питања се решавају у овом кораку
  6. када је фаза дискусије завршена, документ се шаље стручњаку из дате области који даје своје коментаре (терминологија која се користи, и сл.)
  7. следи нова фаза дискусије и прављење финалне верзије
  8. финална верзија се лекторише екстерно и интерно
  9. преглед крајњег изгледа документа (мора одговарати оригиналу)

Ово је најсигурнији начин осигурања квалитета. Наравно, и најскупљи.


Стандардно осигурање квалитета, у складу са стандардом EN15038 подразумева одређене кораке који би се углавном могли укратко свести на следеће:


  • захтеве у погледу компетенција страна укључених у процес локализације (одговарајућа призната диплома из области превођења у случају преводилаца и контролора превода), ужа специјалност лектора за језик који се контролише,
  • документовање целокупног процеса, од давања понуде (која мора да садржи барем цену и датум испоруке), па преко обраде пристиглих докумената и припреме за превођење, додељивање послова одговарајућим лингвистима до закључења пројекта...


Читав текст српског стандарда SRPS EN 15038 можете купити на сајту Института за стандардизацију Србије. Стандард је идентичан енглеској верзији и није преведен на српски.

Овакав масиван систем осигурања квалитета и кошта и обећава, али обично захтева и дуже време за завршетак. Овде долазимо до чувеног тројства: цена, време, квалитет.

Свето Тројство квалитета
"Пружамо добре, брзе и јефтине услуге. Одаберите комбинацију која вам одговара:
- добра и брза услуга није јефтина,
- добра и јефтина услуга није брза,
- брза и јефтина услуга није добра."

Машински превод 

Када говоримо о брзини, јефтиноћи (или већој исплативости) и (лошем) квалитету, не можемо а да не поменемо машински превод. Ово је област која из дана и дан постаје све занимљивија, а на свом предавању у Будимпешти на конференцији memoQfest 2012. године, Дајон Вигинс (Dion Wiggins), извршни директор компаније AsiaOnline представио је неке од аспеката машинског превођења и како МП утиче на преводилачку индустрију.
"Недовољно хумано за машински стандард"
Ево неких занимљивих бројки:
  • Сваког дана се машински преведе пола милијарде речи са јапанског на енглески. Реч је о јапанским патентима, а читав садржај се филтрира по кључним терминима који су интересантни говорницима енглеског језика, који затим издвајају конкретан текст патента, читају га и по потреби захтевају професионални превод истог.
  • Сваког дана настаје 15 петабајта (1 петабајт = 1 милион гигабајта) информација
  • Од целокупног новог садржаја који настаје у свету, преведе се само 0,00000067%!
  • До 2015. на интернет ће бити повезано 15 милијарди уређаја...
Поднаслов његове презентације - "Укрцајте се на брод машинског превођења или потоните" (Get on the MT boat or drown), изазвао је бурне реакције на многим блоговима у месецима који су уследили (цитира се чак и у неким недавним чланцима), али важније од тога је да су изнети подаци изузетно занимљиви са аспекта валидне примене машинског превођења, које барем у одређеним областима (најчешће у случају типских текстова) добија све више на значају и повећава степен искористивости.

Када је о самом мерењу квалитета машинског превода реч, недавно се појавио нови алат. Ради се о DQF-у: динамичком оквиру квалитета (Dynamic Quality Framework). У његовом креирању учествовало је преко 50 различитих, великих светских играча (Google, Microsoft, Abbyy, Adobe, Cisco, Intel, Lionbridge, Philips, између осталих).

Као што је наведено на сајту TAUS-а (Translation Automation User Society), овај "оквир представља заједнички приступ одабиру најадекватнијих модела и метричких система за евалуацију квалитета превода у зависности од конкретних захтева за квалитетом." Важан део реченице је управо овај последњи. Он нас враћа на почетак овог текста и важност договарања о очекивањима.

AsiaOnline нуди мерење квалитета машинског превода путем индикативне матрице, која није апсолутна, али помаже у разумевању евентуалних уштеда уколико се одлучите за коришћење машинског превода, као и поређење резултата различитих мотора за машински превод.

Поглед кроз прозор садањег на даљину*

У опису грешака које праве људи и машине, занимљиво је да људи најчешће греше у погледу термина. Ово указује на важан будући развој догађаја у индустрији превођења уопште: фокус развоја алата ће бити на великим корпусима термина за различите језике, разврстаним према језицима, областима и доступним, како уз накнаду, тако и бесплатно. Исти корпуси ће се користити и приликом машинског превођења, а статистички метод (који нпр. користи Google) ће постајати све прецизнији - мада никад апсолутно прецизан.

Шта ће онда бити са преводиоцима и преводилачком професијом? У оним областима у којима се предност даје доследности, једнообразности и једноставности (углавном, корисничка упутства, технички текстови, и сл.), прелазак на машински превод уз људску интервенцију (накнадне измене) неминован је. У осталим областима, поготову у случају маркетинга, креативно писање, копирајтинг, транскреација (превод и адаптација до мере да се креирају и потпуно оригинални садржаји на основу идејног концепта) биће траженији и никад их неће заменити машински превод.

_______________
*Један од четири прозора на Цркви Светог Спаса у књизи "Опсада цркве Светог Спаса" - онај који гледа у будућност


Нема коментара:

Постави коментар