Поштоване колеге,
Желим вам све најбоље у новој години. Трудићу се да са своје стране допринесем још више увидом у неке пословне и лингвистичке аспекте наше професије који свима могу бити од користи.
Такође, захваљујем се свима који су до сада подржали мој рад на Приручнику за преводиоце. Хвала вам!
Будући да се рад дефинитивно приводи крају, остављам свима могућност да наруче исти по претпродајној цени само до Српске Нове године (закључно са 14. јануаром). После тог датума, Приручник неће више бити у претпродаји.
Живели!
Чедомир Пушица
среда, 31. децембар 2014.
петак, 14. новембар 2014.
Приручник за преводиоце
У наредних неколико месеци (циљ је да то буде пре Нове године) изаћи ће дуго припремани...
ПРИРУЧНИК ЗА ПРЕВОДИОЦЕ!
 |
| Све на једном месту! |
Данас је на стручну проверу отишао изузетно важан део који се односи на пословне аспекте, што ми даје сигурност да ће овај леп и користан посао коначно бити завршен.
Уколико желите да будете први који ће добити свој примерак, молим вас да ми пишете на адресу е-поште: cedomir.pusica@belgradetranslations.com. У наслову поруке ставите назнаку "Приручник за преводиоце".
Цена у претпродаји: 1.000 РСД.
Уплату можете извршити на рачун:
Bel Translations
285-2031050000172-03
код Sberbank Srbija ad
Уплату можете извршити на рачун:
Bel Translations
285-2031050000172-03
код Sberbank Srbija ad
У пољу за сврху плаћања унети: Приручник за преводиоце.
Уколико живите у иностранству, уплату од 9 ЕУР можете извршити на адресу: cedomyre@yahoo.com.
Хвала вам на заинтересованости! Верујем да ће вам овај приручник испунити очекивања.
Ево још једне краће најаве:
Ево још једног делића:
Ево још једне краће најаве:
Ево још једног делића:
понедељак, 3. новембар 2014.
Твој маркетиншки приступ
Маркетиншки аспект сваког појединца (појединац у смислу свега онога што он представља) дугорочан је посао, али и најзабавнији. Наравно, претпоставка је да се собом бавите дугорочно.
Пре него што наставимо с неким практичним саветима, који вам свакако могу помоћи, поставите себи најважније питање: шта хоћете? Никад нећу заборавити оно што ми је један маркетиншки менаџер time-share компаније у Београду рекао кад сам имао двадесетак година и радио само месец и по дана у компанији која је продавала четрнаест дана годишњег боравка у мађарској Харкањ бањи на 99 година... Само по себи, очајничи посао студента, али са далекосежним последицама бар због једне реченице коју сам чуо од тог господина.
Падао је снег. Прозор компаније је гледао на мали плато испред Палате Албанија. Позвао је мене и још једног момка ка прозору и показао нам на људе што пролазе испод.
- Видите ли ове људе? Већина њих зна шта неће, а само мали број њих зна шта хоће...
Ово је мисао вредна не само овог чланка, већ сталног подсећања, током целог живота.
У приручнику који пишем, већ предуго, навео сам једну реченицу која се надовезује на горе наведено, али у конкретнијем аспекту грађења сопственог имиџа у пословном свету: и ми бирамо своје клијенте. У широј народној мудрости, која превазилази националне границе, каже се: "с ким си, такав си". Наравно, преточено у језик маркетинга, говоримо о позиционирању.
Свака крпа нађе закрпу, па и сваки пружалац услуга свог клијента. И обратно.
Верујем да је циљ већине људи, од обичног света до професионалаца, да буде ваљано плаћен или преплаћен, тј. да за велики новац пружа своје услуге и да себи приушти да буде најбољи/најбоља у свом послу. Зато ћу у наставку дати примере који се односе само на ову категорију професионалаца.
"Кукњава"
Избегавајте је. Неће вам донети ништа добро. Увек ће бити слабо плаћених послова за које ће се лакше чути јер циљају на ширу публику (замислите риболов мрежом - циља се на квантитет, не толико или не уопште на квалитет). "Не трошите своју енергију на борбу против старог, већ је користите на стварање новог."
Живо блато може да те увуче и поједе ако му се опиреш. Не обраћај пажњу на њега. Уско повезано с овим јесте и чињеница да је, наводно, тај број послова или њихов платни ранг у најмању руку, на нивоу врха леденог брега, док су добро или исувише добро плаћени послови оно што се не види, што је испод површине воде. Заправо, то су послови код којих је плаћање најмање важан фактор и код којих је трошак ризика од лоше обављеног посла немерљив у односу на сам трошак извршења. Погађате ли о којим се пословима ради? Тајни државни и међудржавни послови, патенти, фармацеутски послови, важни уговори у одређеној области, итд.
Специјализација
Са последњом реченицом из горњег пасуса уско је повезана и специјализација. Иако велики број стручњака за различите области као свој кредо истиче специјализацију - што ужу, то боље, лично верујем да и ту треба поставити границу или бар свесно у све улазити, свесни ризика и добити. Главни ризик јесте тај да се претераном специјализацијом, због технолошких промена (ако је област подложна њима) сами искључите из тржишта.
Интернет присуство
Иако је ово већ нешто што спада у категорију: "Твоја биографија је толико штура да у њој наводиш возачку дозволу Б категорије", значајан део аудиторијума нема ваљано интернет присуство. Оно подразумева, између осталог, добро позиционирање у претрази на главним интернет претраживачима, поседовање сопственог сајта, са конкретнијом специјализацијом (то вам даје кредибилитет) - помислите само на идеју коју у вама буде две изјаве: "Наша агенција је специјализована за све врсте превода са различитих језика - на свим тржиштима на којима желите да послујете!" и "Наша агенција располаже тимом уско специјализованих преводилаца за енглески и српски језик у области радног и корпоративног права". Кога ћете одабрати ако су у питању уговори са добављачима између ваше и иностране компаније?
Ту су затим професионални или други блогови, присуство на youtube-у (ако верујете да је потребно), странице на друштвеним мрежама, а сваки од ових медија требало би на један или други начин да промовише вашу главну област интересовања или пословања. Кредибилитет на интернету је нешто што је од суштинског значаја у данашње време јер је цео свет постао ваше тржиште. Да бисте лакше ажурирали све своје пословне канале, пробајте Hootsuit - омогућава да једним кликом објавите неку новост на свим каналима које сте одабрали.
Привлачење купаца
Немојте никад инсистирати на конкурентности. То ће вам се обити о главу. Без обзира на то да ли живите у земљи у којој је животни стандард нижи, а стручни кадрови једнако добро могу да обаве посао по нижој цени од оних у скупљим земљама - увек ће постојати јефтинија земља са једнако добрим или бољим кадровима. С друге стране, лишавате се додатног прихода. Затим, обарате свима цену. И на крају, оно најважније, нижом ценом нећете никад привући клијента коме је стало до вредности услуге, већ увек оне ловце у мутном, оне који ће увек и увек инсистирати на нижој цени и који се неће задовољити ни вашом ценом уколико нађу некога ко ће још јефтиније да уради посао. Дакле, одредите за које клијенте желите да радите.
Ово не значи да не можете радити и за једне и за друге - битно је само да будете свесни постојања ова два света.
Пишите блог
Ако верујете да имате нешто важно да кажете свету о себи и услугама које пружате, ако вам је стало да образујете и своје клијенте, а и себе (лично много морам да истражујем пре него што нешто напишем на блогу, а то све ради у моју корист) - почните да пишете блог. Тражите повратне информације читалаца. Не будите наметљиви. Оно што људи данас не желе јесте реклама - бесплатне, а драгоцене информације се могу наћи свуда на интернету. Понудите их и сами. Да бисте добили, морате почети да дајете. Људи ће то ценити.
Препорука у овом случају није да по сваку цену пишете блог или се на други начин експонирате. Идеја је да схватите да оно што ћете поделити са другима вреди. Увек се упитајте да ли је оно што радите вредно? Не мора одмах да буде реч о вредној целини - почните са мањим стварима.
Одлучите, када је реч конкретно о блоговима, да ли ће то бити дугачки чланци које ће читати људи којима је заиста важно да добију одређене информације - дакле, истраживачки текстови, пуни увида и намењени стручњацима у области. Овакав тип текстова излази ређе - месечно или на сваке две недеље, а можда и недељно. За разлику од оваквих, постоје и дневни блогови - кратки текстови са увек актуелном тематиком: од неколико реченица, до два-три пасуса.
Шта год да одлучите, нека буде релевантно.
Постоје и људи који су писање блогова учинили правим бизнисом. То је за њих постао основни посао или бар један од главних извора новчаног прихода. Потребан вам је велики број пратилаца, велика посећеност и висока релевантност. Дакле, мора да вреди. Новац добијају од реклама - банера, претплате читалаца и сл.
Будите у току
Повезано са горе наведеним, читајте блогове из области која вас интересује. Један од најбољих блогова у области преводилачке индустрија, углавном фокусиран на технолошке аспекте, јесте блог Јоста Зечеа (Jost Zetsche) Tool Box Journal. Он је, како га је дефинисао један други велики стручњак и познати блогер Кевин Лоснер (Kevin Lossner) "један од највећих технолошких генија у чијој се близини можеш наћи" кад смо пре пар година били на истој конференцији. Његов блог је доступан свима, бесплатно, али има и премијум садржај који је доступан само онима који плате годишњу чланарину од 25$, што заиста вреди. Прошле године је заједно с Натали Кели (Nataly Kelly) објавио занимљиву књигу Found in Translation.
Већ поменути Кевин Лоснер пише изузетно стручан блог са великом дозом критике и сарказма према лошим појавама у индустрији, између осталог. Блог се зове Translation Tribulations. Његов је блог изузетно актуелан, релевантан и пружа много увида у тренутна дешавања у свету превођења и преводилаштва.
Ту је и блог Марте Стелмашак (Marta Stelmaszak): Want Words. Проглашен је више пута најбољим према оценама заједнице на сајту Proz.com, а њена Пословна школа за преводиоце изузетно је популарна. Недавно је објавила и књигу The Business Guide for Translators.
Ово су само неки од ресурса - на интернету има толико тога, по свачијем укусу.
Што се тиче Facebook-а, има доста занимљивих група у којима се често воде занимљиве расправе или се убија време, али се и позиционирате међу колегама. Већ више пута ми се лично десило да сам радио са некима од њих само зато што се "знамо" из групе. Издвојио бих као личне фаворите Watercooler, The League of Extraordinary Translators, Things Translators Never Say.
Не треба заборавити на LinkedIn и групе на LinkedIn-у. Оне су, по мом досадашњем искуству, најзначајнији ресурс на овом сајту. Многи перцепирају LinkedIn као сајт без икакве енергије, нешто што никад није уродило ничим. Али из група се може свашта сазнати. Лично ми је помогло више пута када сам имао питања за стручњаке из других области. Изузетно корисно.
Напишите књигу
Ово је за мене увек био врхунац личног успеха. Написати књигу није мала ствар. Ако верујете да можете - учините то. Не треба говорити о степену личног задовољства које је један колега описао као "срећу порођаја, али без физичких болова". Мислим да ни сам не бих боље могао описати тај осећај или његово очекивање.
Циљано се оглашавајте
То значи да не идете преко канала оглашавања који не одговарају вашој публици. Огласи у новинама нису за хонорарне преводиоце, па чак ни за велике преводилачке фирме. Степен конверзије, тј. број клијената који ће доћи из ових канала је премали и не може да оправда улагање. Такође, расплињујете енергију коју иначе можете боље усмерити у побољшавање сопствених услуга, редизајнирање или израду сајта, плаћање неког интернет сервиса или куповину алата који вам је потребан за рад - за бољи, ефикаснији рад.
Време индустријских ТВ реклама је давно прошло. О томе изузетно добро пише маркетиншки гуру Сет Годин у својој књизи Плава крава (The Purple Cow). Истакните се изузетношћу. Наметните се малој групи одабраних људи који ће бити одушевљени вашим производом или услугом. Они су ваша улазница за успех.
Уско повезано с овим јесте и прављење и слање сопствене биографије, пријављивање за посао масовним спемовањем, неумесно нуђење сопствених услуга (потпуно ван контекста) - све ово ради против вас. Пустите друге да вас контактирају, учините све да вас препознају. Будите посебни.
Одржавајте контакт
Са својим клијентима би требало да одржавате контакт и када не тражите посао од њих, односно и када посла нема. То ће између осталог изградити однос поверења. Поверење је једна од најважнијих ствари у послу.
Такође, то је финансијски гледано паметна опција јер истраживања показују да је десет пута скупље стећи новог клијента него задржати старог. Наравно, под условом да желите да задржите старог клијента.
Уместо закључка
Крените да правите свој план маркетиншког наступа. Све горе наведено представља део сложене слагалице чији се комади могу другачије комбиновати у зависности од жељеног резултата или конкретне ситуације. Радите на свом маркетингу, али пре свега - на квалитету онога што продајете.
недеља, 17. август 2014.
Правила службе
Током последњих 10 година професионалног рада у области превођења, на месту преводиоца, лектора, симултаног и консекутивног преводиоца, копирајтера, власника преводилачке агенције, сусрео сам се са бројним ситуацијама, са многима и више пута, које су ме научиле или навеле да извучем следеће закључке, који никако нису дефинитивни. Листа ће се ширити временом. Десет преводилачких... заповести:
1. Идеално је да превод звучи као да је написан на језику на који је садржај преведен. Да би се постигао овај ефекат, поред предуслова наведених у наставку, постоје и неки трикови: убацивање неких типично „домаћих“ фраза или конструкција, које се перципирају као „типично наше“. Али ако оставимо трикове на страну (мада не треба их искључити из репертоара), добар превод подразумева добро познавање материје која се преводи или бар изузетно владање језиком са кога и на који се преводи. Често је потребно и једно и друго јер сувише често виђамо грешке у преводу или хромост истих да долазим до закључка да људи који их раде једноставно не расту професионално или једноставно нису добри лингвисти. Свако може да греши, али је од суштинске важности стремити ка усавршавању самог или саме себе. Да ли вам се десило да вас опседа немогућност проналаска ваљаног превода за неки термин? Да ли то дуго траје? Да ли сте доживели најдубљу срећу ако сте неким чудом успели да пронађете ваљани еквивалент после дугог активног или пасивног трагања? Е, онда сте прави лингвиста који има будућност у превођењу.
2. Када се преводи на српски раде ћириличним писмом, квалитет превода истог преводиоца је бољи него када ради на латиници. Шта је разлог томе? Једноставно, чињеница да се стране речи са језика који користе латинично писмо, лакше примете у тексту и одударају ако нису ваљано стављене у контекст. Замаскиране латиничним српским писмом, успевају да заварају преводиоца који често следи и синтаксу страног језика. Приметили сте неписменост у преводима са енглеског? Осећате да енглески провејава кроз превод и да често преферирамо да садржај читамо на оригиналу (јер нас већина и говори енглески, бар довољно да разумемо већину садржаја – ова категорија познаваоца је честа и у преводилачкој бранши)? Разлог је двојак – прво, непознавање значења језика са кога се преводи, па самим тим и страх да се не „одступи“ од изворног текста (оно мало што се зна је сигурица на коју се игра, али та игра скупо кошта читалаштво), при чему преводилац наликује на пливача који у базену ради ногама док се држи за даску уз ивицу базена, а други разлог је непознавање саме материје о којој је реч и потпуно одсуство из реалности свог језика. Зато је битно вратити се на прву ставку на овој листи: да ли вам ово звучи добро? Не? Онда се врати још једном и преради превод. Сад? Не? Добро, измени га поново. Је ли сад добро? Ако није, мењајте док не будете задовољни или размишљајте за будуће ситуације ако немате времена или инспирације у тренутку.
3. Када преводите усмено, ваш посао је да преводите, а не да ступате у дебату или дајете своје мишљење. Ову грешку људи често праве. Важно је да себи на почетку каријере уведете правило да се у директне дискусије не упуштате. Никада. То једноставно никад није у реду. Чак и када видите да бисте својим мишљењем или одговором скратили време саговорницима, то није у реду, јер вас плаћају да би они комуницирали. Наравно, постоје ситуације када је важно да ставите одређене напомене: у случају неспоразума, у случају језичких или културолошких објашњења, у случају да сте заиста приметили нешто суштински што је двема странама промакло, а да то утиче на читав ток разговора или слично: али тада је веома битно да наступите са становишта лингвисте и да „подигнете руку“, тј. да упадицу почнете уводом „Само једна напомена...“, „Извињавам се, али само бих хтела да разјасним, ради контекста разговора, да ли је оно што сте рекли пре тога заправо оно што друга страна није чула или...?“, и сл. Дакле, наступ мора бити неутралан, односно треба да настојите да ниједну од страна не увредите, понизите или на други начин учините да се осети прозваном, мање вредном и сл. Једном се сећам да сам добио коментар који мање-више описује мој приступ у целој каријери: „Учинили сте да овај семинар прође тако глатко, све време сте били ту, присутни и важни, али никад у првом плану. То до сада нисмо имали.“ Преводиоци воле да преузму главну реч. Али не заборавите на правило, никад!
4. Преводиоци који највише „цене“ своје време, таленат, искуство, статус, најчешће су само примадоне које треба избегавати, као и све примадоне у животу. Одају утисак да их је живот научио памети, па ту памет просипају фирмама или појединцима који их контактирају ради упита, ангажмана и сл. Изузетно су осорни, осетљиви и лако увредљиви. Неретко су и изузетно скупи, али се услуга коју пружају често сведе на минимум стандарда. Додатне захтеве по питању истог посла који су већ доставили доживљавају као напад на личност и професионални интегритет, чине све да вам ставе до знања како ваши захтеви нису реални или су излишни и генерално су – особе које треба избегавати по сваку цену. Будући да ћете их сигурно срести, било као колеге или потенцијалне сараднике, водите рачуна да не паднете у њихову клопку: они нити знају све, нити могу себи да приуште такво понашање без последица, а ви имате право да тражите све оно што желите као клијент по условима који вам одговарају, па ако се у том погледу не нађете, то је у реду. Држите их само под контролом и немојте им се дивити. Вероватно знате више од њих.
5. Преводилаштво је посао у коме су ситнице изузетно важне. Ако ваша биографија садржи правописне грешке (зарез, двоструки размак, и сл.) нису мале грешке већ први утисак који остављате: непрецизност, небрига, недостатак перфекционизма, а оно што се у овој професији, која иначе захтева изузетну снагу личности, која тера на усамљенички живот пред рачунаром, уз евентуално неку мачку или пса који ће вам бити најбољи пријатељи, уз кафу, пиво, вино или нешто јаче, оваква биографија ће вас у великом броју случајева искључити из трке за место сарадника неке озбиљне преводилачке агенције (можда не неког директног клијента који заправо и не зна шта све превођење подразумева). Зато, ако желите да живите од овог посла, боље би било да почнете да водите рачуна о овим техникалијама. Некада су оне, нажалост, важније од суштине. Али ако су тако ситне, а ви суштински добри, шта вас кошта да почнете да обраћате пажњу на ситнице?
6. Одговарајте брзо на поруке е-поште. Можда вам делује да пар сати није ништа, али у данашњем свету сваки секунд је важан. Једном приликом сам изгубио потенцијалних 6000 евра посла зато што сам закаснио 3-4 сата са одговором о доступности. Такође, највећи број послова који се захтевају од преводиоца су „за јуче“. Помозите људима који вам то траже јер и њима гори под ногама. Нико то не ради зато што воли да замишља како патите. Добро, можда неки менаџери пројеката у великим светским агенцијама то раде, али више зато да би себе заштитили дебелим временским „бафером“ него да би вас оштетили (али ни то им није жао јер ресурса има на претек). С друге стране, нетачна је констатација која често долази од примадона, да „лоша организација с ваше стране не повлачи хитност с моје стране“. Осим што звучи симпатично, готово као откровење или парола коју бисте одштампали и ставили на радни сто да вас подсећа на кривицу других, а не вас, приступ је погрешан. У неким ситуацијама важи и тај принцип, али у великој већини ситуација, реч је о пословном предлогу – испуните га ако можете, без придиковања, и имаћете додатно задовољног клијента са свим оним што то значи за ваш бизнис. Ако не можете, нико вас не тера. Барем одговорите негативно и уз извињење што не можете да помогнете у том тренутку, а ако сте добро расположени, можете да препоручите неког свог колегу или колегиницу.
7. Никад не потцењујте моћ екстерних алата за контролу квалитета. Колико год да сте добар преводилац и колико год да сте прецизни и марљиви, машина ће вам пронаћи много шта што сте превидели, поготову ако се ради о обимним преводима техничке документације. Некад није довољан интегрисани модул за контролу квалитета, као што постоји у многим програмима преводилачког окружења – на њих треба гледати као на додатну помоћ, корак више. Разлог за то је што се различити модули за контролу/осигурање квалитета базирају на различитим факторима. Њихова комбинација увећава задовољство клијента крајњим производом.
8. Никад не потцењујте моћ алата за проверу правописа. Иако сте добар познавалац свог језика, грешке у куцању су категорија која постоји и које могу да се држе под контролом, односно потпуно елиминишу.
9. Преко прече, наоколо ближе. У највећем броју случајева, неке сложене операције које имају несигуран исход боље је заменити радњама које дуже трају, које вршите „пешке“ уместо аутоматски, а чији је жељени исход сигуран. Разлог је тај што ћете ово друго често морати да урадите без обзира на то што сте изгубили много времена и живаца на прво. Из те перспективе, уштедећете на времену. Ризик који многи преузимају јесте да делимично реше проблем првим приступом и да се надају да ће то клијенту бити довољно. Није и никад неће бити. Чак и ако прође, потрошили сте кредит код клијента. Мене је коштало неких послова, а коштало је и многе који су радили за мене.
10. Поштујте свој посао. Ово правило заправо значи да поштујете све оне од којих добијате радне ангажмане - ваше клијенте. Многи људи заборављају да су наручилац и пружалац услуга две стране које зависе једна од друге и заборављају да им посао није "богом дан". Имајте поштовања према људима који вам дају посао. У супротном, престаните да радите с њима.
Каква су ваша искуства? Да ли имате неки сопствени кредо који бисте поделили са другима? Унесите га у коментаре.
1. Идеално је да превод звучи као да је написан на језику на који је садржај преведен. Да би се постигао овај ефекат, поред предуслова наведених у наставку, постоје и неки трикови: убацивање неких типично „домаћих“ фраза или конструкција, које се перципирају као „типично наше“. Али ако оставимо трикове на страну (мада не треба их искључити из репертоара), добар превод подразумева добро познавање материје која се преводи или бар изузетно владање језиком са кога и на који се преводи. Често је потребно и једно и друго јер сувише често виђамо грешке у преводу или хромост истих да долазим до закључка да људи који их раде једноставно не расту професионално или једноставно нису добри лингвисти. Свако може да греши, али је од суштинске важности стремити ка усавршавању самог или саме себе. Да ли вам се десило да вас опседа немогућност проналаска ваљаног превода за неки термин? Да ли то дуго траје? Да ли сте доживели најдубљу срећу ако сте неким чудом успели да пронађете ваљани еквивалент после дугог активног или пасивног трагања? Е, онда сте прави лингвиста који има будућност у превођењу.
2. Када се преводи на српски раде ћириличним писмом, квалитет превода истог преводиоца је бољи него када ради на латиници. Шта је разлог томе? Једноставно, чињеница да се стране речи са језика који користе латинично писмо, лакше примете у тексту и одударају ако нису ваљано стављене у контекст. Замаскиране латиничним српским писмом, успевају да заварају преводиоца који често следи и синтаксу страног језика. Приметили сте неписменост у преводима са енглеског? Осећате да енглески провејава кроз превод и да често преферирамо да садржај читамо на оригиналу (јер нас већина и говори енглески, бар довољно да разумемо већину садржаја – ова категорија познаваоца је честа и у преводилачкој бранши)? Разлог је двојак – прво, непознавање значења језика са кога се преводи, па самим тим и страх да се не „одступи“ од изворног текста (оно мало што се зна је сигурица на коју се игра, али та игра скупо кошта читалаштво), при чему преводилац наликује на пливача који у базену ради ногама док се држи за даску уз ивицу базена, а други разлог је непознавање саме материје о којој је реч и потпуно одсуство из реалности свог језика. Зато је битно вратити се на прву ставку на овој листи: да ли вам ово звучи добро? Не? Онда се врати још једном и преради превод. Сад? Не? Добро, измени га поново. Је ли сад добро? Ако није, мењајте док не будете задовољни или размишљајте за будуће ситуације ако немате времена или инспирације у тренутку.
3. Када преводите усмено, ваш посао је да преводите, а не да ступате у дебату или дајете своје мишљење. Ову грешку људи често праве. Важно је да себи на почетку каријере уведете правило да се у директне дискусије не упуштате. Никада. То једноставно никад није у реду. Чак и када видите да бисте својим мишљењем или одговором скратили време саговорницима, то није у реду, јер вас плаћају да би они комуницирали. Наравно, постоје ситуације када је важно да ставите одређене напомене: у случају неспоразума, у случају језичких или културолошких објашњења, у случају да сте заиста приметили нешто суштински што је двема странама промакло, а да то утиче на читав ток разговора или слично: али тада је веома битно да наступите са становишта лингвисте и да „подигнете руку“, тј. да упадицу почнете уводом „Само једна напомена...“, „Извињавам се, али само бих хтела да разјасним, ради контекста разговора, да ли је оно што сте рекли пре тога заправо оно што друга страна није чула или...?“, и сл. Дакле, наступ мора бити неутралан, односно треба да настојите да ниједну од страна не увредите, понизите или на други начин учините да се осети прозваном, мање вредном и сл. Једном се сећам да сам добио коментар који мање-више описује мој приступ у целој каријери: „Учинили сте да овај семинар прође тако глатко, све време сте били ту, присутни и важни, али никад у првом плану. То до сада нисмо имали.“ Преводиоци воле да преузму главну реч. Али не заборавите на правило, никад!
4. Преводиоци који највише „цене“ своје време, таленат, искуство, статус, најчешће су само примадоне које треба избегавати, као и све примадоне у животу. Одају утисак да их је живот научио памети, па ту памет просипају фирмама или појединцима који их контактирају ради упита, ангажмана и сл. Изузетно су осорни, осетљиви и лако увредљиви. Неретко су и изузетно скупи, али се услуга коју пружају често сведе на минимум стандарда. Додатне захтеве по питању истог посла који су већ доставили доживљавају као напад на личност и професионални интегритет, чине све да вам ставе до знања како ваши захтеви нису реални или су излишни и генерално су – особе које треба избегавати по сваку цену. Будући да ћете их сигурно срести, било као колеге или потенцијалне сараднике, водите рачуна да не паднете у њихову клопку: они нити знају све, нити могу себи да приуште такво понашање без последица, а ви имате право да тражите све оно што желите као клијент по условима који вам одговарају, па ако се у том погледу не нађете, то је у реду. Држите их само под контролом и немојте им се дивити. Вероватно знате више од њих.
5. Преводилаштво је посао у коме су ситнице изузетно важне. Ако ваша биографија садржи правописне грешке (зарез, двоструки размак, и сл.) нису мале грешке већ први утисак који остављате: непрецизност, небрига, недостатак перфекционизма, а оно што се у овој професији, која иначе захтева изузетну снагу личности, која тера на усамљенички живот пред рачунаром, уз евентуално неку мачку или пса који ће вам бити најбољи пријатељи, уз кафу, пиво, вино или нешто јаче, оваква биографија ће вас у великом броју случајева искључити из трке за место сарадника неке озбиљне преводилачке агенције (можда не неког директног клијента који заправо и не зна шта све превођење подразумева). Зато, ако желите да живите од овог посла, боље би било да почнете да водите рачуна о овим техникалијама. Некада су оне, нажалост, важније од суштине. Али ако су тако ситне, а ви суштински добри, шта вас кошта да почнете да обраћате пажњу на ситнице?
6. Одговарајте брзо на поруке е-поште. Можда вам делује да пар сати није ништа, али у данашњем свету сваки секунд је важан. Једном приликом сам изгубио потенцијалних 6000 евра посла зато што сам закаснио 3-4 сата са одговором о доступности. Такође, највећи број послова који се захтевају од преводиоца су „за јуче“. Помозите људима који вам то траже јер и њима гори под ногама. Нико то не ради зато што воли да замишља како патите. Добро, можда неки менаџери пројеката у великим светским агенцијама то раде, али више зато да би себе заштитили дебелим временским „бафером“ него да би вас оштетили (али ни то им није жао јер ресурса има на претек). С друге стране, нетачна је констатација која често долази од примадона, да „лоша организација с ваше стране не повлачи хитност с моје стране“. Осим што звучи симпатично, готово као откровење или парола коју бисте одштампали и ставили на радни сто да вас подсећа на кривицу других, а не вас, приступ је погрешан. У неким ситуацијама важи и тај принцип, али у великој већини ситуација, реч је о пословном предлогу – испуните га ако можете, без придиковања, и имаћете додатно задовољног клијента са свим оним што то значи за ваш бизнис. Ако не можете, нико вас не тера. Барем одговорите негативно и уз извињење што не можете да помогнете у том тренутку, а ако сте добро расположени, можете да препоручите неког свог колегу или колегиницу.
7. Никад не потцењујте моћ екстерних алата за контролу квалитета. Колико год да сте добар преводилац и колико год да сте прецизни и марљиви, машина ће вам пронаћи много шта што сте превидели, поготову ако се ради о обимним преводима техничке документације. Некад није довољан интегрисани модул за контролу квалитета, као што постоји у многим програмима преводилачког окружења – на њих треба гледати као на додатну помоћ, корак више. Разлог за то је што се различити модули за контролу/осигурање квалитета базирају на различитим факторима. Њихова комбинација увећава задовољство клијента крајњим производом.
8. Никад не потцењујте моћ алата за проверу правописа. Иако сте добар познавалац свог језика, грешке у куцању су категорија која постоји и које могу да се држе под контролом, односно потпуно елиминишу.
9. Преко прече, наоколо ближе. У највећем броју случајева, неке сложене операције које имају несигуран исход боље је заменити радњама које дуже трају, које вршите „пешке“ уместо аутоматски, а чији је жељени исход сигуран. Разлог је тај што ћете ово друго често морати да урадите без обзира на то што сте изгубили много времена и живаца на прво. Из те перспективе, уштедећете на времену. Ризик који многи преузимају јесте да делимично реше проблем првим приступом и да се надају да ће то клијенту бити довољно. Није и никад неће бити. Чак и ако прође, потрошили сте кредит код клијента. Мене је коштало неких послова, а коштало је и многе који су радили за мене.
10. Поштујте свој посао. Ово правило заправо значи да поштујете све оне од којих добијате радне ангажмане - ваше клијенте. Многи људи заборављају да су наручилац и пружалац услуга две стране које зависе једна од друге и заборављају да им посао није "богом дан". Имајте поштовања према људима који вам дају посао. У супротном, престаните да радите с њима.
Каква су ваша искуства? Да ли имате неки сопствени кредо који бисте поделили са другима? Унесите га у коментаре.
четвртак, 27. фебруар 2014.
Поетика језика
Када
неко течно говори свој или страни језик, то се сматра врхунцом језичког домета
појединца, у најмању руку, када је у питању изражавање. Сама реч „течно“ буди у
нама асоцијацију на воду која тече, односно која се креће елегантно и која
заобилази све препреке на путу до циља. Каже се и „флуентно“, што опет побуђује
идеју да се нешто креће савршено, „као по лоју“.
Када
се језик усваја, он се „ломи“, тј. подразумева се његова претходна ригидност
која је била препрека течном изражавању и која је мисли појединца држала у
својеврсном кавезу.
Уметност
говорништва, односно реторике, заправо је умешност говорника да складним ритмом
граматички правилног говора испрати ток мисли самог слушаоца, релативно га омами
речима које прате смислено смењивање концепата у октавама и акордима подсвести,
чиме готово да хипнотишу слушаоца. Зато су добри говорници увек били на цени и
на политичкој сцени, јер је опчињена маса њихова резонантна кутија, па се одјек
њихове „музике“ далеко чује.
Постојање
народског говора и дијалеката такође иде у прилог флуидификацији језика. Најслађе
псовке су оне изговорене из душе, а оне су често народски сажете и најчешће не
спадају у корпус стандардног језика.
Свака
ситуација се може описати речима, под условом да се иста разуме. Али није сваки
опис „из душе“. Некада је потребан онај зачин локалног, народског, да би нама
лично нешто било баш потаман и баш онако како га сами доживљавамо. Некад нам
страни језик није довољан јер „губи у преводу“. Некада нам наш језик није
довољан, јер не садржи онај танани слој значења који позната страна фраза у
себи носи. А некада једноставно слегнемо раменима јер нам фали свака реч. Или
разумевање.
Све
се може превести са једног језика на други. Битно је само да се разуме оно што
се на изворном језику жели рећи. Да би се нешто превело – да не кажемо „добро
превело“ јер сама реч „превод“ би требало да буде еквивалент извора – потребно је
боље познавати страни од свог матерњег језика. У ствари, ово није потпуно
тачно. Подразумева се да матерњи језик познајете толико добро да једноставно не
можете погрешити у изражавању. То, међутим, јесте опасна претпоставка која се у
пракси ретко показује исправном.
„Намучен“
превод, који физички замори читаоца, а чије разумевање фигуративно личи на
силазак робота крутих удова низ степенице неједнаке висине, чији су поједини
степеници окрњени или на којима се налазе крупни остаци камена и ситног шљунка,
натераће читаоца да потпуно одустане од разумевања – као што ће и јадног робота
натерати да се стропошта низбрдо, а слушаоца оставити закуцаног у препреку коју
је креирала морфолошко-синтаксичко-граматичка дисхармонија.
У
музици постоје акорди, у језику постоје колокације (речи које иду једна с
другом); у музици постоје хармоници, у језику граматичке структуре; у музици
постоје ноте, у језику појединачне речи; у музици постоји ритам, у језику
постоји ритам.
Ритам
језика се осликава у паузама, које се у писању изражавају знацима
интерпункције. Као што је у музици ритам песме битан за целокупан доживљај
песме, тако је и у језику ритам битан за општи доживљај онога о чему се говори.
Садржај је тек на другом месту. Када слушате неку песму, њен текст има
секундарну важност. Често и не знамо о чему се у песми ради, али је свеједно
певушимо. То је хипнотички ефекат изражавања, који се постиже само уколико
погодимо прави ритам – ритам који је у складу са фреквенцијом на којој ми
функционишемо и размишљамо. То објашњава разлику у музичким укусима, као и у
ефектима које на различите људе оставља исти текст. Некима текст остане у другом
плану јер им је пријемчљив начин излагања, а другима текст падне у први план
јер им ритам излагања испада из фреквенције на којој га упијају без размишљања.
Моменат
у коме се искочи из ритма, односно фреквенције слушаоца или читаоца, представља
моменат својеврсног „буђења“ из хипнотичког стања и постављања питања – „Чекај,
о чему се овде уопште ради?“, „Шта хоће да каже?“, „Шта ово значи?“ У
екстремном случају, долази до потпуног искључења и тада порука не допире до
онога коме је намењена. Тада ритам постаје непожељна бука.
Приликом
изражавања, важна ствар је и дужина мисли – колико су реченице или њени
поједини пасуси дуги. То омогућава лакше варење садржаја.
Тиме
се постиже усмеравање пажње.
Ако
се, пак, вратимо народном стваралаштву и песмама које су у свим културама
преношене с колена на колено, приметићемо да их све одликује одговарајући ритам
који успева да уљуља слушаоца и да му се усади у памћење, те да се тако и
преноси са једне на другу генерацију. Такође, карактеристичне су неке просте,
готово примитивне стилске фигуре, попут алитерације или асонанце.
Дела
написана смишљено, уз употребу горе наведених стилских фигура, без обзира да ли
је реч о поезији или прози, дуго живе и препознају се као ремек-дела.
Вожња
ролеркостером други је пример добро написаног или изговореног текста. Постоји
много екстремних ситуација, али се до њих долази глатко, линијама које поштују
законе физике, без каскада, цецања или искакања из колосека. Такав текст садржи
успоне и падове, непредвидљиве обрте и равне делове, узбуђење и очекивање
узбуђења, као и адреналински доживљај који настаје када читате сушту суштину и
тајну коју вам текст открива. Реакција може бити физиолошка.
С
друге стране, уколико ћемо говор поредити са музиком, онда је џез најбољи
пример. Непредвидљивост, али схематизована непредвидљивост, оно је што одликује
комуникацију међу људима. Џез је импровизација. То је и језик. Џез је узбудљив.
Прича са људима зна да буде узбудљива. Џез зна да прерасте у досаду, а тако и прича
саговорника.
Писац
новог садржаја, без обзира на то да ли се ради о роману или о техничком
упутству, заправо је пандан композитору. У супротном, он је ништа друго до
обичног шкрабала. Ако је текст добро написан на изворном језику, под условом да
га ваљано разумемо, требало би да га једнако добро и преведемо на свој језик –
поштујући поетику и ритам свог језика. Не заборавите на читаоца коме је тај
текст намењен и ставите се у његов положај када преводите сваку реченицу.
Поред
тога, дајте себи слободу одступања од текста. Негде је то мање, а негде више
дозвољено. Песма „Лорелај“ Хајнриха Хајнеа у преводу Алексе Шантића дивна је и
на српском, као што је на немачком, иако су многе речи промењене. Међутим, ритам
и атмосфера оригинала су задржани.
Не
постоји непреводиво. Постоји само неразумљиво.
уторак, 10. децембар 2013.
Квалитет - између мита и стварности
Квалитет је често рабљена реч у многим контекстима, што и не чуди, с обзиром да постоји велики број страна укључених у свакодневни промет потражње и очекивања.
Индустријска револуција и општи напредак човечанства - или, боље речено, оптимизација резултата рада, стварање потрошачког друштва, па самим тим и пораст потражње, створили су потребу стандардизовања квалитета у многим браншама, укључујући и наш посао превођења.
Скоро све агенције и сви преводиоци које сам упознао (лично или на мрежи) нуде врхунски квалитет. Међутим, није сваки квалитет по мери крајњег купца...
Разматрајући ову проблематику кроз теорију и праксу, дошао сам до следећих закључака (спремите се за откриће топле воде): постоји један општеочекивани стандард квалитета у превођењу, оно што се зове разумна очекивања. Свако ко релативно добро познаје неку од области превођења или, у крајњој линији, два језика, требало би да произведе оно што се зове прихватљивим квалитетом превода.
Овај ниво није увек довољан. То би требало да буде јасно. Може да буде довољан у случајевима када не постоје посебна очекивања од преводиоца, нпр. код превођења општих текстова, кореспонденције и сл., где није потребна ужа специјализованост у материји (као што је случај, нпр. код превода из области финансија, права, и сл.).
Све остало што чини квалитет јесу конкретни захтеви клијента. У неким случајевима се они подразумевају - јасно је да се приликом превођења буџета Министарства финансија очекује да преводилац познаје веома добро речник и стил писања званичних докумената у овој области.
Евентуални проблеми могу настати око коришћења терминологије: и ваша и терминологија клијента могу бити валидне, али можда клијент у вашим терминима не препозна квалитет због навике да користи друге термине. Уколико вам је унапред доставио устаљену терминологију, онда има право. У супротном, не може да се жали на квалитет (подразумева се да термини нису погрешно преведени). Заправо, може да се жали и у пракси се жали, али битно је да знате како да одговорите на жалбу.
Дакле, сваки пут када се договарате о преводу са клијентом, водите рачуна о томе да се, што је више могуће, договорите и у погледу очекивања. Подразумева се да ће ваш текст морати да задовољи основе квалитета, при чему мислим и на ортографију, интерпункцију, граматику и општу писменост. Остало су нијансе, које могу много да коштају и вас и купца, а које такође могу да вас издвоје од других, на позитиван начин.
Велики купци преводилачких услуга
У индустријализованом свету данашњице, када се на хиљаде нових производа пласирају на тржиште сваког дана, потражња за преводима техничке документације на стотине светских језика експоненцијално се повећава. Милијарде речи се преводе сваког дана. Преводилачка индустрија је једна од највиталнијих индустрија на свету. Око тридесетак хиљада преводилачких агенција које данас послују у свету сваке године увећавају обим промета у просеку за неких 20 до 30 посто. Вредност преводилачког тржишта глобално процењује се на око 30 милијарди америчких долара (26 милијарди долара 2010. године, према подацима саветодавне компаније Common Sense Advisory). Све то захтева јаку организацију и контролу квалитета финалног производа, на индустријски начин.
Осигурање квалитета и оцена квалитета
Осигурање квалитета је активни приступ квалитету - рад на његовом повећању пре него што се производ (у овом случају превод) испоручи. То је важан део посла сваког лингвисте, посредника или агенције.
На располагању су вам бројни алати, како интегрисани (разни модули за осигурање квалитета који су део алата преводилачког окружења, нпр. Trados Studio, memoQ, Wordfast Pro, итд.), тако и програми треће стране (ApSIC Xbench, ErrorSpy, Verifika, QA Distiller, Okapi CheckMate, и сл.).
Контролу квалитета превода према одређеним конкретним аспектима (провера присуства једнаког броја и исправне врсте тагова у циљном сегменту, провера исправног коришћења великог и малог слова, интерпункције на крају сегмента, дужине текста (по потреби), исправности бројева (да ли су бројевне вредности у преводу исте као у изворном документу, тј. адаптиране на одговарајући начин), коришћење унапред дефинисане терминологије, недоследности у преводу (исти сегмент преведен на различите начине), недоследност у изворном документу, више узастопних размака, итд.) можете подесити у зависности од пројекта до пројекта, мада се најчешће користе нека општа, стандардна подешавања.
Сваки преводилац након грубог превода, у обавези је да свој превод још једном преконтролише на овај начин, да поново прочита текст и изврши одговарајуће преправке, ако је то потребно. Ово је и један од захтева према стандарду EN15038. То је заправо и оно што се очекује од стручног преводиоца.
За разлику од овог, корективног, активног осигурања квалитета, постоји и његово пасивно оцењивање. Циљ овог поступка је да се утврди степен усаглашености са одговарајућим захтевима крајњег купца преводилачих услуга, односно посредника - агенције. Ови модели користе се и у избору сарадника.
Међу познатијим алатима издваја се компликовани модел LISA QA Model, који према скупу унапред дефинисаних критеријума врши мерење, односно квантификовање квалитета превода, а грешке разврстава по критеријуму озбиљности на мање, веће и критичне. Чист математички, ригидан приступ, који као такав одговара мање или више одређеним контекстима. У овом случају, лингвиста је тај који мора сваку реченицу или сегмент да оцени посебно по свим овим критеријумима. Модел се користи приликом евалуације пробних превода и одабира лингвиста - што је и најважнији корак у свеобухватном процесу контроле квалитета.
У случају великих компанија, као што су Microsoft, HP, Sony и сличне, преводи корисничких упутстава се истовремено раде на велики број циљних језика. Преводе скоро увек ради једна велика преводилачка агенција - због великог обима посла, једног места за контакт, итд. Из тог разлога, овај индустријски начин рада - велики обим, велики број лингвиста - подразумева и велику могућност неуједначености, па је придржавање стандарда главни услов.
Чак и у случају да одабир најбољих лингвиста омане (ангажују се мање стручни преводиоци) - текст се ипак може довести у ред колико-толико до прихватљивог нивоа проласком кроз захтеване кораке које прописују стандард за преводилачку индустрију EN15038 или ISO стандард.
Међутим, критични корак у процесу квалитета је онај први - добар одабир сарадника, а од свих тачака у процесу локализације, прва је најважнија: преводилац.
У неким случајевима, контроле квалитета су другачије и много строже. На пример, то је случај са преводима у области медицине и медицинских истраживања/упитника.
Најчешће процес превођења обухвата следеће кораке:
Ово је најсигурнији начин осигурања квалитета. Наравно, и најскупљи.
Стандардно осигурање квалитета, у складу са стандардом EN15038 подразумева одређене кораке који би се углавном могли укратко свести на следеће:
Читав текст српског стандарда SRPS EN 15038 можете купити на сајту Института за стандардизацију Србије. Стандард је идентичан енглеској верзији и није преведен на српски.
Овакав масиван систем осигурања квалитета и кошта и обећава, али обично захтева и дуже време за завршетак. Овде долазимо до чувеног тројства: цена, време, квалитет.
"Пружамо добре, брзе и јефтине услуге. Одаберите комбинацију која вам одговара:
- добра и брза услуга није јефтина,
- добра и јефтина услуга није брза,
- брза и јефтина услуга није добра."
Машински превод
Када говоримо о брзини, јефтиноћи (или већој исплативости) и (лошем) квалитету, не можемо а да не поменемо машински превод. Ово је област која из дана и дан постаје све занимљивија, а на свом предавању у Будимпешти на конференцији memoQfest 2012. године, Дајон Вигинс (Dion Wiggins), извршни директор компаније AsiaOnline представио је неке од аспеката машинског превођења и како МП утиче на преводилачку индустрију.
Ево неких занимљивих бројки:
Када је о самом мерењу квалитета машинског превода реч, недавно се појавио нови алат. Ради се о DQF-у: динамичком оквиру квалитета (Dynamic Quality Framework). У његовом креирању учествовало је преко 50 различитих, великих светских играча (Google, Microsoft, Abbyy, Adobe, Cisco, Intel, Lionbridge, Philips, између осталих).
Као што је наведено на сајту TAUS-а (Translation Automation User Society), овај "оквир представља заједнички приступ одабиру најадекватнијих модела и метричких система за евалуацију квалитета превода у зависности од конкретних захтева за квалитетом." Важан део реченице је управо овај последњи. Он нас враћа на почетак овог текста и важност договарања о очекивањима.
AsiaOnline нуди мерење квалитета машинског превода путем индикативне матрице, која није апсолутна, али помаже у разумевању евентуалних уштеда уколико се одлучите за коришћење машинског превода, као и поређење резултата различитих мотора за машински превод.
Поглед кроз прозор садањег на даљину*
У опису грешака које праве људи и машине, занимљиво је да људи најчешће греше у погледу термина. Ово указује на важан будући развој догађаја у индустрији превођења уопште: фокус развоја алата ће бити на великим корпусима термина за различите језике, разврстаним према језицима, областима и доступним, како уз накнаду, тако и бесплатно. Исти корпуси ће се користити и приликом машинског превођења, а статистички метод (који нпр. користи Google) ће постајати све прецизнији - мада никад апсолутно прецизан.
Шта ће онда бити са преводиоцима и преводилачком професијом? У оним областима у којима се предност даје доследности, једнообразности и једноставности (углавном, корисничка упутства, технички текстови, и сл.), прелазак на машински превод уз људску интервенцију (накнадне измене) неминован је. У осталим областима, поготову у случају маркетинга, креативно писање, копирајтинг, транскреација (превод и адаптација до мере да се креирају и потпуно оригинални садржаји на основу идејног концепта) биће траженији и никад их неће заменити машински превод.
_______________
*Један од четири прозора на Цркви Светог Спаса у књизи "Опсада цркве Светог Спаса" - онај који гледа у будућност
Индустријска револуција и општи напредак човечанства - или, боље речено, оптимизација резултата рада, стварање потрошачког друштва, па самим тим и пораст потражње, створили су потребу стандардизовања квалитета у многим браншама, укључујући и наш посао превођења.
Скоро све агенције и сви преводиоци које сам упознао (лично или на мрежи) нуде врхунски квалитет. Међутим, није сваки квалитет по мери крајњег купца...
Разматрајући ову проблематику кроз теорију и праксу, дошао сам до следећих закључака (спремите се за откриће топле воде): постоји један општеочекивани стандард квалитета у превођењу, оно што се зове разумна очекивања. Свако ко релативно добро познаје неку од области превођења или, у крајњој линији, два језика, требало би да произведе оно што се зове прихватљивим квалитетом превода.
Овај ниво није увек довољан. То би требало да буде јасно. Може да буде довољан у случајевима када не постоје посебна очекивања од преводиоца, нпр. код превођења општих текстова, кореспонденције и сл., где није потребна ужа специјализованост у материји (као што је случај, нпр. код превода из области финансија, права, и сл.).
Све остало што чини квалитет јесу конкретни захтеви клијента. У неким случајевима се они подразумевају - јасно је да се приликом превођења буџета Министарства финансија очекује да преводилац познаје веома добро речник и стил писања званичних докумената у овој области.
Евентуални проблеми могу настати око коришћења терминологије: и ваша и терминологија клијента могу бити валидне, али можда клијент у вашим терминима не препозна квалитет због навике да користи друге термине. Уколико вам је унапред доставио устаљену терминологију, онда има право. У супротном, не може да се жали на квалитет (подразумева се да термини нису погрешно преведени). Заправо, може да се жали и у пракси се жали, али битно је да знате како да одговорите на жалбу.
Дакле, сваки пут када се договарате о преводу са клијентом, водите рачуна о томе да се, што је више могуће, договорите и у погледу очекивања. Подразумева се да ће ваш текст морати да задовољи основе квалитета, при чему мислим и на ортографију, интерпункцију, граматику и општу писменост. Остало су нијансе, које могу много да коштају и вас и купца, а које такође могу да вас издвоје од других, на позитиван начин.
Велики купци преводилачких услуга
У индустријализованом свету данашњице, када се на хиљаде нових производа пласирају на тржиште сваког дана, потражња за преводима техничке документације на стотине светских језика експоненцијално се повећава. Милијарде речи се преводе сваког дана. Преводилачка индустрија је једна од највиталнијих индустрија на свету. Око тридесетак хиљада преводилачких агенција које данас послују у свету сваке године увећавају обим промета у просеку за неких 20 до 30 посто. Вредност преводилачког тржишта глобално процењује се на око 30 милијарди америчких долара (26 милијарди долара 2010. године, према подацима саветодавне компаније Common Sense Advisory). Све то захтева јаку организацију и контролу квалитета финалног производа, на индустријски начин.
Осигурање квалитета и оцена квалитета
На располагању су вам бројни алати, како интегрисани (разни модули за осигурање квалитета који су део алата преводилачког окружења, нпр. Trados Studio, memoQ, Wordfast Pro, итд.), тако и програми треће стране (ApSIC Xbench, ErrorSpy, Verifika, QA Distiller, Okapi CheckMate, и сл.).
Контролу квалитета превода према одређеним конкретним аспектима (провера присуства једнаког броја и исправне врсте тагова у циљном сегменту, провера исправног коришћења великог и малог слова, интерпункције на крају сегмента, дужине текста (по потреби), исправности бројева (да ли су бројевне вредности у преводу исте као у изворном документу, тј. адаптиране на одговарајући начин), коришћење унапред дефинисане терминологије, недоследности у преводу (исти сегмент преведен на различите начине), недоследност у изворном документу, више узастопних размака, итд.) можете подесити у зависности од пројекта до пројекта, мада се најчешће користе нека општа, стандардна подешавања.
Сваки преводилац након грубог превода, у обавези је да свој превод још једном преконтролише на овај начин, да поново прочита текст и изврши одговарајуће преправке, ако је то потребно. Ово је и један од захтева према стандарду EN15038. То је заправо и оно што се очекује од стручног преводиоца.
За разлику од овог, корективног, активног осигурања квалитета, постоји и његово пасивно оцењивање. Циљ овог поступка је да се утврди степен усаглашености са одговарајућим захтевима крајњег купца преводилачих услуга, односно посредника - агенције. Ови модели користе се и у избору сарадника.
Међу познатијим алатима издваја се компликовани модел LISA QA Model, који према скупу унапред дефинисаних критеријума врши мерење, односно квантификовање квалитета превода, а грешке разврстава по критеријуму озбиљности на мање, веће и критичне. Чист математички, ригидан приступ, који као такав одговара мање или више одређеним контекстима. У овом случају, лингвиста је тај који мора сваку реченицу или сегмент да оцени посебно по свим овим критеријумима. Модел се користи приликом евалуације пробних превода и одабира лингвиста - што је и најважнији корак у свеобухватном процесу контроле квалитета.
 |
| Приказ опција у оквиру модела LISA QA |
Чак и у случају да одабир најбољих лингвиста омане (ангажују се мање стручни преводиоци) - текст се ипак може довести у ред колико-толико до прихватљивог нивоа проласком кроз захтеване кораке које прописују стандард за преводилачку индустрију EN15038 или ISO стандард.
Међутим, критични корак у процесу квалитета је онај први - добар одабир сарадника, а од свих тачака у процесу локализације, прва је најважнија: преводилац.
У неким случајевима, контроле квалитета су другачије и много строже. На пример, то је случај са преводима у области медицине и медицинских истраживања/упитника.
Најчешће процес превођења обухвата следеће кораке:
- преводилац 1 преводи са изворног језика на циљни језик
- преводилац 2 преводи исти текст са изворног на циљни језик
- независни лингвиста/преводилац усаглашава два превода: прихвата једну или другу верзију, а у случају да није задовољан/-на ниједном, уноси своју верзију превода
- усаглашена верзија превода се затим шаље преводиоцу чији је матерњи језик изворни језик: он или она преводе са циљног језика назад на изворни језик, што је могуће буквалније, али да буде и даље смислено (разлог за то је да говорници или особа која је саставила текст схвати концепте који се користе у другом језику за пренос концепата из изворног језика)
- затим следи фаза дискусије са клијентом: све непознанице, евентуалне примедбе и питања се решавају у овом кораку
- када је фаза дискусије завршена, документ се шаље стручњаку из дате области који даје своје коментаре (терминологија која се користи, и сл.)
- следи нова фаза дискусије и прављење финалне верзије
- финална верзија се лекторише екстерно и интерно
- преглед крајњег изгледа документа (мора одговарати оригиналу)
Ово је најсигурнији начин осигурања квалитета. Наравно, и најскупљи.
Стандардно осигурање квалитета, у складу са стандардом EN15038 подразумева одређене кораке који би се углавном могли укратко свести на следеће:
- захтеве у погледу компетенција страна укључених у процес локализације (одговарајућа призната диплома из области превођења у случају преводилаца и контролора превода), ужа специјалност лектора за језик који се контролише,
- документовање целокупног процеса, од давања понуде (која мора да садржи барем цену и датум испоруке), па преко обраде пристиглих докумената и припреме за превођење, додељивање послова одговарајућим лингвистима до закључења пројекта...
Читав текст српског стандарда SRPS EN 15038 можете купити на сајту Института за стандардизацију Србије. Стандард је идентичан енглеској верзији и није преведен на српски.
Овакав масиван систем осигурања квалитета и кошта и обећава, али обично захтева и дуже време за завршетак. Овде долазимо до чувеног тројства: цена, време, квалитет.
 |
| Свето Тројство квалитета |
- добра и брза услуга није јефтина,
- добра и јефтина услуга није брза,
- брза и јефтина услуга није добра."
Машински превод
Када говоримо о брзини, јефтиноћи (или већој исплативости) и (лошем) квалитету, не можемо а да не поменемо машински превод. Ово је област која из дана и дан постаје све занимљивија, а на свом предавању у Будимпешти на конференцији memoQfest 2012. године, Дајон Вигинс (Dion Wiggins), извршни директор компаније AsiaOnline представио је неке од аспеката машинског превођења и како МП утиче на преводилачку индустрију.
 |
| "Недовољно хумано за машински стандард" |
- Сваког дана се машински преведе пола милијарде речи са јапанског на енглески. Реч је о јапанским патентима, а читав садржај се филтрира по кључним терминима који су интересантни говорницима енглеског језика, који затим издвајају конкретан текст патента, читају га и по потреби захтевају професионални превод истог.
- Сваког дана настаје 15 петабајта (1 петабајт = 1 милион гигабајта) информација
- Од целокупног новог садржаја који настаје у свету, преведе се само 0,00000067%!
- До 2015. на интернет ће бити повезано 15 милијарди уређаја...
Када је о самом мерењу квалитета машинског превода реч, недавно се појавио нови алат. Ради се о DQF-у: динамичком оквиру квалитета (Dynamic Quality Framework). У његовом креирању учествовало је преко 50 различитих, великих светских играча (Google, Microsoft, Abbyy, Adobe, Cisco, Intel, Lionbridge, Philips, између осталих).
Као што је наведено на сајту TAUS-а (Translation Automation User Society), овај "оквир представља заједнички приступ одабиру најадекватнијих модела и метричких система за евалуацију квалитета превода у зависности од конкретних захтева за квалитетом." Важан део реченице је управо овај последњи. Он нас враћа на почетак овог текста и важност договарања о очекивањима.
AsiaOnline нуди мерење квалитета машинског превода путем индикативне матрице, која није апсолутна, али помаже у разумевању евентуалних уштеда уколико се одлучите за коришћење машинског превода, као и поређење резултата различитих мотора за машински превод.
Поглед кроз прозор садањег на даљину*
Шта ће онда бити са преводиоцима и преводилачком професијом? У оним областима у којима се предност даје доследности, једнообразности и једноставности (углавном, корисничка упутства, технички текстови, и сл.), прелазак на машински превод уз људску интервенцију (накнадне измене) неминован је. У осталим областима, поготову у случају маркетинга, креативно писање, копирајтинг, транскреација (превод и адаптација до мере да се креирају и потпуно оригинални садржаји на основу идејног концепта) биће траженији и никад их неће заменити машински превод.
_______________
*Један од четири прозора на Цркви Светог Спаса у књизи "Опсада цркве Светог Спаса" - онај који гледа у будућност
понедељак, 30. септембар 2013.
Срећан Међународни дан преводилаштва!
Вероватно многи од вас знају да је данас, 30. септембра, Међународни дан преводилаштва.
Препоручујем вам бројне виртуелне радионице које се на сајту www.proz.com данас одржавају - региструјте се и од подне па до увече пратите оно што вас интересује.
У супротном, уживајте у дану посвећеном вашој професији.
Поздрав!
Препоручујем вам бројне виртуелне радионице које се на сајту www.proz.com данас одржавају - региструјте се и од подне па до увече пратите оно што вас интересује.
У супротном, уживајте у дану посвећеном вашој професији.
Поздрав!
Пријавите се на:
Постови (Atom)