Странице

петак, 16. децембар 2016.

Овера докумената, судски тумачи, преводиоци и јавни бележници


„Само племенита страст може навести човека на посао који, када је правилно схваћен, доноси толико тешкоћа да се никада ничим не може достојно наградити.“
Иво Андрић 
Стални судски преводиоци, који су се некада звали судски тумачи, барем када је српски језик и српска реалност у питању, важна су карика у повезивању физичких и правних лица са институцијама државе. Они су важна, али не и једина карика у ланцу комуникације тих субјеката.

Остале карике су:
  • државни органи који издају исправе,
  • судови који потврђују аутентичност издатих исправа, и
  • јавни бележници који врше солемнизацију таквих исправа.
Стање професије било је предмет Прве конференције сталних судских преводилаца и тумача Србије са регионалним учешћем, организоване у Новом Саду 24. и 25. септембра 2016. године у Свечаној сали Скупштине АП Војводина. Организатор ове конференције било је Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије, са седиштем у Новом Саду.

Свечана сала Скупштине АП Војводине
Пре ове конференције одржан је 25. априла 2016. године још један важан састанак у Министарству правде између представника Удружења судских и стручних преводилаца Србије, са седиштем у Београду, и консултанта за реформу правосудних професија, гђице Иване Нинчић. Будући да је гђица Нинчић говорила и на конференцији у Новом Саду, теме су биле сличне и било би добро да пре него што пређете на читање закључака ове новосадске конференције прочитате и Записник са априлског састанка у Београду.

Пре него што пређемо на тренутно стање професије, некима ће можда бити занимљиво да прочитају и сазнају нешто више о томе како се постаје судски преводилац. Колегиница Олгица Андрић је то лепо написала на свом блогу.

Тренутно стање

Једном сам на једном форуму преводилаца написао: "Када се два преводиоца састану, негде у свету део програма за машинско превођење умре у тишини". Међутим, преводилачка виђања имају и ону другу, мање лепу страну - јадиковке. Замислите сада окупљање стотинак преводилаца.

Ко каже да преводиоци нису цвећке?
Разлога за незадовољство има много и већина је оправдана. Постоје суштински, нерешени проблеми, у смислу законодавног оквира који уређује област судског превођења или тумачења, као и проблеми које су преводиоци сами себи наметнули и које релативно лако могу превазићи.

Хајде да почнемо.

1. Ниске цене. Закон је овде део проблема, а не решења. Нажалост, када Правилник каже да ваш превод за државу вреди 600 динара по ауторској страници, при чему не дефинише страницу нити узима у обзир стручност која је потребна да би се испоручио превод, наравно да се борите са ветрењачама. Ово је ситуација у којој се може рећи: "држава д'уради нешто!" Срамотно је да постоји тако ниска тарифа за тако важну професију. Неки од истакнутих колега преводилаца у свету се не слажу ни са чињеницом да је нпр. Немачка увела горњу границу за оверене преводе према држави која, иако је прилично висока, ипак представља границу. Шта би рекли за срамоту у Србији и њеном региону? Цена усменог превођења је 1200 динара по сату. Иако у Правилнику пише да је то цена за сваки започети сат, неки од преводилаца су се пожалили да у пракси то често није случај. С друге стране, било би неправедно уколико не бисмо навели и неке од позитивних примера сарадње преводилаца и државних институција, односно неке конкретне примере у којима је преводиоцу речено да наплати и неки сат више како би му се изашло у сусрет због чекања, путовања, и сл. Тачно је да би то требало да буду посебне ставке које би преводилац требало да може да наплати без обзира на добру вољу послодавца, али пракса није увек таква. По речима многих преводилаца, никад се не урачунава хитност, никад се не урачунава време путовања до места саслушања/ангажмана. Заправо, ради се у једној искривљеној стварности. И све то са државом.

То не мора бити тако са приватним лицима и са фирмама. Међутим, често су преводиоци невешти да објасне да је та цена, поред тога што је застарела, специјална цена за државу која им је и обезбедила печат. Зато многи настављају да раде са другим лицима по истим ценама као са државом, те на крају заврше на веома ниским гранама друштвеног уређења, уместо да заузму нека виша места која им припадају.

Добро, држава често свакаквима даје тај печат. Много често преко политичких и других веза. Зато тај печат и вреди толико. Печат своју вредност добија од преводилаца који га користе! Ако желите вишу вредност, будите професионалнији. Имате моћ да се изборите са тим. Ви одређујете цену! Осим у случају државе која сама одлучује и цену и када ће вам платити и да ли ће вам платити.

А где је печат?
Много се инсистирало и на томе да држава утврди коректне цене и да се на основу њих наплаћује без расправе. На пример, да сат превођења буде 3000 динара (ово сам сад измислио), и да се онда обрачунава по принципу таксиметра. Ово за таксиметар сам опет ја измислио, али поента је управо та, да се утврди стандардна цена. Ех, па зашто се онда толико нервирате што вас зову у пола ноћи и траже хитно да дођете у станицу и преводите за исту цену? Проблем који је потребно решити је суштинске природе. Утврдити стандардну цену типског документа (нпр. извода из држављанства), али оставити апсолутну слободу пружаоцу услуге (читај, судском преводиоцу/тумачу) да утврди цену за нетипске исправе, за специфичне ангажмане, за прековремени рад, за путовање, за хитност, итд.

Питање је да ли хоћете да будете цењени стручњаци или шљакери? Мислим да је питање излишно, али одговор који ћете дати одређује читав низ правила понашања која изузимају овај таксиметарски приступ утврђивању цене/вредности ваших услуга. Надам се да су многи сада препознали и моје излагање на конференцији које је управо читав фокус приче пребацило на вредност. Вредност ваше услуге за клијента.

2. Зашто нема преводилачких удружења? Друго, а можда по важности прво питање у свему овоме. Дајем себи за право да одговорим на ово врло дрско: зато што нема пара. Зато што као друштво живимо у беди и зато што се "удружења" често организују не да би помогла струци, већ да би се плаћали мањи порези. Не искључујем овом приликом вољу ни жељу таквих удружења да раде и на поправљању позиције преводилаца, али и моја фирма може да каже да ради исто то: помаже и преводиоцима, али искрено много више него та удружења јер плаћа високе или у најмању руку коректне цене сарадницима и зарађује. Међутим, врло вероватно плаћа и више порезе држави.

Дакле, нема правог струковног удружења које је само то - удружење, јер нема довољно богатог преводиоца који може да приушти око 300 динара месечне чланарине (или мање) удружењу за чије функционисање, веровали или не, није довољан само ентузијазам. Људи који воде удружење морају имати веома добро плаћену позицију да не би морали да се уз то баве послом преводилаца или преводилачких агенција. Постоји међузависност између чланова и удружења - поверење. Надам се да ће Удружење сталних судских преводилаца и тумача Србије успети да уради оно што је већина до сада покушавала. Наравно, желим и осталим удружењима исто то.

3. Терминологија: судски преводилац, а не судски тумач. Ово је, лично за мене, прилично излишна ствар, али су многи, можда и већина, мишљења да судски преводилац има нешто мање надлежности од оних које је судски тумач имао. Уколико не постоји јасан опис посла и званична дефиниција функције било судског преводиоца било судског тумача, реч као реч не носи никакву посебну тежину јер се може тумачити на велики број различитих начина. И даље судски преводиоци преводе текстове и преводе усмено. Ништа се у њиховом послу није променило (осим увођења јавних бележника). Променио се само термин. Можда се ради о емотивној везаности за термин "тумач"?

Тумач Џонсон
Колегиница Сандра Ангеловска – Богатиноска из Македоније у свом излагању о ситуацији у Македонији навела је да је важно да се разјасни термин преводилац и тумач. Са једне стране, превод писменог текста је превођење, а тумачење је тумачење говора. Тренутно, тумач је само онај ко тумачи знаковни језик, а преводилац онај ко преводи писмено или усмено, у судници. Ове две професије имају различите шифре.

Надовезујући се на њену изјаву, овом приликом бих желео само да додам да словенски језици генерално не праве терминолошку разлику између преводилаца који се баве преводом писаних докумената и оних који преводе усмено, већ се и једни и други зову преводиоци. Неколико издвојених случајева нису правило.

Не говорим против тога да се и у српском направи разлика и каже да је од сада "преводилац" само лице које се бави превођењем писаних текстова, док је "тумач" лице које се бави усменим превођењем. Али мислим да је и са филозофског становишта реч о нечем потпуно дискутабилном. За мене су и један и други преводиоци. А верујем да нисам једини у том тумачењу.

Ко коси, а ко воду носи?
Зашто је то тако? Зато што језици најутицајнијих светских нација праве разлику између translator (преводилац текстова) и interpreter (усмени преводилац). Дао сам пример енглеског, али таква је ситуација и у шпанском, италијанском, немачком, а од словенских језика и у чешком, словачком, итд. На Западу постоји и уверење да је потребно специјализовати се само за писмено (или писано) превођење или само за усмено превођење. Мешање то двоје је тамо апсолутни no-no, као и превођење на језик који преводиоцу није матерњи. Тачно је да се праве изузеци у случају ретких језика, али опште правило је као што је наведено. Наша реалност је нешто другачија и у том смислу би и систем требало да узме у обзир и једно и друго, па изнађе најбоље решење. Морамо се прво усагласити око тумачења појмова преводилац и тумач, па одатле решавати и остала питања.

Излагања учесника

У наставку ћу покушати у кратким цртама да презентујем теме о којима су излагали говорници на конференцији.

Конференцију је својим излагањем отворио г. Михаљ Њилаш (Nyilas Mihály), потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине - националне заједнице. Тема његовог излагања била је Поступак именовања сталних судских преводилаца и тумача и рад одељења за преводилачке послове.

Приликом излагања, г. Њилаш се дотакао и теме разрешења судских преводилаца и тумача, будући да је општи консензус преводилаца тај да је квалитет превода са печатом судског преводиоца у најмању руку упитан у многим случајевима. Између разлога за разрешење (члан 11. Правилника о сталним судским тумачима), један од наведених разлога је и ако неуредно или нестручно врши послове преводиоца. Међутим, у пракси нико због овога до сада није био разрешен. Разлог је тај што не постоји тело које ће оцењивати или пратити рад судских преводилаца.

Што се тиче регистра сталних судских преводилаца и тумача, регистар судских преводилаца на територији АП Војводине садржи прописане податке, ажуриране почетком 2016. године, за укупно 655 лица (642 преводиоца за 35 језика и 13 тумача знакова слепих, глувих и немих лица). Оно што је наведено као замерка овом регистру јесте чињеница да адреса е-поште преводиоца није обавезна, па тако одређен број преводилаца од контакт података има само број телефона.

Будући да се један део преводилаца не одазива позивима судова, у сарадњи са вишим судовима усаглашено је увођење евиденције у вези са ангажовањем сталних судских преводилаца и тумача, а планирано је и упућивање иницијативе за измену Правилника о сталним судским тумачима Министарству правде до краја 2016. године.

***

Уместо гђе Јелене Деретић, руководиоца Одељења за правосудне професије Министарства правде Републике Србије, излагала је гђица Ивана Нинчић која је истакла значај рада на формирању електронског регистра судских тумача и преводилаца, као и давања приступа јавности истом. Тај рад је започет 2013. године, али је на интервенцију омбудсмана обустављен јер нису били испуњени услови заштите приватности. Регистар садржи око 800 судских преводилаца, а ажурирана верзија је објављена на сајту Министарства. Објављен је и позив свим судским преводиоцима и тумачима да доставе податке ради ажурирања електронске евиденције.

***

Уследило је изузетно занимљиво излагање колегинице Марије Милорадов, адвоката и судског преводиоца за немачки језик, која се дотакла можда и најважније теме у целој причи - новчаног вредновања рада. Упоредила је ситуацију са системом у Немачкој, где су цене по страници превода за српски, ако сам добро чуо, у просеку од 23 евра до 50,50 евра. Такође, ако сам добро чуо, неки званичник у једној немачкој покрајини јој је рекао да су незванично донели одлуку да не примају преводе судских преводилаца из наше земље због сумњивог квалитета превода.

 ***

Слађана Милинковић, потпредседница УО УССПТ Србије, судски преводилац за латински, обавестила нас је да је Удружење већ саставило текст Иницијативе за допуну Правилника о судским тумачима и предлог измена трошковника рада судских преводилаца. Слађана се, између осталог, осврнула на веома тешку ситуацију у струци, на лошу праксу и, генерално, предочила тешкоће и пут изласка из истих. Добар део њеног излагања је садржан у самом уводу.

***

Ситуација у Словенији



Чувено правно правило, Audiatur et altera pars, да се чује и друга страна, лепо се уклопило као наслов презентације гошће из Словеније, мр Викторије Осолник-Кунц, председнице Удружења судских тумача и правних преводилаца Словеније, судског преводиоца за немачки језик.

Г-ђа Кунц нас је прво упознала са правном позадином система судских преводилаца и тумача Словеније. Наиме, професија судских тумача у Словенији регулисана је:
  • Уредбом о сталним судским тумачима (Uredba o stalnih sodnih tolmačih)
  • Правилником о сталним судским тумачима (Pravilnik o stalnih sodnih tolmačih)
  • Правилником о судским тумачима (Pravilnik o sodnih tolmačih)
У члану 2, став 1, Правилник о судским тумачима на следећи начин дефинише тумаче:

"Тумачи су лица именована на неодређен временски период за превођење говорне и писане речи са словеначког на страни језик, са страног језика на словеначки и са првог страног језика на други страни језик у судским поступцима и другим случајевима када је судски тумач неопходан. [...]"

Даље, "судски тумачи испоручују писане преводе правних текстова заједно са јемствеником, жигом, печатом, потписом и изјавом о истинитости, тачности и комплетности превода."

Правилник између осталог уређује именовање и разрешење судских тумача, начин обављања испита за судског тумача, трошковник, изглед и садржај печата, изјаву о истинитости, тачности и комплетности, књигу превода, надзор над радом судских тумача, рефундацију трошкова путовања и смештаја, као и накнаде.

Поређења ради, цене превода по преводилачкој страни у Словенији су следеће:
  1. са страног на словеначки језик: 25 евра
  2. са словеначког на страни језик: 37 евра
  3. са страног на страни језик: 41 евро
Цена по сату усменог превода, за сваки започети сат је 35 евра.

Такође, веома важан аспекат представља стално стручно усавршавање. Тумачи морају похађати 5 семинара за 5 година, од чега су 2 опште-правне тематике и 3 која се односе на конкретан језик). То значи да уколико је неко именован за тумача за немачки, енглески и српски језик, он за сваки од ових језика мора да похађа по 3 семинара из језика (за конкретан језик) - укупно 11 семинара (2 опште правна и 9 језичких, 3 по језику).

Словенија
Године 1998. Министарство правде Републике Словеније и Врховни суд земље потписали су уговор о покретању центра за усавршавање у правосуђу, који је одговоран за континуирану обуку. Затим је 2003. године донесена допуна Закона о правосуђу којом се успоставља Центар за усавршавање у правосуђу (Center za izobraževanje v pravosodju - CIP).

CIP организује 2-дневне уводне семинаре из области правосуђа и 1-дневне радионице за конкретне језике (једном или двапут годишње). Сарађује са стручњацима из области права, са правним факултетима, судским тумачима и удружењима. На семинарима се обрађују основне одредбе словеначког права са фокусом на посао судских тумача, затим право ЕУ, Устав, кривични закон и кривични поступак.

Цена оваквих семинара је следећа: 
  • 2-дневни семинари из основа права: 127,73 евра
  • 1-дневна радионица за конкретан језик: 186,70 евра
  • Испит за судског тумача: 275,71 евро
  • Материјал за семинар: 71,60 евра
***

Нови систем тестирања за усмено превођење у случају словеначког и страног језика:
  1. провера знања језика
  2. способност објашњавања правног поступка и елемената правног поступка
  3. превођење написаног текста усмено на лицу места
  4. консекутивно превођење
  5. познавање правне терминологије
  6. устав
  7. систем правосуђа
  8. грађански законик
  9. социјално осигурање
  10. закон о привредним друштвима
  11. кривични законик
  12. улога, права и обавезе судског тумача
  13. право ЕУ
  14. међународна правна помоћ
Што се тиче заступљености одређених језика у словеначком регистру, од најзаступљенијих до најмање заступљених, ситуација је следећа:
  • немачки: 258
  • енглески: 193
  • хрватски: 82
  • италијански: 74
  • српски: 66
  • француски: 50
Средње заступљени језици:
  • арапски: 21
  • албански: 18
  • бошњачки/босански: 17
  • мађарски: 17
  • руски: 17
  • македонски: 14
  • шпански: 13
Најмање заступљени су тумачи за следеће језике:
  • чешки: 6
  • кинески: 5
  • бугарски: 4
  • пољски: 4
  • црногорски: 3
  • бугарски: 3
  • румунски: 3
  • словачки: 3
  • турски: 3
  • грчки: 2
По један тумач постоји за следеће језике: фински, холандски, јапански, урду, шведски и украјински.

Следећи списак односи се на тумаче посебних језичких компетенција, од којих су неки и упитни:
  • готско писмо: 1
  • фламански/белгијски холандски: 1+1
  • грчки и новогрчки: 1
  • српскохрватски: 21
  • латински: 1
  • знаковни језик: 5

Занимљиво: У Аустрији тумачи морају на сваких 5 година да полажу поново испит за судског тумача, писмено и усмено.

За крај, гђа Кунц нам је препоручила књигу Мартине Бајчић и Катје Добрић: Towards the Professionalization of Legal Translators and Court Interpreters in the EU.

***

Ситуација у Босни и Херцеговини

Више о ситуацији у Босни и Херцеговини могли смо да чујемо од гђе Мире Грбић, судског преводиоца за енглески језик из Бања Луке, некадашње саветнице министра просвете и културе Републике Српске и оснивача и члана неколико удружења у БиХ.

Ситуација није сјајна. Често је и смешна. Будући да је и сама држава БиХ прилично нефункционална, таква је ситуација и са удружењима преводилаца.

У БиХ, ситуација је задовољавајућа.
Удружење судских тумача Републике Српске и Босне и Херцеговине, по речима гђе Грбић, које претендује да буде главно удружење преводилаца за целу Босну и Херцеговину, има 8 канцеларија - 7 у Републици Српској и 1 у Аустрији. Занимљиво је да организација са намерама да покрије територију целе БиХ нема ниједну канцеларију у Федерацији. Одељење у Аустрији је, ако се сећам добро, регистровано на стан једног од чланова удружења и више је формално него заиста присутно у Аустрији.

Удружење покрива 27 језика, 750 судских тумача и има 380 клијената (барем су тако навели на свом сајту).

Постављање судских преводилаца се чини сувише произвољним, при чему су критеријуми скоро непостојећи. Ко год се пријавио, тај је и добио печат. Нико никада није разрешен.

***

Ситуација у Македонији

Колегинице из Македоније, Ана Попова Манасиевска, члан УО Удружења преводилаца Македоније и судски преводилац за шпански језик и Сандра Ангеловска-Богатиноска, судски преводилац за италијански језик и шеф радне групе за судско превођење при Удружењу преводилаца Македоније, говориле су о раду свог удружења и о проблемима са којима се колеге тамо сусрећу.

Као веома похвалан, истакао бих пројекат "Вавилон" за избор најбољег младог преводиоца.

Међутим, и колеге у Македонији исту муку муче са државом када је у питању финансијска накнада за њихов рад.

Македонска шара
Гђа Манасиевска је навела да према правилнику „Стални судски преводилац има право на награду за свој рад у складу са Правилником о накнади трошкова у судском поступку.“

Преводилац захтев за награду исказује према личном мишљењу. Не постоји стандардизована цена. Судови касне са исплатом, често не плаћају, па преводиоци одбијају да раде са судовима и тужилаштвима. У последње време, сарадња са преводиоцима се обавља преко адвокатских канцеларија које ангажују преводиоце и тумаче, што није лоше јер су расположенији да исплате преводиоце, а онда то надокнаде од клијента.

Међутим, иако не постоји стандардизована цена, чињеница је да држава за једну страну превода са страног на македонски језик плаћа 220 денара, што је око 4 евра, односно 270 денара у случају превода са македонског на страни језик. Према речима колегиница, ово нигде не пише, али када се ради за Министарство правде, ситуација је таква.

Регистар преводилаца обухвата све судске преводиоце постављене од 2008. године наовамо, али се могу регистровати и сви они који су постављени пре тог датума.

Приликом полагања теста за судског преводиоца, проверавају се теоретска знања и, потпуно чудно - "способност да препозна тачан превод". Удружење је поднело иницијативу да се приликом тестирања проверава и теорија и пракса, односно само тумачење.

***

Учешће преводилаца у поступцима пред јавним бележником

Једно изузетно корисно излагање било је оно г. Синише Сора, јавног бележника, члана извршног одбора Јавнобележничке коморе Србије.

Поред тога што је говорио о својој професији и случајевима сарадње са судским преводиоцима, веома ми се свидело оно што је истакао као посебно важно - одговорност. Судски преводиоци су одговорни за оно што потпишу и на шта ставе свој печат.

На бројне коментаре да су јавни бележници сада преузели и оно мало надлежности која је била у рукама судских преводилаца, г. Соро је рекао да без обзира на то што део посла сада врше јавни бележници, судски преводилац је тај који је и даље одговоран за оно што је навео у документу.

Паре на сунце, па да солемнизујемо.
Рад јавних бележника регулише Закон о ванпарничном поступку.

Сви јавни бележници склапају Споразум о сарадњи са преводиоцима за језике у службеној употреби. Исправе које јавни бележници оверавају и чију аутентичност потврђују морају бити на језику који јавни бележник разуме.

Једна пракса у раду јавних бележника, која произилази из горње изјаве, јесте и увођење два сведока који треба да посведоче о тачности превода који потписује судски преводилац. Ово, оправдано, изазива гнев међу судским преводиоцима јер се компетенције два сведока нигде не наводе. Заправо, у пракси су то људи који "говоре" страни језик са кога се преводи, а који "у неформалном разговору са преводиоцем треба да посведоче да овај заиста зна језик за који је постављен као тумач". Увредљиво? Прилично.

Излагање г. Сора је изазвало салве коментара и питања, велико неразумевање (што је велики проблем у преводилачком свету), било је и коментара преводилаца да се од њих често само очекује да ударе свој печат, да им се не да довољно времена да прегледају документ на страном језику и превод истог (често им се деси да је клијент код јавног бележника и потребно је да већ преведен документ "само погледа" и овери), на шта је г. Соро одговорио врло логично и здраворазумски - тражите више времена. Ниједан адвокат и ниједан јавни бележник неће летимично урадити свој посао за који одговара, па тако не треба то да раде ни судски преводиоци.

Поново, многи су се жалили на то да им се превод само "потури" да га овере печатом (стандардна наопака пракса), на шта је г. Соро одговорио врло мудро:

"Ако је превод ауторско дело, како можете ставити свој печат на нечије ауторско дело?" [прим. аут. колико знам, превод није ауторско дело, али исправите ме ако грешим]

У овом делу сам консултовао и колегиницу Олгицу Андрић, која иначе није присуствовала овој конференцији али је била врло љубазна да текст овог чланка прочита и да понеки свој коментар. Што се тиче праксе, истакла је да се превођење код јавног бележника не разликује много од превођења на суду. Пошто се најчешће ради о потписивању купопродајних уговора или давању пуномоћја, клијент доноси текст на српском, који бележник чита странки која не говори српски, а судски преводилац усмено преводи тај садржај са српског на страни језик, као и евентуалну комуникацију између присутних. На крају, странке потврђују да су разумеле садржину и у знак одобравања потписују документ, а јавни бележник и судски тумач исти оверавају својим печатима. Странке обично сарађују на писању садржаја документа и у тај процес могу бити укључени преводиоци, али судски преводилац конкретно при самом чину солемнизације својим печатом потврђује веродостојност тога што је са српског усмено превео на страни језик. Ради квалитетније услуге, пожељно је да преводилац унапред добије материјал који ће преводити, али, ако клијенти за сопствене потребе на крају буду тражили превод са овером на страни језик, преводилац не оверава прелиминарне верзије превода, већ „коначни“ потписани документ с јавнобележничком овером, где се, наравно преводи и текст овере и само као такав, превод је веран изворнику.

Што се тиче саме овере документа од стране судског преводиоца, г. Соро је препоручио да се исказ о истинитости превода формулише на начин који не подразумева да је "превод идентичан оригиналу", јер то са правног аспекта подразумева да сте имали увид у оригинал, што би у случају, нпр. дипломе о завршеној школи у Оксфорду значило да сте имали увид у евиденцију саме школе и лично се уверили да је оригинал истоветан примерку који вам се подноси на превођење. Савет је да се, будући да смо чаробњаци за језик, служимо истим тим језиком да бисмо себе заштитили и да уместо "идентичан оригиналу" наведемо "идентичан исправи" која је поднесена на превођење.

Овде је потребно нагласити да Правилник предвиђа следећу формулацију: "Потврђујем да овај превод у потпуности одговара изворнику који је састављен на _______ језику." Дакле, користи се реч изворник. Међутим, у пракси се очигледно дешава да неки судски преводилац пренебрегне ову формулацију па користи реч оригинал.

Било је случајева у пракси да клијент фалсификује изворну исправу, а да се она код нас захваљујући овереном преводу који каже да је документ идентичан оригиналу заведе и тако произведе правно дејство које иначе не би имала. Пример који нам је дао тицао се жене која је фалсификовала аустријску исправу о власништву у фирми, захваљујући којој је успела на себе да региструје удео у АПР-у који јој није припадао. Наравно, кривично дело је учинила она, али део одговорности јесте или може бити и на самом преводиоцу.

Због великог броја питања и некад преоштрих коментара преводилаца (поново, због непознавања читаве ствари), г. Соро је био љубазан да Удружењу сталних судских преводилаца и тумача Србије након конференције достави списак закона релевантних за сарадњу преводилаца са јавним бележницима.

***

Проверено - оверено

Готово пред сам крај другог дана конференције, дошао је ред да и ја нешто кажем. После ручка, када су сви већ полако падали у поподневну дремку, одлучио сам да их интерактивном презентацијом раздрмам. Наслов презентације има више значења, али оно основно које сам желео да пренесем колегама судским преводиоцима јесте тај да оверен документ пре свега мора бити проверен, да печат подразумева сигурност клијенту да је преводилац обавио свој део посла. Печат мора да буде симбол квалитета, а квалитет печату дајемо ми својим радом. Није ни чудо што сам за насловну страну Приручника за преводиоце одабрао печат, тј. жиг. Део излагања можете погледати овде.

Такође, покушао сам да променим угао гледања учесника. У два дана смо превише причали о себи, а мало о лицу које је заиста важно у нашем послу и због кога ми и постојимо - о клијенту. Клијент треба да буде у фокусу нашег рада. Клијент треба да добије оно што му је потребно на професионалан начин. Ми смо карика у ланцу која повезује клијента са институцијама система и решава део проблема клијенту.

Искусно одсуство из првих клупа.
У том смислу, компензацију за свој рад треба да тражимо у вредности коју наш посао има за клијента. Више не користимо принцип таксиметра (већ наведен на почетку), већ се стављамо у кожу клијента и покушавамо да решимо његов проблем и схватимо колико наше решење заиста вреди за тог клијента. Промена фокуса је кључна за економску еманципацију преводилаца, која је - и даље то тврдим, срж свих ових других мањих проблема.

Када је клијенту у питању, једна од ствари са којима се сусреће јесте проналажење одговарајућег преводиоца. Када клијент тражи преводиоца? Ни пре, ни после, већ баш у оном моменту када му је потребан. То чини претраживањем интернета, распитивањем код пријатеља или по сећању. Оно што сам као власник агенције приметио, када ми је потребан превод са овером судског тумача, у зависности од земље, веома је тешко пронаћи ваљан регистар судских преводилаца/тумача, а самим тим и одговарајућег преводиоца.

***

Закључак и будући развој

Потребно је да утичемо на оне ствари на које можемо да утичемо и да се не оптерећујемо стварима на које не можемо директно или моментално да утичемо. Иницијативе које наша удружења подносе корак су ка решавању неких од проблема, али информисање о стварима које се тичу наше професије, читање закона, преузимање одговорности, оно су што без даљњег морамо да учинимо.

Као закључак, навешћу оно што је и само Удружење навело као закључак на крају видео снимка са Прве конференције.

"УССПТ је сумирало закључке Прве конференције у вези са унапређењем рада у струци, којима ће допунити Иницијативу за измене и допуне постојећег Правилника о судским тумачима, коју је и званично уручило представницима надлежних органа у оквиру прве сесије Конференције – Изазови струке.

Нашој правосудној професији је хитно потребна адекватна регулација и стога апелујемо на Министарство правде да што пре донесе закон о судским тумачима који треба да регулише положај, улогу и професионални задатак преводилаца и тумача као правосудне професије и детаљно регулише услове именовања и разрешења.

Осим тога, инсистирамо да кровни закон прати низ подзаконских аката, којима ће бити ближе регулисана поједина питања, као што су:
  • обавеза стручног усавршавања,
  • лиценцирање и релиценцирање,
  • Пословник о раду судског тумача/преводиоца,
  • дисциплинска одговорност,
  • посебан пропис о наградама за рад,
и да они буду донети у законском року од 6 месеци у сарадњи са струком.

Такође, апелујемо на Министарство правде да хитно донесе и Правилник о стручном испиту који јасно дефинише ко може бити испитивач, ко организује обуку за полагање и под којим условима, шта може бити форма и садржај испита (и да се ова питања регулишу по моделу сарадње између Универзитета, струке и представника надлежних органа), и ко испуњава услове који потенцијалног кандидата квалификују за пријављивање и конкурс."

На редовној скупштини УССПТ одржаној 26. новембра 2016, донети су следећи закључци:
  • да 2017. буде у знаку стручног усавршавања,
  • да се прочешља састав Комисија УССПТС, јер у њима треба да су они који заиста желе да допринесу побољшању услова у којима радимо,
  • потребно је интензивирати организационе припреме за израду предлога плана стручног усавршавања (у сарадњи са релевантним образовним институцијама и Министарством правде),
  • планираће се више мањих, „мобилних“ стручних састанака у току године, како би се лакше и брше идентификовали проблеми са којима се колеге срећу у свакодненвом раду, и то са променљивим местом одржавања, како би се допрло до што већег броја оних који раде у струци или са струком сарађују,
  • износ чланарине (и уписнине за нове чланове) у 2017. остане непромењен 

За сам крај, све заинтересоване колеге које нису чланови УССПТС и нису присуствовали Конференцији, а желели би да чују о чему се све разговарало, могу купити примерак зборника радова за 300.00 РСД. За више информација, контактирајте само Удружење.

Такође, ако имате било шта да додате, а сигурно је остало много недореченог у овом чланку, молим вас да то учините слањем коментара.

Захвалница

Овом приликом желим да се искрено захвалим и мом колеги и преводиоцу Александру Васиљевићу, који не само да ми је помогао око уобличавања текста овог чланка, већ и на свему што је до сада учинио и чини за мене, у духу правог пријатељства и колегијалности. Такође, захваљујем се Тини Самарџић, колегиници која је исто тако прочитала овај чланак и дала ми важне сугестије које сам имплементирао. Тина је за мене један од оних људи на које могу да се ослоним у професионалном и људском смислу. На крају, да поновим своју захвалност Олгици Андрић која је такође помогла у писању дела овог чланка који се односи на сарадњу са јавним бележницима.

Хвала вам свима. Дивни сте.

Желим вам срећну Нову годину и Божићне празнике!

Срећна Нова година и Божић!