Током последњих 10 година професионалног рада у области превођења, на месту преводиоца, лектора, симултаног и консекутивног преводиоца, копирајтера, власника преводилачке агенције, сусрео сам се са бројним ситуацијама, са многима и више пута, које су ме научиле или навеле да извучем следеће закључке, који никако нису дефинитивни. Листа ће се ширити временом. Десет преводилачких... заповести:
1. Идеално је да превод звучи као да је написан на језику на који је садржај преведен. Да би се постигао овај ефекат, поред предуслова наведених у наставку, постоје и неки трикови: убацивање неких типично „домаћих“ фраза или конструкција, које се перципирају као „типично наше“. Али ако оставимо трикове на страну (мада не треба их искључити из репертоара), добар превод подразумева добро познавање материје која се преводи или бар изузетно владање језиком са кога и на који се преводи. Често је потребно и једно и друго јер сувише често виђамо грешке у преводу или хромост истих да долазим до закључка да људи који их раде једноставно не расту професионално или једноставно нису добри лингвисти. Свако може да греши, али је од суштинске важности стремити ка усавршавању самог или саме себе. Да ли вам се десило да вас опседа немогућност проналаска ваљаног превода за неки термин? Да ли то дуго траје? Да ли сте доживели најдубљу срећу ако сте неким чудом успели да пронађете ваљани еквивалент после дугог активног или пасивног трагања? Е, онда сте прави лингвиста који има будућност у превођењу.
2. Када се преводи на српски раде ћириличним писмом, квалитет превода истог преводиоца је бољи него када ради на латиници. Шта је разлог томе? Једноставно, чињеница да се стране речи са језика који користе латинично писмо, лакше примете у тексту и одударају ако нису ваљано стављене у контекст. Замаскиране латиничним српским писмом, успевају да заварају преводиоца који често следи и синтаксу страног језика. Приметили сте неписменост у преводима са енглеског? Осећате да енглески провејава кроз превод и да често преферирамо да садржај читамо на оригиналу (јер нас већина и говори енглески, бар довољно да разумемо већину садржаја – ова категорија познаваоца је честа и у преводилачкој бранши)? Разлог је двојак – прво, непознавање значења језика са кога се преводи, па самим тим и страх да се не „одступи“ од изворног текста (оно мало што се зна је сигурица на коју се игра, али та игра скупо кошта читалаштво), при чему преводилац наликује на пливача који у базену ради ногама док се држи за даску уз ивицу базена, а други разлог је непознавање саме материје о којој је реч и потпуно одсуство из реалности свог језика. Зато је битно вратити се на прву ставку на овој листи: да ли вам ово звучи добро? Не? Онда се врати још једном и преради превод. Сад? Не? Добро, измени га поново. Је ли сад добро? Ако није, мењајте док не будете задовољни или размишљајте за будуће ситуације ако немате времена или инспирације у тренутку.
3. Када преводите усмено, ваш посао је да преводите, а не да ступате у дебату или дајете своје мишљење. Ову грешку људи често праве. Важно је да себи на почетку каријере уведете правило да се у директне дискусије не упуштате. Никада. То једноставно никад није у реду. Чак и када видите да бисте својим мишљењем или одговором скратили време саговорницима, то није у реду, јер вас плаћају да би они комуницирали. Наравно, постоје ситуације када је важно да ставите одређене напомене: у случају неспоразума, у случају језичких или културолошких објашњења, у случају да сте заиста приметили нешто суштински што је двема странама промакло, а да то утиче на читав ток разговора или слично: али тада је веома битно да наступите са становишта лингвисте и да „подигнете руку“, тј. да упадицу почнете уводом „Само једна напомена...“, „Извињавам се, али само бих хтела да разјасним, ради контекста разговора, да ли је оно што сте рекли пре тога заправо оно што друга страна није чула или...?“, и сл. Дакле, наступ мора бити неутралан, односно треба да настојите да ниједну од страна не увредите, понизите или на други начин учините да се осети прозваном, мање вредном и сл. Једном се сећам да сам добио коментар који мање-више описује мој приступ у целој каријери: „Учинили сте да овај семинар прође тако глатко, све време сте били ту, присутни и важни, али никад у првом плану. То до сада нисмо имали.“ Преводиоци воле да преузму главну реч. Али не заборавите на правило, никад!
4. Преводиоци који највише „цене“ своје време, таленат, искуство, статус, најчешће су само примадоне које треба избегавати, као и све примадоне у животу. Одају утисак да их је живот научио памети, па ту памет просипају фирмама или појединцима који их контактирају ради упита, ангажмана и сл. Изузетно су осорни, осетљиви и лако увредљиви. Неретко су и изузетно скупи, али се услуга коју пружају често сведе на минимум стандарда. Додатне захтеве по питању истог посла који су већ доставили доживљавају као напад на личност и професионални интегритет, чине све да вам ставе до знања како ваши захтеви нису реални или су излишни и генерално су – особе које треба избегавати по сваку цену. Будући да ћете их сигурно срести, било као колеге или потенцијалне сараднике, водите рачуна да не паднете у њихову клопку: они нити знају све, нити могу себи да приуште такво понашање без последица, а ви имате право да тражите све оно што желите као клијент по условима који вам одговарају, па ако се у том погледу не нађете, то је у реду. Држите их само под контролом и немојте им се дивити. Вероватно знате више од њих.
5. Преводилаштво је посао у коме су ситнице изузетно важне. Ако ваша биографија садржи правописне грешке (зарез, двоструки размак, и сл.) нису мале грешке већ први утисак који остављате: непрецизност, небрига, недостатак перфекционизма, а оно што се у овој професији, која иначе захтева изузетну снагу личности, која тера на усамљенички живот пред рачунаром, уз евентуално неку мачку или пса који ће вам бити најбољи пријатељи, уз кафу, пиво, вино или нешто јаче, оваква биографија ће вас у великом броју случајева искључити из трке за место сарадника неке озбиљне преводилачке агенције (можда не неког директног клијента који заправо и не зна шта све превођење подразумева). Зато, ако желите да живите од овог посла, боље би било да почнете да водите рачуна о овим техникалијама. Некада су оне, нажалост, важније од суштине. Али ако су тако ситне, а ви суштински добри, шта вас кошта да почнете да обраћате пажњу на ситнице?
6. Одговарајте брзо на поруке е-поште. Можда вам делује да пар сати није ништа, али у данашњем свету сваки секунд је важан. Једном приликом сам изгубио потенцијалних 6000 евра посла зато што сам закаснио 3-4 сата са одговором о доступности. Такође, највећи број послова који се захтевају од преводиоца су „за јуче“. Помозите људима који вам то траже јер и њима гори под ногама. Нико то не ради зато што воли да замишља како патите. Добро, можда неки менаџери пројеката у великим светским агенцијама то раде, али више зато да би себе заштитили дебелим временским „бафером“ него да би вас оштетили (али ни то им није жао јер ресурса има на претек). С друге стране, нетачна је констатација која често долази од примадона, да „лоша организација с ваше стране не повлачи хитност с моје стране“. Осим што звучи симпатично, готово као откровење или парола коју бисте одштампали и ставили на радни сто да вас подсећа на кривицу других, а не вас, приступ је погрешан. У неким ситуацијама важи и тај принцип, али у великој већини ситуација, реч је о пословном предлогу – испуните га ако можете, без придиковања, и имаћете додатно задовољног клијента са свим оним што то значи за ваш бизнис. Ако не можете, нико вас не тера. Барем одговорите негативно и уз извињење што не можете да помогнете у том тренутку, а ако сте добро расположени, можете да препоручите неког свог колегу или колегиницу.
7. Никад не потцењујте моћ екстерних алата за контролу квалитета. Колико год да сте добар преводилац и колико год да сте прецизни и марљиви, машина ће вам пронаћи много шта што сте превидели, поготову ако се ради о обимним преводима техничке документације. Некад није довољан интегрисани модул за контролу квалитета, као што постоји у многим програмима преводилачког окружења – на њих треба гледати као на додатну помоћ, корак више. Разлог за то је што се различити модули за контролу/осигурање квалитета базирају на различитим факторима. Њихова комбинација увећава задовољство клијента крајњим производом.
8. Никад не потцењујте моћ алата за проверу правописа. Иако сте добар познавалац свог језика, грешке у куцању су категорија која постоји и које могу да се држе под контролом, односно потпуно елиминишу.
9. Преко прече, наоколо ближе. У највећем броју случајева, неке сложене операције које имају несигуран исход боље је заменити радњама које дуже трају, које вршите „пешке“ уместо аутоматски, а чији је жељени исход сигуран. Разлог је тај што ћете ово друго често морати да урадите без обзира на то што сте изгубили много времена и живаца на прво. Из те перспективе, уштедећете на времену. Ризик који многи преузимају јесте да делимично реше проблем првим приступом и да се надају да ће то клијенту бити довољно. Није и никад неће бити. Чак и ако прође, потрошили сте кредит код клијента. Мене је коштало неких послова, а коштало је и многе који су радили за мене.
10. Поштујте свој посао. Ово правило заправо значи да поштујете све оне од којих добијате радне ангажмане - ваше клијенте. Многи људи заборављају да су наручилац и пружалац услуга две стране које зависе једна од друге и заборављају да им посао није "богом дан". Имајте поштовања према људима који вам дају посао. У супротном, престаните да радите с њима.
Каква су ваша искуства? Да ли имате неки сопствени кредо који бисте поделили са другима? Унесите га у коментаре.
1. Идеално је да превод звучи као да је написан на језику на који је садржај преведен. Да би се постигао овај ефекат, поред предуслова наведених у наставку, постоје и неки трикови: убацивање неких типично „домаћих“ фраза или конструкција, које се перципирају као „типично наше“. Али ако оставимо трикове на страну (мада не треба их искључити из репертоара), добар превод подразумева добро познавање материје која се преводи или бар изузетно владање језиком са кога и на који се преводи. Често је потребно и једно и друго јер сувише често виђамо грешке у преводу или хромост истих да долазим до закључка да људи који их раде једноставно не расту професионално или једноставно нису добри лингвисти. Свако може да греши, али је од суштинске важности стремити ка усавршавању самог или саме себе. Да ли вам се десило да вас опседа немогућност проналаска ваљаног превода за неки термин? Да ли то дуго траје? Да ли сте доживели најдубљу срећу ако сте неким чудом успели да пронађете ваљани еквивалент после дугог активног или пасивног трагања? Е, онда сте прави лингвиста који има будућност у превођењу.
2. Када се преводи на српски раде ћириличним писмом, квалитет превода истог преводиоца је бољи него када ради на латиници. Шта је разлог томе? Једноставно, чињеница да се стране речи са језика који користе латинично писмо, лакше примете у тексту и одударају ако нису ваљано стављене у контекст. Замаскиране латиничним српским писмом, успевају да заварају преводиоца који често следи и синтаксу страног језика. Приметили сте неписменост у преводима са енглеског? Осећате да енглески провејава кроз превод и да често преферирамо да садржај читамо на оригиналу (јер нас већина и говори енглески, бар довољно да разумемо већину садржаја – ова категорија познаваоца је честа и у преводилачкој бранши)? Разлог је двојак – прво, непознавање значења језика са кога се преводи, па самим тим и страх да се не „одступи“ од изворног текста (оно мало што се зна је сигурица на коју се игра, али та игра скупо кошта читалаштво), при чему преводилац наликује на пливача који у базену ради ногама док се држи за даску уз ивицу базена, а други разлог је непознавање саме материје о којој је реч и потпуно одсуство из реалности свог језика. Зато је битно вратити се на прву ставку на овој листи: да ли вам ово звучи добро? Не? Онда се врати још једном и преради превод. Сад? Не? Добро, измени га поново. Је ли сад добро? Ако није, мењајте док не будете задовољни или размишљајте за будуће ситуације ако немате времена или инспирације у тренутку.
3. Када преводите усмено, ваш посао је да преводите, а не да ступате у дебату или дајете своје мишљење. Ову грешку људи често праве. Важно је да себи на почетку каријере уведете правило да се у директне дискусије не упуштате. Никада. То једноставно никад није у реду. Чак и када видите да бисте својим мишљењем или одговором скратили време саговорницима, то није у реду, јер вас плаћају да би они комуницирали. Наравно, постоје ситуације када је важно да ставите одређене напомене: у случају неспоразума, у случају језичких или културолошких објашњења, у случају да сте заиста приметили нешто суштински што је двема странама промакло, а да то утиче на читав ток разговора или слично: али тада је веома битно да наступите са становишта лингвисте и да „подигнете руку“, тј. да упадицу почнете уводом „Само једна напомена...“, „Извињавам се, али само бих хтела да разјасним, ради контекста разговора, да ли је оно што сте рекли пре тога заправо оно што друга страна није чула или...?“, и сл. Дакле, наступ мора бити неутралан, односно треба да настојите да ниједну од страна не увредите, понизите или на други начин учините да се осети прозваном, мање вредном и сл. Једном се сећам да сам добио коментар који мање-више описује мој приступ у целој каријери: „Учинили сте да овај семинар прође тако глатко, све време сте били ту, присутни и важни, али никад у првом плану. То до сада нисмо имали.“ Преводиоци воле да преузму главну реч. Али не заборавите на правило, никад!
4. Преводиоци који највише „цене“ своје време, таленат, искуство, статус, најчешће су само примадоне које треба избегавати, као и све примадоне у животу. Одају утисак да их је живот научио памети, па ту памет просипају фирмама или појединцима који их контактирају ради упита, ангажмана и сл. Изузетно су осорни, осетљиви и лако увредљиви. Неретко су и изузетно скупи, али се услуга коју пружају често сведе на минимум стандарда. Додатне захтеве по питању истог посла који су већ доставили доживљавају као напад на личност и професионални интегритет, чине све да вам ставе до знања како ваши захтеви нису реални или су излишни и генерално су – особе које треба избегавати по сваку цену. Будући да ћете их сигурно срести, било као колеге или потенцијалне сараднике, водите рачуна да не паднете у њихову клопку: они нити знају све, нити могу себи да приуште такво понашање без последица, а ви имате право да тражите све оно што желите као клијент по условима који вам одговарају, па ако се у том погледу не нађете, то је у реду. Држите их само под контролом и немојте им се дивити. Вероватно знате више од њих.
5. Преводилаштво је посао у коме су ситнице изузетно важне. Ако ваша биографија садржи правописне грешке (зарез, двоструки размак, и сл.) нису мале грешке већ први утисак који остављате: непрецизност, небрига, недостатак перфекционизма, а оно што се у овој професији, која иначе захтева изузетну снагу личности, која тера на усамљенички живот пред рачунаром, уз евентуално неку мачку или пса који ће вам бити најбољи пријатељи, уз кафу, пиво, вино или нешто јаче, оваква биографија ће вас у великом броју случајева искључити из трке за место сарадника неке озбиљне преводилачке агенције (можда не неког директног клијента који заправо и не зна шта све превођење подразумева). Зато, ако желите да живите од овог посла, боље би било да почнете да водите рачуна о овим техникалијама. Некада су оне, нажалост, важније од суштине. Али ако су тако ситне, а ви суштински добри, шта вас кошта да почнете да обраћате пажњу на ситнице?
6. Одговарајте брзо на поруке е-поште. Можда вам делује да пар сати није ништа, али у данашњем свету сваки секунд је важан. Једном приликом сам изгубио потенцијалних 6000 евра посла зато што сам закаснио 3-4 сата са одговором о доступности. Такође, највећи број послова који се захтевају од преводиоца су „за јуче“. Помозите људима који вам то траже јер и њима гори под ногама. Нико то не ради зато што воли да замишља како патите. Добро, можда неки менаџери пројеката у великим светским агенцијама то раде, али више зато да би себе заштитили дебелим временским „бафером“ него да би вас оштетили (али ни то им није жао јер ресурса има на претек). С друге стране, нетачна је констатација која често долази од примадона, да „лоша организација с ваше стране не повлачи хитност с моје стране“. Осим што звучи симпатично, готово као откровење или парола коју бисте одштампали и ставили на радни сто да вас подсећа на кривицу других, а не вас, приступ је погрешан. У неким ситуацијама важи и тај принцип, али у великој већини ситуација, реч је о пословном предлогу – испуните га ако можете, без придиковања, и имаћете додатно задовољног клијента са свим оним што то значи за ваш бизнис. Ако не можете, нико вас не тера. Барем одговорите негативно и уз извињење што не можете да помогнете у том тренутку, а ако сте добро расположени, можете да препоручите неког свог колегу или колегиницу.
7. Никад не потцењујте моћ екстерних алата за контролу квалитета. Колико год да сте добар преводилац и колико год да сте прецизни и марљиви, машина ће вам пронаћи много шта што сте превидели, поготову ако се ради о обимним преводима техничке документације. Некад није довољан интегрисани модул за контролу квалитета, као што постоји у многим програмима преводилачког окружења – на њих треба гледати као на додатну помоћ, корак више. Разлог за то је што се различити модули за контролу/осигурање квалитета базирају на различитим факторима. Њихова комбинација увећава задовољство клијента крајњим производом.
8. Никад не потцењујте моћ алата за проверу правописа. Иако сте добар познавалац свог језика, грешке у куцању су категорија која постоји и које могу да се држе под контролом, односно потпуно елиминишу.
9. Преко прече, наоколо ближе. У највећем броју случајева, неке сложене операције које имају несигуран исход боље је заменити радњама које дуже трају, које вршите „пешке“ уместо аутоматски, а чији је жељени исход сигуран. Разлог је тај што ћете ово друго често морати да урадите без обзира на то што сте изгубили много времена и живаца на прво. Из те перспективе, уштедећете на времену. Ризик који многи преузимају јесте да делимично реше проблем првим приступом и да се надају да ће то клијенту бити довољно. Није и никад неће бити. Чак и ако прође, потрошили сте кредит код клијента. Мене је коштало неких послова, а коштало је и многе који су радили за мене.
10. Поштујте свој посао. Ово правило заправо значи да поштујете све оне од којих добијате радне ангажмане - ваше клијенте. Многи људи заборављају да су наручилац и пружалац услуга две стране које зависе једна од друге и заборављају да им посао није "богом дан". Имајте поштовања према људима који вам дају посао. У супротном, престаните да радите с њима.
Каква су ваша искуства? Да ли имате неки сопствени кредо који бисте поделили са другима? Унесите га у коментаре.
E pa, tačka br. 4 je potpuno pogrešna. Ima izvrsnih prevodilaca, potpunih bilingvalista koji su uz to i vrlo verzirani u materiji koju prevode, a koji vrlo cene svoj rad, ne prevode svakakve gluposti i traže da budu adekvatno plaćeni.
ОдговориИзбришиНаравно да има. И треба да цене свој рад - то није доведено у питање. Разлика лежи у односу и начину на који то чине.
ОдговориИзбришиЈедно важно правило којег се такође лично придржавам и саветујем другима јесте да и ми бирамо своје клијенте. Друго, ако не ценимо свој рад, не можемо очекивати од других да то чине. Међутим, одређени манири и у томе морају постојати. Овде је реч о некој другој групи људи.
Pravilo br. 11: procitati prevod odstampan na papiru, a ne samo ga kontrolisati na ekranu. Greske se cesto previde ako se tekst cita samo sa ekrana. Barem je tome mene prevodilacko iskustvo naucilo :)
ОдговориИзбришиБаш сам о томе читао пре неки дан: кажу да ако сами свој текст прегледамо, а то свакако чинимо, да бисмо уочили евентуалне грешке саветује се да исти текст пребацимо у други фонт, обојимо другом бојом, повећамо слова, одштампамо, и сл. Идеја је да се на свој текст гледа другачије, јер смо навикли на одређено окружење. Додајем ово правило! :)
ОдговориИзбриши