Странице

петак, 21. фебруар 2020.

Говори српски да те цео свет разуме


Чудесни случај Тијага Фереире



Матерњи језик је матерњи језик. Ако га не савладаш у детињству, он ће ти увек некако остати страни. Зар није тако?

Можда јесте, а можда и није. Историја је сигурно забележила значајан број људи који су савладали страни језик до савршенства у каснијем добу, толико да нико није могао рећи да им то није матерњи језик.

Таквих људи има и данас – и међу нама су. Замислите сада колико је фасцинантно кад неко научи српски као страни језик! То завређује не само пажњу, већ озбиљно проучавање, а у наставку ћемо видети како је то пошло за руком најпознатијем Бразилцу у Србији: Тијагу Фереири (Thiago Ferreira).

Србија у срцу
Тијаго је први пут дошао у Србију 2010. године, дефинитивно се преселио у Београд две године касније и за кратко време се потпуно уклопио у народ и постао Србин par excellence! Не само да је научио језик, већ је примио културу и својим ведрим духом и пун ентузијазма наставља да промовише Србију, њене људе и природне лепоте. Његов мото у послу којим се бави је „Доживи Србију са енергијом Бразила“. То је очигледно добитна комбинација.

Тијаго је човек иза организације Србија за младе – Serbia 4 Youth и суоснивач туристичке агенције Talas Travel DMC. Такође, он води блог за промоцију Србије међу Бразилцима: Bem-vindo à Sérvia, редовно објављује видео клипове на свом YouTube каналу и има своју емисију на LinkTV-у, где прича о томе како један Бразилац доживљава Србију. Теме су врло занимљиве, духовите и смешне, а трајаће све док му не нестане инспирације.

Тијаго је феномен.

Тијаго је човек од кога треба учити.

Тијаго је ретко мио човек који ће нам у разговору који следи открити тајну учења српског језика као страног, односно било ког другог језика и приближити нам још мало далеки Бразил, а богами и нашу Србију коју ћемо можда сагледати из неке нове перспективе.

Instagram: @thiagoldcf
Facebook: /thiagoldcf
YouTube: /ThiagodeGesso

Па да кренемо...

Савршено говориш српски, а то није мала ствар! Огроман број наших људи који су иначе познати по томе што брзо савладају страни језик никада не проговоре на нивоу матерњег говорника, иако су језици о којима говоримо много лакши од српског. Теби је то пошло за руком. Како, бре, човече!?

Па, види, Чедо, ја сам много учио, за почетак. Био сам решен да га научим перфектно. Кад сам решио да се из Бразила преселим у Србију и ту останем да живим хтео сам да имам најнормалнији живот и знао сам да је за то неопходно знање језика. И онда сам од самог почетка, чак и пре него што сам се преселио, узео уџбеник и интензивно учио српски језик сваки дан по неколико сати дневно, радио вежбе из граматике, слушао музику, читао новине, комуницирао са Србима преко друштвених мрежа – и то увек на српском! Иако сам на почетку мислио да је то јако тешко нисам се дао, инсистирао сам и, ето – исплатило се. На крају сам га научио, данас ме сви хвале. Сигурно је мало и до талента, али ја бих рекао да је 20% талента, а 80% упорности и труда. То је нека моја формула. Стварно сам се много потрудио и дао, а и данас дајем све од себе, тако да то је формула за успех.

Кажеш да ти је музика помогла у учењу. Шта си слушао?

Слушао сам углавном староградску музику – Тозовца, Мирослава Илића, Тому Здравковића, као и неке рок песме из такозваног ex-yu rock репертоара: Забрањено пушење, Електрични оргазам и слично.

У народној ношњи
Реци ми нешто о свом животу пре српског. Шта си радио, где си живео, о чему си сањао?

Пре него што сам почео да учим српски живео сам у Бразилу, у Рио де Женеиру, где сам рођен. Бавио сам се хотелијерством. Иначе, завршио сам факултет за туризам и радио сам тада у хотелу на Копакабани. Волео сам да се дружим са странцима и тада ми је био циљ да научим енглески перфектно и вежбао сам га тако што сам правио видео клипове за YouTube, где бих причао камери у форми влогова [vlog видео дневник] које су странци гледали и давали своје коментаре о томе како ми иде енглески. Исто сам то урадио и за српски касније. Тако да увек сам волео да се дружим са странцима, да упознајем нове културе, нове људе и, наравно, нове језике. То је нека жеља коју сам одувек имао у себи: да упознам друге крајеве света и друге културе.

Да ли си код себе икада осетио да имаш афинитет према језику? Ако ниси, да ли си тога свестан данас?

Осетио сам да имам неки таленат за језике, али опет много сам се трудио да их научим. Увек сам волео језике и кад год бих одлучио да научим неки језик, увек бих га врхунски научио. То ми је ишло и у школи када сам учио француски. Затим, завршио сам и школу енглеског језика као најбољи ђак у целом Рио де Женеиру за шта сам добио и награду, тако да ми је то некако увек ишло и будући да сам језике толико волео, много сам учио и много сам комуницирао са странцима јер то ми је било задовољство. Тако се десило и са српским и зато данас говорим како говорим.

Долазимо и до твог првог контакта са српским... Кад је то било и како? Шта си тада помислио? Да ли си уопште чуо за Србију пре тога, односно да ли си знао нешто више (и шта?) од просте чињенице да постоји негде тамо далеко?

Први контакт са српским је био 2008. године кад сам почео да се дописујем са једном Српкињом у коју сам се касније и заљубио и због које сам дошао у Србију да живим. Тада сам помислио да је српски јако чудан и тежак језик. Кад сам први пут дошао у Србију 2010. имао сам утисак да се људи константно свађају, некако да Срби генерално имају јако груб глас и јако тврд језик и онда можда због тога сам и имао осећај да се стално свађају.

Пре тога, нисам пуно тога чуо о Србији. Сећам се часова историје у школи где смо учили о распаду Југославије, о Титу, и тако даље, али никад нисам посебну пажњу обраћао на Србију. Никада нисам ни помислио да ћу једног дана можда живети у Србији. Дакле, нисам много знао о њој, али све се то променило кад сам упознао ту Српкињу и буквално тада сам почео све више да изучавам Србију, тако да данас знам вероватно више него просечан Србин, што ми је веома драго. (смех)

Свој на своме
Из којих књига си учио, ако си учио из књига? Односно, шта је био твој метод учења? Који приступ учењу српског је за тебе био добитна комбинација?

Ја сам учио из књиге «Реч по реч» Института за стране језике. Та књига ми је највише помогла. Стварно сам само њу користио, а уз књигу, наравно, слушање музике, читање новина и свакодневна комуникација са Србима, увек на српском и без страха од тога да ли грешим. Тамо где бих грешио, људи би ми скренули пажњу. Хтео сам што више да се удубим, да што дубље зароним у српску културу уопште и у свет где се говори српски језик.

Колико си редовно учио? И колико си времена одвајао дневно на учење српског?

Могу слободно да кажем да сам првих шест месеци сваког дана учио најмање два сата. Ајде, да не кажем баш сваки дан, али пет-шест пута недељно, два сата дневно, званично сам учио из књиге. Читање и комуникација, то се не рачуна. То сам радио малтене сваки дан. Био сам дисциплинован, али за мене то није било мучење, већ задовољство. Зато сам и научио језик.

Шта ти је било најтеже (можеш навести више ствари) и како си успео то да савладаш?

Сигурно најтежи су били падежи. То је нешто што немамо у португалском језику. Нема их ни у енглеском, француском... заиста ми је било тешко да савладам све падеже, али успео сам то захваљујући вежбању. Савладао сам их заправо тек након што сам се преселио у Србију, након што сам живео у Србији две године. Значи, кад сам се преселио у Србију већ сам могао да комуницирам на српском, правио сам неке грешке, али сам само на српском причао са Србима, а након две године интензивног вежбања сваки дан, живећи у Србији, успео сам да савладам и падеже.

Када си почињао да учиш српски, да ли си се прво сусрео са ћирилицом или латиницом и у којој мери је писмо било отежавајућа околност?

Писмо ми уопште није било отежавајућа околност. Ја сам отпочетка хтео да учим српски на ћирилици, све сам писао на ћирилици и за мене је ћирилица најлепше писмо. Дан-данас ако видим неку књигу на латиници, мене та књига не занима. Ћирилица је писмо које ми прија, којим пишем и које користим сваки дан у комуникацији.

Да ли ти је твој матерњи језик или неки други језик који говориш помогао да повучеш неке паралеле и тиме олакшао учење српског – или ти је можда отежао?

Јесте. Португалски језик има јако сличне звуке као српски. Ми имамо ш, ж, ђ – што ми је било супер, али ми у португалском немамо разлику између ч и ћ, џ и ђ. Имамо једно ђ које важи за све варијанте. Једино то ми је представљало потешкоћу. И падежи. Али португалски ми је сигурно помогао зато што имамо сличне гласове, сличне звукове.

На планини Ртањ
Да ли се сећаш неког посебног тренутка кад ти се за неки језички аспект упалила лампица? Нешто што ти је као концепт било потпуно страно јер не постоји у португалском и што си научио захваљујући неком свом резону?

Па сад... сигурно постоји, само треба да се сетим. Требало ми је много времена да разумем падеже: зашто се користе и како се користе, тако да сам у својој глави то разлучио, у ком контексту се користи акузатив, у ком контексту се користи генитив... Зашто се каже две куће, а пет кућа? На почетку ми то уопште није било јасно, али онда кад сам разумео да уз бројеве два, три, четири иде генитив једнине, а за пет и више генитив множине мени је то био невероватан осећај и откровење.

Иако ово питање можда није релевантно, да ли и данас постоји нешто у српском језику што ти представља изазов, што мислиш да је посебно тешко?

Мислим да је најтеже то што кад говоримо немамо пуно времена да размислимо о контексту и онда морамо много брзо да одлучимо који падеж ћемо да користимо. То је мени био највећи изазов. Да могу брзо да говорим и да размишљам толико брзо да аутоматски знам, у зависности од контекста, који падеж треба да се користи. Онда кад сам под притиском или у некој неугодној ситуацији, тада се дешава да погрешим падеж, јер кад сам под притиском мозак мора да ради 100 на сат и грешке се дешавају. (смех)

Колико си као особа другачији и у ком смислу када говориш српски и када говориш португалски? Да ли ти је ико то рекао?

Нико ми то није рекао, али ја знам да сам другачији. То је тешко питање, уствари. Нисам много размишљао о томе, али знам да, на пример, имам неке посебне форе на португалском и увек кажем свима да док ме неко не упозна на португалском језику, не може да каже да ме зна у потпуности. Зато сам увек захтевао од својих девојака да науче португалски. Сад сам верен. Свадба ће ми бити ове године. Моја вереница одлично говори португалски, тако да само онај ко говори и португалски и српски може да каже да ме у потпуности разуме и да зна ко сам.
Не знам тачно на који начин сам другачији... Можда сам опуштенији на португалском јер осећам се тако кад сам у Бразилу, више се зезам, али то су неке ситнице јер опет по менталитету Срби и Бразилци су јако слични. Има неке разлике, али то су нијансе.

Џабе машташ, заузет сам.
Да ли одржаваш редовно и свој матерњи језик? Дружиш ли се с другим земљацима у Србији? Има ли уопште Бразилаца у Србији?

Да. Ја мислим да је то јако битно. Мислим да је велика увреда да неко заборави матерњи језик. То не бих никад дозволио да се деси. Стално одржавам комуникацију са Бразилцима, радим са Бразилцима, они су ми клијенти, партнери, причам са породицом, са другарима. Мени је кум Бразилац који живи у Србији.

Баш водим рачуна да не заборавим португалски и да не заборавим Бразил јер, поред тога што се већ осећам и као Србин, ја се осећам као Бразилац, такође. Волим своју земљу и желим да негујем португалски језик и да моја деца говоре португалски језик као права српско-бразилска деца. Мислим да је то јако битно.




Бавиш ли се превођењем?

Не. Не бавим се. Ако ми је потребно нешто за посао, а да за то није потребан судски тумач, бавим се тиме за личне потребе, али не професионално. Не стижем јер се бавим туризмом, имам своју фирму, бавим се разним стварима у оквиру туризма. Једино ако бих се клонирао, онда бих се можда бавио и превођењем и разним другим стварима које бих волео да радим, а не могу да стигнем.

Шта генерално читаш и која књига на српском језику ти је омиљена?

Генерално читам књиге из света финансија, личног развоја, психологије... Искрено, нисам много читао књига на српском. Читао сам Мома Капора, нешто од Ива Андрића, али нисам се толико бавио тиме колико бих волео и желео. Немам много времена за читање, а кад читам то су књиге које немају много везе ни са Србијом ни са Бразилом. То су углавном књиге које сам поменуо, о личном развоју, психологији, финансијама, економији, и слично. Више читам књиге на енглеском и на португалском.

Твоја вереница говори португалски. Како комуницирате? На португалском, на српском, на оба? Кад на ком?

Комуницирамо на оба језика. Баш мешамо. Чак не бих знао ни да кажем на ком језику више говоримо. У принципу, волимо да имамо неки свој тајни језик, па често говоримо португалски баш због тога, да нас други људи не би разумели, а онда кад смо међу Бразилцима причамо на српском. (смех) Ја волим с њом да причам на португалском, да би га она што више учила и усавршавала, а онда кад причамо о нечему озбиљнијем, кад желим да ме она баш сто посто разуме без грешке, онда причам српски.

Са вереницом и друштвом у мом крају - меандри Увца у Новој Вароши

Шта је њој била највећа потешкоћа у учењу португалског? Како ју је превазишла или превазилази?

Ја мислим да су глаголи највећа потешкоћа у португалском. Имамо много различитих времена. Није тако једноставно као у српском, тако да је то највећи изазов за њу. А како га превазилази? Па тако што причамо на португалском и када приметим да јој се иста грешка често понавља, исправим је, она то памти и сваки следећи пут је боља. Поред тога, гледамо много серија на португалском, она слуша португалску музику и тако, мало по мало, сваким даном све више напредује.

Да ли знаш неку добру школу за португалски или доброг предавача у Србији?

Искрено, не знам. Додуше, знам да на Филолошком факултету у Београду има професор португалског језика из Португала, међутим, нико овде не предаје бразилски португалски, тако да – не знам шта да ти кажем. (смех)

Где може да се осети дух Бразила у Србији?

Ја бих рекао да може у Центру бразилске културе. То је центар који је отворио један Бразилац који овде живи дуже од мене, вероватно 11 или 12 година, и ту он држи тренинге капуере, самбе, неких других плесова, џиуџице – баш свашта ради и ту се стварно може осетити тај дух Бразила. По зидовима су графити са бразилским мотивима, он не говори српски тако добро па држи тренинге на португалском па сви који долазе код њега на тренинге морају да знају португалски и на крају га и науче. Он је супер лик и много га поштујем.

Љубав два народа
Да ли можеш да препоручиш нека места (ако постоје) са бразилском кухињом? Које јело ти недостаје из Бразила?

Ех, па ја бих волео да постоји неко место у Београду са бразилском кухињом, али нажалост га нема. Мени генерално недостаје начин на који ми у Бразилу једемо. За сваки оброк иде пиринач, пасуљ, а уз њих иде фарофа* – то не знам ни како да ти објасним, брате! (смех) Мораћеш да изгуглаш. Онда у исти тањир стављамо кромпир и неко месо. То је тај неки бразилски стил јела – све је на једном тањиру, волимо да мешамо ствари, све одједном једемо и тај бразилски пиринач са пасуљем ми много недостаје.

Farofa
*Изгуглао сам фарофу (farofa). То је прилог од пропрженог брашна биљке коју ми на српском зовемо „тапиока“ или „маниока“ (лат. Manihot esculenta).

У које српске кафане и ресторане најрадије идеш? Које ти је омиљено српско јело?

У Београду има много добрих традиционалних ресторана и кафана, поготову у Скадарлији – ја много волим да идем у «Два јелена», ту најчешће идем и највише волим да једем јагњетину испод сача! То је моје омиљено јело. Кад год има јагњетине испод сача, ја сам срећан.
Такође, волим и ове модерне ресторане који се све више отварају у Београду. Волим Бетон халу, волим неке ресторане које су на Кеју, на Сави, на Дунаву, у Земуну... Има стварно добрих ресторана свуда по граду.

Омиљено јело - јагњетина испод сача
Да ли си активан у промоцијама српско-бразилског пријатељства или Дана Бразила и да ли уопште постоје такве манифестације које организује амбасада Бразила или заједнички две земље?

Ја промовишем српско-бразилско пријатељство како могу: кроз свој рад и ангажовање у разним пројектима. Где год сам ја промовишем Србију и Бразил, а прошле године сам био први пут на Данима Бразила у Новом Саду и било је одлично. Свака част момцима који су то покренули. Центар за бразилску културу организује повремено неке догађаје. И ја сам некад организовао неке догађаје и окупљања, али више се не бавим тиме јер, нажалост, имам толико обавеза да не стижем.

Реци нам укратко о својој фирми? Шта организујете по Србији? Да ли организујете путовања у Бразил? Или у друге земље?

Не организујемо путовања у Бразил нити у друге земље. Радимо искључиво Србију и туре по Балкану, али за странце углавном. Наша организација Србија за младе се бави омладинским туризмом, промоцијом и развојем омладинског туризма и омладинског активизма по Србији. То је прича која је намењена младима и циљ је да млади из Србије боље упознају своју земљу. С друге стране, имамо и агенцију Talas Travel која се бави рецептивним туризмом и организује путовања за странце по Србији и по Балкану. У оквиру тога су и пословна путовања, где фирме из разних крајева света шаљу запослене или сараднике на наградна путовања, „тим билдинге“ [team building у свету великих корпорација, а све више и средњих предузећа, слање запослених на тематска путовања где је главна идеја да кроз активности ван посла „изграде тим“ што ће касније помоћи предузећу да боље послује] и слично, а циљ нам је увек да Србију промовишемо у најлепшем могућем светлу.

Моја Србија

Шлаг на торту

Од четвртка, 13. фебруара 2020. године, Тијаго је званично и држављанин Србије! Врло је срећан док ми ово говори.

„Добио сам држављанство Републике Србије на седници Владе, тако да коначно могу да се хвалим да сам грађанин Србије. Трећи сам Бразилац који је добио српско држављанство одлуком Владе, а први који није фудбалер!“

Тијаго, Србине! Србија је уз тебе!

Тијаго - један од нас!