Ово је и главни аргумент који поборници родне равноправности у језику користе да би дали легитимитет инсистирању на бесомучној употреби мушког и женског рода именица којима се означавају функције. Тако један родно написан текст умори после два и по пасуса (нпр. лингвиста/киња, председник/ца, професор/ица, итд.).
Ово је тема за себе и захтева сигурно већу пажњу него што јој се може поклонити у једном ненаметљивом чланку. Уместо ње, ево пар занимљивих примера перцепције света одређених народа која је забележена у њиховим језицима.
Звезде су на небу |
Да ли су Италијани у праву? |
Гурај - Вуци
Да ли сте приметили да се у већину објеката у Србији (било да су то куће, продавнице, тржни центри и слично) улази тако што се врата гурају, а из њих излази тако што се врата вуку. Америчка правила градње и безбедности објеката подразумевају обрнуту праксу: да се вуче кад се улази, а гура кад се излази (у случају пожара, лакше се бежи из зграде ако се врата гурају). Међутим, Срби су уласке и изласке организовали подсвесно према једној другој аналогији: да уђеш - гурај, да изађеш - вуци. Чиста филозофија живљења...
Nikad nisam razmišljao o ovome guraj/vuci.. U pravu su Ameri :)
ОдговориИзбриши