Као што сам најавио у претходном чланку, кликом на линк у наставку можете видети програм семинара/конференције за преводиоце који у сарадњи са локалним удружењима организујем у Салерну крајем маја или почетком јуна ове године.
Do You memoQ - прелиминарни програм семинара
Више информација о ценама, датуму одржавања, хотелском смештају, месту одржавања и осталом што вас може интересовати објављујем у данима који следе.
Семинар се одржава на енглеском језику.
Корисне информације, савети, упутства и друге занимљивости за филологе, преводиоце, лингвисте и остале љубитеље језика.
среда, 27. март 2013.
уторак, 26. март 2013.
Презентација сервера memoQ у Паризу и још понешто
Прошле недеље, тачније 21. марта, била је организована презентација сервера memoQ у Паризу. Будући да већ дуго времена разматрам могућност увођења серверског решења у сопствену агенцију, као и да је дошло време за конкретније кораке, видео сам ово као прилику да "Мухамед приђе брегу".
Није ме омело ни то што сам само пар дана пре презентације сазнао да ће све бити на француском, па сам време на предавањима искористио да размишљам о томе шта видети по граду, а кад би ме Милица, наш руководилац пројеката, пренула изненадним сижеом реченог, вратио бих се из виртуелне посете париског "круга двојке" прекопута Сене, у хотел Пулман где су весели Французи (већином аматери у коришћењу Килгрејове технологије) хватали белешке и запиткивали стрпљиве организаторе о разним опцијама и функцијама сервера memoQ.
У паузама сам, додуше, успео да разговарам са људима из Килгреја. У наредних пар недеља очекује се излазак нове верзије сервера - 6.5! Беатрис, девојка одговорна за регион Србије (између осталих), рекла ми је да су чак и запослени у Килгреју били изненађени најавом руководства. Нова верзија доноси велики број изузетних опција и сви су врло узбуђени (што би се рекло) тим поводом, али тајну није смела да открије.
Због чега сервер?
Највише због повећаног обима посла и због рада на преводилачким пројектима за више језика - могућност рада већег броја лингвиста истовремено на истом документу (али на његовим различитим деловима), коришћење исте преводилачке меморије и базе термина у реалном времену (или синхронизовање докумената у случају да корисници раде без приступа интернету), могућност аутоматизовања поделе посла (приликом креирања пројекта може се одабрати већи број лингвиста који испуњавају услове за рад на документу, а посао добија онај који се први јави), могућност праћења тока посла (проценат завршености), могућност поделе великог документа или великог броја докумената према задатим параметрима, итд.
Предности овде не престају, али нешто више о овоме када будем из прве руке пробао како све функционише.
Најава...
Крајем маја или почетком јуна ове године у Салерну (Италија) планирам организовање дводневног семинара/конференције за преводиоце о коришћењу алата memoQ. Едит Ереди из Килгреја ми је понудила и маркетиншку помоћ као и промотивне кодове за куповину овог софтвера за све учеснике семинара. Ускоро ћу објавити читав програм на овом блогу, па ако сте сами заинтересовани или знате некога ко би могао да буде - обавестите га. Већ смо уговорили промотивне цене смештаја у хотелу са 4 звездице (у коме ће се семинар и одржати), а поред тога у плану је организовање и "ваннаставних" активности, као што су обилазак Салерна, обале Амалфија (градови Амалфи, Позитано), пробање вина, локалних специјалитета и сл.
Дружење са колегама из Париза
Након презентације, сви смо се упутили ка тргу Бастиље где су колеге преводиоци из Париза организовали окупљање преко сајта Proz.com, тзв. powwow. Вино и смех, размена визитки (у мом случају, размена је била једнострана - заборавио сам да понесем своје), прича о свему другом осим о послу, као и обично на оваквим неформалним окупљањима, обележили су наредних пар сати.
Из досадашњег искуства на сличним окупљањима из четири различите земље (Шпанија, Грчка, Италија, Француска), препоручујем свима да се што више и што чешће, када год је могуће, сретну са колегама из бранше. Никад се не зна кад ћете моћи са неким да сарађујете. Имао сам срећу да до сада стекнем одличне контакте и већ радим са неколико колега које сам упознао.
Поред тога, одласци на конференције који се одржавају, поготову редовни одласци - иако знају да коштају, могу много да помогну у професионалном развоју. За преводиоце који су оријентисани на техничке преводе, ту је конференција Tekom која се одржава у Немачкој, за локализацију видео игара ових дана се у Сан Франциску одржава највећа светска "смотра" актера из овог света (у трајању од седам дана), затим за хонорарне преводиоце (фриленсере) ту су конференције које организује Gala. Списак је подужи, али у зависности од тога ко вам је циљна група треба бирати и конференције.
Није ме омело ни то што сам само пар дана пре презентације сазнао да ће све бити на француском, па сам време на предавањима искористио да размишљам о томе шта видети по граду, а кад би ме Милица, наш руководилац пројеката, пренула изненадним сижеом реченог, вратио бих се из виртуелне посете париског "круга двојке" прекопута Сене, у хотел Пулман где су весели Французи (већином аматери у коришћењу Килгрејове технологије) хватали белешке и запиткивали стрпљиве организаторе о разним опцијама и функцијама сервера memoQ.
У паузама сам, додуше, успео да разговарам са људима из Килгреја. У наредних пар недеља очекује се излазак нове верзије сервера - 6.5! Беатрис, девојка одговорна за регион Србије (између осталих), рекла ми је да су чак и запослени у Килгреју били изненађени најавом руководства. Нова верзија доноси велики број изузетних опција и сви су врло узбуђени (што би се рекло) тим поводом, али тајну није смела да открије.
Због чега сервер?
Највише због повећаног обима посла и због рада на преводилачким пројектима за више језика - могућност рада већег броја лингвиста истовремено на истом документу (али на његовим различитим деловима), коришћење исте преводилачке меморије и базе термина у реалном времену (или синхронизовање докумената у случају да корисници раде без приступа интернету), могућност аутоматизовања поделе посла (приликом креирања пројекта може се одабрати већи број лингвиста који испуњавају услове за рад на документу, а посао добија онај који се први јави), могућност праћења тока посла (проценат завршености), могућност поделе великог документа или великог броја докумената према задатим параметрима, итд.
Предности овде не престају, али нешто више о овоме када будем из прве руке пробао како све функционише.
Најава...
Крајем маја или почетком јуна ове године у Салерну (Италија) планирам организовање дводневног семинара/конференције за преводиоце о коришћењу алата memoQ. Едит Ереди из Килгреја ми је понудила и маркетиншку помоћ као и промотивне кодове за куповину овог софтвера за све учеснике семинара. Ускоро ћу објавити читав програм на овом блогу, па ако сте сами заинтересовани или знате некога ко би могао да буде - обавестите га. Већ смо уговорили промотивне цене смештаја у хотелу са 4 звездице (у коме ће се семинар и одржати), а поред тога у плану је организовање и "ваннаставних" активности, као што су обилазак Салерна, обале Амалфија (градови Амалфи, Позитано), пробање вина, локалних специјалитета и сл.
![]() |
| Позитано |
![]() |
| Позитано |
Дружење са колегама из Париза
Након презентације, сви смо се упутили ка тргу Бастиље где су колеге преводиоци из Париза организовали окупљање преко сајта Proz.com, тзв. powwow. Вино и смех, размена визитки (у мом случају, размена је била једнострана - заборавио сам да понесем своје), прича о свему другом осим о послу, као и обично на оваквим неформалним окупљањима, обележили су наредних пар сати.
![]() |
| Детаљ из локала на тргу Бастиље |
Из досадашњег искуства на сличним окупљањима из четири различите земље (Шпанија, Грчка, Италија, Француска), препоручујем свима да се што више и што чешће, када год је могуће, сретну са колегама из бранше. Никад се не зна кад ћете моћи са неким да сарађујете. Имао сам срећу да до сада стекнем одличне контакте и већ радим са неколико колега које сам упознао.
Поред тога, одласци на конференције који се одржавају, поготову редовни одласци - иако знају да коштају, могу много да помогну у професионалном развоју. За преводиоце који су оријентисани на техничке преводе, ту је конференција Tekom која се одржава у Немачкој, за локализацију видео игара ових дана се у Сан Франциску одржава највећа светска "смотра" актера из овог света (у трајању од седам дана), затим за хонорарне преводиоце (фриленсере) ту су конференције које организује Gala. Списак је подужи, али у зависности од тога ко вам је циљна група треба бирати и конференције.
петак, 15. март 2013.
Тигрови са Истока
Захваљујући софтверу memoQ, мађарска компанија Kilgray је добила епитет "тигра са Истока". Изгледа да је својим решењима инспирисала и пробудила још једног тигра са Истока - чешку компанију MemSource! Лично сам одушевљен.
Пре свега, интерфејс програма је врло интуитиван и делује као копија memoQ-а у перо лакој категорији. За рад је потребно да преузмете програм MemSource Editor. Ова верзија је бесплатна, али подразумева одређена ограничења (можете радити највише на два документа у оквиру једног пројекта, а максимална величина фајла је ограничена на 10 MB). Погледајте видео упутство за овај програм.
Поред тога, потребно је да се пријавите за рад у "облаку", тј. MemSource Cloud-у и да направите сопствени налог (једино тако можете да креирате пројекте, преводилачке меморије, базе термина итд.). Формат који програм користи за рад је MXLIFF. Поред тога, можете извозити и увозити документе у двојезичном формату DOCX. Дакле, да бисте преводили било коју другу верзију документа осим MXLIFF и DOCX, потребно је да отворите налог.
Сам процес превођења је врло сличан (готово идентичан) оном који користи memoQ - чак су и неке од најчешће коришћених пречица идентичне. По завршетку рада на документу, исти можете послати на сервер или извести на сопствени рачунар. Уколико сте пријављени за рад на мрежи (на серверу), синхронизација се врши у реалном времену.
Провера правописа може да се врши директно у програму. Међутим, по стандардним подешавањима, само неколико језика је унапред инсталирано. Остале можете да инсталирате по потреби. Проверу правописа можете вршити и екстерно, тако што ћете документ извести у двојезичном формату DOCX и извршити проверу у неком програму, нпр. у Word-у.
Уколико извезете документ у формату DOCX, па га као таквог увезете у memoQ, извршите одговарајуће промене (нпр. лектуру), извезете га у исти формат DOCX и поново увезете у MemSource Editor, они сегменти које сте исправљали у memoQ-у се препознају као незавршени.
![]() |
| MemSource Cloud - интерфејс програма. Уоквирени су неки од важнијих делова интерфејса. |
MemSource Cloud је заправо верзија MemSource Server-а у "облаку". Омогућава лако креирање пројеката, клијената, делегирање послова одређеним лингвистима (који се могу одабрати у падајућем менију - претходно је потребно и њих креирати), креирање или одабир преводилачких меморија, база термина, задавање рокова, поделу докумен(а)та на више делова, утврђивање токова радњи (нпр. процес превођења, процес лектуре, и сл.) итд. Погледајте видео упутство за MemSource Cloud, као и видео упутство за сервер.
Све у свему, компанија MemSource са своја три производа (MemSource Editor, MemSource Cloud и MemSource Server) дефинитивно представља озбиљну и веома здраву конкуренцију Kilgray-у, XTM-у и другим важним актерима на тржишту преводилачких алата. Ценовник услуга можете погледати овде.
Ознаке:
Kilgray,
memoQ,
MemSource,
MemSource Cloud,
MemSource Editor,
MemSource Server,
XTM
четвртак, 28. фебруар 2013.
SDL Trados Studio 2011 за 10 минута
Први алат преводилачког окружења који сам почео да користим био је Trados 7, већ давне 2008. године. Било је то откровење за мене - успео сам да многоструко смањим време рада на неким од типских докумената на којима сам редовно радио (нпр. преводи буџета Министарства финансија, различити формулари, и сл.) и самим тим - повећао сам добит јер никаквог смањења цене није било. Клијент је, такође, имао додатну корист од краћег времена за завршетак посла, а повећана је и прецизност (истоветни сегменти су остајали такви - некад то није био случај).
У међувремену, на тржишту алата појавили су се многи нови производи (ту убрајам и производе за које сам лично први пут чуо, иако су били присутни и раније), а првом приликом када сам добио прилику да игром случаја радим у програму memoQ, у исти сам се заљубио, заручили смо се и на крају и обећали једно другом на верност. То је био и први програм који сам заправо платио и никада се због тога нисам покајао. Настављам да плаћам и годишњу подршку и права на ажурирање, већ сам био и на два последња фестивала корисника memoQ-а у Будимпешти (memoQfest 2011. и 2012. године), а за пар недеља идем и на њихову презентацију производа (сервера) у Париз 21. марта.
Међутим, никако не треба заборавити и тренутног лидера у области - SDL Trados. Компанија која константно еволуира - споријим ритмом од Kilgray-а, али дефинитивно је након одређеног периода поспаности и губитка корака, изашла са неколико сјајних решења. Из видео записа у наставку, видећете да је и кориснички интерфејс поправљен и да већ доста личи на окружење memoQ-а. Функције су мање-више исте, па чак и фабрички подешене команде.
Не треба заборавити да је Европска комисија поново одлучила да за превођење својих докумената користи производе компаније SDL - конкретно: SDL Trados Studio 2011®.
Ако сте још увек неодлучни коме царству да се приклоните - додуше, поред ова два велика актера, ту је и велики број нових и старих, алата: Déjà Vu, затим XTM, MemSource, итд. (листа је дугачка, а сваки од ових алата има и своје предности и мане), на основу видео упутства у наставку можете стећи увид у кориснички интерфејс који вам може помоћи да се одлучите, бар са визуелног аспекта.
На крају, видео упутство за SDL Trados Studio 2011.
понедељак, 4. фебруар 2013.
Увод у memoQ - онлајн курс од 10 предавања
Компанија Kilgray је управо објавила на свом сајту нови курс од десет предавања која се односе на преводилачке функционалности програма memoQ. Курс је осмислила Анђелика Церфас (Angelika Zerfaß) у сарадњи са компанијом Loctimize GmbH.
По завршетку курса биће организовано тестирање, а сви кандидати који одговоре тачно на више од половине постављених питања (обрађених током курса), добијају сертификат од компаније.
Курс је бесплатан за све кориснике који поседују важећу лиценцу, а наплаћује се 90 ЕУР осталима.
По завршетку курса биће организовано тестирање, а сви кандидати који одговоре тачно на више од половине постављених питања (обрађених током курса), добијају сертификат од компаније.
Курс је бесплатан за све кориснике који поседују важећу лиценцу, а наплаћује се 90 ЕУР осталима.
субота, 2. фебруар 2013.
Lingua franca или лингва Франкенштајнка?
Европска унија се састоји од великог броја нација којима енглески није матерњи језик, а ипак се највећи број званичних докумената саставља на енглеском језику, који је lingua franca данашњице.
Управо то је и утицало да се у вокабулару ЕУ одомаће одређени изрази који на енглеском језику не постоје, да се одређеним речима да ново значење или да се користе у контексту у коме их говорници енглеског као матерњег језика не би користили.
Оно што ме је изненадило јесте да су наведени примери погрешне употребе енглеских речи толико у складу са српским језиком и начином на који бисмо ми неке ствари рекли да предлажем свима који раде са енглеским као једним од језика да пажљиво прочитају и проуче овај документ и да га користе као референцу у даљем раду, ако и када је потребно.
Поред овог документа, могу вам бити од помоћи и још неки ресурси ЕУ за преводиоце (за различите језике) који се налазе на овој адреси.
четвртак, 31. јануар 2013.
Језик и стварност
Језик одражава, али и обликује стварност. Начин на који доживљавамо свет, забележен је у језику. И обратно: упутство за схватање света који нас окружује црпимо из језика који користимо за његов опис (можда се баш зато деца не сећају ничега што се десило пре друге или треће године свог живота - пре него што проговоре).
Ово је и главни аргумент који поборници родне равноправности у језику користе да би дали легитимитет инсистирању на бесомучној употреби мушког и женског рода именица којима се означавају функције. Тако један родно написан текст умори после два и по пасуса (нпр. лингвиста/киња, председник/ца, професор/ица, итд.).
Ово је тема за себе и захтева сигурно већу пажњу него што јој се може поклонити у једном ненаметљивом чланку. Уместо ње, ево пар занимљивих примера перцепције света одређених народа која је забележена у њиховим језицима.
На основу енглеског језика се може закључити да су англосаксонска племена некада небо сматрала простором у коме су размештене звезде, док су словенска племена исто то небо сматрала неком врстом омотача или плашта који покрива Земљу, а на који су звезде закачене. Дакле, Енглези кажу: "stars are in the sky" (буквално: "звезде су у небу"), док Срби, а верујем и сви остали словенски народи кажу "звезде су на небу".
Синоним за здравље у Србији је дрен, а у Италији риба. Каже се "здрав као дрен", односно "sano come un pesce". И Срби и Италијани рибу виде и у полним органима - Срби у женском, Италијани у мушком!
Гурај - Вуци
Да ли сте приметили да се у већину објеката у Србији (било да су то куће, продавнице, тржни центри и слично) улази тако што се врата гурају, а из њих излази тако што се врата вуку. Америчка правила градње и безбедности објеката подразумевају обрнуту праксу: да се вуче кад се улази, а гура кад се излази (у случају пожара, лакше се бежи из зграде ако се врата гурају). Међутим, Срби су уласке и изласке организовали подсвесно према једној другој аналогији: да уђеш - гурај, да изађеш - вуци. Чиста филозофија живљења...
Ово је и главни аргумент који поборници родне равноправности у језику користе да би дали легитимитет инсистирању на бесомучној употреби мушког и женског рода именица којима се означавају функције. Тако један родно написан текст умори после два и по пасуса (нпр. лингвиста/киња, председник/ца, професор/ица, итд.).
Ово је тема за себе и захтева сигурно већу пажњу него што јој се може поклонити у једном ненаметљивом чланку. Уместо ње, ево пар занимљивих примера перцепције света одређених народа која је забележена у њиховим језицима.
![]() |
| Звезде су на небу |
![]() |
| Да ли су Италијани у праву? |
Гурај - Вуци
Да ли сте приметили да се у већину објеката у Србији (било да су то куће, продавнице, тржни центри и слично) улази тако што се врата гурају, а из њих излази тако што се врата вуку. Америчка правила градње и безбедности објеката подразумевају обрнуту праксу: да се вуче кад се улази, а гура кад се излази (у случају пожара, лакше се бежи из зграде ако се врата гурају). Међутим, Срби су уласке и изласке организовали подсвесно према једној другој аналогији: да уђеш - гурај, да изађеш - вуци. Чиста филозофија живљења...
Пријавите се на:
Постови (Atom)







